• bоu 1
  • coquette 1
  • jabot 1
  • jalousie 1
  • Jaroslavsky 1
  • Jetzt 2
  • jote 1
  • Jud 1
  • Jude 1
  • jur 1
  • jura 1
  • juratus 1
  • lastique 1
  • llоn 1
  • majorenn 1
  • nequ 1
  • Qu 1
  • quant 1
  • quot 2
  • tiquette 1
  • а 329
  • А 76
  • абаџија 1
  • абентајер 1
  • авантура 1
  • Август 1
  • авлији 9
  • авлију 2
  • Аглаја 1
  • Агри 1
  • агрицплесу 1
  • Агру 1
  • ад 3
  • ада 1
  • адвокат 5
  • адвокате 1
  • адвокати 2
  • адвокатска 1
  • адвокатски 1
  • адиђар 2
  • адиђаре 1
  • Адон 2
  • Адонис 2
  • Адресирајте 1
  • ажија 1
  • Азији 1
  • аиста 1
  • Ајд 1
  • ајд 3
  • Ајдмо 2
  • ајдука 1
  • ајслибан 1
  • ајслибану 1
  • ака 1
  • академикерка 1
  • акамоли 1
  • Ако 24
  • ако 64
  • аков 6
  • акова 8
  • акову 1
  • акомпањирати 1
  • акорде 1
  • Ал 28
  • ал 42
  • Ала 1
  • алабастра 1
  • алагросо 2
  • алатом 1
  • алатура 1
  • алвалук 1
  • алватне 1
  • алегација 1
  • Алекса 1
  • Александар 1
  • Александра 1
  • Александру 2
  • али 166
  • Али 33
  • алијирт 1
  • алијирта 2
  • алта 2
  • алто 3
  • алхохола 1
  • ама 1
  • амизант 1
  • амизантан 1
  • амика 5
  • Амице 1
  • амице 5
  • амо 3
  • амча 1
  • ангажира 1
  • ангажирати 2
  • ангажује 1
  • Ангоре 1
  • Андрејевић 1
  • Анђео 1
  • Анзихис 1
  • Антологија 4
  • антраман 1
  • Ао 1
  • априла 2
  • апсолутистичкој 1
  • апсолутне 1
  • Арабији 2
  • аранжер 2
  • арап 1
  • ариште 1
  • аркада 1
  • аркадима 1
  • армада 2
  • армиција 1
  • Армицијаш 10
  • армицијаш 8
  • армицијаша 8
  • армицијашем 4
  • армицијашки 1
  • армицијашком 1
  • армицијашу 2
  • армиције 1
  • армицији 1
  • армицију 2
  • арњева 1
  • арњеви 2
  • арњевима 1
  • ароматичне 1
  • ароматичног 1
  • Арон 5
  • Арона 2
  • арпаџик 1
  • арпаџика 2
  • арсеника 1
  • асирског 1
  • аскултант 2
  • Астре 1
  • атила 2
  • атилама 1
  • Атиле 1
  • атилу 1
  • атлас 1
  • ауспрух 13
  • Ауспрух 2
  • ауспруха 9
  • ауспрухом 2
  • ауспруху 1
  • аустразиског 1
  • Аустрије 1
  • Аустрији 1
  • аустриска 1
  • аустриски 3
  • аустриског 1
  • Аустроугарском 1
  • аутентициран 1
  • аутентичан 1
  • ауф 1
  • Афродита 1
  • Ах 3
  • Ахасвера 1
  • Ахил 2
  • Ахилова 1
  • Б 3
  • б 7
  • баба 2
  • Бабица 1
  • бабица 2
  • бабу 1
  • бавио 1
  • Бавио 1
  • бавити 1
  • бављења 1
  • багателу 1
  • бадава 10
  • Бадава 11
  • бајаги 3
  • Бајазита 2
  • Бајати 1
  • бајати 2
  • бајир 2
  • бајира 1
  • бакале 1
  • бакалима 1
  • бакалин 3
  • бакалинца 1
  • бакалница 2
  • бакалницу 2
  • Бал 1
  • бал 39
  • бала 4
  • балгопочтенородна 1
  • балету 1
  • Балкану 1
  • балове 3
  • балови 1
  • Балу 1
  • балу 17
  • банака 5
  • Банда 2
  • банда 8
  • банду 1
  • банке 10
  • банкрот 1
  • банкротира 1
  • Бар 2
  • бар 9
  • барбариш 1
  • барем 1
  • баритон 1
  • барјак 1
  • барку 1
  • барљија 1
  • барока 1
  • бас 1
  • бастромпета 2
  • батине 1
  • баца 7
  • Бацају 1
  • бацају 3
  • бацањем 1
  • Баци 3
  • баци 6
  • бацила 1
  • бацим 1
  • бацио 3
  • бацити 3
  • бачен 1
  • бачи 1
  • баш 79
  • Баш 9
  • башти 3
  • баштом 1
  • башту 3
  • беамтер 1
  • беамтери 1
  • Беда 1
  • беда 2
  • бедан 1
  • беде 1
  • беди 1
  • бедрици 1
  • бежати 1
  • беже 2
  • Бежећи 1
  • бежи 1
  • без 36
  • безброј 1
  • безобзиран 1
  • безобразан 1
  • безопасно 1
  • Бекрија 1
  • бекрија 4
  • бекрилук 1
  • бекришу 1
  • бела 4
  • белај 1
  • белајдигунг 1
  • беле 1
  • Беле 3
  • бележник 1
  • белензуке 1
  • белешку 1
  • бели 2
  • белим 1
  • Белих 1
  • бело 1
  • белог 1
  • Белог 4
  • белозанке 1
  • Белом 1
  • Белу 1
  • бео 4
  • Београду 1
  • бесан 2
  • бескрај 1
  • бесни 1
  • беснилука 1
  • бесприметно 2
  • Бетулије 1
  • Бећар 4
  • бећар 5
  • бећара 2
  • бећари 2
  • Бећаров 1
  • бећарски 1
  • бећару 2
  • Беча 1
  • Бечу 1
  • беше 1
  • би 219
  • Би 3
  • биберисане 1
  • бије 1
  • Била 4
  • била 57
  • билдунг 1
  • биле 6
  • билета 2
  • билете 5
  • билети 1
  • билету 1
  • Били 1
  • били 20
  • билијар 1
  • билијару 1
  • Било 5
  • било 76
  • био 133
  • Био 3
  • биодобар 1
  • биоскопу 1
  • бира 1
  • Бирајте 1
  • бирају 1
  • бирали 2
  • бирам 1
  • бирање 1
  • бирати 3
  • бирташ 6
  • Бирташ 7
  • бирташа 3
  • бирташем 1
  • Бирташица 1
  • бирташом 1
  • бирташу 1
  • биртија 3
  • биртијама 1
  • биртије 2
  • биртији 13
  • биртијом 2
  • биртију 12
  • бирцауз 1
  • бисера 2
  • бисмо 1
  • биста 1
  • бисте 5
  • бистри 1
  • бистро 1
  • бити 107
  • битке 3
  • Битоља 1
  • Биће 3
  • биће 8
  • бићемо 1
  • бићеш 1
  • бићу 2
  • Бићу 2
  • бих 2
  • Бичеви 1
  • благајник 1
  • Благо 1
  • благовремено 1
  • Благодаре 1
  • благодарим 1
  • Благородни 1
  • благослов 2
  • благословила 1
  • бламаж 1
  • блата 1
  • блед 1
  • блеткаст 1
  • ближе 7
  • близу 7
  • блуде 1
  • блудео 1
  • Блудео 1
  • блуди 1
  • Блуди 1
  • блудни 1
  • блудника 1
  • блудног 1
  • блуднога 1
  • бог 7
  • Бог 7
  • Бога 1
  • бога 2
  • богаљеве 1
  • Богаљи 1
  • Богат 3
  • богат 7
  • богата 1
  • богате 1
  • богати 3
  • богатији 1
  • богатим 1
  • богатити 1
  • богатог 5
  • богатства 1
  • богатству 1
  • Богзна 2
  • богзна 8
  • богиња 1
  • богиње 3
  • богова 2
  • богосин 1
  • богословију 1
  • Богу 1
  • богу 8
  • боде 2
  • Боже 2
  • божје 1
  • божју 2
  • бој 5
  • боја 4
  • бојали 1
  • бојао 3
  • бојати 1
  • боје 3
  • Боји 1
  • боји 3
  • бојим 2
  • бојимо 1
  • бојиш 1
  • бојом 1
  • бокал 2
  • бокалу 5
  • болесна 11
  • болесне 2
  • болесног 1
  • болесном 1
  • болесну 1
  • болест 5
  • болестан 4
  • болести 2
  • болешљиве 1
  • болешљивост 1
  • боли 1
  • болни 1
  • боловао 1
  • болозанка 1
  • болује 1
  • Боља 1
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 22
  • бољег 2
  • бољи 2
  • Бољка 1
  • бољу 3
  • Боме 1
  • Бонапарта 1
  • бонбона 1
  • борац 1
  • борбе 1
  • борби 2
  • борбу 1
  • боре 1
  • борила 2
  • борио 1
  • борити 1
  • босоноги 1
  • боца 2
  • боцка 1
  • боцом 1
  • боцу 5
  • брави 1
  • Браво 2
  • браву 1
  • брадавица 1
  • брадва 1
  • бразлетна 1
  • брак 1
  • бране 1
  • бранила 1
  • браним 2
  • бранио 1
  • бранити 2
  • Брат 11
  • брат 9
  • брата 9
  • Братислава 1
  • братом 4
  • Брату 1
  • брату 3
  • брдо 1
  • Бре 1
  • брже 1
  • бржег 1
  • брз 1
  • брза 1
  • брзе 2
  • брзим 1
  • брзо 17
  • Брзо 2
  • брзу 1
  • брига 1
  • бриге 6
  • бригу 3
  • брижан 1
  • брижљивим 1
  • брилијантом 1
  • брине 1
  • брисање 1
  • бритву 1
  • Брише 1
  • брише 3
  • бркове 3
  • бркови 6
  • броду 1
  • бројао 1
  • броји 2
  • бруји 1
  • брука 1
  • Брунхилда 1
  • Брунхилдом 1
  • бубња 1
  • бубњује 1
  • будала 1
  • будан 1
  • буде 31
  • будем 1
  • будемо 1
  • будете 3
  • будеш 6
  • буди 3
  • Будим 1
  • будимо 1
  • будио 1
  • будите 1
  • Будите 2
  • Буду 1
  • буду 7
  • будући 1
  • будућност 1
  • буђелар 5
  • бујон 1
  • букагије 2
  • букет 3
  • букета 2
  • Букете 1
  • букете 2
  • букетом 1
  • буктињу 2
  • булазниш 1
  • бумбаре 2
  • бундама 1
  • бунде 1
  • бунду 1
  • Бунипарта 3
  • Бунипарте 2
  • Бунипарти 3
  • Бунипарту 2
  • бура 1
  • бурад 1
  • буре 1
  • бурета 1
  • бурету 2
  • буржуј 1
  • бурмама 1
  • бурнија 1
  • бурно 1
  • бурунтија 1
  • бусењем 1
  • бутељу 1
  • бухолтер 2
  • в 2
  • В 2
  • вавилонска 1
  • вавилонске 1
  • вавилонски 1
  • Вавилону 2
  • Ваг 2
  • Вади 1
  • вади 5
  • вађење 1
  • важан 1
  • важна 2
  • важнијим 1
  • важно 2
  • важног 1
  • важном 1
  • важност 1
  • ваздан 1
  • вакација 1
  • валију 1
  • валови 2
  • валцер 6
  • валцером 1
  • Ваља 1
  • ваља 2
  • ваљан 2
  • ваљана 1
  • ваљани 1
  • ваљаних 1
  • ваљаног 2
  • ваљану 2
  • ваљда 15
  • Ваљда 7
  • вам 44
  • вама 2
  • вами 6
  • ванкућевним 1
  • ванредно 1
  • ванцага 1
  • ванцаге 1
  • вапером 1
  • варалица 1
  • варати 1
  • варварски 1
  • варјачу 1
  • вармеђа 1
  • варнице 1
  • Варош 1
  • варош 13
  • варошанака 1
  • варошани 1
  • вароши 17
  • варошица 1
  • варошицама 1
  • варошицу 2
  • варошке 1
  • варошки 1
  • Варошки 1
  • варошком 1
  • варошку 1
  • Вас 1
  • вас 55
  • васпитан 2
  • васпитана 2
  • васпитање 2
  • васпитачица 1
  • вата 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватреним 1
  • ватру 1
  • Вац 1
  • Ваца 1
  • ваш 2
  • Ваша 1
  • ваша 3
  • Вашар 1
  • вашар 9
  • вашари 1
  • вашарске 1
  • вашарско 1
  • вашару 4
  • вашарџија 2
  • ваше 6
  • Вашег 1
  • вашег 3
  • вашем 1
  • вашој 1
  • вашу 5
  • Вгаvо 1
  • Веlluno 1
  • Веб 1
  • ведрим 1
  • ведро 1
  • веже 2
  • вежу 1
  • везани 1
  • везати 1
  • везе 1
  • век 4
  • века 2
  • веку 6
  • веле 1
  • вели 14
  • велика 19
  • Велика 5
  • великаш 1
  • великаши 1
  • велике 10
  • Велики 2
  • велики 24
  • великим 4
  • великих 1
  • Велико 1
  • велико 6
  • великодостојник 1
  • великодушју 1
  • великој 2
  • великом 3
  • велику 12
  • величанствен 2
  • величанствена 1
  • величине 1
  • величини 3
  • венац 8
  • Венгерска 1
  • венгерске 1
  • Венгерске 2
  • венгерски 1
  • Венгерски 2
  • венгерског 2
  • Венгерску 1
  • Венгр 1
  • Венгра 1
  • Венгри 2
  • Венгрија 1
  • вене 3
  • Венера 1
  • Венеција 1
  • венецијанер 2
  • венецијанера 1
  • венецијански 5
  • Венеције 3
  • Венецији 10
  • вени 1
  • Венус 1
  • венце 1
  • Венцл 2
  • венчали 1
  • венчамо 1
  • венчане 4
  • венчања 1
  • венчање 1
  • венчати 1
  • веома 3
  • Вера 1
  • вера 4
  • вере 5
  • вересију 4
  • вери 1
  • верна 1
  • верни 1
  • вернији 1
  • верног 2
  • верном 1
  • веровала 2
  • веровао 1
  • вероватно 1
  • верозаконим 1
  • верозаконско 1
  • верозаконског 1
  • верпелетским 1
  • верским 1
  • верског 1
  • веру 8
  • верује 5
  • Верујте 2
  • весела 2
  • весели 4
  • Веселије 1
  • веселије 3
  • весело 3
  • веселом 1
  • веселост 1
  • весеља 1
  • весељак 2
  • весеље 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • веслом 1
  • вести 1
  • ветар 2
  • ветрогоња 1
  • ветропировића 1
  • већ 242
  • Већ 54
  • већа 4
  • веће 4
  • већем 1
  • већина 1
  • већину 1
  • већма 7
  • већу 1
  • вече 11
  • Вечера 2
  • вечера 3
  • Вечерају 1
  • вечерају 4
  • вечерамо 1
  • вечерати 1
  • вечере 12
  • вечерње 1
  • вечеру 5
  • вечити 2
  • Вечити 3
  • ВЕЧИТИ 3
  • вечито 1
  • вечиту 1
  • вечно 1
  • вечног 1
  • веша 1
  • вешају 1
  • вешала 5
  • вештини 1
  • вешто 1
  • вештог 1
  • Ви 22
  • ви 42
  • виват 2
  • вида 1
  • Видаковић 2
  • виде 13
  • Виде 2
  • видела 3
  • виделе 1
  • видели 2
  • Видело 1
  • видело 2
  • видео 15
  • видети 12
  • Видећемо 3
  • Видећете 1
  • видећеш 2
  • видећи 2
  • видех 1
  • видеше 2
  • Види 3
  • види 43
  • видиле 1
  • Видим 4
  • видим 8
  • видимо 2
  • Видину 1
  • видио 3
  • видисмо 1
  • видите 4
  • Видите 8
  • видити 1
  • видиш 10
  • Видиш 9
  • видно 1
  • виђао 1
  • визиготског 1
  • визита 2
  • визитација 1
  • визите 1
  • визитира 2
  • визитирати 1
  • визиту 1
  • вију 1
  • вика 2
  • викнуо 1
  • вилице 2
  • виљушком 1
  • вина 32
  • вино 30
  • винограде 1
  • вином 5
  • вину 2
  • виолина 1
  • вири 1
  • вирила 1
  • виртуоз 2
  • виси 2
  • висила 1
  • висина 1
  • висио 1
  • висити 1
  • Висле 1
  • висок 3
  • висока 2
  • високим 2
  • високо 3
  • високог 1
  • вист 1
  • виста 1
  • витез 1
  • витеза 1
  • витриолом 1
  • виценотар 1
  • вицесудац 2
  • вици 2
  • Виче 1
  • виче 8
  • вичу 1
  • вишак 1
  • Више 4
  • више 95
  • вишем 1
  • виши 1
  • вишим 5
  • вишој 1
  • Вјера 1
  • влаге 1
  • владавини 1
  • владара 1
  • владика 1
  • владичина 1
  • Власи 1
  • власништва 1
  • властелин 1
  • власти 3
  • вода 2
  • воде 5
  • водене 1
  • водени 1
  • водену 1
  • води 9
  • водила 2
  • водили 2
  • водило 1
  • водим 1
  • водио 3
  • водити 6
  • водом 1
  • воду 1
  • вођ 1
  • вођа 1
  • воз 1
  • возају 1
  • Возбраноје 2
  • Возе 1
  • возио 1
  • возити 2
  • војвода 2
  • војводе 2
  • војводу 1
  • војник 1
  • војска 1
  • војске 2
  • војсковођа 6
  • војском 1
  • војску 2
  • војсци 1
  • воле 3
  • Волела 1
  • волела 5
  • волели 3
  • волем 5
  • волео 12
  • воли 6
  • Волим 1
  • волиш 1
  • воља 4
  • воље 11
  • вољи 10
  • вољу 12
  • вопијушчег 1
  • вопијушчи 1
  • воћа 1
  • воће 2
  • воштана 1
  • воштану 1
  • врабаца 1
  • враг 4
  • врага 4
  • Враголан 1
  • враголије 1
  • врана 2
  • вране 2
  • врану 1
  • врат 2
  • врата 18
  • вратанца 1
  • Врате 1
  • врате 2
  • врати 15
  • Вратив 1
  • вратила 1
  • Вратим 1
  • вратим 2
  • вратима 4
  • Вратио 1
  • вратио 7
  • вратити 10
  • Вратиће 1
  • врату 2
  • враћа 3
  • враћају 1
  • враћала 1
  • враћао 2
  • враћате 1
  • врачар 1
  • врачати 1
  • врашка 1
  • Врашки 1
  • врашки 2
  • врбе 1
  • Вреба 1
  • вреба 2
  • вредан 2
  • вредео 1
  • вредна 2
  • вредност 2
  • вредности 5
  • вређа 1
  • вређање 1
  • врело 1
  • Време 2
  • време 45
  • времена 17
  • временом 1
  • временска 1
  • врзе 2
  • врлину 1
  • врло 16
  • Врло 5
  • врскапут 1
  • врста 16
  • врсте 2
  • врсти 2
  • врућину 1
  • врућицу 1
  • вукао 1
  • вуку 3
  • вулкан 1
  • Вулканова 1
  • вући 1
  • вуче 4
  • вучи 1
  • г 1
  • Г 3
  • га 279
  • Гавалер 1
  • гавалер 2
  • гавалир 1
  • гадно 1
  • газда 6
  • газдарица 2
  • газдарице 3
  • газдарици 1
  • газдарицу 2
  • газде 1
  • газдовању 1
  • газдовао 2
  • газдовати 1
  • Газдовство 1
  • газдом 1
  • газдујеш 1
  • Гајзингер 1
  • Гајзингерка 2
  • Гајзингеровица 1
  • гајтана 2
  • гајтаном 1
  • галант 2
  • галантан 1
  • галантерија 1
  • галантерије 1
  • галантне 1
  • галантом 11
  • галантома 1
  • Галицији 3
  • Галицију 1
  • гања 1
  • гањати 1
  • гардероба 1
  • гарниран 1
  • гарниране 1
  • гарнирати 1
  • гасе 1
  • гатати 1
  • гвожђе 1
  • где 37
  • Где 4
  • гдегод 4
  • гдекоје 1
  • гдекојег 1
  • гдекоји 1
  • Гдекоји 4
  • гебилдет 1
  • ген 1
  • генерал 2
  • генерала 1
  • геније 3
  • герок 2
  • гешмак 1
  • ги 1
  • гипкост 1
  • гитар 4
  • гитара 1
  • гитаром 1
  • гитару 2
  • глава 4
  • глават 1
  • главе 11
  • глави 11
  • Главна 1
  • главни 1
  • главно 4
  • главнокомандујући 1
  • главобољу 1
  • главом 7
  • главу 10
  • гладан 4
  • Глади 1
  • глади 5
  • гладити 1
  • гладни 1
  • глас 12
  • гласа 5
  • гласило 2
  • гласио 1
  • гласове 2
  • гласови 1
  • гласом 6
  • гле 2
  • Гле 2
  • глед 1
  • Гледа 2
  • гледа 54
  • Гледај 1
  • гледај 5
  • гледају 13
  • Гледају 3
  • гледала 1
  • гледали 3
  • гледао 2
  • гледати 3
  • гледаш 1
  • гледи 2
  • гледиш 1
  • глупак 1
  • гнезда 1
  • гнездо 2
  • гове 2
  • говеђина 1
  • говеђине 1
  • говети 1
  • говора 1
  • говоре 6
  • говори 17
  • говорила 2
  • говориле 1
  • говорило 1
  • говорим 2
  • говорио 7
  • говорите 3
  • говорити 6
  • говориш 2
  • гога 1
  • гоги 1
  • год 20
  • година 59
  • Годинама 1
  • године 28
  • години 3
  • годину 7
  • годишњак 1
  • годишњи 1
  • голаћ 1
  • голаћи 1
  • Голи 1
  • голих 1
  • голубица 1
  • гондола 1
  • гондоле 1
  • гони 1
  • горгонцола 1
  • горгонцоле 1
  • горе 22
  • горећу 1
  • Горка 1
  • горко 1
  • горња 1
  • горње 1
  • горњи 2
  • Горњој 1
  • гососо 1
  • Господа 1
  • господа 4
  • Господар 117
  • господар 160
  • Господара 2
  • господара 56
  • господари 1
  • господаром 6
  • господарски 1
  • господару 22
  • Господару 6
  • господе 4
  • господин 10
  • Господин 2
  • господина 1
  • господине 12
  • Господине 4
  • господину 1
  • Господичне 1
  • господска 1
  • господски 1
  • господствен 1
  • господу 1
  • Госпођа 41
  • госпођа 50
  • Госпође 1
  • госпође 9
  • Госпођи 3
  • госпођи 7
  • госпођо 3
  • госпођом 10
  • госпођу 8
  • Госпорад 2
  • гост 5
  • госта 1
  • госте 8
  • Гости 1
  • гости 13
  • гостију 2
  • гостима 1
  • гостионе 1
  • гостионица 2
  • Гостионичар 1
  • гостионичарски 1
  • гостионичару 1
  • гостиону 2
  • гостољубив 1
  • гостољубиви 1
  • Готов 1
  • готов 11
  • готова 9
  • готове 4
  • готови 6
  • Готово 1
  • готово 13
  • готовом 1
  • гошће 1
  • гр 10
  • грабежљив 1
  • грабили 1
  • град 13
  • града 1
  • гради 1
  • градоначелника 1
  • градоначелникова 1
  • градоначелниковој 1
  • градске 1
  • граду 1
  • грађане 1
  • грађани 2
  • грађанин 1
  • грађанског 1
  • грађанство 1
  • грађару 1
  • грађе 1
  • грађевинарству 1
  • границе 3
  • границу 1
  • гранчицама 1
  • граха 1
  • грација 2
  • грације 2
  • грацијом 2
  • грашак 1
  • грб 1
  • грбав 1
  • грдити 1
  • грдна 1
  • грејати 1
  • грех 2
  • грешан 1
  • грешке 1
  • Грешник 1
  • гривна 2
  • грижу 1
  • гризло 1
  • грк 1
  • Грк 3
  • Грка 1
  • гркљан 1
  • грле 2
  • грли 3
  • грлити 1
  • гроб 10
  • гроба 5
  • гробље 1
  • гробове 2
  • гробу 2
  • грожђа 1
  • грозница 3
  • грозницу 1
  • громким 1
  • громом 1
  • гросхендлер 1
  • Гроф 6
  • гроф 8
  • грофа 5
  • грофов 1
  • грофовски 1
  • грофу 3
  • грохотом 2
  • груб 1
  • груди 1
  • грунд 1
  • грунт 1
  • група 2
  • грчки 2
  • грчко 3
  • грчког 1
  • грчкој 4
  • грчку 1
  • губи 1
  • губимо 2
  • гувернанта 1
  • гуле 1
  • Гумиласти 2
  • гумиласти 6
  • гунгуле 1
  • гура 1
  • гурају 1
  • гурање 1
  • гурне 2
  • гусака 2
  • гуска 2
  • гуске 3
  • гуску 2
  • густа 1
  • густим 1
  • гушчије 1
  • гушчја 1
  • Д 1
  • д 32
  • Да 40
  • да 931
  • давао 2
  • давати 3
  • давнашњег 1
  • давнашњи 1
  • давно 2
  • Давно 3
  • давши 1
  • даде 4
  • даду 2
  • дађе 1
  • дај 2
  • Дај 7
  • Даје 4
  • даје 5
  • дајем 2
  • Дајете 1
  • дајеш 1
  • Дајте 7
  • Дају 1
  • дају 7
  • Дакако 1
  • Дакле 24
  • дакле 3
  • дала 1
  • дале 1
  • далека 1
  • далеки 2
  • далеко 10
  • дали 7
  • Дало 1
  • даље 35
  • Даље 5
  • даљина 1
  • дам 6
  • дама 4
  • дамама 3
  • даме 12
  • Даме 2
  • даменвалцер 1
  • Даменцајтунг 1
  • дамо 1
  • Дан 1
  • дан 73
  • дана 51
  • данас 15
  • Данас 4
  • данашњој 1
  • дане 1
  • дани 3
  • дану 1
  • дању 7
  • дао 32
  • дар 2
  • Даривао 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даром 1
  • дате 2
  • дати 21
  • Даће 1
  • даће 2
  • даћи 1
  • Даћу 1
  • даћу 5
  • даш 3
  • дашчица 1
  • два 31
  • Два 4
  • Двадесет 1
  • двадесет 8
  • двадесетак 1
  • двадесетпрви 1
  • Дваест 1
  • дваест 3
  • Дванаест 1
  • дванаест 7
  • двапут 4
  • Две 1
  • две 31
  • двеју 1
  • Двеста 1
  • двеста 3
  • движимо 3
  • двоја 1
  • Двоја 2
  • двоје 4
  • двојица 8
  • двојице 1
  • двојицу 1
  • дворана 1
  • дворац 6
  • дворе 1
  • дворили 1
  • дворио 1
  • дворити 1
  • дворски 2
  • двору 1
  • дворцу 1
  • двоструке 1
  • де 13
  • Де 4
  • дебела 1
  • дебелим 1
  • дебелог 1
  • дебељко 1
  • дебео 4
  • девалвација 1
  • девалвације 2
  • девалвацију 1
  • девер 2
  • девет 3
  • девети 1
  • деветорица 1
  • деветорицу 1
  • девојака 6
  • девојачка 1
  • девојачког 1
  • девојка 24
  • девојкама 1
  • девојке 15
  • Девојке 5
  • Девојку 1
  • девојку 11
  • девојци 2
  • девојче 1
  • девојчицама 1
  • Девојчице 1
  • девока 1
  • деградирати 1
  • Дед 6
  • дезертира 1
  • дезертирати 1
  • декоји 1
  • дела 7
  • деле 1
  • дели 3
  • делижанс 1
  • делижансом 1
  • делижансу 1
  • делија 3
  • делију 1
  • дело 1
  • делова 1
  • демон 2
  • демонски 1
  • денди 1
  • део 3
  • депутацији 2
  • депутацију 1
  • дере 1
  • дереглија 1
  • десет 16
  • десетак 1
  • десетогодишњи 1
  • деси 1
  • десити 1
  • десне 1
  • десни 1
  • десницу 1
  • десно 3
  • десној 7
  • десном 2
  • десну 3
  • десператан 1
  • деспотом 1
  • дете 12
  • детелина 1
  • детелину 1
  • детиње 1
  • детињства 6
  • детињству 5
  • дехонестирати 1
  • Деца 1
  • деца 12
  • Деце 1
  • деце 11
  • децилитара 1
  • децом 2
  • децу 8
  • дешператан 1
  • диба 1
  • Диван 1
  • диван 4
  • Диве 1
  • диве 2
  • диви 2
  • дивиће 1
  • дивљачки 1
  • дивљење 1
  • дивна 1
  • Дивна 1
  • дивни 1
  • дивно 3
  • дивног 1
  • дивном 1
  • дивну 1
  • дивокозе 1
  • дивотан 1
  • дигитализације 1
  • дигитално 1
  • дигла 1
  • Дигне 1
  • дигне 11
  • дигну 2
  • диже 1
  • дижите 1
  • дику 2
  • дилижанс 1
  • Диме 1
  • дипломатским 1
  • дипломе 1
  • директор 1
  • дисати 1
  • дискант 2
  • диспензација 1
  • дистрибуирање 1
  • дистрибуцију 1
  • дисхармонија 1
  • дићи 2
  • дихтунг 1
  • диче 1
  • дичити 1
  • дична 1
  • дишпенсација 1
  • дишпенсацију 1
  • дишу 1
  • длака 1
  • До 4
  • до 92
  • доба 7
  • добар 14
  • Добар 7
  • добегла 1
  • добегне 1
  • доби 1
  • добива 1
  • добивао 1
  • добија 1
  • Добије 1
  • добије 7
  • добијем 3
  • добијете 1
  • добијеш 2
  • добила 4
  • добиле 1
  • добили 2
  • добио 10
  • добит 3
  • добити 7
  • добиће 2
  • Добошар 2
  • добошар 3
  • добошара 1
  • добошарем 1
  • добра 15
  • Добра 2
  • добре 5
  • добрим 2
  • добрих 1
  • Добро 19
  • добро 81
  • доброг 6
  • добродзјејни 2
  • добродошлицу 1
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброта 1
  • добротом 2
  • добру 5
  • Доведе 1
  • доведе 3
  • доведемо 1
  • довезите 1
  • Довезу 1
  • довело 1
  • довео 1
  • Довео 1
  • довести 1
  • довече 1
  • довикују 1
  • довлачи 1
  • довољан 1
  • довољно 3
  • доврши 1
  • Договара 1
  • договара 6
  • договарају 3
  • договарали 1
  • договарати 2
  • договор 2
  • договоре 1
  • Договоре 1
  • договори 1
  • Договори 1
  • договорили 1
  • договорити 2
  • Договору 1
  • договору 3
  • догоди 1
  • догодило 4
  • догодити 1
  • дода 1
  • додавање 1
  • додаје 2
  • додатак 1
  • додати 1
  • додатком 1
  • Додна 1
  • додуше 13
  • Додуше 5
  • Дође 21
  • дође 62
  • дођем 2
  • дођемо 2
  • дођеш 1
  • Дођох 1
  • дођоше 2
  • Дођу 10
  • дођу 27
  • доживео 1
  • доживети 1
  • доживим 1
  • доживљај 1
  • дозвати 1
  • дозволе 1
  • Дозволе 1
  • дозволом 1
  • дозволу 1
  • дозвољава 1
  • дозвољавали 1
  • дозвољено 1
  • дознала 1
  • Дознало 1
  • дознао 2
  • дозове 2
  • Дозове 2
  • Дозовите 1
  • Дозову 1
  • Доиста 1
  • доиста 11
  • Док 11
  • док 26
  • доказ 3
  • доказивао 1
  • доказује 1
  • Докле 1
  • докле 3
  • доктор 4
  • Доктор 5
  • доктора 2
  • Долазе 2
  • долазе 6
  • Долази 1
  • долази 10
  • долазила 1
  • долазили 3
  • долазим 2
  • долазио 1
  • Долама 1
  • долама 5
  • доламе 3
  • долами 4
  • доламу 5
  • доласку 1
  • Доле 1
  • доле 10
  • доликовало 1
  • доликује 1
  • дома 1
  • домаћа 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 4
  • домаћина 2
  • домаћином 1
  • домаћину 1
  • домаћица 1
  • домаћици 1
  • Домбровски 2
  • Домбровског 1
  • дометнуо 1
  • домиче 1
  • домишљавости 1
  • Дон 4
  • донашао 1
  • Донде 3
  • донде 9
  • Донекле 2
  • донекле 5
  • донела 1
  • донели 2
  • Донео 2
  • донео 7
  • Донесе 1
  • донесе 14
  • донесем 1
  • донесемо 1
  • донеси 2
  • Донесу 2
  • донесу 3
  • донети 10
  • доносе 1
  • доноси 3
  • доносило 1
  • доносити 1
  • доњи 1
  • Допада 1
  • допада 35
  • допадати 1
  • допадљив 1
  • допадне 4
  • допала 5
  • допало 1
  • допао 1
  • допасти 2
  • доплата 1
  • допола 1
  • допрати 1
  • допратила 1
  • допуниће 1
  • допусте 1
  • допусти 3
  • допустили 1
  • допустио 1
  • допустите 1
  • Допустите 2
  • допустити 2
  • допушта 4
  • допуштају 1
  • дорасла 1
  • дорастао 1
  • дорасте 1
  • дорашћују 1
  • доручак 1
  • доручати 1
  • доручкујемо 1
  • Досад 1
  • досад 5
  • досадање 1
  • досадашњу 1
  • досадно 2
  • досађивати 1
  • досели 1
  • досетљива 1
  • доскочи 1
  • доскочим 1
  • дост 1
  • Доста 1
  • доста 43
  • достаје 1
  • достигао 1
  • достигнем 1
  • достојна 1
  • достојне 1
  • дотерао 2
  • Доћи 2
  • доћи 43
  • дохвату 1
  • доцкан 1
  • Доцније 2
  • доцније 4
  • Дочека 1
  • дочека 4
  • дочекао 1
  • дочекати 6
  • дочепа 1
  • дошавши 1
  • дошао 29
  • Дошао 6
  • Дошла 1
  • дошла 5
  • дошли 10
  • др 3
  • Драга 1
  • драга 2
  • драге 3
  • Драги 1
  • драго 2
  • Драго 4
  • драговић 1
  • драговољно 2
  • драгуљ 1
  • дражесност 1
  • Драј 1
  • драстичан 1
  • драстичног 1
  • дремају 1
  • дресирати 1
  • држава 1
  • државама 1
  • држави 2
  • државник 1
  • држала 3
  • држали 1
  • Држали 1
  • држање 4
  • Држао 1
  • држао 11
  • држати 7
  • држаће 2
  • држе 7
  • држећи 1
  • Држи 2
  • држи 21
  • држим 2
  • дрзак 1
  • дрља 1
  • Дрма 1
  • дромбуље 2
  • дроту 1
  • друг 5
  • друга 14
  • другарице 2
  • друге 10
  • Друге 2
  • Други 3
  • други 37
  • другим 6
  • другима 2
  • других 3
  • Друго 3
  • друго 34
  • другове 1
  • другови 2
  • друговима 1
  • другог 8
  • другога 1
  • другој 7
  • другом 12
  • другоме 3
  • другу 11
  • дружина 1
  • дружини 1
  • дружио 2
  • друкчије 3
  • друкчији 2
  • друкчију 1
  • друм 2
  • друштва 4
  • друштвеног 1
  • друштвеном 2
  • друштво 14
  • Друштво 2
  • друштвом 2
  • друштву 10
  • дрхтајућом 1
  • дрхтање 1
  • дршком 1
  • дубље 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоке 2
  • дубоко 4
  • дуван 1
  • дувана 3
  • дуванкесу 1
  • дуваном 2
  • дувар 2
  • дувару 6
  • дувачки 1
  • Дувна 1
  • дуг 3
  • Дуг 3
  • дуга 6
  • дугачак 9
  • дугачка 3
  • дугачке 2
  • дугачким 5
  • дугачко 1
  • дугачког 1
  • дугачком 1
  • дугмета 2
  • дугметима 1
  • дугметом 1
  • дуго 27
  • Дуго 3
  • дугове 1
  • дугу 1
  • дужан 1
  • Дужан 1
  • дуже 6
  • дужи 1
  • дужина 1
  • дужини 2
  • дужину 1
  • дужни 1
  • дужност 1
  • Дужност 1
  • дужности 2
  • дукат 1
  • дуката 7
  • дукате 2
  • дукатима 1
  • Дунава 7
  • Дунавом 1
  • Дунаву 2
  • дуплонке 1
  • дућан 37
  • дућана 7
  • дућаном 5
  • дућану 24
  • дућанца 2
  • дух 4
  • духовит 1
  • Духом 1
  • духом 2
  • духу 3
  • душа 6
  • душе 1
  • души 1
  • душко 1
  • душом 1
  • Душу 1
  • душу 8
  • ђаво 3
  • ђаволски 1
  • Ђакома 1
  • ђаконије 1
  • ђенерал 1
  • ђенерала 1
  • ђенералштаблер 1
  • ђердан 3
  • ђердана 1
  • ђердане 1
  • Ђока 2
  • ђон 1
  • ђубре 1
  • ђувегију 5
  • Ђур 2
  • Ђуру 1
  • Е 18
  • еве 1
  • ево 9
  • Ево 9
  • европским 1
  • егзекуција 3
  • економа 1
  • економији 3
  • економију 2
  • експедиција 1
  • екстра 2
  • ексцелент 1
  • екузе 1
  • елегант 1
  • елегантан 1
  • елегантно 3
  • елегантног 1
  • елеганција 1
  • електричним 1
  • елементу 1
  • енг 5
  • енглеска 1
  • Енглеске 1
  • енглески 1
  • енглеском 1
  • ене 1
  • енергијом 1
  • енергичности 1
  • еном 1
  • Еолов 1
  • ера 1
  • ере 1
  • есојеђе 1
  • еспап 7
  • еспапа 1
  • еспапи 1
  • Естер 2
  • Естира 2
  • етикета 1
  • етикеција 1
  • етикецију 1
  • Ето 10
  • ето 9
  • Еуфрата 1
  • Еуфросина 1
  • Ефире 1
  • ех 1
  • жагору 1
  • жалба 1
  • жали 3
  • жалили 1
  • жалио 2
  • жалосна 2
  • Жалосни 1
  • жалосно 6
  • жалосног 1
  • жалост 3
  • жалостан 2
  • жалости 2
  • жалузија 1
  • Жалузина 1
  • жалузине 1
  • жао 22
  • Жао 3
  • жвркова 1
  • Же 2
  • жедан 1
  • жеђ 1
  • железница 2
  • желела 1
  • желели 1
  • желело 1
  • жели 3
  • желим 1
  • желите 1
  • жеља 3
  • жељи 1
  • жељно 2
  • жена 20
  • женама 3
  • Жене 1
  • жене 5
  • жени 5
  • женидба 5
  • женидбе 7
  • женидби 3
  • женидбом 1
  • женидбу 3
  • женили 1
  • женим 2
  • женио 3
  • женирати 2
  • жените 1
  • женити 13
  • женом 3
  • женска 5
  • женске 12
  • Женске 2
  • женски 1
  • женским 1
  • женскима 6
  • женских 1
  • женског 2
  • женском 3
  • женску 3
  • жену 4
  • жив 5
  • жива 1
  • Живад 2
  • живад 7
  • живади 1
  • живадма 1
  • живахности 1
  • живе 3
  • живела 1
  • Живели 1
  • живели 2
  • живео 8
  • живети 11
  • Живи 1
  • живи 9
  • живим 1
  • живимо 3
  • Живио 1
  • живио 3
  • живити 2
  • живља 1
  • живо 2
  • живот 19
  • живота 7
  • животаре 1
  • животари 1
  • животиње 1
  • животне 1
  • животу 12
  • живце 1
  • Жид 1
  • жижак 1
  • жију 1
  • житарице 2
  • житије 1
  • жито 1
  • Житомир 2
  • Житомира 1
  • жица 1
  • жице 3
  • жртвовала 1
  • жртвовали 1
  • жртвовао 1
  • жртвовати 1
  • жртву 1
  • жртвујем 2
  • жубор 1
  • жуљ 1
  • жупан 1
  • жупанија 1
  • журба 1
  • журбено 1
  • журе 1
  • жури 1
  • журнал 1
  • жут 1
  • Жут 1
  • жуте 2
  • жуту 2
  • жућкасто 1
  • З 2
  • За 18
  • за 372
  • забава 2
  • забаван 1
  • забаве 2
  • забави 1
  • забавио 1
  • забавити 2
  • Забављајте 1
  • забављање 1
  • забављаху 1
  • забадава 1
  • забасали 1
  • забасало 1
  • забаталио 1
  • забашури 1
  • забележену 1
  • забележи 2
  • Забележи 2
  • забележио 1
  • Забележио 2
  • забележити 1
  • Забога 1
  • заболи 1
  • заборави 3
  • заборавили 1
  • заборавило 1
  • заборавимо 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 5
  • заборавити 1
  • забрана 1
  • забранио 1
  • Забранио 1
  • забрану 1
  • забрањено 1
  • забринут 1
  • забуни 1
  • заведе 2
  • завеже 1
  • завежу 1
  • завештање 2
  • завиде 1
  • завидљиве 1
  • завидљиви 1
  • завија 1
  • завије 1
  • Завије 1
  • завири 1
  • зависи 1
  • завод 1
  • заволе 1
  • заврнуо 1
  • Заврше 1
  • заврши 1
  • завршити 1
  • завршни 1
  • завукла 1
  • загуши 1
  • задаје 2
  • задао 1
  • задата 1
  • задате 1
  • задату 1
  • задева 1
  • задње 1
  • задњег 1
  • задобили 1
  • задовољан 12
  • задовољи 3
  • задовољио 1
  • задовољна 3
  • задовољни 5
  • задовољства 2
  • задовољству 1
  • задоста 2
  • задоцне 1
  • задоцнила 1
  • задоцниле 1
  • задоцнио 2
  • задржава 2
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржали 1
  • задржао 2
  • задржати 1
  • задржи 1
  • зажели 1
  • зазвони 1
  • зазирао 1
  • Зазираће 1
  • Заиста 1
  • зајазити 1
  • Заједно 1
  • заједно 5
  • закаже 1
  • закажите 1
  • заказан 1
  • заказано 3
  • заказаног 1
  • Заклати 1
  • заклињем 1
  • закључају 4
  • закључи 1
  • Закључи 1
  • закон 1
  • закона 1
  • законског 1
  • закопали 1
  • закопча 1
  • закриљем 1
  • закрпио 1
  • закрпити 1
  • закуп 2
  • залагати 1
  • залога 1
  • залогај 1
  • залоги 1
  • залогу 1
  • заљубио 1
  • заљубљеног 1
  • замашај 1
  • замашан 1
  • заменути 1
  • замера 1
  • замерале 1
  • замерали 1
  • замерам 1
  • замери 1
  • замерити 5
  • замериће 1
  • замерићу 1
  • замерке 5
  • замишљен 1
  • замишљена 2
  • замишљени 1
  • Замоли 1
  • замоли 4
  • Замоск 2
  • Замошћ 1
  • занат 3
  • заната 1
  • занатлија 1
  • занатлије 2
  • занела 1
  • занима 3
  • занимају 1
  • занимала 1
  • занимању 1
  • занимљив 2
  • занимљиво 4
  • заокупе 1
  • заокупи 1
  • заостали 1
  • запали 1
  • запалио 1
  • запалити 1
  • запаљене 1
  • запаљење 1
  • запамтити 1
  • запевају 1
  • запет 1
  • запечате 2
  • запечаћен 1
  • запечаћено 1
  • запечаћену 1
  • записник 1
  • запита 10
  • запитати 1
  • запиткива 1
  • запиткују 1
  • заплашене 1
  • заплашила 1
  • заплењени 1
  • заплењеног 1
  • заповеди 5
  • заповедио 1
  • заповест 1
  • Заподене 1
  • заподене 2
  • заподену 1
  • Заподену 2
  • Започе 1
  • започе 2
  • започео 3
  • започети 3
  • Започне 1
  • започне 4
  • започнем 1
  • започну 1
  • заправо 1
  • запремине 1
  • запроси 1
  • Запроси 1
  • запросим 1
  • запросио 1
  • запросити 2
  • Зар 10
  • зар 11
  • зарада 2
  • зарадоваше 1
  • зарана 1
  • зарез 1
  • зарекао 1
  • зарече 1
  • заробио 1
  • заробљеништво 1
  • зарумени 4
  • заруменио 1
  • Заручник 2
  • заручника 1
  • заручница 2
  • засад 1
  • Засад 1
  • засађени 1
  • засвагда 1
  • заседне 1
  • Заседну 1
  • заседну 2
  • засецај 1
  • заслужан 1
  • заслужи 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужити 1
  • заслужује 1
  • заспе 2
  • заспи 7
  • заступник 1
  • засуканим 1
  • затајити 1
  • затварају 1
  • затвор 2
  • затворена 1
  • Затвори 1
  • затег 1
  • затеже 3
  • затежу 1
  • затезала 1
  • Затим 1
  • затим 3
  • зато 17
  • Зато 7
  • заузети 2
  • заузима 1
  • заустави 1
  • захвале 3
  • захвали 5
  • захвалим 1
  • захвалити 2
  • Захвална 1
  • захвалношћу 1
  • захваљујем 1
  • захваљују 1
  • захваљујући 1
  • захода 1
  • зачас 1
  • зачина 1
  • зачињен 1
  • зачуде 1
  • зачуди 1
  • зашпицена 1
  • зашт 1
  • Зашт 1
  • заштитник 2
  • зашто 16
  • Зашто 7
  • збија 1
  • збијаш 1
  • збијаше 1
  • збирка 1
  • због 17
  • Збогом 11
  • збогом 4
  • Зборник 1
  • зборник 4
  • зборника 1
  • збрчкан 1
  • збуни 1
  • збунио 2
  • збуњен 3
  • збуњене 1
  • звала 4
  • звали 1
  • званична 2
  • званичне 1
  • звао 4
  • звати 3
  • звезда 1
  • звекеће 1
  • звиждаљка 1
  • звона 1
  • Звони 1
  • звоник 1
  • згинула 2
  • згорег 5
  • зготови 1
  • здепаст 1
  • здрав 3
  • здрава 5
  • здраве 2
  • здрави 5
  • здравље 8
  • здрављу 1
  • здраво 1
  • здраву 1
  • зева 1
  • зевне 1
  • Зевсов 1
  • зејтина 1
  • зејтином 1
  • зелена 1
  • Зелене 1
  • зелене 2
  • зеленим 1
  • зелено 1
  • зеленог 3
  • земаља 1
  • земљама 1
  • земље 4
  • земљи 1
  • земљиште 1
  • земљом 1
  • земљу 8
  • зеница 1
  • зенице 1
  • зеницу 3
  • зет 1
  • зета 6
  • зеца 4
  • зецова 1
  • зиданом 1
  • зидар 1
  • зидару 1
  • зија 1
  • Зима 1
  • зима 2
  • зиме 1
  • зимзеленом 1
  • зими 1
  • Зими 1
  • зиму 1
  • зјело 1
  • зла 3
  • злата 2
  • златан 5
  • златара 1
  • златна 2
  • златних 1
  • златном 1
  • злато 1
  • златом 2
  • злату 1
  • зло 14
  • злу 1
  • зна 55
  • знају 5
  • знајући 1
  • знак 6
  • знала 3
  • знале 1
  • знали 4
  • знам 14
  • Знам 3
  • знаменитим 1
  • знаменитих 1
  • знаменитог 1
  • знамењу 1
  • знамо 2
  • знанци 1
  • знање 4
  • знао 10
  • Знате 3
  • знате 8
  • знати 4
  • знатна 1
  • значај 1
  • значаја 1
  • значи 4
  • Знаш 14
  • знаш 22
  • зоб 1
  • зове 10
  • зовем 1
  • зовете 3
  • Зовите 1
  • зову 2
  • зора 1
  • зоре 1
  • зорњача 1
  • зору 4
  • зрак 1
  • зре 1
  • зрела 1
  • зреле 1
  • зрелог 1
  • зрелост 1
  • зрео 1
  • зуби 1
  • зубима 1
  • зуји 1
  • зуца 1
  • зуцати 1
  • И 107
  • и 1426
  • иа 1
  • иако 2
  • игара 1
  • игле 1
  • Игњатовић 2
  • Игра 3
  • игра 47
  • играју 14
  • Играју 2
  • играла 2
  • играле 1
  • играли 1
  • Играли 1
  • играм 1
  • игранк 1
  • игранка 2
  • игранку 1
  • играња 1
  • играње 1
  • играњем 1
  • играо 7
  • играте 2
  • играти 9
  • играч 8
  • играча 3
  • играче 2
  • играчи 1
  • играчима 1
  • играчица 3
  • играчице 2
  • играчицом 3
  • играчицу 2
  • игре 5
  • игри 4
  • игром 1
  • игру 2
  • Иде 2
  • иде 59
  • идеје 1
  • Идем 1
  • идем 8
  • идемо 2
  • идеш 2
  • Иди 2
  • иди 4
  • иду 20
  • идућег 1
  • идући 1
  • из 103
  • Из 8
  • изабран 1
  • изађе 1
  • изазвао 1
  • избавила 1
  • избере 2
  • избијају 1
  • избира 1
  • Избира 1
  • избирачи 1
  • избити 1
  • изближе 2
  • избор 4
  • избору 1
  • избрани 1
  • избројани 2
  • избројати 2
  • изброји 1
  • Изброји 1
  • изваде 1
  • извади 12
  • Извади 4
  • извађа 1
  • изван 3
  • изванредан 1
  • изванредне 1
  • изванредни 1
  • изватирана 1
  • изведе 2
  • изведем 1
  • Изведи 1
  • извесном 1
  • извести 1
  • извиди 1
  • извијање 1
  • извијати 1
  • извикао 1
  • извикне 1
  • извини 3
  • Извините 1
  • извињава 2
  • извирује 2
  • извирују 2
  • извичу 1
  • извлачи 1
  • изводи 1
  • извол 1
  • Изволите 2
  • изволите 3
  • извор 1
  • Извор 1
  • извора 1
  • изворни 1
  • изврне 1
  • изврнут 1
  • изврсно 2
  • изврстан 2
  • изврће 1
  • извршење 1
  • извршити 1
  • извршују 1
  • извући 2
  • извуче 2
  • Извучем 1
  • изгладио 1
  • изгладити 2
  • изгладовани 1
  • изглед 4
  • изгледа 16
  • Изгледа 2
  • изгледају 1
  • изгледали 1
  • изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледаш 2
  • изгледу 1
  • изглеђује 1
  • изговор 2
  • изгорели 1
  • изгорео 1
  • изгуби 4
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • изгубим 1
  • изгубио 6
  • изгубити 1
  • изгубљена 1
  • изда 2
  • издадоше 1
  • издалека 2
  • издан 1
  • издања 1
  • издање 2
  • издао 3
  • издати 1
  • издахнути 1
  • издељаним 1
  • издизати 1
  • издисао 1
  • издржавање 1
  • издржати 3
  • издржим 1
  • изелицама 1
  • изиђе 10
  • Изиђе 2
  • изискао 1
  • изићи 1
  • изишао 2
  • изјави 3
  • изјављује 1
  • излазак 2
  • излазе 3
  • излазећи 1
  • излази 2
  • излет 1
  • излете 1
  • излечене 1
  • излечи 1
  • излечити 1
  • излишно 1
  • излога 1
  • изљубе 1
  • изљуби 1
  • измакло 1
  • измакне 1
  • између 15
  • измена 1
  • измењених 1
  • измерим 1
  • измешају 1
  • измешали 1
  • измешан 1
  • измешане 1
  • измешано 1
  • измешао 1
  • измирио 1
  • измицала 1
  • измичу 1
  • измрвио 1
  • изнемогли 1
  • изненадити 1
  • изнесе 1
  • изнесоше 1
  • Изнесу 1
  • изнети 1
  • изникла 1
  • износи 1
  • изнутра 3
  • изобиљу 1
  • изображен 1
  • Изображено 1
  • изобрази 1
  • изокреће 1
  • изопаченост 1
  • изопија 1
  • изопијало 1
  • изостане 1
  • изостати 1
  • изравнао 1
  • израдите 1
  • израђене 1
  • израђени 1
  • израђеног 1
  • изражена 1
  • израз 4
  • израза 2
  • Израиље 1
  • израчунао 1
  • изредан 2
  • изреди 2
  • изредио 2
  • изредити 2
  • изредна 1
  • изредне 1
  • изређа 1
  • изређује 2
  • изреже 1
  • изрезан 1
  • изрезани 1
  • изрезано 1
  • изрезати 1
  • изрекао 2
  • изрече 1
  • Изрече 1
  • Изроди 1
  • изувијаним 1
  • изусти 1
  • изучио 1
  • иижињер 1
  • ија 1
  • икад 2
  • икада 1
  • ико 1
  • икоме 1
  • иконом 2
  • икону 1
  • ил 2
  • Ил 2
  • или 80
  • илиџа 1
  • илиџе 1
  • им 66
  • Има 12
  • има 63
  • имају 6
  • Имала 1
  • имала 10
  • имали 3
  • имам 20
  • Имам 5
  • Имамо 3
  • имамо 4
  • имања 2
  • имање 5
  • Имао 3
  • имао 36
  • Имате 3
  • имате 7
  • имати 12
  • имаће 1
  • Имаће 1
  • Имаћемо 1
  • имаш 9
  • име 18
  • имена 2
  • имендан 3
  • имену 3
  • иметак 3
  • иметка 1
  • имјеније 3
  • имовно 1
  • империје 1
  • импертинент 1
  • импертинентан 1
  • импозантан 1
  • импозантна 1
  • импозантно 1
  • импоновала 1
  • импоновати 1
  • импоноваше 1
  • имућан 4
  • имућни 1
  • имућније 1
  • имућног 2
  • ин 2
  • инате 1
  • инатио 1
  • Иначе 1
  • иначе 11
  • инекспресибл 1
  • инкасирати 1
  • ино 5
  • инстанција 1
  • институт 1
  • Институције 1
  • инструмената 2
  • инструмент 2
  • интабулација 1
  • интабулирати 1
  • интерес 1
  • интересантна 1
  • интересе 1
  • интродукција 1
  • интродукције 1
  • инфлациони 1
  • инштанција 1
  • инштитут 1
  • ипак 13
  • Ипак 2
  • Ираку 1
  • Иронија 1
  • иронију 1
  • ироничан 1
  • иронично 1
  • Иса 2
  • Исаил 2
  • Исаила 1
  • исећи 1
  • исече 1
  • исечено 1
  • исисани 1
  • искаже 3
  • исказати 4
  • искали 1
  • искидан 1
  • искона 1
  • искочи 1
  • искочио 1
  • искрен 1
  • искреније 1
  • искренији 1
  • Искрено 1
  • искрено 5
  • искреног 1
  • искреношћу 1
  • искрпљен 1
  • искрсне 1
  • искуство 1
  • искушенију 1
  • испавају 1
  • испавамо 1
  • испаван 2
  • испада 1
  • испадне 1
  • испала 2
  • испало 2
  • испао 1
  • испасти 1
  • испеваше 1
  • испече 1
  • испије 5
  • испијемо 1
  • испит 4
  • испита 2
  • Испитао 1
  • испитивају 2
  • испитују 2
  • Испише 1
  • исплате 1
  • Исплате 1
  • исплати 6
  • исплатио 1
  • исплатити 1
  • исплатићу 1
  • исплатише 1
  • исплаћен 1
  • исплести 1
  • исповеди 1
  • Исповеди 1
  • исповедили 1
  • исповедио 1
  • Испод 1
  • испод 9
  • исполитирати 1
  • исправи 1
  • испрати 1
  • исприповеда 1
  • исприповедала 1
  • исприповедам 1
  • исприповедао 1
  • исприповедаћу 1
  • исприча 6
  • испричао 1
  • испричати 1
  • испросио 3
  • испсује 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • испунили 1
  • испунио 1
  • испунити 1
  • испусти 1
  • иста 3
  • истави 1
  • истакнути 1
  • Истамбул 1
  • исте 2
  • истера 2
  • истерати 1
  • исти 9
  • истим 1
  • Истина 4
  • истина 6
  • истинит 1
  • истиснути 1
  • исто 22
  • истоветан 1
  • Истоветна 1
  • Истоветно 1
  • истоветности 1
  • истог 3
  • истоименом 1
  • историску 1
  • источни 1
  • источној 1
  • источњачки 1
  • истраживачких 1
  • истребила 1
  • истрошио 2
  • истрча 1
  • исту 1
  • истужи 1
  • истумачи 1
  • Ису 1
  • Исус 1
  • исцифране 2
  • исцифрати 1
  • исцмакају 1
  • исцрпљен 1
  • итал 23
  • италијанска 1
  • италијански 4
  • Италије 1
  • Италији 3
  • ићи 15
  • их 64
  • Ишао 1
  • ишао 14
  • ишаран 1
  • Ишла 1
  • Ишли 1
  • ишли 4
  • ишло 4
  • ишпан 3
  • ишпаница 1
  • Иште 1
  • иште 10
  • иштем 1
  • ишту 2
  • Ишту 2
  • ишчезнуше 1
  • ишчекује 2
  • ишчекују 1
  • ишчекујући 1
  • Ј 1
  • ја 124
  • Ја 61
  • јаве 3
  • јави 9
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавља 2
  • јавна 1
  • јадан 1
  • јадиковала 1
  • јадикује 2
  • јадни 1
  • јадно 1
  • јаја 2
  • јаје 1
  • јак 5
  • јака 9
  • јакама 1
  • јаке 3
  • јаки 3
  • јаким 1
  • јаких 1
  • јако 34
  • Јаков 2
  • јаком 2
  • Јамајке 1
  • Јан 2
  • Јанкл 1
  • јанкл 6
  • јанклу 3
  • Јанотича 2
  • Јао 2
  • јапунџе 2
  • Јарославски 1
  • Јарославског 1
  • јасним 1
  • јастук 1
  • јастучићи 1
  • јаукне 2
  • јауче 1
  • јахање 2
  • јахати 1
  • јахач 1
  • Јаци 2
  • јача 2
  • јачих 1
  • јашући 1
  • је 1585
  • Је 19
  • Јевреја 2
  • Јевреје 1
  • Јеврејин 1
  • Јеврејка 1
  • јеврејска 1
  • јеврејским 1
  • Јегејском 1
  • јед 1
  • Један 10
  • један 84
  • једанаест 1
  • једаред 40
  • Једаред 6
  • Једва 4
  • једва 9
  • једе 6
  • једемо 1
  • једи 1
  • Једи 1
  • једимо 1
  • јединица 1
  • јединицом 1
  • једино 1
  • једио 1
  • једна 21
  • Једна 4
  • једнак 1
  • једнаке 1
  • Једнако 1
  • једнако 16
  • једнакост 1
  • Једне 2
  • једне 8
  • Једни 1
  • једним 8
  • Једно 3
  • једно 32
  • Једног 1
  • једног 32
  • једнога 1
  • једној 8
  • једном 12
  • Једном 2
  • једноцевку 1
  • Једну 2
  • једну 26
  • једу 7
  • јежи 1
  • језа 1
  • језгровито 1
  • језик 1
  • језиком 1
  • језику 2
  • јектику 1
  • јектичава 1
  • јел 1
  • Јел 3
  • Јела 1
  • јела 7
  • јеленске 1
  • јели 2
  • Јело 2
  • јело 8
  • јелу 1
  • јео 4
  • Јер 2
  • јер 75
  • Јесам 10
  • јесам 2
  • јесен 1
  • Јеси 10
  • јеси 8
  • јесмо 2
  • Јесмо 4
  • јест 1
  • Јест 4
  • Јесте 14
  • јесте 7
  • Јестествословију 1
  • јести 9
  • јесу 6
  • јефтине 1
  • јефтиније 1
  • јефтино 2
  • јеца 1
  • јецају 1
  • јецао 1
  • Јешче 2
  • Јова 3
  • Јован 1
  • Јоване 1
  • Јово 8
  • јој 67
  • јокл 1
  • Јокл 1
  • Још 20
  • још 210
  • јошт 1
  • Јошт 1
  • јоште 2
  • ју 1
  • југоисточној 1
  • Јуда 1
  • Јудита 2
  • Јужној 1
  • јужној 2
  • Јулије 1
  • јунак 4
  • јунака 2
  • јунакиња 1
  • јунаци 1
  • јуначе 1
  • јуначке 1
  • јуначки 2
  • јуначког 1
  • јунаштву 1
  • јурат 2
  • јурата 1
  • јуратус 1
  • јуре 2
  • јури 3
  • јурис 1
  • Јуриста 4
  • јуриста 7
  • јуристи 2
  • јуристима 1
  • јуристом 2
  • јуристу 1
  • јурити 1
  • јуриша 1
  • Јустинијан 1
  • јутара 1
  • јутро 2
  • јутрошњи 1
  • јуфка 1
  • Јуца 28
  • Јуце 9
  • Јуци 6
  • Јуцин 1
  • Јуцина 1
  • Јуциног 1
  • Јуцину 4
  • Јуцо 6
  • Јуцом 4
  • Јуцу 13
  • јуче 1
  • јучерашњем 1
  • јучерашњи 1
  • к 38
  • К 9
  • ка 4
  • кабаница 1
  • Кабинетсштик 1
  • кабинетсштик 4
  • каваљер 3
  • Каваљери 1
  • кавана 2
  • кавани 5
  • каваном 1
  • кавану 7
  • каве 1
  • кавез 1
  • каву 2
  • кад 204
  • Кад 98
  • када 10
  • Када 23
  • кадар 1
  • кади 1
  • кадива 1
  • кадине 1
  • кадифа 1
  • кадифе 2
  • кадког 1
  • кадри 1
  • каже 42
  • Каже 6
  • кажем 13
  • кажете 2
  • кажеш 5
  • Кажи 1
  • кажи 7
  • кажу 3
  • казав 1
  • казала 1
  • казано 1
  • казао 10
  • казателни 1
  • казателном 1
  • казати 11
  • казаће 1
  • Казаће 1
  • Казаћу 1
  • казна 1
  • казни 1
  • казнити 1
  • казну 3
  • кајати 2
  • кајем 3
  • кајишу 1
  • кајсије 1
  • какав 18
  • Какав 5
  • каква 14
  • Каква 2
  • Какве 3
  • какве 7
  • какви 4
  • каквим 4
  • каквих 5
  • какво 3
  • Какво 3
  • каквог 9
  • каквој 4
  • каквом 4
  • Какву 2
  • какву 8
  • како 143
  • Како 33
  • какова 1
  • каковим 1
  • каково 1
  • какову 1
  • калајисан 1
  • калауз 2
  • калауза 1
  • календар 3
  • калпак 3
  • калуђер 2
  • калуђери 1
  • калупа 1
  • калупу 1
  • калфа 8
  • калфама 1
  • Калфе 1
  • калфу 2
  • камарат 1
  • камарати 1
  • камен 1
  • камена 1
  • камење 1
  • камилном 1
  • камилнтеј 2
  • камилнтеја 1
  • камиши 1
  • Камо 3
  • камоли 1
  • канале 1
  • каналима 1
  • канапу 3
  • Канда 1
  • канда 11
  • кандило 4
  • кандилу 1
  • кане 1
  • каноник 1
  • каноници 1
  • кану 6
  • кануло 1
  • канцаларију 1
  • канцеларију 3
  • као 183
  • Као 7
  • капа 5
  • капак 2
  • капетан 2
  • капијом 1
  • капију 3
  • капитала 1
  • капитулирати 1
  • капицу 1
  • капку 1
  • капље 1
  • капом 1
  • капу 1
  • капут 6
  • капута 3
  • капуте 3
  • капутима 1
  • капуту 3
  • кара 1
  • карактер 1
  • карактеру 1
  • карата 4
  • карбонари 3
  • карикатура 1
  • Карловце 1
  • карнеол 1
  • карнијол 2
  • карта 2
  • картају 2
  • картама 1
  • картамо 1
  • картао 3
  • картара 1
  • картати 3
  • карташ 4
  • карташа 1
  • карташи 1
  • карташке 2
  • карташу 1
  • карте 8
  • карти 1
  • карту 1
  • каруца 1
  • каруцама 3
  • каруце 7
  • касапин 7
  • касапина 1
  • касапнице 2
  • касапски 3
  • касе 1
  • касирати 1
  • каснар 3
  • каснара 1
  • каснарица 4
  • каснарице 1
  • касније 1
  • кат 3
  • Катарине 1
  • катастарских 1
  • Катица 28
  • Катици 4
  • Катицом 1
  • Катицу 2
  • Каткад 1
  • каткад 7
  • катове 1
  • католик 4
  • католичка 1
  • католичких 1
  • католичкој 1
  • католичку 2
  • катран 1
  • кату 1
  • каћиперка 1
  • кафа 2
  • кафе 1
  • кафом 1
  • кашиком 1
  • кашику 1
  • кашљуца 1
  • Кашови 2
  • каштига 1
  • каштигу 2
  • квадропа 1
  • квантуму 1
  • кварити 2
  • кварт 1
  • квартет 1
  • квит 1
  • квиту 3
  • Кенђелца 1
  • керећим 1
  • керл 1
  • керови 1
  • кесицу 1
  • кесу 1
  • кеца 1
  • кечеви 1
  • кикотања 1
  • кикоћу 1
  • киле 1
  • ким 4
  • киме 1
  • кинеског 1
  • Кинижи 2
  • кинстлер 1
  • кип 1
  • Кирић 19
  • Кирића 5
  • Кирићево 1
  • Кирићевој 1
  • Кирићем 1
  • Кирићима 2
  • Кирићка 2
  • Кирићу 5
  • кириџију 1
  • киселог 1
  • киселу 1
  • кићанком 1
  • Кихот 2
  • Кихота 1
  • Кихотову 1
  • кицош 3
  • Киш 1
  • кише 1
  • кишовито 1
  • кишу 1
  • Клања 1
  • клања 4
  • клањају 4
  • Клањам 1
  • класичних 1
  • клати 1
  • клаћење 1
  • клевета 1
  • Клекне 1
  • клизи 1
  • клико 1
  • кликћу 1
  • клин 2
  • кличу 1
  • клопкају 1
  • Клопкају 1
  • Клотер 2
  • клупа 1
  • клупи 1
  • клупче 1
  • кљукана 1
  • кључ 3
  • кључа 1
  • кнежеву 1
  • кнез 4
  • књиге 2
  • књиговођа 1
  • књигу 2
  • књижевног 1
  • књижевности 2
  • КЊИЖЕВНОСТИ 3
  • књизи 2
  • Ко 11
  • ко 38
  • ковати 1
  • Ког 1
  • ког 7
  • Кога 2
  • кога 21
  • когод 5
  • КОД 1
  • код 151
  • Код 18
  • Кодекс 1
  • Кожа 1
  • кожа 2
  • кожар 1
  • кожарски 1
  • коже 4
  • кожи 1
  • кожне 2
  • кожну 1
  • кожом 1
  • Козаци 1
  • која 36
  • које 16
  • којег 1
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којеко 1
  • којекуд 4
  • којем 1
  • којешта 3
  • Који 3
  • који 90
  • којима 6
  • којих 1
  • којој 8
  • којом 2
  • Коју 1
  • коју 16
  • кокета 2
  • кокошака 1
  • Кол 1
  • Кола 3
  • кола 40
  • колача 1
  • колаче 1
  • колачи 1
  • колегијума 1
  • колена 1
  • колено 1
  • коли 8
  • колике 1
  • колико 28
  • Колико 8
  • колима 12
  • коло 5
  • Коломеја 1
  • Коломеје 1
  • колоније 1
  • коље 1
  • кољу 1
  • ком 4
  • комад 2
  • командант 1
  • командирао 1
  • командирати 1
  • командом 1
  • Коме 1
  • коме 9
  • комедија 1
  • комедијаш 1
  • комедијаши 1
  • комедијашко 1
  • комедији 2
  • комедију 7
  • коментара 1
  • комерцијално 1
  • комесар 4
  • Комесар 4
  • комесара 2
  • комесаре 1
  • комесари 2
  • Комесари 2
  • комисија 2
  • комисије 2
  • комифо 1
  • комотно 2
  • компаније 2
  • компанију 2
  • комплетирање 1
  • комплимент 1
  • Комплименти 1
  • композитора 1
  • композиција 1
  • конвенијенција 1
  • конвенијенције 1
  • кондиција 1
  • конкуренцији 1
  • контра 1
  • контрабанд 3
  • Контрабанда 1
  • контраст 1
  • контрастно 1
  • контрафа 2
  • контрафу 2
  • контролисати 2
  • контролор 1
  • конфедератка 2
  • конфедерација 1
  • Конфедерацију 1
  • конфишцирата 1
  • конце 3
  • концу 1
  • Коњ 1
  • коњ 20
  • коња 39
  • коњака 1
  • коњаник 1
  • коњаничког 1
  • коње 23
  • Коњи 1
  • коњи 10
  • коњима 5
  • коњице 1
  • коњички 1
  • коњма 1
  • коњу 8
  • коњушар 2
  • коњушара 1
  • коњушарија 1
  • коњушарима 1
  • копирање 1
  • копита 1
  • копљаник 1
  • копљима 1
  • копрца 1
  • корак 5
  • корака 1
  • кораке 1
  • кораком 1
  • кораци 1
  • корацима 1
  • кори 1
  • Коринта 1
  • корист 3
  • корова 1
  • корпу 1
  • Корпус 1
  • Коса 1
  • коса 2
  • косе 7
  • коснуо 1
  • косо 1
  • кости 1
  • косу 6
  • котва 2
  • Котиљон 2
  • котиљон 6
  • котиљоном 1
  • котиљону 1
  • котлић 1
  • Кочијаш 4
  • кочијаш 7
  • кочијаша 8
  • кочијаше 1
  • кочијашем 2
  • кочијаши 10
  • кочијашима 7
  • кочијашу 2
  • кошер 3
  • Кошица 2
  • Кошице 1
  • Кошици 11
  • Кошицу 7
  • Кошта 1
  • кошта 11
  • коштајте 1
  • коштају 2
  • коштали 1
  • коштаљку 1
  • коштам 1
  • коштао 1
  • Кошћушка 1
  • Кошћушко 2
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кравату 2
  • краден 2
  • краденог 1
  • крадену 1
  • крадом 1
  • крађен 1
  • крај 15
  • Крај 2
  • краја 4
  • крајем 1
  • крајзлер 1
  • крајње 1
  • крају 3
  • крајцара 1
  • крајцаре 5
  • крајцару 1
  • Краков 1
  • Кракова 1
  • Кракове 5
  • Кракови 3
  • Краковјанци 2
  • Краковом 1
  • краковски 4
  • краковског 2
  • краковском 1
  • Кракову 15
  • краљ 4
  • краља 7
  • краљев 1
  • краљева 1
  • краљеве 1
  • краљевом 1
  • краљевски 1
  • краљица 1
  • краљицом 1
  • красан 1
  • Красан 1
  • красна 1
  • Красна 1
  • красно 1
  • красном 1
  • красну 1
  • кратак 7
  • кратка 1
  • кратке 3
  • кратким 2
  • кратко 2
  • кратког 2
  • кратком 1
  • кратку 1
  • краћи 1
  • Крауз 1
  • Краузовица 3
  • крв 1
  • крвав 1
  • крваве 1
  • крви 1
  • кревет 4
  • кревета 3
  • кревету 3
  • креда 1
  • креденц 4
  • креденца 1
  • креденцу 2
  • кредом 2
  • креду 1
  • крене 1
  • кренемо 1
  • кренковати 1
  • крену 4
  • кренуо 2
  • кренути 1
  • кренфне 1
  • Крећу 1
  • Кречар 87
  • кречара 1
  • Кречара 10
  • Кречарев 2
  • Кречареву 1
  • Кречарем 1
  • Кречарка 5
  • Кречарком 1
  • Кречаром 1
  • Кречару 17
  • крзнени 1
  • крзном 1
  • Криблерка 4
  • крив 3
  • криве 2
  • криви 1
  • кривим 1
  • кривицу 1
  • кривоногим 1
  • криву 1
  • кријумчарење 1
  • крилати 1
  • крилима 1
  • крин 1
  • крина 1
  • кринолин 1
  • крином 1
  • кристал 1
  • крмака 1
  • крмачу 2
  • крмеће 1
  • крмке 1
  • кроз 15
  • кроја 1
  • кројача 2
  • кроју 1
  • кромпиром 1
  • крочи 1
  • крсно 1
  • крсном 1
  • крст 1
  • крсти 1
  • крстили 1
  • кртина 1
  • круг 1
  • крупног 1
  • крут 1
  • крушка 1
  • крчма 1
  • кто 4
  • кћер 16
  • Кћери 2
  • кћери 9
  • кћерима 3
  • кћериме 1
  • кћи 18
  • кува 2
  • кувати 2
  • Куд 1
  • куд 9
  • Куда 1
  • куда 7
  • кудити 1
  • куђење 1
  • куждраво 1
  • кујни 1
  • кујном 1
  • кујну 2
  • Кук 3
  • кукавице 1
  • куљају 1
  • Куп 1
  • купа 3
  • купам 1
  • купао 5
  • купати 1
  • купатило 1
  • купаца 1
  • купаш 2
  • купе 1
  • купец 5
  • купи 7
  • Купидонова 1
  • Купили 1
  • купим 1
  • купио 14
  • Купио 2
  • купите 1
  • Купите 1
  • купити 3
  • купиће 1
  • купићу 1
  • куповали 1
  • куповао 1
  • куповати 5
  • Купује 1
  • купује 6
  • купују 3
  • купца 1
  • купце 1
  • купци 1
  • куражи 1
  • куратор 1
  • курентирају 1
  • курентирати 3
  • курзу 1
  • курмахерај 1
  • курсне 1
  • куртку 1
  • куси 1
  • кутија 1
  • кутије 6
  • кутији 1
  • кутију 1
  • кутици 1
  • Кутузов 2
  • Кутузовом 1
  • Кутузову 2
  • кућа 20
  • Кућа 3
  • кућама 1
  • куће 51
  • кућевним 1
  • кућевног 1
  • кућевном 1
  • кући 71
  • кућици 1
  • кућом 3
  • кућу 40
  • куца 5
  • Куцају 1
  • куцају 3
  • Куцне 1
  • куцнемо 2
  • Куцну 1
  • л 63
  • Лавову 1
  • лагана 1
  • лаганије 1
  • лаганим 1
  • лагано 9
  • лагуму 1
  • лагуна 1
  • лагуне 1
  • лагуни 1
  • лагуном 1
  • ладне 1
  • ладно 1
  • лађа 5
  • лађар 1
  • лађара 3
  • Лађаре 1
  • Лађари 1
  • лађари 3
  • лађарима 2
  • лађарска 1
  • лађарске 3
  • лађарски 1
  • лађе 7
  • лађу 2
  • Лаже 1
  • лажеш 1
  • Лазаревићем 1
  • Лајпциг 1
  • лајпцишки 1
  • лају 1
  • лак 1
  • лака 2
  • лаке 1
  • лако 22
  • Лако 3
  • лаког 1
  • лаком 1
  • лакрдијаш 1
  • лакрдије 1
  • лакрдисања 1
  • лакша 1
  • лакше 5
  • ланац 1
  • Лане 1
  • ланцем 1
  • ланцу 1
  • ларма 1
  • ларму 1
  • ласка 2
  • ласкавац 1
  • ласкало 1
  • ласкање 1
  • ласкати 1
  • ласно 1
  • ластин 1
  • лат 78
  • латински 5
  • латинску 1
  • Латов 2
  • латов 5
  • латова 2
  • латовом 1
  • латову 1
  • лаћман 1
  • Лаћман 3
  • лаћмана 2
  • лаћману 1
  • леба 1
  • лебац 1
  • лева 1
  • леви 1
  • лево 4
  • левој 2
  • левом 1
  • легат 1
  • Легат 1
  • легендарно 1
  • легла 1
  • легне 1
  • легну 2
  • Легну 2
  • ледингеш 2
  • ледине 1
  • леђа 6
  • леђима 2
  • лежали 1
  • лежати 3
  • лежи 7
  • лекар 1
  • лекара 1
  • лекарије 1
  • лекцију 1
  • лемонаде 1
  • ленгер 2
  • лендлер 4
  • лендлера 1
  • Ленка 19
  • Ленки 1
  • Ленком 1
  • Ленку 6
  • ленче 2
  • Леополда 1
  • Леп 1
  • леп 15
  • лепа 23
  • Лепа 5
  • Лепе 1
  • лепе 6
  • лепеза 1
  • лепи 3
  • лепим 2
  • лепих 2
  • лепо 40
  • Лепо 6
  • лепог 1
  • Лепог 1
  • лепој 1
  • лепом 2
  • Лепота 1
  • лепота 2
  • лепоте 4
  • лепотом 1
  • Лепу 1
  • лепу 6
  • лепша 1
  • лепше 2
  • лепшег 1
  • лепши 1
  • лепшим 1
  • лесе 1
  • лествама 1
  • лета 1
  • лети 2
  • летњи 1
  • лето 1
  • летос 1
  • лећи 3
  • лечења 1
  • лечио 1
  • лечити 2
  • лечник 2
  • Лечник 3
  • лечника 1
  • лечником 1
  • лешедицка 1
  • лешњицима 1
  • ли 76
  • либе 1
  • Лидо 1
  • лик 3
  • ликера 1
  • ликови 1
  • лимуна 2
  • лимуни 1
  • лимунове 1
  • линији 1
  • линију 1
  • лире 1
  • лиса 2
  • лист 2
  • литији 1
  • лица 4
  • лице 19
  • Лице 3
  • лицем 3
  • лицитација 2
  • лицитације 1
  • лицу 4
  • личности 1
  • Ловчанин 1
  • логор 1
  • лозинка 1
  • лонац 1
  • Лондон 2
  • лопате 1
  • Лопов 2
  • лопов 9
  • Лопова 1
  • лопова 14
  • лопове 3
  • лопови 11
  • Лопови 6
  • лоповима 3
  • лоповске 1
  • лоповски 1
  • лопову 1
  • лорњет 1
  • лоше 1
  • лошијег 1
  • луд 4
  • луди 1
  • лудо 1
  • лудовати 1
  • лудост 1
  • Луза 1
  • Луј 1
  • Луја 1
  • Лујза 53
  • Лујзе 9
  • Лујзи 13
  • Лујзин 1
  • Лујзине 1
  • Лујзиног 1
  • Лујзо 2
  • Лујзом 10
  • Лујзу 14
  • лук 1
  • лука 2
  • луком 1
  • луксус 1
  • луле 3
  • лулу 6
  • Лупне 2
  • лустрајз 1
  • лута 2
  • луталице 1
  • лутка 1
  • луцкастог 1
  • Љ 1
  • ља 2
  • ље 2
  • љу 3
  • Љубав 1
  • љубав 9
  • љубави 5
  • љубавник 2
  • Љубазна 1
  • љубазно 1
  • љубе 2
  • Љубезни 1
  • љубећи 1
  • љубећим 1
  • Љуби 2
  • љуби 5
  • љубио 1
  • љубит 2
  • љубитеље 1
  • љубичицама 1
  • љубопитан 1
  • људе 4
  • људи 13
  • људима 2
  • људској 1
  • људства 1
  • љупкост 1
  • љупкости 2
  • љутине 1
  • љутити 1
  • љутито 1
  • Љутито 1
  • љуто 1
  • М 1
  • м 9
  • ма 23
  • Ма 5
  • магарац 1
  • Магарац 2
  • магарце 1
  • магарцу 3
  • Магистрат 1
  • магистрат 6
  • магистрату 2
  • магнате 1
  • магнати 1
  • магновање 1
  • магновању 1
  • Мада 2
  • мада 8
  • мадам 1
  • мађ 5
  • Мађар 1
  • Мађарска 1
  • мађарска 2
  • мађарске 1
  • Мађарске 2
  • Мађарски 1
  • мађарски 11
  • мађарским 1
  • мађарских 1
  • мађарског 1
  • Мађарској 5
  • мађарску 1
  • мазити 1
  • мазур 2
  • мазурка 1
  • мазурку 1
  • мајалес 1
  • мајалеса 1
  • мајалесу 1
  • Мајербера 1
  • мајестетичан 1
  • мајестетично 1
  • мајке 1
  • мајко 1
  • Мајланд 2
  • мајне 1
  • мајоренитет 1
  • мајоренство 3
  • мајски 1
  • мајстор 3
  • мајстора 1
  • мајсторе 1
  • Мајстори 2
  • макао 1
  • Макар 1
  • макар 2
  • макне 1
  • макну 1
  • маковог 1
  • Мала 1
  • мала 9
  • малају 1
  • малати 2
  • мале 1
  • мален 1
  • Мален 1
  • мали 11
  • малим 4
  • малих 1
  • малко 5
  • Мало 4
  • мало 77
  • малог 3
  • малој 1
  • Малој 1
  • малом 1
  • Малочас 2
  • малочас 3
  • Малу 1
  • малу 5
  • мамуза 3
  • мамузама 6
  • мамузе 1
  • мангуплук 1
  • манданелу 2
  • мане 1
  • Мани 5
  • манимо 1
  • манипулисао 1
  • манипулисати 1
  • мантинели 2
  • мануо 1
  • манчестар 1
  • маншестар 1
  • маншестер 1
  • маншестра 3
  • маншестру 1
  • МАЊЕ 1
  • мање 5
  • мањи 2
  • марама 1
  • мараме 2
  • марамица 1
  • марамом 1
  • марвинчета 1
  • марву 2
  • Мардохеј 1
  • Мардохеја 1
  • мари 1
  • Марија 1
  • маријаш 2
  • маријаша 1
  • Марије 1
  • мариле 1
  • марио 1
  • марјаш 1
  • Марка 2
  • Марко 4
  • Маркову 1
  • Марку 1
  • марцијалан 1
  • марцијални 2
  • марш 2
  • масака 1
  • масивер 1
  • маска 2
  • маскама 1
  • маскаши 1
  • Маске 1
  • маске 5
  • маскенбал 2
  • маскенбалу 1
  • маски 1
  • масније 1
  • мастан 1
  • мастилом 1
  • матер 6
  • матере 13
  • матери 9
  • материјал 1
  • материју 1
  • материн 1
  • материно 1
  • материнства 1
  • материнство 1
  • материну 1
  • матером 4
  • Мати 11
  • мати 34
  • Матилда 30
  • Матилде 2
  • Матилди 5
  • Матилдина 1
  • Матилдом 3
  • Матилду 3
  • матор 1
  • матори 1
  • матору 1
  • мах 3
  • махањем 1
  • Маца 2
  • Мацу 1
  • Мачак 1
  • мачак 3
  • Мачестру 1
  • мачка 5
  • мачке 2
  • маше 4
  • машкртан 1
  • машлије 1
  • машта 1
  • ме 46
  • меани 2
  • медаљон 2
  • медаљону 1
  • медведа 2
  • Медина 2
  • Медузе 1
  • међ 1
  • међу 16
  • међујело 1
  • међусобна 1
  • Међутим 5
  • Мека 2
  • Меке 1
  • мекушац 2
  • мелем 1
  • менажерија 1
  • Мене 1
  • мене 36
  • мени 18
  • Мени 3
  • менует 1
  • Мења 1
  • мења 5
  • мењају 3
  • мењам 1
  • мењао 1
  • мењати 3
  • мера 4
  • мере 2
  • мерење 1
  • мери 14
  • мерим 1
  • мерити 2
  • меркати 1
  • меров 1
  • мерова 1
  • меса 3
  • месец 1
  • месеца 4
  • месеце 1
  • месеци 3
  • месо 8
  • месојеђе 1
  • Месојеђе 1
  • Месопотамија 1
  • Месопотамији 1
  • места 6
  • местима 1
  • Место 1
  • место 11
  • месту 10
  • метиљаве 1
  • метле 1
  • метлом 1
  • метн 1
  • метне 8
  • Метнимо 1
  • метну 3
  • метнула 2
  • метнули 2
  • метнуо 3
  • метнути 2
  • меће 1
  • механа 1
  • механи 12
  • механску 1
  • Механу 1
  • механу 13
  • механџије 1
  • меша 1
  • мешати 1
  • мешовита 1
  • ми 143
  • Ми 6
  • мизерабл 1
  • мика 1
  • мила 1
  • Мила 1
  • Милан 7
  • Милана 3
  • Милане 4
  • Милано 2
  • милина 2
  • милини 1
  • мило 12
  • Мило 3
  • миловале 1
  • Милован 1
  • Милорадовић 2
  • Милорадовића 2
  • Милорадовићка 1
  • Милорадовићу 2
  • милосрдну 1
  • милосрђа 1
  • милостива 1
  • Милостиви 2
  • милота 2
  • Милоша 1
  • миља 1
  • миље 1
  • Мимика 3
  • Мимику 1
  • миндрос 1
  • минђуше 1
  • минет 3
  • минут 1
  • мира 4
  • мираз 1
  • мираза 1
  • мири 1
  • мирис 2
  • мириса 1
  • мирни 1
  • мирно 3
  • мисао 2
  • Мисле 1
  • мисле 2
  • мисли 31
  • Мисли 4
  • мислила 1
  • Мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 3
  • мислио 6
  • Мислите 1
  • мислите 4
  • мислиће 1
  • мислиш 5
  • Митар 1
  • мито 1
  • митологији 5
  • Михаил 1
  • Михаило 1
  • миче 2
  • мичу 1
  • мишља 2
  • мјесту 1
  • Млад 1
  • млад 7
  • Млада 1
  • млада 8
  • младе 1
  • Младе 1
  • Млади 1
  • млади 9
  • младим 2
  • младић 7
  • младића 2
  • младиће 1
  • младићи 2
  • младићу 1
  • младих 1
  • младог 1
  • младожења 2
  • МЛАДОЖЕЊА 3
  • младом 1
  • младост 4
  • младости 4
  • млађа 3
  • млађаног 1
  • Млађе 1
  • млађе 2
  • млађег 2
  • Млађи 2
  • млађи 8
  • млађима 3
  • млађу 1
  • млека 1
  • Млетке 3
  • Млецима 1
  • млоги 1
  • Млого 2
  • млого 9
  • многа 1
  • многе 1
  • Многе 1
  • многи 2
  • Многи 3
  • многим 1
  • многих 1
  • много 35
  • многу 1
  • мном 6
  • мога 2
  • Могао 1
  • могао 23
  • могла 5
  • могли 4
  • могло 4
  • Могу 4
  • могу 41
  • могуће 4
  • модар 1
  • модерни 1
  • моди 1
  • Можда 1
  • можда 3
  • Може 5
  • може 80
  • можемо 12
  • Можемо 3
  • Можете 2
  • можете 3
  • Можеш 3
  • можеш 5
  • мозак 2
  • мој 26
  • Мој 9
  • моја 10
  • Моје 2
  • моје 20
  • моји 1
  • Моји 1
  • мојим 4
  • мојој 5
  • мојом 1
  • моју 8
  • молба 1
  • молби 1
  • молбу 2
  • моле 2
  • Молер 2
  • молер 7
  • молера 4
  • молећи 1
  • моли 17
  • Моли 2
  • молила 1
  • Молим 4
  • молим 7
  • Молио 1
  • молио 5
  • молитве 1
  • молитву 2
  • молити 1
  • мом 5
  • момак 5
  • момака 2
  • моме 1
  • Момка 1
  • момка 5
  • момке 2
  • момци 4
  • Момцима 1
  • момцима 2
  • монументалан 1
  • монументална 1
  • мора 55
  • морадоше 1
  • Морају 1
  • морају 9
  • морала 6
  • морали 4
  • морало 1
  • морам 13
  • Морам 2
  • Морамо 1
  • морамо 8
  • Морао 1
  • морао 13
  • морате 5
  • морати 1
  • мораће 1
  • мораш 3
  • море 2
  • Море 2
  • морепловац 1
  • мори 1
  • Моризоновим 1
  • морска 3
  • морски 3
  • морских 1
  • морског 1
  • Мору 1
  • мору 16
  • мотовило 1
  • мотрити 1
  • моћи 2
  • моћно 1
  • мраз 1
  • мраморна 1
  • мргода 1
  • мрежаст 1
  • мрзео 1
  • Мрзи 1
  • мрзовољан 1
  • мрко 2
  • мрнђајући 1
  • мртав 2
  • мртва 4
  • мртве 1
  • мртву 1
  • мршава 1
  • му 275
  • муве 1
  • мудра 1
  • мудријаш 1
  • мудрог 1
  • муж 3
  • мужа 1
  • мужеве 1
  • мужем 1
  • мужу 3
  • Музика 2
  • музика 5
  • музикалише 1
  • музике 1
  • музиком 1
  • музику 1
  • музици 1
  • музичка 1
  • музички 1
  • мука 2
  • муке 2
  • муком 1
  • мунта 3
  • мунтати 2
  • мунте 1
  • мунти 2
  • муња 1
  • муске 1
  • Мускетире 1
  • муслимане 1
  • мустра 1
  • мустре 1
  • мустром 1
  • мутер 1
  • мућак 1
  • Мухамед 1
  • Мухамедов 1
  • Мухамедово 1
  • мученик 1
  • мученица 1
  • мучење 1
  • мучи 2
  • мучио 3
  • мучити 1
  • Мучно 1
  • мушка 2
  • мушкарци 1
  • мушке 2
  • мушки 3
  • мушким 1
  • мушкима 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • мушког 1
  • мушком 1
  • муштерија 3
  • муштерије 5
  • Н 2
  • На 37
  • на 569
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набавићемо 1
  • набрзо 1
  • набрушена 1
  • Навале 1
  • навалила 2
  • наваљивање 1
  • наведе 1
  • наведеним 1
  • навек 1
  • навелико 1
  • навести 1
  • навија 1
  • навилонског 1
  • навише 1
  • навлачи 1
  • навођење 1
  • навршити 1
  • навукао 1
  • навукли 1
  • навући 2
  • навуче 1
  • нагла 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагнуо 1
  • наговорити 1
  • наговору 1
  • нагодба 1
  • награда 1
  • Награда 1
  • награде 1
  • награди 2
  • наградити 2
  • над 3
  • Над 3
  • нада 3
  • Надају 1
  • надалеко 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надахнуће 1
  • надахњивала 1
  • надгледа 2
  • надгледала 1
  • надгледати 1
  • надгробне 2
  • надгробни 1
  • наде 2
  • Надежда 1
  • наденули 1
  • надесно 2
  • надзорника 1
  • нади 1
  • надмашили 1
  • надмашио 1
  • надметали 1
  • надметао 1
  • надметати 1
  • надмеће 1
  • надмећу 1
  • надражљив 1
  • наду 2
  • Нађе 1
  • нађе 4
  • Нађем 1
  • нађи 1
  • нађу 3
  • Нажалост 1
  • наживио 1
  • назван 1
  • назвао 1
  • назвати 1
  • назваше 1
  • наздрави 1
  • наздравља 2
  • наздрављају 1
  • Наздравље 1
  • назив 2
  • називали 1
  • назначеног 1
  • назове 1
  • назора 1
  • наиђе 1
  • Наиђу 1
  • наиђу 2
  • наишли 2
  • најбогатији 1
  • најбоља 1
  • најбоље 7
  • најбољег 2
  • најбољем 2
  • најбољи 1
  • Најбољи 1
  • најбољим 1
  • најбржи 1
  • најважнија 1
  • најважније 1
  • највећи 1
  • највећма 4
  • највише 4
  • највишег 1
  • највиши 1
  • најволео 2
  • Најглавнија 1
  • Наједаред 1
  • наједаред 3
  • наједио 1
  • најезде 1
  • Најзад 1
  • најзадовољнији 1
  • Најзадовољнији 1
  • најјачи 1
  • најлакше 1
  • најлепша 1
  • најлепше 2
  • најлепши 1
  • најлепшу 2
  • најмање 4
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмилијих 1
  • најмити 1
  • најпаметнији 1
  • најпре 15
  • Најпре 6
  • најпријатнија 1
  • најрадије 2
  • најсавршенији 1
  • најстарији 1
  • најтежи 1
  • најфиније 1
  • најчешће 2
  • наканем 1
  • Накани 1
  • накит 2
  • накитом 1
  • наклон 2
  • наклона 2
  • наклоњена 1
  • накнадити 1
  • накнаду 1
  • накнађено 1
  • накратко 1
  • накресани 1
  • накресано 1
  • накресао 1
  • накуповао 1
  • накупујем 1
  • налази 2
  • налазио 1
  • налево 2
  • налијем 1
  • наличи 2
  • наличио 1
  • налог 1
  • налогом 1
  • наложи 4
  • нам 7
  • намалају 1
  • намалана 1
  • намалао 3
  • намалати 3
  • наменио 1
  • намери 1
  • намеру 1
  • намести 2
  • наместила 1
  • наместите 1
  • наместише 1
  • наметати 1
  • намешта 2
  • намештају 1
  • намештати 1
  • нами 5
  • намигне 1
  • намигуша 1
  • намирнице 1
  • намрштена 1
  • намрштила 1
  • намучио 1
  • наново 1
  • наобразба 1
  • наоружане 1
  • наочари 1
  • напада 1
  • нападне 1
  • напали 2
  • напамет 2
  • напаствовали 1
  • напатили 2
  • напатио 1
  • напереним 1
  • напери 1
  • напија 1
  • напије 1
  • напијмо 1
  • напио 1
  • Напише 1
  • напише 3
  • Напишите 1
  • наплата 1
  • наплатити 1
  • напне 1
  • напоје 1
  • напојница 1
  • Наполеон 1
  • Наполеона 3
  • Наполеонових 1
  • Наполеоновом 1
  • Наполеонову 1
  • напоље 7
  • Напољу 2
  • напољу 5
  • напослетку 1
  • Напослетку 6
  • напр 1
  • Напред 1
  • напред 5
  • напредујем 1
  • напреко 1
  • например 1
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напршњака 1
  • напршњаку 1
  • напуни 1
  • напунио 1
  • напуњени 1
  • напустио 1
  • напустити 1
  • напутити 1
  • нарав 5
  • нарави 2
  • Наравно 5
  • наравно 7
  • нарамници 1
  • наранџе 2
  • нараштај 1
  • нараштају 1
  • нареди 1
  • наредио 2
  • наређује 1
  • народна 5
  • народним 1
  • народнна 1
  • нарочит 1
  • нарочито 5
  • наруквица 1
  • наруквице 1
  • наручио 1
  • наручују 1
  • нас 21
  • насадио 1
  • насадити 1
  • насамо 1
  • наседнемо 1
  • насилничко 1
  • насиље 1
  • насипа 1
  • насите 1
  • наситио 1
  • наскоро 2
  • наследи 1
  • наследник 1
  • наследства 1
  • наследствене 1
  • наследствени 1
  • наследство 4
  • насликан 1
  • насликани 1
  • насмејати 1
  • насмеје 2
  • насмеши 5
  • наспе 3
  • насред 1
  • насрће 1
  • настави 2
  • настала 1
  • настало 1
  • Настане 1
  • настане 2
  • Настао 1
  • настрану 1
  • наступи 2
  • Наступи 3
  • насути 1
  • натарош 1
  • Натарош 2
  • натароша 2
  • натарошка 2
  • натегне 3
  • натенане 1
  • натентао 1
  • натентати 1
  • Нато 1
  • натоваре 1
  • натпис 1
  • натраг 14
  • натрашке 1
  • натшумар 2
  • натшумара 1
  • натшумарица 1
  • наћи 4
  • наудити 1
  • науке 1
  • науку 1
  • наумила 1
  • научен 2
  • научена 1
  • научене 1
  • научи 4
  • научиле 1
  • Научио 3
  • научио 6
  • научити 1
  • нах 2
  • нахвали 1
  • нахранише 1
  • начин 1
  • начине 1
  • Начине 1
  • начини 4
  • начинио 3
  • начините 1
  • начинити 5
  • начињено 1
  • начисто 4
  • начуде 1
  • начуди 1
  • Начује 1
  • начуо 1
  • наџак 14
  • наџака 1
  • наџаком 6
  • наш 3
  • наша 3
  • Нашао 1
  • нашао 3
  • наше 3
  • нашег 3
  • наши 3
  • наших 2
  • нашла 2
  • нашој 1
  • нашом 1
  • Нашто 1
  • нашу 4
  • не 446
  • Не 49
  • неба 1
  • небо 2
  • небом 1
  • неваљао 1
  • неваспитан 1
  • невесели 1
  • невесело 1
  • невесео 2
  • невешти 1
  • невино 1
  • невиног 1
  • невоља 1
  • невољу 1
  • нег 16
  • негда 7
  • негдашње 1
  • негдашњи 3
  • Него 2
  • него 52
  • Недавно 1
  • недавно 6
  • недвижимо 3
  • недеља 2
  • недеље 18
  • Недељом 1
  • недељом 4
  • недељу 4
  • нежан 2
  • нежно 1
  • нежност 1
  • незаборављена 1
  • незадовољство 1
  • незадужено 1
  • незгоде 2
  • незграпан 1
  • незграпним 1
  • неизрецив 1
  • неискусан 1
  • неиспаван 1
  • неједнака 1
  • нек 25
  • Нек 3
  • нека 14
  • Нека 3
  • некада 1
  • некадашња 1
  • некадашње 1
  • некадашњег 1
  • некадашњој 1
  • некако 3
  • неке 9
  • неки 8
  • неким 2
  • неких 1
  • некмоли 1
  • Неко 1
  • неко 9
  • неког 8
  • некога 5
  • некој 1
  • неколико 25
  • неком 1
  • неку 4
  • некуд 1
  • нем 59
  • Нема 11
  • нема 69
  • немај 2
  • Немајте 2
  • немају 1
  • немам 2
  • Немац 1
  • немачка 1
  • немачке 1
  • Немачке 1
  • немачки 5
  • немачким 1
  • немачког 1
  • немаш 1
  • немеш 2
  • немеша 1
  • немешки 1
  • немешкиња 1
  • немилице 1
  • немилост 1
  • Немој 5
  • немој 7
  • Немојте 1
  • немојте 4
  • необично 1
  • необорив 1
  • необразован 1
  • неодважан 1
  • неодважности 1
  • неописана 1
  • неописано 1
  • неотесан 1
  • неоткинут 1
  • непатворен 1
  • непобедива 1
  • непознати 1
  • непоколебљив 1
  • непокретно 2
  • непокретности 1
  • непосредан 1
  • непостојан 1
  • Непостојан 1
  • непријатеља 2
  • непријатељске 1
  • непријатељству 1
  • нерасположен 1
  • несвест 2
  • неспретно 1
  • несрећа 1
  • несрећан 4
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • несрећних 1
  • Несрећниче 1
  • нестане 1
  • нестао 1
  • Нестор 4
  • Нестора 1
  • Несторе 1
  • Нестору 1
  • Нестрпљиво 1
  • несуђенице 1
  • нето 1
  • Неће 5
  • неће 67
  • нећемо 1
  • Нећете 1
  • нећете 2
  • нећеш 5
  • нећу 18
  • Нећу 4
  • неудата 2
  • неудес 1
  • неуметничка 1
  • неуредно 1
  • неучтив 1
  • Нех 1
  • нечега 1
  • нечем 1
  • нечему 2
  • нечије 1
  • нечију 1
  • нечим 3
  • нешто 56
  • Нешто 6
  • Ни 8
  • ни 94
  • нива 1
  • нигда 1
  • нигде 1
  • нигди 1
  • низ 2
  • низак 1
  • низова 1
  • нијати 2
  • није 231
  • Није 39
  • ниједан 1
  • Ниједан 1
  • ниједна 2
  • ниједне 1
  • ниједно 1
  • ниједног 2
  • ниједној 1
  • ниједну 1
  • никад 35
  • Никад 6
  • Никада 1
  • никада 3
  • никаква 2
  • Никакве 1
  • никакве 2
  • никаквом 1
  • никако 2
  • никакови 1
  • никлени 1
  • нико 22
  • Нико 3
  • никог 6
  • никога 2
  • никоју 1
  • Никола 3
  • Николаја 3
  • Николе 2
  • Николи 1
  • Николу 1
  • Ником 1
  • никуд 4
  • никуда 3
  • ниње 2
  • Ниобе 1
  • Нипошто 2
  • нипошто 6
  • нисам 24
  • Нисам 9
  • Ниси 2
  • ниси 4
  • ниска 1
  • ниске 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 7
  • нисте 10
  • Нисте 2
  • Нису 2
  • нису 26
  • нит 3
  • нити 6
  • ничега 2
  • Ништ 1
  • ништ 7
  • ништа 55
  • Ништа 6
  • но 64
  • Но 95
  • нобл 3
  • Ноблбал 1
  • ноблбал 6
  • ноблбала 1
  • ноблбалу 2
  • нов 2
  • Нова 1
  • нова 2
  • новац 16
  • Новаца 1
  • новаца 19
  • Новеле 1
  • нови 2
  • новинама 4
  • Новинар 1
  • новинара 1
  • Новине 2
  • новине 5
  • новог 3
  • новоме 1
  • новца 3
  • новце 21
  • новци 3
  • новцима 1
  • новцу 2
  • ногама 8
  • ноге 7
  • ногу 1
  • ножеви 1
  • нози 3
  • ној 1
  • Ноје 1
  • номиналне 2
  • нонина 1
  • нормалне 1
  • нос 7
  • носа 1
  • носе 7
  • носи 19
  • носила 1
  • носили 4
  • носим 3
  • носимо 1
  • носио 5
  • Носиоци 2
  • носити 7
  • носом 1
  • носу 1
  • нота 1
  • нотарош 1
  • нотом 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 8
  • ноћас 2
  • ноћашњег 1
  • ноћашњи 1
  • ноћи 2
  • ноћних 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 13
  • ношња 1
  • ношњи 1
  • нуде 1
  • Нуде 1
  • нуди 4
  • нудили 1
  • нужан 1
  • нужде 2
  • нужди 5
  • нужне 1
  • нужно 4
  • нуз 1
  • нумера 1
  • нуспут 1
  • њ 1
  • ње 14
  • Њега 2
  • њега 83
  • Његов 1
  • његов 16
  • његова 14
  • Његова 2
  • Његове 3
  • његове 7
  • Његови 1
  • његови 6
  • његовим 3
  • његових 4
  • његово 6
  • његовог 3
  • његовој 6
  • његовом 4
  • његову 9
  • Њему 2
  • њему 32
  • њен 9
  • њена 10
  • њене 3
  • њени 1
  • њеним 2
  • њених 2
  • Њено 2
  • њеног 2
  • њеној 1
  • њену 3
  • њи 3
  • њим 17
  • њима 29
  • њиме 15
  • њих 34
  • Њих 4
  • њихов 3
  • њихова 2
  • њихове 3
  • њиховим 3
  • њиховог 1
  • њиховој 1
  • њиховом 1
  • њихову 2
  • Њој 1
  • њој 13
  • њојзи 1
  • њом 5
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 17
  • О 7
  • о 82
  • оба 2
  • обавезати 1
  • обавезе 1
  • обадве 2
  • обадвојица 1
  • Обадвојица 1
  • обала 3
  • обалски 1
  • обангави 1
  • обара 1
  • обдари 1
  • обе 1
  • Обе 1
  • обележје 1
  • обесе 1
  • обесили 2
  • обесити 2
  • обећа 1
  • обећања 1
  • обешен 2
  • обешењаклук 1
  • обзира 1
  • обиђе 1
  • обијао 1
  • обилазе 1
  • обилази 1
  • обиље 1
  • обио 1
  • обитељ 2
  • обитељи 1
  • обичај 2
  • обичаје 1
  • обичаји 1
  • обичају 2
  • обичан 5
  • обична 2
  • обичне 1
  • обични 1
  • обичним 1
  • обично 10
  • обичног 1
  • објављен 1
  • облаче 1
  • облачи 1
  • облачити 2
  • облећају 1
  • облећу 1
  • облигатна 1
  • облигатне 1
  • облику 2
  • облицима 1
  • обнављање 2
  • обнезнањена 1
  • обнова 1
  • обогатио 2
  • обогатити 3
  • ободе 1
  • обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 3
  • обојици 1
  • обојицу 2
  • обори 1
  • оборужати 1
  • Образ 1
  • образ 5
  • образа 1
  • образован 1
  • образовање 1
  • образовањем 1
  • обрве 4
  • Обрекао 1
  • обрекао 2
  • обрекну 1
  • обрече 2
  • обријани 2
  • обриче 1
  • обричу 1
  • обручем 1
  • обузме 1
  • обукла 1
  • обукли 2
  • обуку 3
  • обући 2
  • обуците 1
  • Обуче 1
  • обуче 2
  • обучем 1
  • обучен 8
  • обучена 12
  • обучене 1
  • обучени 2
  • обученог 2
  • обучете 1
  • обштества 1
  • ова 5
  • Овај 2
  • овај 9
  • Овакав 1
  • овакво 1
  • оваквог 1
  • оваквом 1
  • Овако 1
  • овако 10
  • овално 2
  • оваме 1
  • Овамо 1
  • овамо 9
  • ован 1
  • оваца 1
  • овде 35
  • Овде 4
  • ове 2
  • овековечи 1
  • овенчавају 1
  • Ови 1
  • ови 10
  • овим 2
  • овладао 1
  • овлажио 1
  • ово 14
  • Ово 8
  • овог 7
  • овој 1
  • овом 4
  • ову 2
  • овуд 1
  • овце 1
  • овчје 1
  • оглас 1
  • огледала 1
  • огледало 3
  • огледалом 4
  • огњишту 1
  • оговарају 1
  • оговарали 1
  • оговарати 1
  • ограде 1
  • огроман 1
  • огртач 3
  • Од 21
  • од 249
  • одабирати 1
  • одавања 1
  • одавао 1
  • одавде 3
  • Одавде 3
  • одавно 4
  • одазва 1
  • одазвати 1
  • одакле 2
  • оданде 2
  • одане 1
  • одбија 1
  • одбије 1
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одборника 2
  • одважан 1
  • одважити 1
  • Одважна 1
  • одважна 5
  • одважни 1
  • одважној 1
  • одведе 2
  • одведен 1
  • одвезе 1
  • одвести 2
  • одвраћа 1
  • одвуче 1
  • одговара 12
  • одговарај 1
  • одговарају 1
  • одговарали 1
  • одговор 1
  • Одговори 3
  • одговори 7
  • одговорио 2
  • одговорити 3
  • одговорност 3
  • одгођена 1
  • одгојили 1
  • одгонетне 1
  • одгристи 1
  • оде 46
  • Оде 9
  • одевен 1
  • одела 1
  • одело 2
  • оделу 2
  • одељење 1
  • Одем 1
  • одемо 1
  • одеране 1
  • одерану 1
  • одете 1
  • одзива 1
  • одзивље 1
  • Оди 2
  • одигра 1
  • одјачам 1
  • одједаред 3
  • одјездио 1
  • одлазе 1
  • одлази 4
  • одлазио 1
  • одлазити 3
  • одлазиш 1
  • одласка 1
  • одласку 3
  • одлетела 1
  • одликује 1
  • одлуке 1
  • Одма 1
  • одма 23
  • одмарати 4
  • Одмах 3
  • одмах 40
  • одмор 3
  • одмора 1
  • одморити 2
  • одморише 1
  • одмору 1
  • однесе 3
  • однесу 1
  • Однесу 1
  • однети 8
  • односи 1
  • односима 1
  • одношај 1
  • одобрава 2
  • одобравају 1
  • одобравајући 1
  • одоше 1
  • Одоше 1
  • одпуштајеши 1
  • одранио 1
  • одред 1
  • одређеног 1
  • одређивање 1
  • одрешито 2
  • одржале 2
  • одржана 1
  • одржао 2
  • одржати 1
  • одсели 1
  • оду 13
  • одушевљено 1
  • одушевљења 1
  • ожалошћен 1
  • Ожени 1
  • ожени 4
  • оженили 1
  • Оженио 1
  • оженио 7
  • оженити 10
  • Оженићу 1
  • оженише 2
  • ожењен 2
  • озбиљан 2
  • озбиљна 1
  • Озбиљно 1
  • озбиљно 5
  • озбиљног 1
  • озбиљност 1
  • озбиљности 1
  • озго 1
  • оздрави 2
  • озлеђен 2
  • ознака 1
  • означава 3
  • означи 1
  • ознојени 1
  • ој 1
  • Ој 3
  • ока 1
  • окаменио 2
  • оквир 1
  • оквиру 1
  • океана 1
  • Океану 1
  • оклевај 1
  • оклеваш 1
  • око 25
  • Око 3
  • окован 3
  • оковану 1
  • окови 1
  • оковратник 1
  • околини 5
  • околностима 2
  • оком 2
  • окончане 1
  • окорела 1
  • Окрене 1
  • окрене 2
  • окрену 2
  • окренута 1
  • окренути 2
  • окреће 2
  • окрећу 2
  • окречен 1
  • округ 1
  • округло 1
  • октаву 1
  • октобра 1
  • оку 2
  • Окупа 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • олакша 1
  • олакшала 1
  • оличење 1
  • оматоре 1
  • Оматорио 1
  • оматорио 5
  • оматорити 1
  • омладина 1
  • Омладина 1
  • омладини 2
  • он 101
  • Он 28
  • Она 17
  • она 32
  • Онај 1
  • онај 8
  • онако 13
  • онаку 1
  • онамо 5
  • онда 123
  • Онда 16
  • Онде 1
  • онде 32
  • Оне 1
  • оне 10
  • они 25
  • Они 5
  • оним 4
  • онима 1
  • оних 1
  • оно 17
  • оног 7
  • оној 1
  • оном 5
  • ономе 1
  • Ону 1
  • ону 2
  • опази 1
  • опанци 1
  • опанчар 1
  • опасан 2
  • Опасна 1
  • опасних 2
  • опасно 3
  • опасност 1
  • опасности 2
  • опаше 1
  • опеван 1
  • опера 1
  • операције 1
  • операцију 1
  • Опет 12
  • опет 184
  • опечалило 1
  • опечалити 1
  • опечаљен 1
  • опирао 1
  • Опис 1
  • описана 1
  • Описани 1
  • описаније 1
  • описао 1
  • описати 1
  • опису 1
  • опише 2
  • Опколе 1
  • опкољен 1
  • оплакали 1
  • опомене 1
  • опоменем 1
  • опоменеш 1
  • опоменути 2
  • опомињаће 1
  • опомиње 2
  • опораве 1
  • опорави 2
  • опоравили 1
  • опоравим 1
  • опоравио 2
  • опорављала 1
  • опорављен 1
  • опорно 1
  • опорука 1
  • оправе 1
  • Опрашта 1
  • Определила 1
  • опрези 1
  • опрезу 1
  • опрема 1
  • опријатеље 1
  • опрљио 1
  • Опросте 1
  • опросте 3
  • Опрости 2
  • опрости 8
  • опростио 1
  • Опростите 2
  • Опростити 1
  • опростити 2
  • опростљиву 1
  • опроштај 1
  • опроштено 1
  • опроштење 1
  • опсаде 1
  • опседне 1
  • опсенути 1
  • опстанак 1
  • опустио 1
  • опхођења 1
  • опшивена 1
  • општељубљен 1
  • општина 1
  • општински 2
  • општинско 1
  • организације 1
  • орибан 1
  • оригиналан 1
  • оригинални 1
  • Оригинално 1
  • оријенталан 1
  • оријентално 1
  • оркестар 1
  • орман 3
  • орманима 1
  • оружје 1
  • оружјем 1
  • осам 18
  • осамдесет 2
  • осамнаест 3
  • осамнаестој 1
  • освајања 1
  • освајач 1
  • освану 1
  • осветим 1
  • осветити 1
  • осећа 5
  • осећајан 1
  • осећање 1
  • осећао 1
  • осигура 1
  • осигурана 2
  • осим 6
  • ослабили 2
  • ослабио 1
  • осле 1
  • ослепи 1
  • ослободе 2
  • ослободила 1
  • ослободио 1
  • ослободити 1
  • ослови 6
  • ослонити 1
  • основ 1
  • основа 1
  • основу 1
  • особен 1
  • особита 2
  • особити 1
  • Особити 1
  • особито 16
  • Особито 3
  • осподар 2
  • оспођа 1
  • осрамотити 1
  • осрамоћења 1
  • оста 1
  • остава 1
  • оставе 1
  • остави 2
  • Остави 2
  • оставили 2
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • Оставио 1
  • оставио 3
  • Оставите 1
  • Оставити 1
  • оставити 6
  • оставиће 1
  • остављају 1
  • остављам 3
  • остављање 1
  • оставштине 1
  • Остадо 1
  • остаје 4
  • остајем 1
  • остају 1
  • остала 2
  • остале 1
  • Остали 2
  • остали 5
  • осталима 1
  • осталих 2
  • остало 7
  • осталог 1
  • остане 6
  • Остани 1
  • остану 4
  • остао 2
  • остарели 1
  • остарео 1
  • остари 1
  • остарили 1
  • остати 12
  • Остаће 1
  • остаћемо 1
  • осташе 1
  • Осташе 1
  • остраг 2
  • острва 2
  • острвима 1
  • остриге 1
  • осудио 1
  • осуђени 1
  • осушен 1
  • отад 1
  • отакање 1
  • Отац 33
  • отац 71
  • отвара 2
  • Отварајте 1
  • отварају 1
  • отварамо 1
  • отварати 1
  • отвор 1
  • отворе 1
  • отворен 3
  • отворена 2
  • отворено 1
  • отвореножута 1
  • Отвори 3
  • отвори 9
  • отворити 1
  • отврдло 1
  • отера 1
  • отерају 1
  • отерати 1
  • отераћу 1
  • отиде 2
  • Отидне 1
  • отима 1
  • Отима 1
  • отимале 1
  • Отисну 1
  • отићи 2
  • Отишао 4
  • отишао 6
  • отишле 1
  • отишли 2
  • откако 2
  • Откако 2
  • откел 2
  • откида 1
  • откине 1
  • откривају 1
  • открио 1
  • Откуд 4
  • откуд 5
  • откуда 3
  • Откуда 3
  • откуцне 1
  • отмен 5
  • отмена 1
  • отмени 1
  • отменија 1
  • отменијем 1
  • отменији 1
  • отмено 2
  • отменој 1
  • отменом 1
  • отпадник 1
  • отпадно 1
  • отпао 1
  • отпасти 1
  • отпева 1
  • отпевала 1
  • отпеваћу 1
  • отпио 1
  • отписати 1
  • отпише 1
  • отпоздрави 1
  • отпој 1
  • отпојати 1
  • отпоји 2
  • отпрати 1
  • отпусти 3
  • отпутова 1
  • отпутовала 1
  • отпутовали 2
  • отпутовао 4
  • отпутовати 2
  • отпутује 5
  • отпутују 1
  • отпуштајеши 1
  • отр 1
  • отрује 1
  • отрцане 1
  • отсад 1
  • отсада 2
  • отсвирају 1
  • отседну 1
  • Отседну 1
  • отсекао 1
  • отсели 1
  • отсече 1
  • отскаче 1
  • отскочи 1
  • отслужити 1
  • отсмеју 1
  • отстрањење 1
  • отсудан 1
  • отсуди 1
  • отсутности 2
  • отуд 1
  • отуда 2
  • отуђивање 1
  • отшкринута 1
  • отшкринутим 1
  • отштету 1
  • Оћелавио 1
  • оћете 2
  • официра 1
  • официри 2
  • официрија 1
  • Ох 1
  • охрабри 1
  • Оца 1
  • оца 35
  • оцеви 1
  • оцем 8
  • оцу 13
  • Оцу 6
  • очајан 1
  • оче 2
  • оченаш 2
  • Очи 2
  • очи 27
  • очиглед 2
  • очигледан 1
  • очију 5
  • очима 10
  • очин 1
  • очина 1
  • Очина 1
  • очине 2
  • очиним 2
  • очиног 1
  • очистио 2
  • очита 1
  • очитав 1
  • очни 1
  • оџачар 1
  • оштрије 2
  • оштрим 1
  • п 4
  • П 7
  • Па 129
  • па 503
  • Павао 1
  • пада 5
  • падале 1
  • падне 12
  • Падне 2
  • паду 1
  • пазара 1
  • пазарио 1
  • пазаром 1
  • пазе 1
  • пази 6
  • пазиле 1
  • пазили 1
  • пазио 1
  • пазити 2
  • пајацке 1
  • пак 11
  • паковано 1
  • Пал 1
  • пала 1
  • Пала 1
  • палате 1
  • палатин 1
  • палатина 1
  • палестински 1
  • палестинским 1
  • пали 2
  • пало 1
  • палца 1
  • памет 6
  • паметан 3
  • паметнији 1
  • памучне 1
  • Пандекте 1
  • пандуре 1
  • пандурска 1
  • пандурску 1
  • пане 1
  • Пане 2
  • панораму 1
  • панталона 1
  • панталоне 3
  • пањеви 1
  • пао 1
  • Паоло 2
  • папир 2
  • папире 2
  • папири 1
  • папирић 1
  • папирни 1
  • паприкаш 1
  • Паприкић 1
  • пар 7
  • пара 7
  • параграф 1
  • паради 2
  • парадне 2
  • парадно 3
  • парадној 2
  • парадном 1
  • парадну 5
  • парастос 1
  • пардон 1
  • пари 3
  • Париз 2
  • парк 1
  • пармезан 1
  • пармезана 1
  • Парми 1
  • парница 2
  • парнице 1
  • парницу 1
  • пароброда 1
  • пародија 1
  • пародију 1
  • пароху 1
  • партија 4
  • парче 2
  • парченце 1
  • парчета 2
  • паса 1
  • пасија 2
  • пасош 2
  • пасоша 1
  • пастете 1
  • пасти 2
  • пастира 1
  • Пастирка 1
  • пастирка 2
  • патака 2
  • Патњом 1
  • Патос 1
  • патосу 1
  • патрола 1
  • патролу 1
  • патрон 1
  • патрона 1
  • паук 1
  • паука 1
  • Паулина 8
  • Паулине 2
  • Паулини 2
  • Паулинином 1
  • Паулином 1
  • Паулину 5
  • пацове 1
  • пева 5
  • Певајте 1
  • певају 4
  • певајуће 1
  • певала 1
  • певамо 1
  • певања 1
  • певање 1
  • певањем 1
  • певању 3
  • певао 2
  • певати 2
  • певац 1
  • певачи 1
  • певнице 1
  • Пегаз 1
  • Пегаза 1
  • Педесет 1
  • педесет 13
  • педест 2
  • пеку 1
  • Пелагија 8
  • Пелагије 1
  • Пелагију 3
  • Пелеја 1
  • пеливан 1
  • Пелопа 1
  • пенородна 1
  • пенџер 1
  • пење 1
  • Пепео 1
  • пепео 2
  • Пепи 1
  • пер 1
  • Пера 116
  • Пере 8
  • Пери 8
  • Перина 1
  • Перине 1
  • Периној 1
  • Перину 1
  • пернатих 1
  • перо 2
  • Перо 2
  • Пером 2
  • Персеј 1
  • Персефона 1
  • Перу 14
  • першуном 1
  • песма 5
  • песмама 1
  • песме 1
  • песми 1
  • песму 3
  • песнике 1
  • песничко 1
  • пет 29
  • пета 1
  • пете 2
  • пети 1
  • петла 2
  • петнаест 2
  • петнаести 1
  • петом 1
  • петорку 1
  • петоро 3
  • пету 3
  • пехаре 1
  • пецкају 1
  • печења 2
  • печење 3
  • пешевима 1
  • Пеште 4
  • Пешти 1
  • Пешту 5
  • пиј 1
  • пијана 1
  • пијанац 1
  • пијани 1
  • пијанци 1
  • пијанчи 1
  • пијаци 1
  • пијацу 2
  • Пијачета 1
  • Пијачету 1
  • пије 14
  • пијем 1
  • пијемо 4
  • пијеш 1
  • Пијмо 1
  • пијте 1
  • Пију 3
  • пију 8
  • пикантан 1
  • пикантне 1
  • пиколо 1
  • пилета 1
  • пили 2
  • пилића 1
  • пилулама 1
  • пио 5
  • пипа 1
  • пиринчем 1
  • Пироту 1
  • писамце 1
  • Писао 1
  • писао 6
  • писати 4
  • Писаће 1
  • писац 1
  • Писма 1
  • писма 12
  • писмена 2
  • Писмо 3
  • писмо 47
  • писмом 1
  • писму 1
  • писца 2
  • пита 14
  • Пита 5
  • Питај 1
  • Питајте 2
  • Питају 1
  • питају 8
  • питајући 1
  • питала 1
  • питали 1
  • Питали 1
  • Питам 2
  • питам 4
  • питање 1
  • питао 1
  • питати 8
  • пити 7
  • питомице 1
  • питомог 1
  • пиће 7
  • пићем 1
  • пише 11
  • Пише 2
  • пиши 1
  • Пишите 1
  • пиштољ 4
  • пиштоља 2
  • пиштоље 1
  • пиштољем 4
  • пиштољима 1
  • пишу 2
  • Плава 1
  • плаву 1
  • плакао 1
  • плакати 1
  • План 1
  • план 4
  • планира 2
  • планова 1
  • планови 1
  • плану 3
  • плате 1
  • Плате 1
  • плати 4
  • платите 1
  • платити 6
  • платка 1
  • Платна 1
  • платна 3
  • платнарски 2
  • платнарским 1
  • платнарском 1
  • платно 7
  • платном 7
  • платну 1
  • плаћа 1
  • Плаћа 1
  • плаћају 1
  • плаћао 1
  • плау 1
  • плач 3
  • Плаче 1
  • плаче 8
  • плачемо 1
  • плачете 1
  • Плачу 1
  • плачу 4
  • плачући 2
  • плаше 1
  • плаши 1
  • плашити 1
  • плезир 1
  • племенит 1
  • племенита 1
  • племић 6
  • племићи 1
  • племкиња 1
  • племство 1
  • плен 1
  • плени 1
  • плес 1
  • плеса 1
  • плете 1
  • плетене 1
  • плећа 2
  • плећи 1
  • плитки 1
  • плићак 1
  • плиш 1
  • плоде 1
  • плодна 1
  • плоча 1
  • плочи 2
  • плућа 1
  • пљеска 1
  • пљескају 1
  • пљесне 1
  • по 115
  • По 5
  • побацамо 1
  • побегао 1
  • побегну 1
  • победа 1
  • победе 1
  • победилац 1
  • победитељи 1
  • победих 1
  • победник 1
  • победоносне 1
  • победу 5
  • побеже 1
  • побећи 1
  • побили 1
  • побледи 4
  • побојале 1
  • поболе 1
  • побринула 1
  • побринуо 3
  • побринути 2
  • побринуће 1
  • побуђује 1
  • побуну 1
  • поведе 1
  • повезани 1
  • повезе 1
  • повео 1
  • поверењу 1
  • поверљиво 1
  • повести 1
  • повећи 1
  • повешани 1
  • повикне 1
  • повиси 1
  • повисоког 1
  • Повиче 1
  • повичу 1
  • Повичу 1
  • повод 1
  • повољно 1
  • повратак 1
  • повратка 1
  • повреда 1
  • повреди 1
  • повредити 1
  • поврћа 1
  • Повукли 1
  • повуку 1
  • повуче 1
  • погађају 3
  • погађати 3
  • Погибељ 1
  • поглавара 1
  • поглавити 1
  • Поглед 1
  • поглед 13
  • погледа 4
  • Погледај 1
  • погледај 2
  • погледао 2
  • погледати 1
  • погледаш 1
  • погледе 2
  • погледи 1
  • погледом 1
  • погледу 1
  • погодба 1
  • погоде 1
  • Погоде 1
  • погоди 3
  • Погодио 1
  • погодио 3
  • Погодите 1
  • погодити 1
  • погођен 1
  • погођено 1
  • погуравио 1
  • Погурављен 1
  • Под 1
  • под 17
  • Подај 1
  • подарује 1
  • подбележник 1
  • подбоде 1
  • подвозом 1
  • подворење 2
  • подвукао 1
  • подгрејаше 1
  • поделе 4
  • подели 2
  • поделили 1
  • поделити 1
  • подземном 1
  • подигао 3
  • Подигла 1
  • подигну 1
  • подиже 1
  • подићи 1
  • подлога 1
  • подметну 1
  • подметнуо 1
  • поднапио 1
  • подне 18
  • поднети 1
  • подражавање 1
  • подразумевам 1
  • подругивати 1
  • подругљив 1
  • подругљиво 2
  • подрум 2
  • подрума 1
  • подруму 3
  • подрхтавање 1
  • подугачка 1
  • Подуже 1
  • подуже 2
  • подужи 1
  • подучавање 1
  • пође 7
  • пођете 1
  • пођу 2
  • пожртвовања 1
  • Пожун 1
  • Пожуну 1
  • позатвара 1
  • позва 1
  • позвала 1
  • Позвала 1
  • позван 1
  • позвао 2
  • позват 1
  • Позвати 1
  • позвати 6
  • позваће 1
  • поздрава 1
  • Поздраве 1
  • поздраве 3
  • поздрави 4
  • поздравила 1
  • поздравили 3
  • Поздравио 1
  • Поздравите 2
  • поздравом 1
  • позив 3
  • позива 3
  • позивају 1
  • Позивам 1
  • позивање 1
  • позлаћене 1
  • позлаћено 1
  • позлаћену 1
  • позлило 1
  • позн 1
  • позна 5
  • познавала 1
  • Познавао 1
  • познавао 3
  • познаје 11
  • Познајем 1
  • познајем 3
  • познајеш 1
  • Познају 1
  • познају 2
  • Познала 1
  • познали 2
  • познало 1
  • познаник 1
  • познанства 1
  • познао 5
  • познат 4
  • позната 2
  • познате 1
  • познати 9
  • ПОЗНАТИХ 1
  • познато 1
  • познатом 1
  • познаше 1
  • позове 8
  • позовите 1
  • Позову 1
  • позову 2
  • Позоришне 1
  • позориште 1
  • позоришту 3
  • позорним 1
  • поигра 1
  • поименце 1
  • појави 1
  • Појако 1
  • појали 1
  • појао 1
  • појас 6
  • појачег 1
  • Поје 1
  • поје 2
  • поједе 1
  • поједу 2
  • појели 5
  • појео 1
  • појефтинило 1
  • појешће 1
  • поји 1
  • појити 1
  • појма 1
  • покаже 3
  • покажем 1
  • покажемо 1
  • покажите 1
  • показала 1
  • показали 1
  • показао 2
  • показати 1
  • показаће 1
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показује 4
  • показују 1
  • покајао 1
  • покварена 1
  • покварио 2
  • покидају 2
  • покладе 1
  • поклањао 1
  • поклизну 1
  • поклон 2
  • Поклоне 1
  • поклоне 2
  • поклони 3
  • Покојна 1
  • покојне 2
  • покојни 3
  • покојног 2
  • покојном 1
  • покоља 1
  • покорити 1
  • покорни 1
  • покрај 27
  • Покрај 3
  • покретних 2
  • покретно 1
  • покривају 1
  • покривач 1
  • покровитељ 1
  • покровитељицу 1
  • покуди 2
  • покуљају 1
  • покупио 1
  • покуповали 1
  • покупује 1
  • покућанства 1
  • покуша 1
  • покушава 1
  • покушао 2
  • покушати 2
  • пола 6
  • полаже 1
  • полажете 1
  • полазак 1
  • Полазе 1
  • полази 2
  • полазити 2
  • полако 1
  • поласку 1
  • Полачек 52
  • Полачека 15
  • Полачеков 1
  • Полачекова 6
  • Полачекове 2
  • Полачекови 8
  • Полачековима 6
  • Полачекових 2
  • Полачековој 3
  • Полачековом 2
  • Полачекову 3
  • Полачеком 2
  • Полачеку 5
  • поле 2
  • полегају 1
  • полива 1
  • поливају 1
  • Поливају 1
  • полилеј 1
  • политичке 1
  • политичког 1
  • полка 1
  • полку 1
  • половаче 4
  • половачетима 1
  • половине 1
  • половини 1
  • половину 1
  • положај 2
  • положи 1
  • положио 1
  • полонезе 1
  • полонезмарш 1
  • полонесмарш 2
  • полудела 2
  • полудео 1
  • полудети 1
  • полуди 1
  • полудила 1
  • полудио 1
  • полукружни 1
  • Полумртва 1
  • полуобучена 1
  • полупрозирног 1
  • полуцркнуте 2
  • пољ 6
  • Пољак 1
  • Пољака 5
  • Пољаке 1
  • Пољаци 5
  • Пољацима 1
  • Пољска 4
  • пољска 6
  • Пољске 4
  • пољске 5
  • пољски 10
  • пољским 1
  • пољских 1
  • пољској 1
  • Пољској 12
  • пољском 1
  • Пољском 2
  • Пољску 3
  • пољу 2
  • пољуби 7
  • пољубивши 1
  • пољубио 1
  • помагајте 1
  • помагали 1
  • помагао 1
  • помагати 2
  • помаже 6
  • помажу 3
  • помало 2
  • поменутим 1
  • помешано 1
  • помешаног 1
  • помешао 1
  • помешати 1
  • помисли 2
  • помислили 1
  • помислио 3
  • помогао 3
  • помогле 1
  • помогло 2
  • помогне 1
  • помогнемо 1
  • помогну 1
  • помодар 1
  • помози 1
  • поморанџе 1
  • поморских 1
  • помоћ 1
  • помоћи 7
  • помоћник 1
  • помоћу 2
  • понављање 1
  • понајвише 1
  • понаша 1
  • понашања 1
  • понашање 4
  • понашању 3
  • понашати 1
  • понедељак 2
  • понели 3
  • понео 2
  • понесе 3
  • понесемо 1
  • Понесите 1
  • понесу 1
  • понети 1
  • понешто 1
  • поновно 1
  • поносит 1
  • поносито 1
  • поносом 1
  • поноћи 7
  • понталоне 1
  • Понте 1
  • Понтиском 1
  • понуди 2
  • понудили 1
  • понуђавамо 1
  • Поњатовски 2
  • Поњатовског 1
  • поп 2
  • попа 1
  • попева 1
  • попевај 1
  • попели 1
  • Попије 1
  • попијем 1
  • попију 1
  • Попију 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплашене 1
  • поплаши 2
  • поплашио 1
  • поплашити 1
  • попове 1
  • попови 1
  • попом 1
  • поправи 1
  • поправити 2
  • поправља 1
  • попреко 2
  • попрсје 1
  • популарна 1
  • попустити 1
  • попуцале 2
  • поразговарају 1
  • поразговарамо 1
  • поразила 1
  • поревенити 1
  • поредак 1
  • пореза 1
  • порекла 1
  • пореклом 1
  • поробили 1
  • пород 1
  • породица 2
  • породице 2
  • породици 2
  • породицом 3
  • породицу 2
  • поруча 2
  • Поручају 1
  • поручају 2
  • поруче 1
  • Поручи 1
  • поручи 2
  • Поручила 1
  • поручите 1
  • посакривали 1
  • посао 14
  • Посао 2
  • посебним 1
  • посегао 1
  • посед 2
  • поседају 1
  • поседаше 1
  • поседну 1
  • посејао 1
  • Посејао 1
  • посета 5
  • посете 6
  • посети 1
  • посетим 1
  • посетио 1
  • посетиоци 1
  • посетити 4
  • посетиће 1
  • посету 8
  • посећивање 1
  • посла 14
  • послала 1
  • послали 1
  • послао 7
  • посластице 1
  • послати 7
  • послаћемо 1
  • После 44
  • после 81
  • последња 1
  • Последња 2
  • последње 2
  • последњи 4
  • последњим 1
  • Последњих 1
  • Последњом 1
  • последњу 2
  • послен 2
  • послова 1
  • послови 2
  • послу 4
  • послуживање 1
  • послуживати 1
  • послужити 1
  • послужује 1
  • послуша 1
  • послушала 1
  • послушао 1
  • послушкује 1
  • послушне 1
  • пост 1
  • поста 2
  • постаде 1
  • постала 2
  • постане 2
  • постанем 1
  • постао 7
  • постати 3
  • посте 1
  • постигао 1
  • постигнут 1
  • постиди 1
  • постидио 1
  • постиђен 1
  • постићи 2
  • постоји 1
  • поступак 1
  • поступио 1
  • посуђе 2
  • посумњати 1
  • потајно 3
  • потврђује 1
  • потеру 1
  • поткрепљују 1
  • потомства 1
  • потписивао 1
  • потпише 1
  • потпомагали 2
  • потпоручник 1
  • потпуно 2
  • потпуној 1
  • потраје 1
  • потребу 1
  • потребује 1
  • потребујемо 1
  • потрошила 1
  • потрошио 4
  • потсмева 1
  • потсмех 1
  • потужити 1
  • потукао 2
  • потукли 1
  • потучен 1
  • поћерка 1
  • поћи 5
  • поудавале 1
  • поузданим 2
  • поучава 2
  • поучена 1
  • поучио 1
  • похвале 1
  • похвали 2
  • похватани 1
  • похватао 1
  • похите 1
  • похода 2
  • походити 1
  • поцрка 1
  • поцркаше 1
  • почасни 1
  • почаст 1
  • почасте 1
  • почасти 4
  • почастио 2
  • Поче 1
  • поче 2
  • почека 1
  • почекајте 1
  • почекају 1
  • почела 1
  • почело 1
  • почем 1
  • Почео 1
  • почео 5
  • почети 3
  • почетка 1
  • почетком 1
  • почетку 7
  • почеше 2
  • Почиње 1
  • почиње 2
  • почињем 1
  • Почне 2
  • почне 21
  • почнимо 1
  • почну 11
  • Почну 3
  • пошаље 3
  • пошаљи 1
  • Пошаљите 1
  • пошаљу 1
  • пошао 1
  • Пошла 1
  • пошла 7
  • пошли 2
  • Пошље 1
  • пошље 7
  • Пошљи 1
  • пошљу 1
  • пошта 2
  • поштанска 1
  • поштедићу 1
  • поштен 3
  • поштено 4
  • поштеног 1
  • пошти 2
  • Пошто 1
  • пошто 2
  • поштовала 1
  • Поштовани 1
  • поштованој 1
  • поштовану 1
  • поштовања 1
  • поштовање 1
  • поштовањем 3
  • поштовао 3
  • пошту 5
  • поштујем 3
  • поштујеш 1
  • Прав 1
  • права 8
  • правда 1
  • Праве 1
  • праве 7
  • праведан 2
  • прави 22
  • Прави 4
  • правила 1
  • правилан 1
  • правили 1
  • Правили 1
  • правило 1
  • правим 2
  • правимо 1
  • правио 2
  • правити 4
  • правиће 1
  • Правиш 1
  • правни 1
  • правник 2
  • Право 6
  • право 9
  • правог 2
  • правозаступник 1
  • православан 1
  • православљанин 1
  • православни 1
  • праву 1
  • праг 1
  • празна 4
  • празни 1
  • празник 1
  • Празником 1
  • празно 1
  • практицирао 1
  • праотац 1
  • прапораца 1
  • прапорцем 1
  • Прасетине 1
  • прасетине 2
  • прасица 1
  • прасицима 2
  • прати 2
  • пратилац 1
  • пратили 1
  • пратио 1
  • пратити 3
  • пратњом 1
  • прах 1
  • праштам 2
  • Прва 2
  • прва 6
  • Прве 1
  • прве 2
  • првенствено 1
  • првенство 1
  • први 24
  • Први 3
  • првим 3
  • првих 3
  • Прво 1
  • прво 8
  • првог 2
  • првој 2
  • Првом 1
  • првом 4
  • прву 1
  • пре 36
  • Пре 7
  • пребацио 1
  • пребацују 1
  • пребијене 1
  • преболи 1
  • преваре 1
  • преварила 1
  • преварили 1
  • преварио 2
  • превидио 1
  • превозе 1
  • превози 1
  • превукао 1
  • преглед 3
  • прегледа 3
  • прегледам 1
  • прегледати 1
  • прегледник 1
  • прегне 1
  • прегорети 1
  • Пред 14
  • пред 46
  • Преда 1
  • преда 11
  • предаду 1
  • предајем 1
  • Предајем 1
  • Предају 1
  • предала 1
  • предао 5
  • предати 1
  • предвече 1
  • предводи 1
  • Предводи 1
  • предговор 1
  • пределима 1
  • Предложи 1
  • предложити 1
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предобро 1
  • предомисли 1
  • предомислио 1
  • предострожан 1
  • предузетан 1
  • предузетна 1
  • предузећа 1
  • предузме 1
  • предусретљивост 1
  • пређашња 1
  • пређашње 1
  • пређашњи 1
  • пређе 4
  • пређем 1
  • прежива 1
  • преживео 1
  • прежимо 1
  • прежу 2
  • презире 1
  • презирете 1
  • презрителни 1
  • преки 3
  • прекине 2
  • прекинуто 2
  • преклапај 1
  • преклапати 1
  • преклоне 1
  • преко 14
  • прекорачи 1
  • прекосутра 1
  • прекрати 1
  • прекрсти 2
  • прекрстила 1
  • прекрстио 1
  • прекрштене 1
  • прекужили 2
  • прекужио 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • преласци 1
  • прелив 1
  • преломи 1
  • преломио 1
  • преломити 4
  • према 13
  • Премда 2
  • премда 8
  • премести 1
  • преметну 1
  • Преметнуо 1
  • премеће 2
  • премећем 1
  • премећу 1
  • пренебрегнут 2
  • Пренеразио 1
  • пренос 1
  • преноћити 1
  • Преноћиће 1
  • преобрази 1
  • преобучен 1
  • преобучено 1
  • преотео 1
  • препише 1
  • препоруку 1
  • препоруче 1
  • препоручи 5
  • препоручује 2
  • преправан 1
  • преправимо 1
  • преправио 1
  • преправке 1
  • преправни 2
  • препреден 1
  • препрека 1
  • препречити 1
  • пресветли 1
  • Пресвуку 1
  • престанка 2
  • Престану 1
  • престао 1
  • престиж 1
  • престо 1
  • престоница 3
  • преступништво 1
  • претварање 1
  • претворио 2
  • претворство 1
  • претежнији 3
  • претерују 1
  • претестеришу 1
  • прети 4
  • претисне 1
  • претњом 1
  • претпоследњи 1
  • претрпи 1
  • Претставе 1
  • претстави 6
  • претставити 1
  • претставља 1
  • претстављао 1
  • претставци 1
  • претурио 1
  • претходио 1
  • прећи 2
  • преузвишени 1
  • преузимају 1
  • преча 1
  • прешао 3
  • преширок 1
  • прешла 2
  • пржи 1
  • при 13
  • При 5
  • Приближава 1
  • прибор 1
  • Приволео 1
  • придржавање 1
  • Приђе 1
  • приђе 6
  • приђу 1
  • призна 1
  • признаје 1
  • признали 1
  • признати 1
  • призора 1
  • пријаве 1
  • пријави 5
  • пријавити 1
  • пријатан 3
  • пријатељ 6
  • пријатеља 3
  • пријатеље 1
  • пријатељем 1
  • пријатељи 7
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 1
  • пријатног 1
  • пријатном 1
  • пријатност 1
  • прилика 2
  • прилике 1
  • Приликом 1
  • приликом 12
  • прилику 1
  • прилици 1
  • приличну 1
  • прим 1
  • прима 2
  • примају 2
  • примала 1
  • примамљиве 1
  • примамљивим 1
  • примамљиво 1
  • примао 3
  • Примате 1
  • примати 1
  • Приме 1
  • приме 2
  • примедбе 4
  • примењује 1
  • пример 1
  • примете 1
  • Примети 1
  • примети 2
  • приметивши 1
  • приметиле 1
  • приметио 4
  • приметити 2
  • примећава 2
  • примећују 1
  • прими 14
  • примио 3
  • примите 1
  • примљен 9
  • примљена 1
  • примљени 2
  • принети 1
  • принуди 1
  • принудио 1
  • принуђен 2
  • принуђена 1
  • принципал 1
  • Принципал 1
  • принципала 2
  • принципалом 1
  • припази 1
  • припазити 1
  • припијен 1
  • приповеда 13
  • приповедала 1
  • Приповедао 1
  • приповедао 2
  • приповедати 9
  • приповедаш 1
  • приповедио 1
  • припомогле 1
  • припомогли 1
  • припомогне 1
  • Приправе 1
  • приправи 4
  • приправио 2
  • приправити 2
  • приправља 2
  • приправљају 2
  • приправљено 1
  • Приправни 1
  • приправник 1
  • приправности 1
  • припрема 1
  • припремао 1
  • припреме 1
  • приредба 1
  • приредио 1
  • приређивач 1
  • природи 1
  • присвајају 1
  • присвајање 1
  • присилна 1
  • присиљавања 1
  • прислушкивати 1
  • прислушкује 1
  • Приспе 1
  • приспеше 1
  • пристаје 2
  • пристајете 1
  • пристају 1
  • пристати 3
  • пристојност 1
  • присутност 1
  • притегнуо 1
  • притеку 1
  • притешњавати 1
  • притока 1
  • притоци 2
  • прићутала 1
  • прихвати 1
  • причати 1
  • причекати 1
  • причести 1
  • причестили 1
  • причестим 1
  • пришел 2
  • проактор 1
  • проарчи 1
  • проба 4
  • пробавља 1
  • пробао 2
  • пробати 1
  • пробе 1
  • пробио 1
  • Пробуде 1
  • пробуде 4
  • пробуди 1
  • пробудила 1
  • пробудио 3
  • пробудити 1
  • Провалише 1
  • проваљивали 1
  • провела 1
  • провео 3
  • провести 3
  • Провијант 1
  • провијант 5
  • Провијанта 1
  • проводаџија 1
  • проводи 5
  • проводити 1
  • провући 1
  • провуче 1
  • прогониоцу 1
  • прогрушан 1
  • прогрушане 1
  • прода 1
  • продавати 8
  • продавци 1
  • продавцима 1
  • продаја 1
  • Продаје 1
  • продаје 7
  • продајемо 2
  • продају 7
  • продали 1
  • продам 1
  • продао 5
  • продати 6
  • продаш 1
  • продерати 1
  • продужи 1
  • Продужи 1
  • продужити 1
  • продукције 1
  • Прође 3
  • прође 4
  • прођоше 1
  • Прођоше 2
  • прођу 2
  • Прођу 2
  • прождрљив 1
  • прозбори 1
  • прозор 2
  • прозорски 1
  • прозору 1
  • проиграо 1
  • производила 1
  • пројекат 1
  • пројекта 2
  • проју 1
  • прокатор 1
  • прокатори 1
  • проклет 1
  • проклетиња 1
  • проклија 1
  • Проклиње 1
  • проклињу 3
  • пролаз 1
  • Пролазе 1
  • пролази 4
  • Пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролазити 1
  • пролеће 3
  • промена 2
  • променада 1
  • променили 1
  • променио 2
  • промену 1
  • промислити 1
  • промислићу 1
  • Промислићу 1
  • промишља 1
  • Промишља 1
  • промишљавању 1
  • промишљање 1
  • промишљења 3
  • промолио 1
  • Промрда 1
  • промрмља 1
  • промумла 2
  • промућкај 1
  • пропаде 1
  • пропадне 2
  • пропала 1
  • пропалица 1
  • пропало 1
  • пропао 4
  • пропасти 2
  • пропис 1
  • прописан 1
  • прописи 2
  • прописом 1
  • пропустити 1
  • пропутовао 1
  • прорачунај 1
  • прорицатеља 1
  • Пророк 1
  • пророковали 1
  • просед 1
  • Проси 1
  • проси 4
  • просидби 2
  • просијак 1
  • просилаца 1
  • просим 2
  • просио 1
  • просити 2
  • просјак 2
  • просјачког 1
  • прославио 1
  • прослови 1
  • прословити 1
  • проснило 1
  • прост 1
  • проста 2
  • прости 2
  • простије 1
  • просто 1
  • простоту 1
  • пространа 2
  • простране 1
  • прота 1
  • против 13
  • противан 2
  • противим 1
  • противна 1
  • противника 1
  • противници 1
  • противно 1
  • противности 1
  • противстати 1
  • протокол 3
  • протура 1
  • проћи 3
  • проучио 2
  • професори 2
  • Профет 1
  • профит 3
  • Профит 30
  • профита 5
  • Профита 5
  • профитира 2
  • профитирао 4
  • профитирати 2
  • профитом 3
  • профиту 2
  • Профиту 2
  • прохујамо 1
  • Прохујаше 1
  • процени 1
  • процес 6
  • процеса 1
  • процесе 2
  • прочита 1
  • прочитао 2
  • прошао 4
  • прошле 2
  • прошли 1
  • прошло 4
  • прошлост 2
  • прошушка 1
  • прси 2
  • прсију 1
  • прсима 4
  • прслук 1
  • прст 3
  • прсте 3
  • Прстен 1
  • прстен 15
  • прстена 2
  • прстима 2
  • прстом 2
  • прсту 1
  • пртљаг 3
  • пружа 4
  • пруже 1
  • Пружи 2
  • пружи 7
  • пружила 1
  • пружим 1
  • пруске 1
  • Пруске 1
  • пруски 1
  • Пруту 1
  • псовао 1
  • псовка 1
  • псује 1
  • птица 1
  • Публика 1
  • публика 3
  • публике 1
  • публику 2
  • пук 1
  • Пукао 1
  • пукло 2
  • пулс 1
  • пун 7
  • пуна 4
  • пуне 1
  • пуни 2
  • пуникаша 1
  • пунишака 2
  • пуно 1
  • пуној 1
  • пунолетност 1
  • пунолетство 1
  • пунш 4
  • пунша 3
  • пупољка 1
  • пуран 1
  • пурана 2
  • пургер 1
  • пургера 1
  • Пургербал 2
  • пургербал 5
  • пургербала 2
  • Пургери 1
  • пургери 12
  • пургерија 1
  • Пургерија 1
  • пургерке 1
  • пургерски 2
  • пургерских 1
  • пурђер 2
  • пурђера 1
  • пурђерском 1
  • пуста 2
  • пусте 1
  • пусти 1
  • пустила 1
  • пустили 2
  • пустињи 2
  • пустио 1
  • пустићу 1
  • пустоловина 1
  • пут 49
  • пута 21
  • путеви 1
  • путем 8
  • путешествена 1
  • путешествија 1
  • путешествије 1
  • путни 2
  • путника 1
  • путнике 10
  • Путници 1
  • путници 6
  • путницима 3
  • путничко 1
  • Путовали 1
  • путовали 3
  • путовање 4
  • путовао 3
  • путовати 10
  • путу 12
  • путуј 2
  • путује 7
  • путују 3
  • Путују 4
  • путујућа 1
  • путујући 3
  • пући 1
  • пуца 3
  • пуцају 1
  • пуцати 2
  • пуцетима 3
  • пуцњава 1
  • пуше 1
  • Пуше 1
  • пуши 4
  • пушка 1
  • пушке 1
  • Пушке 1
  • пушку 3
  • пушта 1
  • Пшемисл 2
  • р 1
  • Р 1
  • раба 2
  • работник 1
  • Рабу 1
  • раван 1
  • равница 1
  • равно 1
  • равнодушан 2
  • равнотежа 1
  • рад 19
  • Рад 3
  • рада 3
  • раде 3
  • ради 28
  • радим 2
  • радио 1
  • радите 2
  • радити 5
  • радње 1
  • радо 16
  • Радо 2
  • радом 1
  • радосно 1
  • радост 6
  • радостан 3
  • Радости 1
  • радости 9
  • радује 1
  • Радујемо 1
  • Радују 1
  • ражаловати 1
  • разабере 4
  • разашиље 1
  • разбегоше 1
  • Разбере 1
  • разбере 2
  • разберу 1
  • разбибрига 1
  • разбила 1
  • разбити 1
  • разболи 2
  • Развалићемо 1
  • развесели 2
  • развеселимо 1
  • развијена 1
  • развио 1
  • развратник 1
  • развратности 1
  • развучено 1
  • разгале 1
  • разгалити 1
  • разгласити 1
  • разгласиће 1
  • Разгласићу 1
  • разгледа 2
  • разгледај 1
  • разгледају 1
  • Разгледају 1
  • разговара 1
  • разговарају 18
  • Разговарају 3
  • разговарајући 1
  • разговарале 1
  • разговарали 1
  • разговарам 1
  • разговарамо 2
  • разговарао 2
  • разговарати 5
  • разговараћемо 1
  • разговараху 1
  • разговараше 2
  • разговор 13
  • разговора 7
  • разговором 1
  • Разговору 2
  • разговору 5
  • разделити 1
  • разиђоше 1
  • Разиђу 1
  • разиђу 6
  • Разилазе 1
  • разилазити 1
  • разишли 1
  • разлика 7
  • разлога 1
  • разлозима 1
  • разљути 2
  • Размишља 1
  • размишљати 1
  • размућено 1
  • разна 3
  • разнежен 1
  • разнео 1
  • разним 1
  • разних 2
  • разно 1
  • разноврсном 1
  • разоноду 1
  • разрешавање 1
  • разрешити 1
  • разуме 2
  • разумеју 1
  • разумела 1
  • Разумели 1
  • разумели 3
  • разумем 2
  • разумео 2
  • Разумете 1
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • рајтерај 2
  • рају 2
  • рајфрек 1
  • рака 1
  • раке 1
  • ракија 1
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • ракију 2
  • рамена 2
  • рамену 1
  • рана 1
  • ранг 1
  • Ранг 1
  • рангу 1
  • ране 1
  • раније 3
  • ранио 2
  • ранити 5
  • рано 5
  • рану 1
  • рањен 1
  • рањена 1
  • рањени 2
  • рањив 1
  • раскинуто 1
  • расколник 1
  • раскрупњала 1
  • распитује 1
  • распитују 1
  • расплете 1
  • распознавања 1
  • расположење 1
  • расправа 1
  • распуст 1
  • раст 1
  • раставио 1
  • раставити 4
  • растанку 1
  • Растану 1
  • растану 2
  • растао 1
  • расте 2
  • растегљивост 1
  • растегнута 1
  • растећи 1
  • растргнута 1
  • растргнути 1
  • расту 1
  • растужити 1
  • растумачити 1
  • рат 2
  • ратнички 1
  • ратоборан 1
  • ратова 2
  • ратовима 2
  • рату 4
  • Рац 2
  • рацки 2
  • Рацчарда 1
  • рачун 6
  • рачуна 1
  • Рачунај 1
  • рачунају 1
  • рачунала 1
  • рачунати 2
  • рачуном 1
  • Раша 2
  • рашири 1
  • Рашом 1
  • рашћепуре 1
  • Рашу 1
  • рђав 4
  • рђава 1
  • Рђаво 1
  • рђаво 9
  • рђавом 1
  • реванш 1
  • реверенда 1
  • реверенду 1
  • револуцијом 1
  • револуционар 1
  • регал 2
  • регалија 1
  • регула 1
  • регуларан 1
  • регуларне 1
  • регулу 1
  • ред 8
  • реда 3
  • реди 1
  • редити 1
  • редован 1
  • редовима 1
  • редовно 1
  • редом 2
  • реду 17
  • ређала 1
  • резиденција 2
  • резона 1
  • река 1
  • рекама 1
  • рекао 17
  • реке 2
  • рекла 1
  • рекне 6
  • рекнем 1
  • Рекнем 1
  • рекнемо 1
  • рекну 2
  • ремек 1
  • рен 1
  • реп 2
  • репа 1
  • репове 1
  • репу 2
  • рестаурација 1
  • ретко 2
  • рећи 11
  • реформи 1
  • реци 4
  • реч 11
  • рече 34
  • речем 1
  • РЕЧИ 1
  • речи 5
  • речна 1
  • речни 1
  • РЕЧНИК 1
  • решена 1
  • Реши 1
  • реши 2
  • решт 2
  • решта 1
  • рештаурација 1
  • рештаурације 1
  • рибају 1
  • рибе 1
  • риби 1
  • рибом 1
  • рибу 1
  • рива 1
  • риве 1
  • ријалто 1
  • рикне 1
  • рикнуо 1
  • Рим 1
  • Римљана 1
  • римски 1
  • римског 1
  • римској 1
  • римску 1
  • ритати 1
  • риф 1
  • рифа 1
  • Рифка 7
  • рифу 1
  • роба 1
  • робе 1
  • Робе 1
  • робом 1
  • робу 2
  • роваш 1
  • рога 1
  • рогатим 1
  • род 2
  • родбини 3
  • родбину 1
  • роде 1
  • роди 2
  • родили 1
  • родило 1
  • родио 2
  • родитељ 1
  • родитеља 2
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • родно 1
  • родољуба 1
  • рођака 1
  • рођен 1
  • рођеног 1
  • роза 1
  • рок 2
  • рококо 2
  • року 1
  • роман 1
  • романа 1
  • романтике 1
  • романтичарском 1
  • роману 2
  • ронђа 1
  • роне 1
  • росом 1
  • рохујаше 1
  • Рочилдом 1
  • рошло 2
  • ртењаче 2
  • рубин 1
  • рубље 1
  • руву 1
  • руди 1
  • ружина 1
  • ружичало 2
  • ружичалу 1
  • ружичасте 1
  • рузмарина 1
  • рузмаринског 1
  • рукава 1
  • рукавима 1
  • рукавице 6
  • рукама 2
  • руке 29
  • руковати 1
  • руком 5
  • Руку 2
  • руку 41
  • рукује 2
  • рукују 1
  • рум 1
  • рума 2
  • румена 1
  • румом 1
  • Румуни 1
  • руно 1
  • рус 1
  • Руса 1
  • Русе 1
  • Русије 1
  • Русију 1
  • руске 1
  • руски 6
  • руско 1
  • руског 2
  • руску 1
  • руци 16
  • руча 2
  • ручају 1
  • Ручак 1
  • ручак 22
  • ручамо 1
  • ручао 1
  • ручка 17
  • ручку 5
  • рушити 1
  • С 10
  • с 130
  • са 238
  • Са 3
  • сабља 2
  • сабљама 1
  • сабљаша 1
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 5
  • сабора 1
  • сав 16
  • Сав 2
  • Сава 1
  • Саве 1
  • савез 2
  • савезник 2
  • савезника 1
  • савезници 1
  • савесно 1
  • савет 5
  • саветника 2
  • саветовање 1
  • савету 1
  • саветује 2
  • савија 1
  • савијен 1
  • Саво 1
  • савршенства 1
  • савршенство 1
  • Саву 1
  • сад 130
  • Сад 130
  • сада 13
  • Сада 2
  • садашња 1
  • садашње 1
  • садашњег 1
  • садашњи 2
  • садржај 1
  • Садржај 1
  • садржи 1
  • Сажалителан 1
  • сажаљевају 1
  • сажаљевала 1
  • сажаљењем 1
  • сажаљиве 1
  • сажаљујем 1
  • сазвао 1
  • сазнају 2
  • сазнали 1
  • сазнам 1
  • сазнао 1
  • сазнаће 1
  • саизволи 1
  • сајту 1
  • сакрије 1
  • сакрио 2
  • сакрити 1
  • сала 2
  • Сала 2
  • салатом 1
  • Салату 1
  • сале 3
  • сали 10
  • салонски 3
  • салу 6
  • салфијанске 1
  • сам 253
  • Сам 3
  • сама 8
  • саме 2
  • сами 9
  • само 106
  • Само 13
  • самог 2
  • самој 1
  • Самуил 1
  • самуркалпак 4
  • самуровине 1
  • Сан 3
  • сан 5
  • сандук 10
  • сандука 1
  • сандуке 3
  • сандуку 2
  • сандуцима 1
  • сандучић 1
  • Сановник 1
  • сања 1
  • сањају 1
  • сањао 1
  • саоницама 3
  • саонице 6
  • Саопшти 2
  • Сапијеха 1
  • сапутника 1
  • Сара 10
  • Сарајкић 1
  • Сари 3
  • Саро 2
  • Саром 2
  • Сару 2
  • сасвим 35
  • Сасвим 4
  • састав 1
  • саставе 3
  • састављене 1
  • Састају 1
  • Састане 3
  • састане 4
  • састанем 1
  • састану 1
  • састати 4
  • сат 11
  • сата 12
  • сати 17
  • сатингло 1
  • сатрусан 1
  • Саудиској 2
  • сахат 2
  • сачува 1
  • сачувај 2
  • сачувати 3
  • св 1
  • сва 12
  • Сва 8
  • свађи 1
  • свак 1
  • Свак 1
  • Свака 1
  • свака 6
  • свакако 1
  • Сваке 1
  • сваке 5
  • сваки 32
  • Сваки 5
  • свакидашњи 3
  • свакидашњу 1
  • свако 1
  • Свако 1
  • сваког 7
  • свакој 5
  • свакојаке 2
  • Свакојаки 1
  • свакојаких 1
  • Сваком 1
  • сваком 11
  • сваку 4
  • свануло 1
  • сватова 1
  • сватове 2
  • сватови 1
  • сватовима 2
  • свачему 1
  • свачим 3
  • свашта 3
  • све 221
  • Све 30
  • свег 1
  • свега 1
  • сведен 1
  • сведока 2
  • сведоке 1
  • сведоци 1
  • свеж 1
  • свеже 1
  • свежег 1
  • свези 1
  • свему 2
  • свет 25
  • Свет 3
  • света 2
  • светац 1
  • свете 1
  • Свети 1
  • свети 6
  • светитељи 1
  • светле 3
  • светли 1
  • светлост 1
  • светлости 1
  • свето 1
  • световњачког 1
  • светог 7
  • светом 2
  • светско 2
  • свету 7
  • свећа 1
  • свеће 2
  • свећеник 3
  • Свећеник 3
  • свећеника 2
  • свећенику 1
  • свећи 2
  • свећом 1
  • свећу 3
  • свеца 1
  • свецем 5
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечано 1
  • свечарство 1
  • свештеник 1
  • свештеника 1
  • свештено 1
  • Сви 26
  • сви 28
  • свију 4
  • свиле 1
  • свилена 2
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свилену 1
  • свим 2
  • свима 5
  • свињско 1
  • свира 14
  • Свирај 1
  • свирају 2
  • Свирају 3
  • Свирак 10
  • Свирака 3
  • Свираковој 1
  • Свираком 3
  • Свираку 2
  • свирала 1
  • свирали 1
  • свирам 1
  • свирање 3
  • свирањем 1
  • свирао 1
  • Свирао 1
  • свирате 2
  • свирати 6
  • Свирах 1
  • Свираху 1
  • свирача 1
  • свог 14
  • свога 6
  • сводљивица 1
  • сводове 1
  • свој 19
  • своја 4
  • своје 30
  • својим 16
  • својих 4
  • својој 16
  • својом 4
  • својстава 1
  • својства 1
  • своју 19
  • свом 11
  • своме 1
  • сврби 1
  • свргнуте 1
  • сврну 1
  • сврхе 1
  • сврху 1
  • свршен 2
  • свршена 1
  • свршено 1
  • Свршено 2
  • свршетка 2
  • свршетком 1
  • сврши 6
  • свршили 1
  • свршимо 1
  • свршио 5
  • Сву 1
  • сву 6
  • свугде 1
  • свуд 18
  • Свуд 2
  • свукле 1
  • свући 1
  • свуче 2
  • се 1321
  • себе 23
  • себи 26
  • северној 1
  • северозападној 1
  • седају 1
  • седам 6
  • седамдесет 7
  • седамнаест 4
  • седе 5
  • седели 1
  • седео 3
  • седети 4
  • седи 18
  • Седи 2
  • седимо 2
  • Седите 4
  • седиште 2
  • седла 1
  • седмог 1
  • седмогодишњи 1
  • седне 14
  • Седне 4
  • седници 1
  • Седну 4
  • седну 8
  • сејање 1
  • сеје 2
  • секао 2
  • секира 2
  • секирају 1
  • секирати 1
  • секу 1
  • села 9
  • Селадон 2
  • сели 1
  • Сели 1
  • село 16
  • селу 3
  • сен 1
  • Сенатор 1
  • сенаторовица 1
  • сено 1
  • сеном 1
  • сентименталних 1
  • сео 1
  • сеоски 3
  • Сербиен 1
  • Сербијен 1
  • Сервантесовом 1
  • сервира 1
  • сервирати 3
  • сервис 1
  • сермија 1
  • сесија 1
  • сесијум 1
  • сестара 1
  • сести 2
  • сестра 4
  • сестрама 2
  • сестре 2
  • сестру 2
  • сете 1
  • сети 1
  • сетили 1
  • Сетио 1
  • сетити 1
  • сетише 1
  • сећају 1
  • Сећам 1
  • сече 1
  • сечена 1
  • Сечка 1
  • си 64
  • Сибариса 1
  • Сибарит 2
  • сигурним 2
  • сигурно 4
  • сидро 2
  • сиђе 4
  • Сизиф 1
  • Сизифов 2
  • сијасет 3
  • сила 1
  • силе 1
  • силне 2
  • силним 1
  • силних 1
  • силну 1
  • силом 2
  • силу 3
  • симбол 1
  • син 20
  • Син 4
  • сина 11
  • сине 2
  • синко 4
  • синова 2
  • синови 1
  • синовима 1
  • сином 5
  • синоћ 1
  • Синоћ 1
  • сину 3
  • Сипа 1
  • сипа 2
  • сипају 1
  • сир 3
  • сира 1
  • сирадама 1
  • Сирома 1
  • сирома 2
  • сиромах 1
  • сиромаху 1
  • сиромашна 1
  • сиромашног 2
  • сиромашну 1
  • сирота 1
  • Сирота 3
  • сиротињу 1
  • сироту 1
  • сирочад 1
  • ситан 2
  • ситнарија 1
  • ситнарије 3
  • ситнарију 1
  • ситне 2
  • ситно 2
  • сишао 1
  • сјај 1
  • скапава 1
  • скаче 2
  • скачу 1
  • скидају 1
  • скидати 1
  • скине 1
  • скинули 1
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • скинуше 1
  • складни 1
  • склон 1
  • склоност 1
  • склопи 3
  • склопио 1
  • склопљен 1
  • скоком 1
  • скопчан 1
  • скопчао 1
  • Скоро 1
  • скоро 14
  • скотрљао 1
  • скочи 2
  • Скреше 1
  • скромном 1
  • Скувам 1
  • скувао 1
  • скуп 1
  • скупа 1
  • скупе 1
  • Скупи 1
  • Скупљају 1
  • скупо 4
  • скупоћа 1
  • скупоцена 1
  • скупоцене 1
  • скупоцено 2
  • скупу 2
  • слаб 3
  • слаба 2
  • слабе 1
  • слабија 1
  • Слабо 1
  • слабо 5
  • слабост 2
  • слабу 1
  • слабуњавост 1
  • славан 1
  • слави 2
  • славни 1
  • славног 2
  • славу 1
  • славуј 1
  • слагати 1
  • сладити 1
  • сладострасник 1
  • слаже 1
  • сламка 1
  • сламку 1
  • сланина 1
  • сланини 1
  • сланином 1
  • сланину 1
  • Сланину 1
  • сласт 1
  • слатко 2
  • слатког 1
  • слаткоречивост 1
  • слаткоречијем 1
  • следује 1
  • слеме 3
  • слика 4
  • сликао 2
  • слике 2
  • слику 1
  • сличан 1
  • сличиле 1
  • слична 1
  • сличне 1
  • слично 1
  • слобода 1
  • слободан 2
  • слободне 2
  • слободнија 1
  • слободно 5
  • слободној 1
  • слов 1
  • Словачке 1
  • Словачку 1
  • Словенска 1
  • сложе 1
  • Сложе 1
  • сложене 1
  • Слуга 3
  • слуге 4
  • слуги 1
  • слугу 4
  • служавка 1
  • служавку 1
  • службе 4
  • службеник 2
  • служби 2
  • службу 4
  • служе 3
  • служи 7
  • служила 1
  • служиле 1
  • служило 2
  • служио 2
  • Служитељи 1
  • служити 1
  • случај 1
  • случило 1
  • случити 1
  • слуша 6
  • слушају 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушкиљи 1
  • слушкиња 1
  • смакао 1
  • смањивање 1
  • смањио 1
  • сме 9
  • смеј 1
  • смеја 1
  • смејања 1
  • смејао 1
  • смејати 3
  • смеје 12
  • Смеје 3
  • смејете 1
  • смеју 11
  • Смеју 3
  • смео 4
  • смерно 2
  • смеса 1
  • сместе 1
  • сместити 1
  • смета 3
  • сметати 1
  • сметње 1
  • смех 1
  • смешан 2
  • смешати 1
  • смеше 3
  • смешење 1
  • смешећи 2
  • Смеши 1
  • смеши 14
  • смешно 1
  • смилује 1
  • смиреног 1
  • смирити 1
  • смисла 2
  • смо 43
  • смокве 2
  • смотра 1
  • Смрт 1
  • смрт 8
  • смрти 12
  • смртни 1
  • снабдевен 1
  • снабдевени 1
  • снабдети 1
  • снага 1
  • снагу 1
  • снажан 1
  • снају 1
  • сне 1
  • снег 1
  • снива 1
  • снивао 2
  • снова 1
  • сну 1
  • снуждила 1
  • Соба 1
  • соба 3
  • собе 6
  • соби 17
  • Собјески 2
  • Собјеског 1
  • собних 1
  • собом 6
  • Собу 1
  • собу 35
  • Совјески 1
  • совјет 3
  • сој 1
  • сока 1
  • Сока 35
  • сокак 2
  • сокака 1
  • сокаку 1
  • сокацима 2
  • Соке 5
  • Соки 5
  • Сокина 1
  • Соко 6
  • Соколовић 2
  • Соколовића 6
  • Соколовићеве 1
  • Соколовићеви 1
  • Соколовићевима 1
  • Соколовићевих 1
  • Соколовићевом 1
  • Соколовићка 4
  • Соколовићке 1
  • Соком 1
  • Соку 4
  • солдат 2
  • соли 1
  • солитер 1
  • солитере 1
  • соло 1
  • сомот 1
  • сомоту 1
  • сопран 1
  • сопрана 1
  • сопственик 1
  • сортиран 1
  • сортирање 1
  • состојаније 2
  • Софија 11
  • Софији 1
  • Софијом 1
  • Софију 1
  • Софра 265
  • Софре 40
  • Софри 27
  • Софриног 2
  • Софро 33
  • Софром 9
  • Софронија 2
  • Софроније 5
  • Софру 18
  • спа 1
  • спава 2
  • спавам 1
  • спавање 1
  • спавати 9
  • спада 1
  • спали 1
  • спанаћ 1
  • спанаћем 1
  • спасавајућа 1
  • спасао 1
  • спасе 1
  • спасен 1
  • спасени 1
  • спасет 1
  • спасла 2
  • Спахија 1
  • спахија 2
  • спахије 1
  • спахијом 1
  • спахијски 3
  • спахилук 1
  • спахиског 1
  • спевале 1
  • спеваће 1
  • спис 1
  • сплавове 1
  • сплетајући 1
  • сплетена 1
  • сплету 1
  • спољашној 1
  • спољашњи 1
  • спомен 2
  • спомена 2
  • спомене 2
  • споменик 3
  • спомену 2
  • споменуо 1
  • спомињала 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • спор 1
  • спортска 1
  • способности 1
  • справља 1
  • спреда 2
  • спрема 5
  • спреман 4
  • Спреме 1
  • спреме 3
  • спреми 5
  • спремим 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спремићемо 1
  • спремише 1
  • спремна 2
  • спремно 2
  • спровести 1
  • спроводити 1
  • спустила 1
  • спустимо 1
  • спушта 1
  • Сравњава 1
  • сразмерно 1
  • Срамота 1
  • срамота 4
  • Србе 1
  • Срби 2
  • Србија 1
  • Србији 1
  • Србин 2
  • срдачно 2
  • срде 1
  • срдила 1
  • срдобоља 1
  • сребра 2
  • сребрн 3
  • сребрне 2
  • сребрним 7
  • сребрних 1
  • сребрно 3
  • сребрног 1
  • сребрној 2
  • сребрном 1
  • сребрну 1
  • сребром 4
  • среди 2
  • средини 3
  • средње 1
  • средњег 1
  • Средњем 1
  • среду 1
  • Срећа 1
  • срећан 6
  • среће 4
  • срећна 2
  • срећне 2
  • срећних 1
  • Срећно 1
  • срећно 9
  • срећног 1
  • срећу 5
  • срж 1
  • српске 2
  • СРПСКЕ 3
  • српски 2
  • српском 1
  • сруши 1
  • срца 14
  • срце 22
  • срцу 4
  • ст 1
  • став 2
  • стави 1
  • ставити 1
  • ставиће 1
  • ставићу 1
  • стајало 1
  • стајао 2
  • стајати 1
  • стаје 2
  • стају 2
  • стали 1
  • стало 5
  • Стамбол 1
  • Стамболу 1
  • стан 1
  • Стане 1
  • стане 7
  • станемо 1
  • Стани 1
  • Станислав 3
  • Станите 1
  • станице 1
  • станици 1
  • становник 1
  • Стану 1
  • стану 3
  • стање 3
  • стар 7
  • стара 5
  • старатељ 1
  • старац 3
  • старе 2
  • старешина 1
  • стари 28
  • Стари 3
  • Старија 1
  • старије 1
  • старијег 1
  • Старији 1
  • старији 4
  • старијим 2
  • старијих 1
  • старију 1
  • старим 2
  • старих 1
  • старо 2
  • Старог 1
  • старог 3
  • старога 1
  • старогрчке 1
  • стародревну 1
  • старозаветна 1
  • старозаветној 1
  • старој 2
  • старом 2
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 3
  • Старца 1
  • старца 3
  • старце 2
  • старци 2
  • Старцима 1
  • старцима 2
  • старцу 1
  • стас 3
  • стаса 1
  • стати 4
  • Ствар 2
  • ствар 27
  • ствара 1
  • Ствари 1
  • ствари 14
  • стварима 3
  • стварности 1
  • Створ 1
  • створ 3
  • Створа 1
  • створење 1
  • створи 1
  • створитељу 1
  • сте 43
  • Стеван 1
  • Стевана 2
  • стегне 1
  • стеже 1
  • стекао 4
  • стекли 1
  • степен 1
  • Стефаном 1
  • стечено 1
  • стешњавати 1
  • стиве 2
  • стиву 3
  • стигли 2
  • стигнемо 1
  • Стигну 1
  • стигну 2
  • стиде 1
  • стидно 1
  • стиже 1
  • стил 1
  • стискавају 1
  • стиснув 1
  • стих 1
  • стихова 4
  • стихове 6
  • стихови 2
  • стиховима 2
  • стихотворца 1
  • сто 27
  • стоје 2
  • стојећи 1
  • стоји 13
  • Стоји 2
  • стола 2
  • столара 1
  • столица 2
  • столицама 1
  • столице 3
  • столици 1
  • столом 4
  • столу 5
  • стони 1
  • стоно 1
  • стотина 8
  • стотине 1
  • сточићу 1
  • стр 1
  • стра 1
  • страда 1
  • страдала 1
  • страданија 1
  • стражар 1
  • стражаре 1
  • стражња 1
  • стражњу 1
  • стражу 1
  • страна 3
  • странама 1
  • Странац 2
  • странац 4
  • странаца 1
  • стране 10
  • страни 4
  • странима 1
  • СТРАНИХ 1
  • страној 1
  • странпутице 2
  • странпутицом 1
  • странпутицу 1
  • страну 4
  • Странци 1
  • странци 3
  • страст 1
  • страстан 1
  • страх 3
  • страха 1
  • страхино 2
  • страшан 2
  • страшна 1
  • страшно 1
  • Страшно 1
  • стрвине 1
  • стрељају 1
  • стрепи 1
  • Стресе 2
  • стресе 3
  • Стриц 1
  • стриц 2
  • стрица 2
  • строг 3
  • строгост 1
  • Стрпимо 1
  • стрпиће 1
  • стрпљења 3
  • струк 1
  • струкама 1
  • струком 1
  • студент 1
  • ступа 1
  • Ступе 1
  • ступи 2
  • Ступи 2
  • ступим 1
  • ступио 1
  • ступчића 1
  • су 255
  • суботу 2
  • сув 3
  • сува 2
  • суварак 1
  • суве 2
  • суверено 1
  • сувим 2
  • сувишак 1
  • сувише 1
  • суво 1
  • сувог 1
  • сувоземног 1
  • сувом 1
  • сувоњав 1
  • Сувоњава 1
  • сувоњавог 1
  • Суворова 1
  • суву 1
  • суд 5
  • суда 2
  • Судац 1
  • судац 2
  • судба 2
  • судија 1
  • судије 2
  • судити 1
  • судови 1
  • судска 1
  • судски 3
  • судску 1
  • суду 3
  • судца 1
  • суза 2
  • Суза 3
  • сузе 8
  • сузне 2
  • сузним 2
  • сукња 1
  • сукњу 1
  • сукоб 1
  • сукоба 1
  • султана 1
  • сумњате 1
  • сумње 2
  • сумњивим 1
  • сумњу 1
  • сунца 1
  • супа 1
  • супруга 2
  • супруге 1
  • супруги 1
  • супругом 1
  • Сусрете 1
  • сусретне 1
  • сустају 1
  • сутра 24
  • Сутра 4
  • Сутрадан 14
  • сутрадан 7
  • суци 1
  • суши 1
  • Схвата 1
  • т 1
  • Т 1
  • та 25
  • Та 40
  • Табак 1
  • табак 4
  • Табаклук 1
  • табаклук 4
  • табачки 1
  • Тада 2
  • Тадеуш 1
  • тади 1
  • Тај 10
  • тај 69
  • тајанствени 1
  • тајна 4
  • тајне 3
  • тајни 1
  • тајности 2
  • тајну 2
  • тајч 1
  • Такав 1
  • такав 10
  • таква 3
  • такве 2
  • такви 1
  • таквим 1
  • таквих 1
  • Такво 1
  • Таквог 1
  • таквог 9
  • таквом 5
  • такву 2
  • такне 1
  • тако 151
  • Тако 62
  • такове 1
  • такови 2
  • такових 1
  • таково 3
  • такову 1
  • такође 3
  • такођер 1
  • таком 1
  • такса 1
  • таксу 1
  • такта 3
  • таласа 1
  • таласи 1
  • талента 1
  • Талија 1
  • Талијани 1
  • Талијанкиња 1
  • Талијанске 1
  • Талијански 1
  • талијански 3
  • талијанско 1
  • талијанској 1
  • Талијанској 1
  • талијанску 1
  • Талијанску 2
  • талир 1
  • талира 1
  • талире 1
  • таман 1
  • Тамерлан 2
  • тамница 1
  • тамнице 1
  • тамници 1
  • тамо 14
  • тамоамо 1
  • танак 2
  • танка 1
  • танких 2
  • танко 1
  • танког 1
  • танку 1
  • Тантал 1
  • Танталове 1
  • Танталус 2
  • танцшул 2
  • тањире 1
  • тањиру 1
  • тапше 1
  • тара 1
  • Тарновског 1
  • тарок 1
  • тарока 1
  • татарски 1
  • татарског 1
  • Татијана 15
  • Татијане 1
  • таци 1
  • тачке 2
  • тачку 1
  • тачно 1
  • тачношћу 1
  • твог 1
  • Твој 2
  • твој 7
  • Твоја 1
  • твоја 3
  • Твоје 1
  • твоје 7
  • твојега 2
  • твоју 3
  • твом 2
  • тврдећи 1
  • тврдо 1
  • тврдоћа 1
  • Те 1
  • те 62
  • Театерцајтунг 1
  • Тебе 1
  • тебе 20
  • Теби 2
  • теби 9
  • тежаци 1
  • теже 1
  • тежила 1
  • тежине 1
  • тежњу 1
  • тезгу 1
  • теј 13
  • теја 7
  • тек 59
  • Тек 7
  • текста 1
  • тела 2
  • телбизити 1
  • телетина 1
  • телетину 1
  • тело 3
  • тема 1
  • теме 1
  • темељан 1
  • темнице 1
  • Тен 1
  • тера 8
  • терао 1
  • терати 2
  • Терезија 1
  • Терезије 1
  • терет 2
  • терета 1
  • термин 3
  • термине 1
  • тестаменат 5
  • тестамент 1
  • тестамента 1
  • тесто 1
  • Тетиде 1
  • тециво 1
  • тече 1
  • течност 1
  • теши 4
  • тешити 2
  • тешко 15
  • Тешко 5
  • тешку 1
  • Ти 12
  • ти 133
  • Тигра 1
  • тили 1
  • тим 14
  • тимари 1
  • тиме 4
  • тип 1
  • типару 1
  • Тиркај 2
  • титра 1
  • титрати 1
  • титулу 2
  • тић 1
  • тифусу 1
  • тих 4
  • тихим 2
  • тихо 2
  • тихој 1
  • Тихом 1
  • тиче 4
  • тишини 1
  • тканина 1
  • тканине 2
  • тма 1
  • то 330
  • То 61
  • тобом 5
  • товар 1
  • товљења 1
  • ТОГ 1
  • тог 13
  • тога 26
  • тој 9
  • Тојест 2
  • тојест 5
  • токајско 1
  • токајцу 1
  • толике 2
  • толики 3
  • толиких 1
  • толико 17
  • толиког 1
  • толику 1
  • том 22
  • Том 3
  • Томе 1
  • томе 19
  • тона 1
  • тоне 1
  • тонова 1
  • тонове 1
  • тоновима 1
  • тоном 3
  • топе 1
  • топло 1
  • топлог 1
  • торњај 1
  • тороњи 1
  • Тоша 1
  • Тоше 1
  • Тошом 1
  • трава 1
  • трага 1
  • трагом 1
  • тражења 1
  • Тражи 1
  • тражи 8
  • тражила 1
  • тражим 1
  • тражио 3
  • тражити 2
  • тражиш 1
  • трајало 5
  • трајати 2
  • трајдрот 5
  • трајдрота 2
  • трајдротима 1
  • трајдроту 5
  • траје 7
  • трајтаер 1
  • трапом 1
  • трбух 1
  • трбуху 1
  • трг 1
  • тргне 1
  • тргну 1
  • трговао 2
  • трговати 3
  • Трговац 1
  • трговац 14
  • трговаца 1
  • трговачке 1
  • трговачки 1
  • трговачког 2
  • трговачку 1
  • трговина 3
  • трговине 1
  • трговини 5
  • трговину 11
  • трговкиње 1
  • трговца 6
  • трговце 1
  • трговци 5
  • трговцима 1
  • Тргује 1
  • тргује 3
  • тргујеш 1
  • Треба 4
  • треба 50
  • требају 2
  • требала 1
  • требали 1
  • требало 9
  • требамо 1
  • требати 2
  • тремоло 2
  • тренутке 1
  • треперење 1
  • трепће 1
  • тресу 2
  • трећа 4
  • треће 3
  • трећег 3
  • трећем 1
  • трећи 7
  • трећој 1
  • трећу 2
  • Три 4
  • три 67
  • трибина 1
  • тридесет 7
  • тридесетшест 1
  • триест 2
  • Тријесту 1
  • тријумфатор 1
  • трико 1
  • Трико 1
  • тринаест 3
  • тринаести 1
  • тринаестој 1
  • трипут 2
  • трља 1
  • троја 2
  • Тројанском 1
  • троје 1
  • тројица 7
  • тројицу 5
  • тромо 1
  • тропар 2
  • трошак 4
  • трошаринарница 1
  • трошарински 1
  • троше 3
  • троши 1
  • Троши 1
  • трошио 1
  • трошите 1
  • трошићу 1
  • Трошка 1
  • трошкова 1
  • трошку 2
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпезом 2
  • трпио 2
  • трпити 1
  • трпно 1
  • трска 2
  • труба 1
  • трубадур 1
  • труда 2
  • трудили 1
  • трудом 2
  • трули 1
  • труп 1
  • трупа 1
  • трупом 1
  • трчи 5
  • трчиш 1
  • Ту 66
  • ту 99
  • Туга 1
  • туга 2
  • тугу 1
  • туђе 2
  • туђим 2
  • туђиш 1
  • туђу 1
  • тужи 1
  • тује 1
  • туку 1
  • тумара 1
  • тумарајући 1
  • тумарао 1
  • туматичи 1
  • тумачења 1
  • тумачењем 1
  • тумачи 2
  • тумачити 1
  • тур 4
  • Турака 2
  • тури 2
  • Турска 1
  • Турске 1
  • турског 1
  • Турској 1
  • Турцима 2
  • Турчина 1
  • тутор 1
  • туш 2
  • ће 300
  • ћебета 1
  • Ћебетар 1
  • Ћебетаров 3
  • Ћебетаровом 1
  • ћелав 5
  • ћемо 39
  • ћепенку 1
  • ћеркама 2
  • ћерком 3
  • ћерку 1
  • ћете 7
  • Ћеф 1
  • ћефу 1
  • ћеш 18
  • ћифте 1
  • ћорави 1
  • ћошак 3
  • ћошку 1
  • ћу 88
  • ћуд 1
  • ћуран 1
  • ћурдија 4
  • ћурдији 1
  • ћурдију 3
  • ћуркаст 1
  • ћуталица 2
  • ћутање 1
  • ћутањем 1
  • ћутао 1
  • ћути 9
  • ћутите 1
  • у 1008
  • У 74
  • убеди 1
  • убезекнут 1
  • убезекнута 1
  • убере 1
  • убијен 1
  • убила 3
  • Убили 1
  • убили 2
  • убио 5
  • убити 3
  • убиће 1
  • Убиће 1
  • убојна 1
  • уважити 1
  • ували 1
  • уведе 3
  • уведене 1
  • увек 38
  • увела 1
  • увелико 5
  • увело 1
  • увенуло 1
  • уверава 1
  • уверен 2
  • Уверени 1
  • уверени 3
  • уверим 1
  • увеџба 1
  • увис 1
  • уво 2
  • увод 1
  • увођење 1
  • увођењем 1
  • увреда 5
  • увредили 1
  • увредити 1
  • увређен 1
  • увуче 1
  • угађати 1
  • угаси 1
  • угаситијим 1
  • углађен 2
  • угледан 1
  • угледна 1
  • Угледна 1
  • угледним 1
  • угледу 1
  • углу 2
  • Угљеша 2
  • Угљешина 2
  • Угљешине 3
  • Угљешу 1
  • угнуте 1
  • угњетавају 1
  • уговор 1
  • Уговор 2
  • уговори 1
  • угодније 1
  • угодно 1
  • угостим 1
  • угрејао 1
  • угушава 1
  • угушио 1
  • Уда 1
  • уда 12
  • удавити 1
  • Удадба 2
  • удадбе 2
  • удадбу 3
  • удаду 1
  • удаја 1
  • удају 6
  • Удала 1
  • удала 6
  • удале 1
  • удали 7
  • удалити 1
  • удаље 2
  • удаљи 2
  • удамо 1
  • удар 2
  • Удара 1
  • удара 3
  • ударац 1
  • ударен 1
  • ударена 1
  • удари 4
  • ударили 1
  • ударило 1
  • ударима 1
  • ударити 1
  • ударише 1
  • ударца 1
  • ударцем 1
  • ударцима 1
  • Удата 1
  • удате 1
  • удати 15
  • удварање 2
  • удварач 1
  • уделио 1
  • удесе 1
  • удесили 1
  • удешава 2
  • удешавати 1
  • удешена 2
  • удивленије 1
  • Удине 2
  • удовац 6
  • удовица 7
  • удружење 1
  • уђе 13
  • Уђе 5
  • Уђем 1
  • Уђемо 1
  • Уђу 3
  • уђу 5
  • ужасан 1
  • ужасна 2
  • ужасне 1
  • ужасно 3
  • уживање 3
  • уживао 1
  • уживленије 1
  • ужљебило 1
  • Уз 1
  • уз 2
  • узабере 1
  • узабра 1
  • узајамног 1
  • узајми 1
  • узајмила 1
  • узајмимо 1
  • узајмити 2
  • узајмиш 1
  • узајмљено 1
  • узалуд 1
  • узалудан 1
  • узан 2
  • узано 1
  • узбрдо 1
  • узбуди 1
  • узбудио 1
  • узвикнуо 1
  • узвишен 1
  • уздане 1
  • уздахне 6
  • уздахну 4
  • уздахнуо 1
  • уздизало 1
  • уздисај 2
  • уздржати 1
  • уздржи 2
  • узе 1
  • узела 1
  • узели 1
  • узело 1
  • узео 10
  • Узео 3
  • узети 9
  • узеће 2
  • узећу 2
  • узима 1
  • узимали 1
  • узиште 1
  • узме 20
  • Узме 3
  • узмем 6
  • узмете 1
  • узми 3
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узмогне 1
  • узму 1
  • узмути 1
  • узраста 2
  • узречица 2
  • узрок 1
  • узрока 1
  • узрујан 1
  • узрујана 1
  • Узрујани 1
  • узус 1
  • уједињење 1
  • уједно 1
  • Уједно 1
  • ујутро 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 2
  • уклања 1
  • уклањати 1
  • уклопи 1
  • уколико 1
  • Укоп 1
  • укопа 1
  • укопају 2
  • укопали 1
  • Укопали 1
  • укопаше 1
  • укопу 1
  • укор 1
  • укорава 1
  • укорењено 1
  • укочене 1
  • укочено 2
  • украдеш 1
  • Украјини 1
  • украла 1
  • украли 1
  • украо 2
  • украс 3
  • украсима 1
  • украсити 2
  • украсно 1
  • укратко 1
  • украшен 3
  • украшена 1
  • укус 1
  • Укус 1
  • укусан 1
  • укусно 3
  • укусу 1
  • улагао 1
  • улагивати 1
  • улазе 2
  • улази 1
  • улазница 1
  • Улан 1
  • уланског 1
  • улепшати 1
  • уливати 1
  • улицу 1
  • уловила 1
  • уловио 1
  • улогу 2
  • уложити 1
  • уљудност 1
  • ум 5
  • Уме 1
  • умеју 1
  • умереним 1
  • умерено 1
  • умети 1
  • уметник 1
  • уметничке 1
  • уметнички 1
  • уметности 1
  • умиле 1
  • умилно 1
  • умиљава 2
  • умиљато 1
  • умирени 1
  • умири 1
  • умирује 1
  • умљескао 1
  • уморан 1
  • Уморан 1
  • уморни 1
  • умота 1
  • умотан 1
  • Умре 1
  • умре 14
  • умрем 4
  • умремо 3
  • умрети 11
  • умрла 11
  • умрле 1
  • умро 9
  • умру 1
  • умукну 1
  • умукнути 1
  • унакрст 1
  • унаокруг 1
  • унапред 2
  • унгебилден 1
  • унео 1
  • унесе 2
  • унесу 1
  • унети 1
  • Универзитета 1
  • унинерзални 1
  • унуке 1
  • унутра 12
  • унутри 1
  • Унутри 1
  • унуци 1
  • унучад 1
  • унфершемт 1
  • уо 1
  • уочи 1
  • уочио 1
  • упадне 3
  • упале 1
  • упалити 1
  • упарађени 1
  • упецати 1
  • Упио 1
  • уписивање 1
  • упита 2
  • упитао 1
  • уплео 2
  • уплести 2
  • упозна 2
  • упознао 2
  • упознаше 1
  • упола 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • употребити 1
  • употребљавана 1
  • употребљавао 1
  • упочетку 1
  • Упочетку 2
  • управе 1
  • управи 1
  • управили 1
  • управити 1
  • управља 2
  • управљати 5
  • управљач 1
  • управник 1
  • управо 14
  • управу 1
  • упрегнем 1
  • упрегну 1
  • упрегнути 3
  • упрла 1
  • упропастио 1
  • упустити 1
  • упуте 1
  • упути 1
  • упутити 1
  • упућен 1
  • упуштати 1
  • урадили 1
  • уранила 1
  • уредан 1
  • уреди 1
  • уредио 1
  • уредник 1
  • Уредник 3
  • уреднику 3
  • уредништво 3
  • уредништву 1
  • уредно 1
  • уређене 1
  • уређивао 1
  • уређивач 1
  • уређује 3
  • Урезали 1
  • урме 1
  • уручи 1
  • Урфе 1
  • усамљен 1
  • усамљено 1
  • усели 1
  • уселио 1
  • усиљава 2
  • усиљеност 1
  • ускочи 2
  • Ускрса 2
  • услед 1
  • услов 1
  • условима 2
  • услуге 1
  • услужан 3
  • услужност 1
  • успаване 1
  • успали 1
  • успех 1
  • успеха 1
  • успомена 3
  • успоречити 1
  • успостављање 1
  • успут 3
  • усрдно 1
  • усред 1
  • усрећи 1
  • усрећите 1
  • усрећити 2
  • уста 5
  • устала 1
  • Устане 1
  • устане 8
  • устанку 2
  • устану 4
  • устао 1
  • устати 2
  • уствари 1
  • устезати 1
  • устима 1
  • устреба 2
  • устручавати 1
  • уступа 1
  • уступи 1
  • усуди 1
  • усудио 1
  • усуђује 1
  • усуђују 1
  • уталожила 1
  • уталожимо 1
  • уталожити 2
  • утеха 1
  • утеху 1
  • утеше 1
  • утеши 1
  • утешитеља 1
  • утисак 3
  • утиском 1
  • утицајем 1
  • утишава 1
  • утишати 1
  • утолико 2
  • утоне 1
  • Утопљеник 1
  • утрадан 2
  • утрошен 1
  • Утрошен 1
  • утроши 1
  • утрошио 1
  • утују 2
  • ући 2
  • ућутао 1
  • уфачловано 1
  • Ух 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 6
  • ухватио 2
  • ухватити 2
  • ухваћене 1
  • ухфатим 1
  • учествовати 1
  • учествују 1
  • учи 5
  • Учини 2
  • учини 7
  • учинили 1
  • Учинило 1
  • учинио 3
  • учините 1
  • учинити 8
  • учинићеш 1
  • учинише 2
  • учињене 1
  • учио 6
  • Учитељ 1
  • учитељ 2
  • учитеља 2
  • учитељица 1
  • учитељка 2
  • Учитељског 1
  • учити 2
  • учтиво 5
  • ушао 1
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушкопљен 1
  • ушли 2
  • ушло 1
  • фr 1
  • фајерпикет 1
  • Фајерпикет 1
  • фајн 1
  • фајте 1
  • факултета 1
  • фала 3
  • Фала 4
  • фали 10
  • фалила 1
  • фалили 1
  • фалило 3
  • Фалио 1
  • фалити 4
  • фаљени 1
  • фамилијаран 2
  • фамилијарни 1
  • фамилијом 1
  • фантазија 2
  • фантазије 2
  • фантазији 1
  • фантазира 1
  • Фантазира 1
  • фантазирати 1
  • фантастичан 1
  • фарбл 1
  • фатермердер 1
  • фашанге 4
  • фашанке 1
  • фебруару 1
  • фела 1
  • феле 4
  • фелу 1
  • фенкечинице 1
  • фент 1
  • фењером 1
  • ферије 1
  • фигура 3
  • фигуре 2
  • фигуру 2
  • физиту 2
  • Фијакер 1
  • фијакер 2
  • фијакера 2
  • фијакером 1
  • фијакеру 1
  • фијоку 1
  • фикала 1
  • филигран 3
  • Филипа 1
  • филистар 1
  • филозоф 1
  • филозофско 1
  • фин 1
  • фина 6
  • фине 4
  • Фини 1
  • фини 4
  • финих 1
  • фино 6
  • финог 1
  • фину 1
  • фире 2
  • фирму 1
  • фискал 1
  • фићфирић 2
  • Фишкал 2
  • фишкал 27
  • фишкала 7
  • фишкале 2
  • фишкали 1
  • фишкалица 1
  • фишкалише 1
  • фишкалом 1
  • фишкалу 1
  • флауте 1
  • флаути 1
  • флауту 2
  • флаша 1
  • флашу 1
  • флота 2
  • фондамента 1
  • форинта 1
  • форинти 37
  • форинту 1
  • формалитет 1
  • формалитета 1
  • форме 2
  • форми 4
  • формом 1
  • форму 3
  • фотографије 1
  • фр 63
  • Фрајла 16
  • фрајла 39
  • фрајлаЛујзе 1
  • фрајлаЛујзи 1
  • фрајле 12
  • Фрајле 3
  • фрајли 3
  • фрајлице 1
  • фрајлом 3
  • фрајлу 2
  • фрак 2
  • фракова 1
  • фраку 4
  • франачког 2
  • француска 2
  • француски 3
  • француског 4
  • француској 1
  • Француској 1
  • фрау 1
  • фрауенлоб 1
  • фрауенлоба 1
  • Фредегонде 1
  • Фредегондин 1
  • Френегонда 1
  • френтом 1
  • Фригији 1
  • фризера 1
  • фрише 2
  • фунте 1
  • фура 1
  • Х 1
  • ха 3
  • хазардна 1
  • хазардне 1
  • хајд 4
  • Хајд 4
  • хајде 1
  • Хајде 1
  • Хајдмо 1
  • хајдука 1
  • хаљина 7
  • хаљинама 3
  • хаљине 21
  • хаљини 1
  • хаљином 1
  • хаљину 2
  • Хаман 1
  • Хаману 1
  • хан 1
  • хапс 2
  • хасна 1
  • Хасна 1
  • хасне 4
  • хасну 1
  • Хауерка 4
  • хаџилук 1
  • хвале 4
  • Хвали 1
  • хвали 8
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвата 4
  • хватању 1
  • хегеде 2
  • Хеј 1
  • хеклује 1
  • Хектора 1
  • херајн 1
  • Херајн 1
  • хи 3
  • Хијоткиња 1
  • Хијоткиње 1
  • хиљада 10
  • хиљаде 7
  • Хиљаду 1
  • хиљаду 14
  • хинерауг 1
  • Хиоса 1
  • Хипокрена 1
  • хирош 1
  • хита 1
  • хити 1
  • хитости 1
  • хладан 1
  • хлапци 2
  • хлеба 1
  • хм 1
  • Хм 1
  • ход 1
  • хода 5
  • ходају 1
  • ходник 1
  • ходу 1
  • хозентрегери 1
  • хозентрогере 1
  • холба 1
  • холбер 1
  • холби 1
  • Холоферна 1
  • хонорирати 1
  • Хотволе 1
  • хотволе 3
  • хотволеа 1
  • Хоће 3
  • хоће 43
  • хоћемо 4
  • Хоћемо 4
  • хоћете 5
  • Хоћете 6
  • Хоћеш 6
  • хоћеш 8
  • Хоћу 3
  • хоћу 6
  • храбри 1
  • храм 1
  • храна 1
  • хране 3
  • хранио 1
  • хранити 2
  • храном 1
  • храну 2
  • хтеде 1
  • хтела 6
  • хтели 5
  • Хтео 2
  • хтео 21
  • хука 1
  • хунског 1
  • хунцутарија 1
  • цар 3
  • цара 1
  • Цара 1
  • царевине 1
  • Цариград 1
  • царинарница 1
  • царински 1
  • царица 1
  • цару 1
  • цвало 1
  • цванцик 1
  • Цванцик 1
  • цванцика 2
  • цвет 3
  • цвећа 1
  • Цвеће 1
  • цвеће 4
  • цвећем 1
  • цврче 1
  • Цезар 1
  • цела 3
  • целе 2
  • целог 1
  • целој 5
  • целом 2
  • целу 4
  • Цена 1
  • цена 5
  • цене 1
  • цент 1
  • цента 1
  • центи 1
  • центрум 1
  • цену 5
  • Цео 1
  • цео 3
  • церекају 1
  • церемонијала 1
  • церемоније 1
  • церемонији 1
  • Циганина 2
  • циганског 1
  • цилиндар 1
  • цилиндер 1
  • цимет 1
  • Цинцар 1
  • ципела 1
  • ципелама 1
  • Ципеле 1
  • ципеле 2
  • циркуса 1
  • цифра 1
  • циц 2
  • цича 1
  • цмака 1
  • црва 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвеним 1
  • цркавају 1
  • цркв 1
  • црква 1
  • цркве 3
  • црквеној 1
  • цркви 8
  • црквслов 2
  • цркву 6
  • цркнути 1
  • црн 2
  • црна 2
  • црне 12
  • црни 4
  • црнило 1
  • црнини 2
  • црнину 2
  • црних 3
  • црно 1
  • црног 2
  • црном 1
  • црну 1
  • црта 2
  • црте 1
  • Чавић 3
  • Чавића 1
  • Чавићу 1
  • чај 2
  • чаја 2
  • чак 5
  • чакшира 2
  • чакширама 2
  • Чакшире 2
  • чакшире 7
  • чамац 2
  • чамова 1
  • чамцу 1
  • Чамча 174
  • Чамче 16
  • Чамчи 22
  • Чамчин 2
  • Чамчина 2
  • Чамчине 2
  • Чамчиница 6
  • Чамчино 1
  • Чамчиној 1
  • Чамчином 4
  • Чамчић 4
  • Чамчића 2
  • Чамчо 32
  • Чамчом 3
  • Чамчу 23
  • чарапе 1
  • чарда 2
  • чарданске 1
  • чардаш 1
  • Чардаш 1
  • чарде 5
  • чарди 9
  • чарду 5
  • чари 1
  • час 10
  • часну 1
  • част 4
  • часте 2
  • части 5
  • частити 1
  • чаша 1
  • чаши 1
  • чашу 14
  • чварке 1
  • чварци 2
  • чега 3
  • чегртаљке 1
  • чежње 1
  • чезне 2
  • чезнути 1
  • чека 14
  • Чека 3
  • чекај 1
  • Чекај 3
  • Чекајте 1
  • чекају 3
  • чекала 1
  • чекам 2
  • чекати 10
  • чекаће 1
  • Чекаће 2
  • чекаћу 1
  • чекмеџе 5
  • чекмеџету 1
  • чело 5
  • челу 5
  • чемерна 1
  • чемерно 1
  • чемерну 1
  • чему 4
  • черкеске 1
  • черпића 1
  • чертовски 3
  • чест 1
  • Честит 1
  • честит 2
  • честита 5
  • честитају 2
  • честити 1
  • честитих 1
  • честитог 1
  • честитој 1
  • честиту 1
  • чета 1
  • четвора 1
  • четворицом 1
  • четворицу 1
  • четврт 1
  • четврта 2
  • Четврти 1
  • четврти 4
  • четвртог 3
  • четири 10
  • Четири 2
  • четрдесет 5
  • четрнаест 3
  • четрнаести 1
  • Чехословачкој 3
  • чешља 2
  • чивутина 1
  • чивутској 1
  • чизама 1
  • чизмама 2
  • чизме 8
  • чија 1
  • Чија 1
  • чије 1
  • чији 2
  • чију 1
  • чим 5
  • чиме 1
  • чине 3
  • чини 14
  • чинили 1
  • чиним 2
  • чинио 1
  • чините 2
  • Чините 2
  • чинити 2
  • чиновник 2
  • чиновници 2
  • чину 1
  • чипка 1
  • чиста 1
  • чисти 3
  • чистим 1
  • чисто 3
  • чистог 1
  • чита 10
  • Чита 2
  • читав 4
  • Читај 1
  • читај 3
  • читају 1
  • Читају 1
  • читалачке 1
  • читали 1
  • читан 1
  • читање 1
  • читању 1
  • Читао 1
  • читао 3
  • читати 3
  • члан 1
  • чланови 1
  • член 1
  • човек 57
  • човека 12
  • човеком 2
  • човеку 1
  • чоје 2
  • чорба 2
  • чорбу 2
  • чрез 1
  • чтеније 1
  • чтенију 1
  • чу 2
  • чува 4
  • чувају 3
  • чувати 2
  • чувена 1
  • чувени 3
  • чувеног 1
  • чувеном 1
  • чувства 1
  • чувствителан 1
  • чувство 1
  • чувши 1
  • чудан 1
  • Чуде 1
  • чуде 5
  • чуди 2
  • чудите 1
  • чудити 1
  • чудни 1
  • чудно 1
  • чудновати 1
  • чудо 14
  • чудовиште 1
  • чудоредан 1
  • чудоредно 1
  • чуду 2
  • чује 11
  • Чује 4
  • чујем 4
  • Чујем 4
  • чујеш 1
  • Чујеш 3
  • Чују 1
  • чују 6
  • Чула 3
  • чула 5
  • чуле 1
  • Чули 1
  • чули 2
  • Чуло 1
  • чуло 3
  • чуо 12
  • Чуо 2
  • чупају 1
  • чуствителан 1
  • чути 4
  • чутуре 1
  • чутуром 1
  • чутуру 1
  • чуће 1
  • чуше 2
  • џака 1
  • џелат 1
  • Џемс 1
  • џентлмен 1
  • џеп 4
  • џепа 5
  • џепова 1
  • џепове 1
  • џеповима 2
  • џепу 2
  • џигерица 4
  • џигерице 2
  • џигерици 1
  • Ш 21
  • Ша 1
  • Шабес 1
  • шабес 2
  • шабрак 1
  • шабраку 1
  • шајн 1
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шала 5
  • шале 1
  • шалим 1
  • шалио 1
  • шалите 2
  • шалу 6
  • шаљивчина 1
  • шаљу 2
  • Шамика 307
  • Шамике 22
  • Шамики 42
  • Шамикин 5
  • Шамикина 4
  • Шамикине 2
  • Шамикино 1
  • Шамикиној 2
  • Шамикином 1
  • Шамикину 1
  • Шамиком 11
  • Шамику 36
  • шамоа 2
  • шампањер 1
  • шампањерску 1
  • шантл 1
  • шану 1
  • шапне 1
  • шапнем 1
  • шаптати 1
  • шапће 1
  • шапутле 2
  • шапућу 1
  • шарен 1
  • шарени 1
  • шатор 1
  • шатра 1
  • шатру 2
  • Швабица 2
  • Швабице 1
  • Швабицу 1
  • швајцерски 1
  • шверцер 1
  • шверцовање 1
  • шега 1
  • Шегрт 1
  • шегрт 10
  • шегрта 8
  • шегрти 1
  • шегртску 1
  • шегрту 1
  • Шегрту 1
  • шездесет 1
  • шенктиш 2
  • Шепс 1
  • Шепсовица 3
  • шерпењи 1
  • шесет 4
  • шеснаест 1
  • шест 11
  • шесторо 1
  • шестострук 1
  • Шета 1
  • шета 2
  • шетајте 1
  • шетају 1
  • Шетају 1
  • шеталиште 1
  • шетња 1
  • шетњи 1
  • шеће 3
  • шећер 1
  • шећера 3
  • шећерлеме 1
  • шећу 1
  • шешир 5
  • шешире 1
  • шизматик 1
  • шизматика 1
  • шију 1
  • шилдгерехтикајт 1
  • Шилера 1
  • Шилперика 2
  • Шимики 1
  • широк 4
  • широка 1
  • широке 1
  • широки 1
  • шићар 3
  • шићара 1
  • шкоди 3
  • шкодила 1
  • шкодио 1
  • школа 4
  • школама 2
  • школе 13
  • школски 1
  • школу 7
  • шкољака 1
  • шкопац 2
  • шкопаца 2
  • шлекулирамо 1
  • Шлеску 1
  • шљахтец 15
  • Шљахтец 9
  • шљахтеца 5
  • шљахтеце 2
  • шљахтеци 2
  • шљахтецом 1
  • Шљахтецу 1
  • шљахтић 1
  • шљивовице 1
  • шмајхловати 1
  • шмафу 2
  • шмук 1
  • шмукирати 1
  • шнајдера 1
  • шнајдере 1
  • шнас 1
  • шодо 1
  • шољу 1
  • шос 1
  • шп 2
  • шпекулант 1
  • шпекулацији 1
  • шпекулирам 1
  • шпекулирати 2
  • шпенцер 1
  • шпенцерима 3
  • шпенцеру 1
  • шпијуне 1
  • шта 130
  • Шта 46
  • штавише 7
  • штала 1
  • шталама 1
  • штале 5
  • штали 1
  • шталу 5
  • штампали 1
  • штап 3
  • штапа 1
  • штатаријална 1
  • Штатаријум 1
  • штатаријум 3
  • штафирунг 1
  • штета 2
  • Штета 3
  • штетовао 1
  • штету 2
  • што 235
  • Што 6
  • штогод 8
  • штофа 1
  • штранга 1
  • штрангом 2
  • штрангу 2
  • штрбека 1
  • штрика 1
  • штрикати 1
  • штрикле 1
  • штуцер 1
  • штуцера 1
  • штуцери 1
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шунке 2
  • шупе 1
  • шупља 1
  • шут 1
  • Шушнем 1
  • шчепају 1
48745 matches
 измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: 
ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И 
 „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи 
”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се ваше 
сподар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мрша 
ко исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок”  
ве моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто  
орског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће,  
тен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране пи 
ндурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао 
е господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S}  
бодити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p re 
} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгроб 
амика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро ст 
кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst"> 
ачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревет 
Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} По 
} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица се 
 правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамч 
Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите М 
е дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за  
ла”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Провалише кроз вр 
орали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегр 
у прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам м 
="Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p ren 
гледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им  
 Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p> <p rend 
 умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S 
а, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend= 
 девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам с 
.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт  
ба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат дол 
 свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има 
ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p 
опада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Са 
. </p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— 
х неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{ 
ремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи 
о примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и с 
шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Ча 
— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав  
а, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему 
но испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленк 
о је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дош 
">Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S}  
</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану,  
вом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у мех 
и Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, 
ашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мук 
 вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика јед 
Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост прол 
Tekst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жал 
Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве по 
ени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend 
"Tekst">Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софр 
да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ  
па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ев 
иче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутр 
није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су св 
и добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска 
 само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на ис 
 се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{ 
да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће  
икуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; 
дну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шља 
а, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ шт 
а још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Сок 
два се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари 
 мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да с 
гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p  
екови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Ша 
а три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповед 
 кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа”  
ица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Teks 
ачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена 
роши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сут 
а буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би 
 мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели 
ро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у  
ву фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде 
богом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да 
ишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само д 
уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговин 
ћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. < 
мам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од п 
Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра,  
</p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— П 
поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог 
 слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се  
еп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst 
kst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати  
еваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа С 
<p rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдего 
rend="Tekst">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуг 
nd="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Te 
 крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави 
 сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера ос 
а блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише 
на.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да 
} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао  
> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чи 
 обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мал 
ало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но 
светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно к 
нда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. < 
Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја н 
забере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </ 
еде, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није 
е то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, п 
но јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра и 
орају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме ка 
шег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend="Teks 
грају у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не 
или; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, д 
с. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Та 
дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајис 
ићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. < 
p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контраб 
иће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак 
не.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, 
 су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето  
ћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p>  
/p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ниш 
ће никада. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p>  
 слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих дво 
иси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нем 
ни ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у ка 
о подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квант 
ао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по мол 
 ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p ren 
рајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијаш 
о не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend="Tekst 
није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ 
ечар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Ча 
радену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S 
Tekst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају 
.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} 
онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није 
 <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst"> 
p> <p rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видил 
 али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у C 
е је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се ниј 
лужило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst"> 
утањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекор 
} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за ст 
их на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи 
 Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— К 
тио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су 
 да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна ж 
а, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је 
 си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери 
 доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S}  
 велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио 
рошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. 
 ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго  
је веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три 
реба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири  
 код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави  
а, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend="Tekst 
вно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом д 
амо дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има 
 је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је мн 
риви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend=" 
аквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта 
године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када 
а ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину в 
ачицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му ст 
st">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па упра 
г похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је  
ји, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са  
канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Откуда сте? 
углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ  
је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то н 
, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу  
мртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, п 
 живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — 
Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо до 
 донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не с 
{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претеж 
вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са пед 
еширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за ако 
ола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коњ 
да Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај  
а, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиш 
из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> < 
ова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још  
 „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина 
еле.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепо 
себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где 
ги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда 
 еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend= 
онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst 
d="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешт 
и или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Ка 
 све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ  
 Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те в 
 <p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра 
 дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад 
е га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p 
 кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, п 
 бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и с 
 у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци  
па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној р 
</p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти каже 
воту никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да 
 <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tek 
.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господ 
а и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а 
ођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и из 
ке не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема за 
> <p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нес 
ад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан ок 
ио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мог 
 га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да  
господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла 
м Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет ч 
олачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као  
у у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ј 
 највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину д 
јакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној 
 паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend 
 њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Ш 
ашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у  
змешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан диска 
. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p rend= 
тао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ко 
е кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро 
ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, 
асти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опро 
d="Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја раст 
и просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без т 
мчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити 
азује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је госп 
, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Te 
но сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst">Господа 
.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је п 
 је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па ко 
де; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се 
сле смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко в 
петан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S 
 час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Ма 
остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">—  
е тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држа 
 је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово т 
у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, 
 га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па 
путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар  
у предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој су 
та зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређ 
 се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софр 
па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А за 
је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно  
ти осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можем 
 амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend=" 
ети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати 
нао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била  
ћи разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно,  
 па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твој 
 јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код 
вце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопч 
<p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути. </p> 
се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: н 
г „теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шам 
 <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst 
d="Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо  
о. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у сед 
убав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су  
 музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право каж 
ва све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пишт 
ком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, на 
94—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину ге 
зивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend 
лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стра 
е с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и 
меши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза 
 почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали 
јле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта  
план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе 
ници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је прв 
</p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто 
 лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Соф 
Tekst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S 
о се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед 
се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ б 
је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господ 
 „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника 
d="Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst">У биртији пра 
">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p ren 
тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да 
видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше 
} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мис 
p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба  
 rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац п 
као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p ren 
 их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend=" 
 Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p r 
о једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ј 
е и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пре 
ијатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због оста 
</p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, С 
им пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Одн 
оведи једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{ 
} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, коме 
према; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо 
е две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До т 
 навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког  
Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Со 
ће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са С 
 дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две 
/p> <p rend="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је  
реба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst"> 
у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То госпо 
иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом  
 о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend= 
рајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Т 
пов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улог 
га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p ren 
 из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим редовим 
rpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би би 
 ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда и 
 младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца,  
i San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa” 
> <p rend="Tekst">— Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То  
амоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати  
то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и по 
арили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. 
ча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пе 
еш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, 
 коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst 
и нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, 
годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пе 
же, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је би 
ерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечер 
ећем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у пр 
д, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, 
о; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и  
е још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранк 
; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију 
круг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то свет 
ше тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами 
} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет 
о је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчард 
 па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разл 
, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. < 
 породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} 
овца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блет 
 двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњ 
 кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шами 
а удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просил 
d="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, 
ешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трг 
из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Н 
"Tekst">— Не дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опе 
це, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вина? </p> <p rend="Tekst">— Није нико тражио. </p> < 
ској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушк 
ије л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора 
 и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам 
Tekst">— Платна. </p> <p rend="Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Teks 
апом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend 
ре мање, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </ 
нде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто 
} Профит устане. </p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да м 
господара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске 
ти, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p 
{S} Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. < 
, поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Је 
су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други 
е морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="T 
убопитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу 
 Арона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађ 
далеко доносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сад 
ам се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компаниј 
Никада до смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му  
 прво пургербал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био ј 
о што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— 
>— Опет у седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p ren 
а кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Та 
а ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад  
 па није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала имате више хасне? </p> <p rend="Tekst"> 
kst">— Видећемо. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p  
му бећар опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинт 
st">— Истоветно. </p> <p rend="Tekst">— А ви га довезите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се 
еје се и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како 
е је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — зап 
, да узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Teks 
Како вам је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Н 
и ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти грофа? </p> <p rend="Tekst">— Познајем 
година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његово 
 Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока 
 Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и де 
talic">Брунхилда</hi> — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која 
и Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се м 
ола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па ус 
љан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке 
не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{ 
 Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend 
i> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="Tekst" 
ног гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред о 
н дан задовољства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бада 
вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S}  
а на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад  
м највећма наличи. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p>  
аве тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син 
ене, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} 
и свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насади 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">абентајер</hi> (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, п 
alic">абентајер</hi> (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, пустоловина </p> <p rend="Tekst"><h 
nd="italic">Поњатовски</hi> — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао  
ази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шами 
kst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S 
t">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће  
 Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Господ 
апоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ 
се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар С 
и неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још н 
е.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Отку 
традан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чам 
</p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова 
, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у пар 
="Tekst"><hi rend="italic">три грације (Аглаја</hi> — сјај, <hi rend="italic">Еуфросина</hi> —  
S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамч 
 је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски  
он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане,  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни 
lic">прокатор</hi> (од лат. procurator) адвокат, правозаступник </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
њем. </p> <p rend="Tekst">Шамика Кирић, адвокат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Ша 
">фишкал, фискал</hi> (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
абљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend=" 
 <p rend="Tekst">— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, 
nd="Tekst">Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, 
им изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпе 
 и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи б 
llegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
цплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је в 
ада би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">адиђар</hi> — накит, украс, драгуљ </p> <p rend="Tekst" 
ekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и 
с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од улан 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Адон, Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарн 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Адон, Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп  
есантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамч 
ах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако:{S} Venezіa San Paulo Nr.{S} 5008. </ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ажија</hi> (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца 
ајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре 
/p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе изби 
 мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити 
сам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у Кракову. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мис 
 и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst" 
тном. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлес 
е пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом спла 
 води трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p r 
глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ајслибан</hi> (нем. Eіsenbahn) — железница, воз </p> <p 
ана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p rend="Teks 
ивоту жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">академикерка</hi> (гр.) — жена са вишим образовањем </p 
друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затвара 
?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће  
 Добро. </p> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Р 
за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”.  
{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики в 
удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на б 
 rend="Tekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форин 
њу Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу 
ра чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са 
 rend="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мал 
/p> <p rend="Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S}  
таде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако 
 узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као до 
дрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да о 
м доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу ва 
 вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред  
олазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се 
словима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p ren 
н; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бада 
и’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика  
видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мисл 
ћево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> 
дите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се 
су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p  
 матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да к 
<p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само  
 сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили 
чком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара  
оказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер може 
ећ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мен 
дећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега пи 
"Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранит 
"Tekst">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, 
Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо јед 
, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо 
нда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њ 
d="Tekst">— Моли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим 
еба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Ш 
бро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео 
е у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он к 
рже што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи ова 
ламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може  
њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S}  
ко.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} О 
а на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба 
на прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наград 
 његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дама 
ај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Поља 
st">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу 
"Tekst">— Нема времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Л 
е знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Teks 
то вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен н 
ите ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend=" 
Tekst">— Можете. </p> <p rend="Tekst">— Ако буде противна? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је за 
"Tekst">— Јесмо. </p> <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајет 
Дакле доћи ћете? </p> <p rend="Tekst">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend 
.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. < 
>— Познајем. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си м 
дине моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када п 
у никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту гра 
</p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ 
сити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе.  
само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем,  
’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам побе 
Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама  
’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Te 
 опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови р 
 форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо з 
’ тако рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— Че 
епи. </p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst"> 
новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитира 
елику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треб 
kst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачи 
офра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зн 
 све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дук 
је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу 
 броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета ш 
 онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина 
ивот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Добро, промисли 
е могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра кот 
радије напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а си 
ију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Ч 
nd="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти прашт 
> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас це 
је људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанч 
недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S}  
 и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам  
kst">„Љубезни оче! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав,  
оверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако тре 
ас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољско 
ekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> < 
и задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p 
о? </p> <p rend="Tekst">— Последња цена аков шест стотина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гроф ми 
ој најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p rend="Tekst">— Право каже 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аков</hi> — стара мера за течност (50—60 л.) </p> <p re 
више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривал 
kst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> < 
 наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst">Господар  
 показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половач 
истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Te 
акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „пр 
ори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошт 
 <p rend="Tekst">— Тако свега око десет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друго ништа? </p> <p rend 
, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p>  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">акомпањирати</hi> (фр. accompagner) — пратити, спроводи 
е се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свир 
тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упи 
ећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није т 
вити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} 
ст хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвациј 
{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу.  
 девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ств 
>— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p 
 пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба  
? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. < 
осле вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Луј 
итар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst" 
ок је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква ј 
> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, а 
а. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма д 
о. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фиш 
нити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хо 
авите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само 
гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ру 
о после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог в 
гу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудоват 
.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, позна 
онде био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је по 
 <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">—  
а и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад  
то нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend 
 време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, 
p rend="Tekst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ д 
 <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуст 
нт.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде п 
 Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, 
nd="Tekst">Једва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак 
 и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одгов 
” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tekst">Н 
тављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је ло 
 платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с ки 
о стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће с 
онуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S}  
им „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend=" 
и још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Н 
о закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте,  
ако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="Tekst"> 
у је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, к 
von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p rend="Tekst">— Драг 
ли би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеш 
мате финог сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплимент 
ко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Ч 
о хоћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за сејање? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџи 
">— Дајете и ви! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} П 
 руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p re 
твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путо 
ри месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst 
е хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одем 
 И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се  
Шамика се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Б 
еста ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде н 
у, Чамча јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих 
д свију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарт 
ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p 
али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! </p> <p rend="Tek 
 захваљујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tek 
kst">— Познајем. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико  
, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> 
ћи не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пр 
офри је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не  
одрешито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, не 
лади га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако ду 
 али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити  
ијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p ren 
дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} 
оју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадк 
меје, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђе 
 „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алагросо</hi> (итал.) — навелико (обично у трговини) </ 
кидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst 
идару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће к 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алатура</hi> (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу з 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алвалук</hi> — дар, поклон, напојница, награда </p> <p  
â му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ ма 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алегација</hi> (лат. allegatіo) — позивање на спис, нав 
м столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар 
муил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и д 
ке</hi>тара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p rend="Tekst">драстичан (гр. 
">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим  
<p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још 
ракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу изву 
а његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger H 
ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао  
у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и о 
} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, 
м гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— 
офит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават м 
нидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком  
гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који да 
ика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују 
се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадова 
 газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању 
} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p r 
ца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а па 
, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп 
ли убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у соб 
ке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још 
ве.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и см 
t">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао см 
 ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамч 
end="Tekst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бит 
ен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у 
лцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида 
S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том фо 
 rend="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он 
ру његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зн 
ца је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију 
nd="Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потуж 
овољно. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а пис 
коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет м 
ва да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} 
како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је ма 
”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамч 
p> <p rend="Tekst">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаж 
 иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Н 
ри господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држањ 
а.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да 
kst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ниш 
 се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сок 
 имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која уку 
ћи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но у 
иши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сорти 
у Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац,  
ати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побрин 
е, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибо 
 како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} 
е, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па к 
st">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из  
на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S}  
сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на 
>Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да нос 
не, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамик 
му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">К 
 Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Ша 
ма, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни иг 
оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће  
ћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да 
баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар 
 метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у к 
st">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst" 
фре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сва 
/p> <p rend="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне ру 
ар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у  
 женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p rend="Tekst 
 наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њим 
пша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у гл 
.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће 
стина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан  
з с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће  
астос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жен 
иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— 
 појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">О 
 Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у 
ју се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и ка 
му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала 
ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо 
го. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па 
Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети,  
ао Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не о 
а лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се м 
слио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да  
и. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздравље ручак!{ 
 је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p rend="Te 
ар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би с 
p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад оп 
ј, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend 
тац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> < 
Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар 
ко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} 
и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="T 
к и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа 
а, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њ 
валир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад ожени 
не, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S 
.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икад 
S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на оп 
 време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе с 
је волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend= 
бе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух з 
ло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше м 
е могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то,  
скама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити. 
чки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаес 
.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све 
реба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да 
о спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекуј 
 је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после  
ајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад ј 
ржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану к 
он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се  
ека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Св 
дни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле 
? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили п 
маћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако 
end="Tekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glava">XVII </ 
"Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Teks 
, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође с 
невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је  
, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважни 
ки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst">Приликом зап 
вског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па  
{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год  
 Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">С 
 опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то 
ног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње д 
сетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ов 
крено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и с 
ћу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је чо 
/p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу с 
{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испе 
пет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метну 
јаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фра 
">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два стар 
и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Ки 
стина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро про 
л”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелаги 
рум према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једар 
у. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже ка 
ође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са а 
 <p rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча свак 
четку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише,  
ље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па он 
д један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу об 
ани, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више 
је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се прип 
окварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није  
нег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за 
S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се узд 
неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли  
га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, д 
и је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити 
 кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра 
лагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи,  
ала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обичн 
.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, про 
т друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помисли 
} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Крау 
осподар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је 
ше и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједн 
 дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлил 
 човека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ 
и да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Си 
код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто го 
 па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је по 
опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи ча 
ује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа,  
а Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> < 
ред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се  
азати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није дале 
е допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза ишт 
ицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одг 
е шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p  
е.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би:  
у новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — 
о и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, з 
лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда 
занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног млад 
} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамот 
форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Наст 
 ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одма 
 гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мор 
вца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кириће 
у? </p> <p rend="Tekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p  
"Tekst">— Сутра. </p> <p rend="Tekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кре 
реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запит 
ела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачуват 
 сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> < 
 све матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колико? </p> <p rend="Tekst">— Питајте њу. </p> <p  
t">— Питајте њу. </p> <p rend="Tekst">— Али колико си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не з 
рије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је 
и.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан пр 
S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{ 
ску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родо 
е знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend= 
имедбе. — Parvulus sed martіalіs (Мален али јуначког изгледа), — рече један. </p> <p rend="Teks 
ет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа ва 
 је главом прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па ка 
амо он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако 
е банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алијирт</hi> (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта  
т</hi> (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар,  
p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, 
маже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па оп 
рана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руц 
Tekst">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из  
чне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра ус 
он, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свака 
нш</hi> (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, помора 
 зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">амизант, амизантан</hi> (фр. amusant) — пријатан, забав 
rend="Tekst"><hi rend="italic">амизант, амизантан</hi> (фр. amusant) — пријатан, забаван, заним 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика иде Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у ка 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу п 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али ус 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпр 
Брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском  
али се. </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> < 
едесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. — Јуриста све забе 
ади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p  
е један јуриста. </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. < 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">амице</hi> (лат. amicae) — пријатељу! </p> <p rend="Tek 
офри. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и д 
како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што 
 вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">манипулисати 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Пола 
е, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице,  
 обавезати, погађати; <hi rend="italic">ангажирати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога и 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ангажирати</hi> (фр. engager) — узети у службу, најмити 
је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним 
ао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога 
end="italic">Милорадовић</hi> — Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин,  
/hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно 
лагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а преш 
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi  
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР 
 <body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp 
ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци 
nd="Tekst"><hi rend="italic">entrement (антраман,</hi> фр.) — међујело које се једе између пече 
 грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајл 
008. </p> <p rend="Tekst">У Венецији, 1 априла 18... </p> <p rend="Tekst">љубећи вам десницу </ 
но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. 
арица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат прот 
зици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне вредности нота </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
"italic">Медина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, г 
<p rend="Tekst">Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето мес 
 је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба им 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аранжер</hi> (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, прир 
end="Tekst"><hi rend="italic">Ћеф</hi> (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ариште</hi> — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аркада</hi> (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, с 
 „Campanіle di San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” пре 
 дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend="Tekst">Господар  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">армада</hi> (шп. armada) — велика војска, флота; овако  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">армиција</hi> — трошаринарница, царинарница </p> <p ren 
јаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча м 
и, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и б 
аши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји,  
очне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек до 
d="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опе 
 канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p re 
 је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господа 
осподар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар С 
<p rend="Tekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— Пане д 
ровијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш 
мицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима з 
иту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софр 
ора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га прекло 
 rend="Tekst">— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p r 
е пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе  
 на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Teks 
ужа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш натегне, маше главом. </p> <p rend="Tekst">—  
шедицка, како смо? </p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом та 
 вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, време ј 
све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш пон 
 теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst" 
ала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара  
 донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, 
Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угре 
ах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша: </p> <p rend="Tekst">— Господине, шта ћемо  
ашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто скло 
. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са армицијашем колима. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зло ј 
да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се  
ви им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend 
</p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst">Стане к 
едник, стражар; <hi rend="italic">латов армицијашки</hi> — царински службеник, трошарински конт 
у пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{ 
у је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш натегне, маш 
ча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча  
вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у ка 
d="Tekst">— Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакв 
а онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи гла 
и у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их вид 
 се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до  
>— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p ren 
 То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но, д 
е преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да доручку 
се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошл 
њака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина и 
 каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до зе 
у се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а д 
ести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одм 
а сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао?  
им, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} И 
"Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли муст 
а сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то? </p> 
nd="Tekst">Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се н 
ћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за сејање? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџика.{ 
ика за сејање? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџика.{S} Колико хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Треба 
 за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на в 
ободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов 
">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а  
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">јурат аскултант</hi> — судски приправник </p> <p rend="Tekst" 
/hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и стра 
 нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико пантало 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">атила</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађар 
{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код 
 племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">attіtude</ 
мика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад 
ио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ауспрух</hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса 
ина? </p> <p rend="Tekst">— Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. </ 
руха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{ 
"Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести  
па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до ред 
, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и ис 
рили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама 
имљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо м 
о ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, п 
о склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је с 
 старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају  
 форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У ср 
а страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је  
 село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p> <p rend="Tekst">— Када? </p> <p  
p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
ће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима,  
ао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да  
вољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p r 
бичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста 
 сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахте 
лови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од 
једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ 
а још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Ве 
rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлаж 
фра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу,  
сар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} П 
има, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставић 
Брунхилда</hi> — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се вод 
 против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је поту 
нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi  
c">Марија Терезија</hi> — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсо 
алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> 
lic">Цванцик</hi> — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </p> <p rend="Tekst"> 
st"><hi rend="italic">шајн</hi> — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности 
ковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беч 
(у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аутентициран, аутентичан</hi> (гр.) — истинит, изворни, 
"Tekst"><hi rend="italic">аутентициран, аутентичан</hi> (гр.) — истинит, изворни, прави, непатв 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ауф мајне ере</hi> (нем. <hi rend="italic">auf meine Er 
ладић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> <p rend= 
ачким стиховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, 
">— Из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вин 
 не играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио игр 
озаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим ут 
е; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки ј 
 само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пета“)</hi> </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
ну. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све исприч 
ахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале  
 <p rend="Tekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. 
 му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа  
и он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жр 
 оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу запо 
по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковал 
Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила 
дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се  
хат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их п 
чи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види бра 
rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. < 
стирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Ч 
а-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S 
дарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка 
ме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена пре 
а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати 
е није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како 
дјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, о 
/p> <p rend="Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква  
е који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене прод 
Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата 
Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У  
је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S}  
е хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубаду 
вде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, ал 
грали су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не до 
а.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, б 
другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p rend="Tekst"> 
јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара,  
и је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи  
 њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Св 
јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући гос 
а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад 
 празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а он 
нти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане  
е два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. < 
ер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни сво 
 кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst" 
, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начини 
се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Teks 
 опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика је „галантом”. </p> <p rend="Glava">XXII 
шта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не прин 
е се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ау 
t">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, послаћемо 
нгоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем пом 
вез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, 
ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, 
а с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која ње 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Бајати</hi> — врачати, гатати, варати </p> <p rend="Tek 
и од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Ст 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бајир</hi> — речна или морска обала </p> <p rend="Tekst 
 Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се з 
rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођ 
е воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет го 
talic">крајзлер</hi> — трговац на мало, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Краков</ 
talic">грк</hi> — ситан сеоски трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гросхенд 
nd="italic">купец</hi> — ситан трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">курмахер 
рговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger Handlung« — 
чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалницу и 
механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе » 
олико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара 
лница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулир 
Tekst"><hi rend="italic">ноблбал</hi> — бал за отмен свет, племство </p> <p rend="Tekst"><hi re 
kst"><hi rend="italic">пургербал</hi> — бал за грађане, занатлије, ћифте </p> <p rend="Tekst">< 
, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са ст 
пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар  
воје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек мла 
Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих глед 
rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? 
атезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> < 
} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, ле 
, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изре 
 госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је ус 
 и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал 
ку, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је о 
p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S}  
те свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три 
, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци 
Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Наравно. </p> <p rend="Teks 
а: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћете доћи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst"> 
имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишка 
, на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шами 
воме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно  
мику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst"> 
у Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка от 
о у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се  
дило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи 
 </p> <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend 
 кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан видети 
ургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S}  
едите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. </p> <p rend="Teks 
.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend 
ка као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, по 
дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пург 
тави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегле 
 отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотвол 
</p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та иста  
nd="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до с 
чи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду 
дворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
nd="Tekst">— Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши с 
су и Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на 
а примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) и 
латко смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Па 
лбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што 
збиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">балгопочтенородна</hi> (цркв. слов.) — израз поштовања  
> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главноком 
ину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p 
.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S 
корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који 
p_slovo_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и 
Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима деве 
 за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву 
rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је с 
озив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. < 
та ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, v 
у се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла  
бро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и 
да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица  
 и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће 
дахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „лендлер”.{S} Ша 
д видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још к 
 <p rend="Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели,  
ело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у 
КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али д 
S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p  
уче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи 
ца.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада фор 
 и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још зао 
 њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После де 
е.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p rend="Te 
најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Т 
 дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не б 
нипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном ј 
ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сал 
Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Дакако, банда ће опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у ре 
могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, 
 у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} 
опитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу з 
а? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар ј 
<p rend="Tekst">— А банда та иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту карт 
вље господара Полачека.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра  
 се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">банда</hi> (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, 
елу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да 
рету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{ 
де, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како доби 
 него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке 
тина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и кар 
ка прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напротив, св 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">црне банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполео 
евалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend="T 
ја година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. л 
дар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном  
„црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у б 
к’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S 
ма осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу о 
{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надмет 
нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="G 
end="Tekst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </ 
ада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, не 
да си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си 
акле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p r 
"Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почн 
 ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p  
Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо 
в.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас  
и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">барбариш</hi> (нем. barbarіsch) — варварски, дивљачки < 
ела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике 
мча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужа 
, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend="Tekst"> 
па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све  
, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговор 
) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим ук 
асове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сир 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бастромпета</hi> (итал. basstrompetta) — музички инстру 
ан „Flüglhorn”, један „piccolo”, једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Че 
 искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те н 
 претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да б 
у, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја веч 
а су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи о 
мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао. 
ачица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино  
палио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити 
га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог  
сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се см 
p rend="Tekst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p 
"Tekst">Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им оч 
њају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S 
е.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не с 
ве, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Доб 
не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто 
 У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пре 
Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово т 
ро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча чита. </p> <p 
све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, 
 негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Д 
 rend="Tekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћ 
тао платка. </p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst" 
.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а госп 
Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој р 
о у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ 
зговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати 
 стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не оже 
ролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају 
ад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend="Tekst">—  
амо због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека ду 
 богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да с 
<p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и у 
к са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шам 
 дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, бе 
чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра паза 
тане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар 
онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се  
и.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо  
је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и 
а десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то пр 
о добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мат 
еник.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови с 
 (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — 
е кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Teks 
 тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на 
осподе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у 
д Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Луј 
уће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио 
стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно 
{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, 
да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе 
/p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, де 
 сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p 
"Tekst">Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p r 
, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од 
нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst">— Баш фина? </p> <p rend="Tekst">— Врло фина, „ауспрух”,  
ekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на са 
— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда посла 
ве коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у м 
те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа  
ек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће 
 тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano 
, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} 
а, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ 
/p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је по 
 од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фра 
умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво.  
 биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је  
и деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tek 
олим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} 
 више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуно 
леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га изд 
nd="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарс 
емајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим д 
редао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да  
ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, г 
приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не 
приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али п 
имент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље  
е Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Креч 
ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми  
 вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst" 
па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф 
и.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, мил 
 rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост лудост 
љења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Te 
ч Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и  
 пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке.  
ако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писм 
е очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала нач 
у напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти кој 
а одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Ниј 
имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете м 
а јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојиц 
асмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа 
ш и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко 
 своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова о 
 даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Ш 
ам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам 
рави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та 
kst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те 
 посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити 
м се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног с 
не Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p re 
d="Tekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту,  
st">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S 
икад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занима 
 први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође по 
реда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш им 
 рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Ост 
ди чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је 
 катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди. 
 девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав  
у се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, с 
 сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Tekst">— Па ха 
о ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стаја 
господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — т 
Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђ 
а бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи 
е се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="T 
удите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend 
едијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend 
а слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S}  
 на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо сре 
ота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S 
 <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће до 
ико? </p> <p rend="Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">беамтер</hi> (нем. Beamter) чиновник, службеник </p> <p 
чу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајз 
у се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерн 
S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да 
 поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не 
italic">мизерабл</hi> (фр. misèrable) — бедан, јадан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Мил 
а чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Креча 
 после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао  
мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари  
ју, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер  
не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас т 
ко читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на ње 
о село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на  
е то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S}  
ун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јел 
} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да ка 
м три. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на 
ератан</hi> (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, ве 
о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и  
ју јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који 
ског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, см 
nd="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па док 
атити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра  
о свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S 
а јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је слу 
уд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Rіva d 
Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још з 
élastique) — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; 
st">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ј 
ко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мен 
жати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је б 
е и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из 
тима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, т 
talic">манданелу-мантинели</hi> — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо 
ј слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да м 
лачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst" 
би је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек 
Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се  
без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребије 
ља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend="Tekst">При концу вечере чу 
го кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд 
во „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде неку 
 сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соко 
леног маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, т 
требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиља 
у к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst">— Добро, отац, разговара 
/p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кож 
. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, члан 
пак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{ 
<hi rend="italic">сијасет</hi> — много, безброј </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">случити  
импертинентан</hi> (лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрзак, неучтив </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ic">унфершемт</hi> (нем. unverschemt) — безобразан неваспитан </p> <p rend="Tekst">узус — обича 
 им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао  
д Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p rend="Tekst"> 
"Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend="Tekst">— Па сад глед 
мој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени Шам 
ачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </ 
лазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допа 
 без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није би 
младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, н 
Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати  
 се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу 
осподар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу п 
офра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспр 
ате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са немачким стиховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">белајдигунг</hi> (нем. Belleіdіgung) — увреда, вређање  
о још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљ 
дан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике. </p> <p  
">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бити. </ 
kst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре руч 
i rend="italic">Натарош, нотарош</hi> — бележник, општински чиновник </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">белензуке</hi> — наруквице, гривна, украс </p> <p rend= 
 из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="T 
ке черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да 
, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од  
рац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа 
ће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у ор 
 Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се  
 већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако  
ече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш.  
ачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кр 
јла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дођ 
еровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком 
сту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триес 
, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра. 
 отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да  
ао што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па  
 Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још 
 не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане.  
јпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од оса 
сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea 
им пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика поч 
S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господар Софра  
d="italic">іn іnfіnіtum</hi> (лат.) — у бескрај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инкасира 
валити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад  
 нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође кра 
добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend="Tekst" 
 се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то 
тна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед о 
> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p rend="Tek 
зва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути,  
набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуг 
. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst">Отац ћут 
 пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у бир 
 новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? 
 то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора д 
там, — рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се 
 да је штатаријум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да  
и коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tek 
оседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ  
жите га! </p> <p rend="Tekst">Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где ј 
 дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. < 
ара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опк 
ако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пер 
то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо 
сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад 
ара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
лу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и  
ироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p 
офра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но 
ом, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се  
/p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви  
> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Te 
d="Tekst">— Би’. </p> <p rend="Tekst">— Би л’ пошли за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{ 
ли, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">— Би’. </p> <p rend="Tekst">— Би л’ пошли за мене? </p> < 
рај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли 
mіne, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tek 
ти је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. 
тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад д 
аки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Со 
а таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst" 
>— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја  
 огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, 
} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика д 
једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и 
уго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није ожен 
пођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или  
ет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник д 
а више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсм 
ekst">— Биће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Н 
И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната 
 rend="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао 
 кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ з 
 би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” п 
е вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Талијанск 
<p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не вол 
Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, 
 би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="Teks 
ујзу просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ тако рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси,  
ekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на  
да, у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим  
 у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p 
 прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, д 
игао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму к 
устио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет  
t">— Не дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? 
о жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан д 
 Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она ј 
и.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Н 
 која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима 
е смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви к 
Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако накло 
 била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p> <p rend="Tekst">Госпођа  
алителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фант 
end="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ с 
да би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Со 
и за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све 
— Погодите. </p> <p rend="Tekst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tek 
лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и ме 
офија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпо 
а је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Ка 
 ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каж 
у.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала  
срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко и 
пет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао 
жати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> 
цнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам бо 
 више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ та 
ком, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банак 
учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прсте 
м сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сок 
, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била  
 који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба не 
</p> <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend= 
иховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће 
st">— Морам. </p> <p rend="Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите  
астави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шта? < 
 видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон  
е девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, 
ица. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ к 
мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва доч 
сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst 
а!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, у 
вати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу 
ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіn 
не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend 
итам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на к 
 стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над с 
није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд” 
но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за св 
да ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и 
end="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја  
новима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, х 
ба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не 
адно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p>  
оносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољ 
 Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p rend="Tekst">Ч 
љ? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једар 
о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу вид 
S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у 
гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend=" 
то да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сиз 
ош да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Как 
 како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и 
речарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Ме 
ам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{ 
, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p>  
ам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да  
ју; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча 
 већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p re 
сподару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и  
Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вел 
 постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комот 
виш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="T 
ко је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst 
оцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би м 
о није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend 
 Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst 
 да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p>  
с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће св 
 казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутиц 
a”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шам 
а намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам има 
 разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају  
а познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питал 
овори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шами 
и владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „и 
 Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасви 
о имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst" 
бар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитар 
t">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Је 
а, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend="T 
d="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банак 
и, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то тр 
а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend=" 
Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припаз 
огзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти  
имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер  
 са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — 
тилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p 
 </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је 
 Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју пу 
оштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак 
.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу,  
дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба  
живи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако. 
очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј  
кушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухвати 
о био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, 
нака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tek 
и мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас 
рошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> 
д ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој по 
ргери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније 
те баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а к 
лачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падн 
 „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укоре 
’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку 
атити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Te 
јим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например прилик 
ишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. < 
 одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало прет 
-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p  
 жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, св 
а ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао 
и до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више са 
е своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове мук 
 он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар 
 да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет  
ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst"> 
мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се м 
 мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће 
вника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада 
Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, с 
 понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, с 
ткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густ 
бе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако  
 таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а 
јака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим 
<p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег б 
би путовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Талијанску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди  
/p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је 
сету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком 
 и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S}  
л’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tek 
</p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S}  
 — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Teks 
ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера  
} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчино 
Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на  
од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на в 
.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за  
па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ 
ра продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муште 
 мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Нем 
лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког знача 
м, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? 
ду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што н 
 И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кик 
 код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} И 
на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се та 
 верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па  
 Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, к 
ан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с  
план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када  
, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда з 
Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матил 
 господине! </p> <p rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у  
ик и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо 
 Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт д 
увегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </ 
рићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се зам 
 у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та о 
st">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend= 
.{S} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Ч 
е свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и 
 вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магист 
а ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив  
правити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Д 
ном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је  
 као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софр 
 опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинти. </p>  
иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опе 
зи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, зар в 
е, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако 
же Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S}  
а твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend= 
и око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што 
ину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промиш 
м би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би 
од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> < 
о, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{ 
cht meіn Herz?</hi> (нем.) — „Како јако бије срце моје“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
ан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу с 
 је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном  
ица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дора 
ива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца 
ика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да  
ивот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — д 
е био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код  
 је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договар 
је хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милор 
Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p rend=" 
де? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете. 
 морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се д 
но интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више у 
шње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не бог 
не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, нас 
даш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p 
ема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend= 
трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више  
"Tekst">Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се о 
p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе 
 скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута пр 
лу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала 
дна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Све 
а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни н 
ала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен 
или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба 
 није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst" 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са с 
се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри 
end="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу граби 
азила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнст 
 Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p 
ему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни бир 
} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понаша 
„штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љ 
 Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у 
и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно  
="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плаче. </p 
личине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свил 
ећ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне ист 
/p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} П 
им аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се  
жао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду г 
 </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S 
кве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, госп 
Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућа 
пођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим з 
на за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдеко 
, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија ни 
едње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нис 
а лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господа 
удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошл 
ју научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље з 
 да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се 
> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Tekst">Мимика учин 
у једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Ша 
обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S}  
 </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“ 
.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, до 
цама засађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, из 
де крај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Л 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">билдунг</hi> (нем. Bіldung) — образовање, васпитање, на 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је  
ика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених ха 
и, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој  
а, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
ћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и зла 
 </p> <p rend="Tekst">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот 
е за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">билета</hi> (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта </p 
Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} 
p rend="Tekst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} 
бал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости 
чног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал б 
и.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити 
>Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свира 
ете? </p> <p rend="Tekst">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Н 
к имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питај 
таћемо до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни другови. </p> <p rend="Tekst">— Так 
<p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо 
а даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћат 
.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупак, будала 
kst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, 
Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђе 
ржаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и  
велики бркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима св 
о при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ м 
 rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Отк 
енем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просј 
ом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p re 
е много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера не 
аје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{ 
 <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пил 
да судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме раз 
, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом  
реме је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ с 
табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на рук 
ekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и ш 
kst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, п 
ране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па та 
 којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама </p> <p ren 
ва важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Со 
у знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина зб 
> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} Пос 
ући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од арм 
дем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, 
дару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље  
{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p 
смеје. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; 
{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зид 
нало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; 
ли, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, 
ekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопо 
вог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што бољ 
иће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не може би 
rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њ 
. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој припра 
омашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на ста 
е то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="T 
а цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу,  
ар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и с 
end="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко до 
е ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за време његовог бављења, 
S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет 
ре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S 
је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцај 
на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p 
лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
м и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало  
у и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка 
">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће би 
рати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ про 
ековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује 
ли смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све бил 
зи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се  
одар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и  
господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигер 
у добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш мал 
>— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваш 
а. </p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтера 
фа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нем 
ео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју 
, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао 
аком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе гос 
рио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја 
ако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је мл 
уке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог 
 већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се 
а дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и м 
erі nequіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
д би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по  
е деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим пу 
p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кр 
 само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви уп 
сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ 
Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у че 
амо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, какв 
бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом 
олбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке вод 
/p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па 
ет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разго 
м себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господа 
 Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опо 
се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S 
 </p> <p rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву чести 
иком у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лу 
лана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре 
<p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" 
p rend="Tekst">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. 
у као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Да 
Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и  
наш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети вина, 
офра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, 
 хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку поча 
а, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам  
 седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до госпо 
 rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко 
господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није н 
 Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — х 
удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би 
ги прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један с 
к у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилов 
етињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико ст 
kst">Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпо 
а хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да 
аила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шал 
егово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst 
обудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мен 
аху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај пок 
ли.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у св 
о, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, 
у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и са 
је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p r 
о пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам  
ли те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздр 
. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу,  
 он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и ло 
<p rend="Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без 
кресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поје 
 да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p re 
Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господар 
<p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела с 
p rend="Tekst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито  
аш! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се ни 
же. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и пр 
и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватр 
d="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је По 
rend="Tekst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било 
овољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Б 
о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће  
 </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћута 
азнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Tekst">После 
у употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али 
ве. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’  
говац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест 
 изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све  
 помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита  
собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Ч 
је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене  
ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у 
тпутова. </p> <p rend="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и 
; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где 
 на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га др 
да је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, 
аљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оц 
ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, ве 
н човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако  
и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао с 
">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се ра 
реда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} 
 Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно го 
в и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али прав 
Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у д 
им, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки  
ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку о 
наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани,  
пет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају с 
 га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је  
е научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „мл 
иљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профи 
ађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен 
 крај. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства ј 
ај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је би 
нину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? —  
вукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се на 
 у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу жен 
е.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између остал 
"Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{ 
грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа 
, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трго 
о? </p> <p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p ren 
 ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} О 
ет. </p> <p rend="Tekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две г 
 „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те вој 
Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку од 
st">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p 
>Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend="Te 
о је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> < 
ао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, с 
, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, 
 сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао ка 
 много кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу,  
бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном ел 
</p> <p rend="Tekst">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде 
 на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst">Том при 
ф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и К 
ице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен черт 
 Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту  
 Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{ 
Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћер 
 да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, 
} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} 
 довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста  
би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="T 
ознаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали з 
а води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити 
ац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарат 
ије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од проц 
осподар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p 
ц, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес,  
била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућ 
 млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледа 
ћ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као п 
>— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но ч 
 си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојк 
 помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко м 
ики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код матере. </p> <p rend="Tekst">— Знам. </p> <p re 
туму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> 
ледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је 
 нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас 
 је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">И 
м и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у Кракову. </p 
ну.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет годи 
о је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p>  
 што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика 
p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући с 
оповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду 
оведа како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, 
игну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завеж 
/p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо 
а начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов  
они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто у 
у. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се  
а што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек 
мча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мор 
у намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. 
аве се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види,  
ијална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих д 
; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „лендлер”.{S} Шамика  
и. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, ч 
ла се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилд 
 свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је 
а испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој 
 и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш н 
ечару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. 
право грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је  
олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест  
ли за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том при 
роба,</hi> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, ше 
иру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију 
— Кога да узмем? </p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није 
ан од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> <p rend="Tekst">Премда је господар Софра б 
али, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај  
 човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ м 
женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи 
ао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не во 
рна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад 
 </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу  
 приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је мор 
"Tekst">Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пр 
ати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима 
> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане  
у, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „ш 
и како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам п 
ту сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерим 
е допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, 
Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S}  
је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповед 
њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p>  
ча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p  
кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка 
а хајд’ нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. 
м друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго  
но. </p> <p rend="Tekst">Ујутру исплате бирташа и отпутују. </p> <p rend="Glava">Х </p> <p rend 
} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко д 
ва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. < 
 му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада 
ан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе с 
се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене,  
> (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, биртија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Büste</h 
лук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за  
иртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али с 
т приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — 
лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен б 
тионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин кара 
спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Господар  
Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S}  
ма. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хт 
 му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је  
Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио. 
почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту 
 </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдеко 
р на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није би 
, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам ук 
утрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала. 
 наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдаш 
мча прислушкује. </p> <p rend="Tekst">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нов 
очијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих т 
 <p rend="Tekst">Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар  
а њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне 
јест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог поб 
nd="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </ 
ekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти 
 коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао  
t">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове д 
и.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p 
 наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер на 
да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која ч 
оведао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога д 
 Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фанта 
d="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S 
и, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бирцауз</hi> (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, бирт 
вице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сре 
{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хи 
 шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један 
c">Büste</hi> (нем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и го 
ика замишљен. </p> <p rend="Tekst">— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">— Би’ 
ла, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он ва 
ица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што 
ам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господи 
nd="Tekst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчи 
спавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати. </p> <p ren 
еда је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p re 
амо што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после оп 
"italic">кренковати</hi> — секирати се, бити увређен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кре 
налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латинс 
 <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш 
> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма  
ан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја Со 
ин сипа. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst" 
сица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на но 
и бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у по 
ла у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из друго 
rend="Tekst">— Кад ноћу морам на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} 
јицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пе 
ш, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пу 
промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој род 
оламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Та 
и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то  
 </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{ 
.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хо 
човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао.  
а пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу  
ан сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све  
rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p>  
тац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде к 
 <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} 
дим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да доне 
>— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Вер 
>— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не  
сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по в 
ekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. 
пеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чам 
форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; 
</p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре не 
али. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте 
слу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst">— Фрај 
је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је к 
зопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="T 
а треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га за 
артама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend 
="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна банда 
он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> 
дар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло доб 
још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је н 
гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мисл 
и смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћем 
ру.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на с 
ођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је 
познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће  
који пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она 
едан другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Т 
end="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет т 
 у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски тумати 
и нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava">II 
ка коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта кола,  
домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p ren 
оши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Ша 
ити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба во 
ан. </p> <p rend="Tekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан,  
 узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Tekst"> 
одине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S}  
ва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слем 
то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, ба 
 не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је 
кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да с 
, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за госп 
. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срам 
лушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог питати 
аквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{S}  
ђе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости се. </ 
">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат По 
 <p rend="Tekst">— О том можете уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад настави.{S} Лице озбиљно 
у се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар  
 бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, па све  
је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с паз 
ућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли 
S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду њег 
 не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S}  
леко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до нек 
цом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играч 
 није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу  
</p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </ 
је се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова л 
да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну пет 
Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како ј 
а то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је о 
 је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква важна с 
да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још дв 
жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раста 
лове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати 
ал. </p> <p rend="Tekst">— То мора лепо бити. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете се про 
учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p 
ти иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштво их л 
>— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од св 
еда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та  
, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мрк 
ма времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, 
rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst 
/p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрс 
 </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Наравно. </p 
> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— К 
Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p rend="Tekst" 
Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се 
то је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођо 
. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> 
тина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p> <p re 
.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспру 
 кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух” 
е то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча 
ра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И до 
<p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам см 
упио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим 
">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти  
; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> <p rend="Tekst">Господар  
ће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго чекати 
е при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само о 
ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst 
л? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пур 
осно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет ф 
ећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л 
да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до ве 
 матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило  
ну буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">detentіo  
ас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, 
 реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend="T 
надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па 
ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
 Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Бићу срећан. </p> <p rend="Tekst">— Истина, неће бити т 
м дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Сто 
 се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу 
nd="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у катол 
о тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, суст 
 дужности </p> <p rend="Tekst">каснар — благајник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">causa  
е још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај н 
И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, виногра 
">С тим буде крај. </p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад  
га јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћ 
је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Благородни господине! </p> <p rend="Tekst">Колико би ми 
једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце канул 
а сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка оштрим оком 
бе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је већ седамд 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бламаж</hi> (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђењ 
ишта, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, domіne  
{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен чертовск 
мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи 
женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst" 
> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} 
пет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ухват 
/p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође ближе 
и му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте ли пут 
д мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљан 
 ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан 
та.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике 
тено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити 
рави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге  
 ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пи 
и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча  
ekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чар 
јсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">П 
амо напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако про 
{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи 
и његове измешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Врат 
} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љ 
, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна  
 је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би 
е очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио  
у лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му за 
ца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризл 
 је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма как 
<p rend="Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
ар дан, Несторе. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ 
и овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се 
nd="Tekst">Пију. </p> <p rend="Tekst">— Бог да му душу прости! </p> <p rend="Glava">XXI </p> <p 
ве недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој  
 у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он н 
ка као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p  
се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами к 
г зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће  
срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у 
законског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим редовима стоји  
у ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> 
 остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати  
е срце њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја в 
зумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то 
kst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p ren 
’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац  
је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе 
 Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Ша 
вара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Te 
пс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична бирт 
} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежни 
 Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и 
одар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него  
шна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S 
г Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изглади 
во. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке про 
end="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ 
рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што 
 па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, кој 
у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S 
 Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето 
"Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако рад 
 штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tek 
 (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва </p> <p re 
редан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S}  
 је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} К 
адом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и ш 
е добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али  
/p> <p rend="Tekst">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p> <p re 
ку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити к 
није у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, ме 
ар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p re 
кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се врати 
ј коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Е 
ог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштен 
 га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, а 
 То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">До 
стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="T 
 </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако 
p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту 
 јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Teks 
тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да 
hi> (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидоно 
hi rend="italic">Талија</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљан 
о леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> < 
 rend="italic">Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, п 
абежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да в 
обе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по каз 
то се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на 
врши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше 
 сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим 
kst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је  
е ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко 
 добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани,  
 Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радост 
 сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад  
и, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шами 
Tekst">— Пишите тестаменат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недви 
и је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недви 
, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па 
 га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја ж 
S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа чо 
е о том сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кути 
— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при  
ао што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst" 
ли су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом 
господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори в 
сподар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ и 
, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на те 
та не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смрт 
ро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контра 
 боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори  
end="italic">шамоа</hi> (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја </p> <p rend="Tekst">< 
на игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фатермердер 
 chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шантл</hi>  
, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мо 
ћ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље т 
тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити 
опов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Он 
 зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му ка 
 зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шам 
 која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, р 
 — врста полупрозирног камена ружичасте боје </p> <p rend="Tekst">касирати — разбити, деградира 
о даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом 
 уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијан 
д је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p 
 не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по д 
="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече од 
Tekst">— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> 
онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију 
 си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и 
где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лага 
S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Од 
 господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да  
ар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали л 
дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити,  
 да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па пов 
и у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа 
<p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда га. 
p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умрети 
ekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst"> 
. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман с 
 друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p ren 
ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да 
="Tekst">— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, 
> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— Нажалост. </p>  
 Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хват 
kst">— Ја вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Tekst"> 
еда, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде;  
.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су ок 
ије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болесне женске? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, ја п 
шју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка пок 
к не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита докто 
ти.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend 
о млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} К 
Tekst"><hi rend="italic">кренфне</hi> — болест, болешљивост, слабуњавост </p> <p rend="Tekst">< 
перације изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура к 
 из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се оже 
Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда П 
разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце. 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви 
ита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда пис 
, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сок 
поравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, сам 
и живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донаша 
не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало 
евојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себ 
hi rend="italic">кренфне</hi> — болест, болешљивост, слабуњавост </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је б 
Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је  
 је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, ре 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">болозанка</hi> — лађа којом се превози жито </p> <p ren 
з кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да  
"Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим 
о, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће 
д процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend 
 бити. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само ка 
чар. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </ 
еличини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер госп 
мчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедиј 
 </p> <p rend="Tekst">— Нема изгледа на боље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор тако каже. </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре  
а су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање тро 
ти, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друк 
и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо  
 код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p ren 
ј с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили 
 и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш т 
="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде 
 то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молит 
и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу ж 
се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита з 
а Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Раз 
ли, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година? </p> <p 
јица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Ч 
наести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још дв 
оспођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве гр 
 Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, 
.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважн 
авље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госп 
rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај св 
 пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Ша 
и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од 
та, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p rend="Tekst">Отима  
ар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одву 
има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели,  
дан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у п 
би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и  
rend="italic">Бунипарта</hi> — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, држ 
 сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p> <p r 
c">Кинижи Пал</hi> — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народ 
сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју слав 
а аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франа 
ки, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
— узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi rend="italic">ангажират 
Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, св 
жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен  
ви тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века) </p> <p  
1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стра 
омах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде н 
.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча оп 
><hi rend="italic">холба, холбер</hi> — боца од 6 децилитара запремине </p> <p rend="Tekst"><hi 
у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испа 
ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он 
му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p>  
е грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а  
 бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у  
Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком 
мча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се и оде. </p 
d="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти ма 
нц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p r 
waren. </p> <p rend="Tekst">Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свира 
 вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">камарат</h 
ад главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка д 
hi rend="italic">ванцага</hi> — секира, брадва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вармеђа</ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бразлетна</hi> (лат. brachіale, фр. bracelet) — нарукви 
зе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Д 
уцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бис 
ри.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком 
фра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а ла 
д’, да идемо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика 
 не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p rend="Teks 
ри пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кре 
">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који н 
орник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа 
казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат 
ач од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му с 
лачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој 
 дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела 
замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта игра 
е иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу доша 
 Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко 
и ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца 
н савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не  
ори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пр 
га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име  
end="Tekst">— Она се неће преломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? </p> 
те ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катиц 
јој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа  
ренути.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут 
kst">Шамика стане. </p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике  
е, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи 
Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос  
је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се 
nd="Tekst">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруш 
лупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим чов 
.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак реди 
ећеник верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише је 
Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по  
ри капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ б 
ику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица 
/p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S 
<hi rend="italic">Пожун</hi> (данас:{S} Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, нек 
S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Ник 
стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свира 
 дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с братом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фијакером 
каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек 
ат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамик 
ском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend 
 преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, од 
овољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручни 
вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац 
и и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, пр 
ири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође се 
nd="Tekst">шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) </p> <p rend="Tekst">шљахтец, шљахтић (п 
дати. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је  
лижанс, дилижанс</hi> (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend 
 настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику не 
p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто 
d="Tekst">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} 
 дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разб 
ет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепс 
ики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Ч 
ат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тона </p> <p rend="Tekst">< 
антан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, ра 
дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” 
ском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p ren 
 брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бад 
стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар 
 покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> < 
у.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p r 
гајте! </p> <p rend="Tekst">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера ст 
мча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје  
шљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, 
жим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Оде одважн 
 опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још 
— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може казати?{S}  
добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се 
е први дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба 
оће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а  
. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — накит, 
добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К. 
 бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, послаћемо. </p> <p rend="Tekst">Још се донекле р 
намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, м 
к; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити  
си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> < 
слао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог  
убав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Ш 
као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку  
год забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још више нед 
> (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дехонести 
.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки п 
. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сост 
шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части  
ољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај 
а се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад у 
"Tekst">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики  
ловића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том о 
ekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мо 
је. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро,  
 Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки  
мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У средини сале стоје играч 
жасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гледати колико хоћ 
пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалитела 
ув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чиз 
та, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и  
, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и ста 
рбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је 
то одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изв 
ти може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину  
>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је 
ку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће 
/p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго п 
пољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па 
c">бламаж</hi> (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Брунхилда</hi> — кћи визиготског а жена аустразиског кр 
VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и д 
одне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад т 
<p rend="Tekst">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се дан 
шти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупак, будала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Јудита</h 
и, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до пр 
срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пријате 
 један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После т 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’ нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на коња,  
удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p 
м сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> < 
 правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера вод 
 кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
ам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати вл 
 Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после би 
а јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема 
н син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варал 
он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамик 
а га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћете доћи, Herr von Kirić? </p> <p ren 
, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуч 
е не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p  
 је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено 
па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро,  
 мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима к 
’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">—  
, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје 
 аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је просто! </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар 
end="Tekst">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста  
само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба,  
вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се,  
вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је звани 
t">— Можете. </p> <p rend="Tekst">— Ако буде противна? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је запита 
оћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „ 
д ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у 
 код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са  
е! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакал 
да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати. </p> 
бати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tekst">— Опростити, іl 
 посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Te 
st">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </ 
 отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="Tekst">Све 
ад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети  
олије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене 
едај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био ув 
 показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="T 
добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с 
д тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, нов 
о закопча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветр 
ношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је код је 
d="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довест 
гзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу 
о сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи,  
nd="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац  
а партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату р 
диђаре и подели. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и послушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке м 
и на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у ч 
један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а госпо 
 <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштољ 
 па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од к 
то Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак  
ше писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носит 
 и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки  
едока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} 
ошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католич 
rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гро 
руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. < 
ар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p>  
офра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend="Tekst">— Н 
стан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Креча 
извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се доб 
Tekst"><hi rend="italic">bouillon</hi> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је о 
злеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници леж 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">букагије</hi> — окови на ногама </p> <p rend="Tekst"><h 
ј на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеш 
/p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на бук 
се имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све 
сти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за 
ô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом 
пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је  
а једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ буке 
ова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и шт 
вира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сре 
/p> <p rend="Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p ren 
лумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, бро 
оринти. </p> <p rend="Tekst">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си прв 
то год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу 
баре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst">—  
ки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски ку 
p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у  
руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> 
p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst"> 
 rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> < 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Бунипарта</hi> — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики 
сподар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било  
амучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао с 
већу упалити. </p> <p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p rend= 
rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим  
и’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунипарти свећу упалити. </p> <p rend="Tekst">— Не Буни 
"Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер може 
еси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку мало 
суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ н 
ма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча 
ш неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме ф 
ндук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tek 
једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не 
d="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истоветно. </p> 
 (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">путешеств 
} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо  
такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чрез</hi 
r tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: „ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бурунтија</hi> — заповест, налог </p> <p rend="Tekst">< 
и православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p rend="Tekst"><hi r 
за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} О 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бухолтер</hi> (нем. Bucholter) — књиговођа </p> <p rend 
<p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водил 
вали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту сед 
i> — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је 
зиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредего 
исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац пос 
лону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ије, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један 
ekst"><hi rend="italic">Мардохеј</hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се ј 
 се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска  
је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војв 
nd="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да прав 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ваг</hi> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока  
 врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend="Tekst" 
осподар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит.  
nd="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице, тринаес 
 да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замери 
ро, новаца, </p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на с 
од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда ниј 
авати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tekst" 
 времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мо 
p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком 
и.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад к 
ра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упит 
st">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако ј 
 само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко с 
rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend="Tekst">— Па говорите шт 
ekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити?  
е шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се у 
оже.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакн 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вакација</hi> (фр. vacance) — ферије, летњи школски и с 
 управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. < 
Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p 
тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из сандука што  
р је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га в 
 страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{ 
риправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. 
он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{ 
Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема ред 
 за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} 
обл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече госпо 
kst">— Погодите. </p> <p rend="Tekst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend 
ну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао,  
 си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети,  
Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој ма 
ц, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест год 
мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита 
 <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бунда 
 просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћ 
мој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са П 
} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими? 
ј, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори 
, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојно 
 парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, с 
много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја ње 
носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p  
говори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шап 
вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја  
 Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— 
 ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ва 
ац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да 
е више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p>  
 ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нес 
та је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p rend="Tekst">Они још пла 
end="Tekst">— Биће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> <p rend="Teks 
испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst"> 
 писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бри 
ује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће 
неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од  
’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Te 
колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам 
исмо из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — ба 
мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst 
 собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="T 
, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би с 
ознајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но  
е слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте г 
— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p re 
ложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форин 
, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако 
и је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам 
kst">— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, 
ено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јест 
те жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} 
ем? </p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ства 
и сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што  
н. </p> <p rend="Tekst">— Колико година вам је? </p> <p rend="Tekst">— Педесет. </p> <p rend="T 
ије „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> 
ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Ш 
име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p  
, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовањем Пол 
кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу 
лите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="T 
>— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли кура 
’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, п 
м господину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само  
óља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Луј 
 се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попо 
огодите. </p> <p rend="Tekst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst" 
 јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми пл 
гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентират 
прила 18... </p> <p rend="Tekst">љубећи вам десницу </p> <p rend="Tekst">покорни син </p> <p re 
> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више 
варају. </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} 
. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Кр 
з вароши У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради 
 смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="Tekst">— 
p> <p rend="Tekst">— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинул 
шку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> 
t">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрај 
започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; са 
сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја по 
и прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. 
ти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра глед 
 rend="Tekst">— Купите, молим вас, даћу вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану погађати 
м се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разго 
казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањ 
ар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало 
местите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жалосна, намешта у јед 
 од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам ста 
 </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
згале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и бо 
са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Teks 
 но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p r 
d="Tekst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити,  
вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж н 
 зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта  
 у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код го 
осете </p> <p rend="Tekst">штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p rend="Tekst" 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ванцага</hi> — секира, брадва </p> <p rend="Tekst"><hi  
аштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{ 
тшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на 
.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p>  
"italic">Бајати</hi> — врачати, гатати, варати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бајир</hi 
alic">барбариш</hi> (нем. barbarіsch) — варварски, дивљачки </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
ченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вармеђа</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама к 
осподар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ 
{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> < 
и немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у 
мац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па  
пада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три годин 
 удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је  
ekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној 
ца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Tekst">< 
д се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распит 
ти коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> < 
аље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, је 
p_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда уп 
rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend 
 депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је г 
“ и „девалвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Соф 
се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега у 
rend="italic">пургерија</hi> — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) </p> <p rend=" 
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S 
даред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је т 
="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће с 
 лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одм 
ијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлиј 
st">— Откуда? </p> <p rend="Tekst">— Из вароши У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </p>  
ка тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о  
="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу  
ekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p 
на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сан 
епо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапн 
kst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али 
ваца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри допада се,  
ал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и госпо 
о дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p 
rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три недеље спреми се 
>Разговору крај. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од д 
. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или 
} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S}  
 и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. 
зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је  
нидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити 
и.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар С 
 четрдесет година. </p> <p rend="Tekst">Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век пров 
а, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S}  
зађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо д 
— Морам. </p> <p rend="Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уред 
оје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p re 
га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану 
 </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend 
"Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Te 
} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, 
</p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна,  
олико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје веро 
роб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{ 
у девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дам 
и „галантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! </p> <p rend="Tekst">—  
с не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може с 
давно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређе 
вуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst">Господ 
противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад го 
als ung’schickt waren</hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p ren 
 </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву ру 
алу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Наравно. 
 године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно дру 
 <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болесне женске? </p> <p 
">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добр 
”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њ 
 туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет 
олио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Мати 
 баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Tekst">— П 
ekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S 
</p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако уби 
обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова госп 
ољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртв 
чак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </p> 
} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућин 
баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко р 
лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас напаствовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Сав 
о не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефти 
"Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђим 
ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend= 
 усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p rend="Teks 
 госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд 
те? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst"> 
nd="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем 
/p> <p rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збо 
и? </p> <p rend="Tekst">— Купите, молим вас, даћу вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стан 
, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатим 
 год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да  
ару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас на једну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра у 
али.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све ј 
. </p> <p rend="Tekst">— Принципал радо вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан 
st">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место ла 
{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за  
м господар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере запросити? </p> <p rend="Tekst">— Можете. 
 није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас н 
ко боље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не к 
а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И  
зрадите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорира 
 </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ј 
Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку 
italic">гебилдет</hi> (нем. gebіldet) — васпитан, образован </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
>gentlemen</hi> (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
тставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања.{S 
ена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша ра 
лдунг</hi> (нем. Bіldung) — образовање, васпитање, наобразба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
lic">инштитут, институт</hi> — завод за васпитање младих девојака </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ic">гувернанта</hi> (фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа учитељица </p> <p rend="Tekst"><hi  
ekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па он 
 клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат,  
и удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ип 
а је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају коли 
 кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Te 
ше косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p  
 путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> 
бе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где т 
d="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја 
но што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена 
амо што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту 
у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Tekst">— Јест 
Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе,  
 у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купц 
 пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, 
оњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авли 
жао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и тро 
strіssіme domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tekst" 
ет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну ша 
аткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и г 
о путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију  
kst">Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни траг 
ари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Ч 
.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И  
унава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађа 
ани, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког све 
 си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију  
ој вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S}  
, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди д 
end="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допа 
 надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дис 
т пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцат 
 отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодил 
ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло 
арице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам  
осподару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Tekst" 
о платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, до 
околовићка. </p> <p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соко 
’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Мат 
 је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу 
ворити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју 
штовани господару! </p> <p rend="Tekst">Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао,  
е у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се  
nd="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> 
ошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек м 
о не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> < 
се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о 
Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, 
 али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захв 
. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: „Вгаvо Kirić, bravo Frau von Svіrak!” </p> <p rend="Teks 
{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy 
 онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p 
реклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S 
} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И  
же куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намешт 
аден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов  
једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. 
оша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а би 
гра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са  
е развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима 
 не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се  
 иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Ша 
 далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударим 
>— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. < 
орила за уједињење Италије почетком XIX века) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">карнијол,  
> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече мла 
закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.:  
тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „ 
</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="italic">(Институ 
 — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г 
кнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p rend= 
титају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову  
 Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву поје 
поведа о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да ј 
ара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, кар 
о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вел 
 и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их  
о; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу т 
 се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тр 
ика школа. </p> <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио  
нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у  
рази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта подне 
 који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништ 
а није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p 
чекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. < 
, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пиј 
је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико,  
своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S}  
p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На  
м.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане ха 
end="italic">армада</hi> (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобе 
а и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера —  
 замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p rend="Glava">XIV </ 
нане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на 
 Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте д 
аду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је јако 
стане. </p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> 
ју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} 
итељи господара Софре Кирића настала је велика промена. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је  
 истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек окт 
честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="T 
овору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и з 
д страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је 
end="Tekst">Гледају се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова  
 је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p 
е тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у  
метнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице доб 
lovo_Char">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара 
било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним 
шта поднети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Госп 
italic">палатин</hi> (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник </p> <p rend 
, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један 
ално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма ј 
 јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћел 
{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпођ 
 високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У  
има.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци 
 ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, це 
атом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каж 
.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољ 
о позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, ј 
="Tekst">Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да ј 
</hi> — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар </p> <p ren 
 на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол” 
дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу у 
st">Сад настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја  
="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја с 
, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p  
и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не в 
у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком прил 
олама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча 
е се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији 
амча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да  
ј руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „кот 
} Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови били су чуднова 
, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то у 
па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да 
ве недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, б 
е, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Да 
 који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамик 
па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барј 
 га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му 
ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сен 
S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра 
алих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Ч 
а и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отс 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинит 
о гроба допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, дод 
 продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше госп 
ек, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два си 
/hi> (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
р Софра. </p> <p rend="Tekst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“ 
 не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Г 
, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мислио 
 неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у По 
р</hi> (нем. Grosshändler) — трговац на велико </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грунт, гр 
ам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">— Какво добро? </p>  
промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри са 
ољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија м 
 а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дув 
palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне 
у пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за  
d="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори  
="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ 
смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позов 
тац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S}  
 или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је 
алио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Уз 
 господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један м 
тог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар. 
 онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. < 
ућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда 
и? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, и 
 ти толико? </p> <p rend="Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Teks 
нда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу 
 је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још в 
ика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снај 
дуваном.{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвал 
монументалан</hi> (лат. monumentalіs) — величанствен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">муз 
ic">мајестетичан</hi> (лат. maіestas) — величанствен, узвишен, краљевски </p> <p rend="Tekst">< 
Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена л 
st">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много ве 
асвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је  
Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами,  
 Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стај 
венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и на 
ред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила р 
е је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад  
од фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вер 
.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ћ 
ук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и так 
е игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би 
"Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када ј 
</hi> (рус.) — Мађар; <hi rend="italic">Венгерска, Венгрија</hi> — Мађарска </p> <p rend="Tekst 
Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у кол 
рске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерс 
осподаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакој 
е?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">венгерски шљахтец</hi> — мађарски племић </p> <p rend=" 
 обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако и 
.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станисл 
ец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, 
у, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Венгр</hi> (рус.) — Мађар; <hi rend="italic">Венгерска, 
ј мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">— Добро. </p> <p rend="Tek 
е то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{S} Госп 
живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радостан и 
) — Мађар; <hi rend="italic">Венгерска, Венгрија</hi> — Мађарска </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
е од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће д 
од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалос 
не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна. 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Венера, Венус</hi> (лат. Venus) — у римској митологији  
 Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путни 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">венецијанер</hi> — врста лаког дугачког капута, врскапу 
у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казат 
хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да  
о Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, 
а прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је венецијански филигран. </p> <p rend="Tekst">Једно учтив 
ic">гондола</hi> (итал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и о 
и за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда 
на ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најс 
d="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара. 
 двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег пи 
, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Нап 
већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талиј 
>Пијачета</hi> (итал Pіazzetta) — трг у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пиканта 
анимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека  
>— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм 
ану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што г 
 rend="italic">Сан Паоло</hi> — кварт у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">самурка 
 Marco</hi> — звоник цркве св. Марка (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">канони 
avoni</hi> (итал.) — Словенска обала (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">риф</h 
ulo Nr.{S} 5008. </p> <p rend="Tekst">У Венецији, 1 априла 18... </p> <p rend="Tekst">љубећи ва 
"italic">Лидо</hi> — чувена морска плау Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лорњет< 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вени, види, вици</hi> (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Венера, Венус</hi> (лат. Venus) — у римској митологији богиња љ 
 иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој п 
ом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} 
ве ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одл 
теник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волел 
дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јо 
ка је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је 
ка је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребр 
 rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео ш 
а му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњ 
</p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, 
рема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та 
 <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајности венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p  
 rend="italic">зјело</hi> — врло много, веома </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">зуцати</hi 
> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дан 
о примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар 
ући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам д 
</p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати н 
у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би сво 
">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу 
еди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан ме 
најем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисли се. </p 
руге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мо 
st">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ т 
 отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехтикајт (нем. Schild 
 и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збуни 
ао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код к 
 већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да с 
а је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени  
ко газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете и ви! </p> <p r 
ом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа. 
p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен б 
а. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни другови. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p  
="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако с 
дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst"> 
 не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и с 
/p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујз 
> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p rend= 
 волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обич 
Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда ј 
мантинели</hi> — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend 
чку веру. </p> <p rend="Tekst">Свећеник верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар оси 
да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи  
ле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> < 
есу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Софра напуни своју в 
i rend="italic">кошер</hi> — јеврејским верским прописом забрањено јело </p> <p rend="Tekst"><h 
a) — престоница, седиште политичког или верског поглавара </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу  
 Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst" 
ишта.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а  
ртија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Tekst">Свећеник верозаконим разлози 
имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње пед 
</p> <p rend="Tekst">— Да пређе на нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим друго. </p> 
nd="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. </p> <p rend= 
 ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend="Tek 
уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ 
ке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се м 
, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена  
м говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати? 
ке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту  
 сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га ут 
и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој коме 
 мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Мати 
опча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња 
 лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p re 
Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маш 
идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend= 
жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнод 
 л’ бити весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на ноблбалу. </p> <p rend="Tekst">— Како  
и пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча пак је 
а његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио 
 прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био б 
 </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на ноблбал 
 година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S 
 је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. < 
тер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S 
јај, <hi rend="italic">Еуфросина</hi> — веселост, <hi rend="italic">Талија</hi> — обиље) — боги 
; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ћ 
i rend="italic">bon-vіvant</hi> (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду 
уталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кре 
рап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ћурдија</ 
о.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адв 
 његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та ж 
авек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend="Tekst">Обо 
л. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Te 
арав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија 
 је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се  
те.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се 
, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на диван, п 
а је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца пр 
нарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи. 
је, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са го 
ове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Бра 
девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p rend="Tekst">Шамика г 
је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није 
ицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. 
већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што  
исма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру з 
сао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Л 
у купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} 
љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ват 
 крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратил 
ики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Док 
ш кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад  
те армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се  
а њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би к 
st">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је м 
прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и 
 да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шт 
S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Teks 
а сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">П 
вом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S}  
ју.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се 
де треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је 
>Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати доб 
 те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да 
и.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, оби 
Tekst">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па  
 година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, н 
ам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p r 
мика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам ј 
у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири  
љи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па  
еани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи 
st">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика  
и „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је  
а га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер 
еселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— 
S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред 
ве уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је 
d="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p  
 томе »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод 
ји је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али  
кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још з 
едавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види  
опада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покр 
 шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S 
 детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по  
оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} 
 Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој  
евоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ћ 
је.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Че 
у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, м 
ет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамч 
већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{ 
у испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци 
свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Ника 
а доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Ц 
баве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али  
ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на  
kst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, 
ружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџ 
 Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на к 
— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами!  
сету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дв 
им је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео  
идби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовић 
ати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} 
миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и 
. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље,  
 Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Ча 
Tekst">— Како?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од црк 
дар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако  
ата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабрак 
Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта нов 
ближе познавала! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам оматорио. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, же 
иће вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="T 
 То је још горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend= 
, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани  
д Саве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst" 
ашто не ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашт 
„ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу  
<p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Б 
 Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, т 
ави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> < 
, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види 
 <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Роч 
онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни 
је мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешт 
м досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; 
започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спр 
у да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је  
им играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њим 
о ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, д 
 <p rend="Tekst">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљ 
осидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића 
 жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са го 
hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је  
тељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Н 
ле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S}  
ођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнае 
него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће 
а покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церем 
ла зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут 
.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару С 
ц ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „аусп 
а за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са п 
је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме њег 
во у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend 
одар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера 
по чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лис 
ора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tek 
зврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдл 
ћ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> 
е га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst"> 
ђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} В 
 већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом мест 
/p> <p rend="Tekst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Teks 
{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног доб 
 урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда ст 
ског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у де 
хвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад 
t">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> < 
 је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако  
ују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се 
 није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst">Приликом заподене разгов 
ekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина  
 мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија н 
атаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њ 
и на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља 
 петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати јо 
рди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Ча 
 прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван 
писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господа 
ра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Glava" 
ву и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрс 
у у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до сав 
 Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па  
ат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Ј 
иста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изо 
словила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек. 
оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. 
а од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Tekst"> 
S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p rend="Tekst">Ујутру исплате бирта 
ри и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} 
<hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није на 
овора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња  
а; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, 
тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, н 
д да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разг 
ло опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. < 
а ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па т 
д је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код к 
р Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што  
ит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Госп 
ељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за  
фро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али је 
, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи 
">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збогом,  
ђу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га ист 
 и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиш 
ovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био о 
ду, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту 
коловићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S 
штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ра 
шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може д 
остаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, 
шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то ј 
агано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те  
је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио  
ачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софр 
еће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst" 
анке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добр 
у до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S 
е свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p ren 
качу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, ал 
рат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шами 
i>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што 
„герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки  
оше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни глас 
Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више ста 
у, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе 
 мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаро 
а коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и  
 био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово 
буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мал 
во не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p  
одара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много господе. </p> <p rend="Tekst">— Nobіlіs hunga 
се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника. 
х црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend 
с шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро,  
 разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, 
вет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госп 
посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро с 
"Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам д 
 бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но 
ј чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору д 
lovo_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S 
јати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па з 
подара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу. 
лдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p re 
и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су 
 његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно  
о, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљ 
је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора ме 
ћа из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде?  
d="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господар 
е рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Г 
 као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend="T 
прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, ид 
но остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не 
ђе Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одр 
</p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p rend= 
ратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприпов 
поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се ниј 
 матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема 
ли је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из 
ије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ћ 
S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да  
/p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се 
још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се 
љу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Кр 
 Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та би 
али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика од 
се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к ва 
о твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p r 
 Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам  
 сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтец 
 rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Н 
ски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Ха 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Он 
S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S 
 права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су жи 
Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе в 
алпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вир 
Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="Tekst">— Па иди јед 
немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања д 
полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није могуће 
но живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p r 
ekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ 
 </p> <p rend="Tekst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ 
елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Мати 
до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, кој 
ара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још с 
а? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и са 
антазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p  
ла. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће н 
ариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га 
 купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p  
ару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одма 
еду донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био  
 година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо невесе 
end="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако 
ни се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесм 
.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у 
 Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро,  
утро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочиј 
фро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зн 
} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је  
 Да чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — См 
мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца пог 
а кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус  
 сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем 
 година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али  
d="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој 
и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Го 
и крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Tekst">Шамика при 
свим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па о 
st">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар 
познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у со 
{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове  
о ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, с 
р”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом иг 
ржи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра  
чек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; 
свим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код  
та, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кре 
оји ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамч 
ије испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, син 
нео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерна публик 
е негдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет  
 и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити. 
ет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и п 
ало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну црк 
дар за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочиј 
мча га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Ис 
 Полачеку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поруч 
а господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не д 
д господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst" 
”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади буте 
буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мал 
ча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо гос 
му је било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ  
 име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и пр 
i rend="italic">ажија</hi> (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлик 
та ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} До 
t">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Теби већа срамота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{ 
е нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, 
рају „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tekst" 
magіstratus) — општински суд, општинско веће, општина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ма 
еном; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара 
st">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше и 
 би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био в 
игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фиш 
амо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, глед 
Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се 
 </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на кар 
оведао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет д 
а се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуц 
 је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити 
">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дође 
бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, побе 
оду у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да 
сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина.  
код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна њег 
 новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред ду 
ћи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачеко 
 кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месој 
м трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени,  
 је. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S 
већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти 
 да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа 
и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! </p> <p rend="Tekst">Отац се не одазва. </p> <p r 
 пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} По 
арији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ћ 
.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. 
ли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи игра 
ују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока с 
 другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је готова. </p> <p rend="Tekst">— Софро, Кречару 
амике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица г 
слетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је  
и.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца кра 
ци лежали. </p> <p rend="Tekst">Путници вечерају. </p> <p rend="Tekst">Голи синови поглед крвав 
 оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не ид 
rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад у 
може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{ 
поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, 
 лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обуче 
p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Но,  
аких фигура, права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к стол 
 у здравље господара Полачека.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар 
да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај пр 
е вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а 
отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави 
таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну озбиљан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Ч 
говора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Tekst"><h 
 ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко 
естанка. </p> <p rend="Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу. 
„маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} 
 ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Кати 
 Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће 
и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те пос 
вана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Гос 
се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачек 
nd="Tekst">— Но ви сте, Herr von Kіrić, вечити младожења, ewіger Jud. </p> <p rend="Tekst">— „Г 
ivGen type="toc"/> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> <p rend="Glava">I </p> <p rend="Te 
аков Игњатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> </div> </div> </div> <div> <head m 
аков Игњатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> </div> <div> <head meTypesetSize=" 
iger Jude</hi> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умр 
и су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> <p rend="Tekst">Није постидио!  
end="italic">Ewiger Jude</hi> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не 
 тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар је гос 
ва, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек  
о, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три да 
же никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ег 
стоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend= 
 „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина,  
<p rend="Tekst">— Старог господара доле вешају, помагајте! </p> <p rend="Tekst">Шамика узме брз 
 се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S}  
„оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четвор 
p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tek 
од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде нева 
на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви 
итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство </p> < 
p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend="Tekst" 
ефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S}  
.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млет 
 </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, ви свирате гитар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ 
 јуриста. </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p  
у, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend= 
<p rend="Tekst">— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити от 
е? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другари 
">— Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p 
ојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваш 
— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? 
у. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p>  
Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; 
т за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод друго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод  
а ни ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми  
у госпођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте, Herr von Kirič, meіn alter Taenzer und Chevalіe 
 Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми  
е се и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу д 
де шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="T 
г да, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а  
роз плач Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамде 
га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чу 
д приђе Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p re 
{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна 
 били у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћате? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> < 
>— Какве помоћи? </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудит 
ли моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— 
ла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p re 
има. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ см 
 rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шал 
 финог сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се 
 па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем  
 <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабан 
ви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Te 
 сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не  
, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p>  
">— Истоветно. </p> <p rend="Tekst">— А ви га довезите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и 
еда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема  
, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не за 
амо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; 
 је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p ren 
— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst 
нао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, господар-Чамчо, овде? </p> <p rend="Tekst">— Милост 
rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend= 
пустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика м 
вовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Добро, промислићу се, к 
? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта  
 Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја  
. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши 
ресију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете и ви! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, 
 <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучера 
— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">—  
нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем к 
<p rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? 
 </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако 
ухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје 
ј.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишк 
ма опасности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао 
 па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте, Herr von Kіrić, вечити младожења, ewіger Jud. < 
штво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као  
ру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend=" 
е с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и с 
> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, зар ви не играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гу 
пали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који см 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, догова 
S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је  
ерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена му 
</p> <p rend="Tekst">Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виват</hi> (лат. vіvat) — живео! </p> <p rend="Tekst">< 
чуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">решт</hi> ( 
 rend="italic">Видаковић</hi> — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у ду 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Видаковић</hi> — Милован Видаковић (1780—1841), писац с 
ном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, 
И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Пола 
, смиреног, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу. 
p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p rend="Tekst" 
 Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи 
 у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема 
гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Со 
ка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} 
фри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано  
 играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је ел 
Софра. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и прим 
 до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не  
ставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми по 
ору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се 
амика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p  
т кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Ч 
и на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је ли 
 да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са ар 
оравило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p 
 у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венг 
’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p rend="Te 
ћа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када 
де тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуц 
ра Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S}  
дерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије,  
рло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p ren 
ња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назв 
Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Camp 
ђе у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, с 
чи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, 
вали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, 
вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жа 
d="Tekst">Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p rend= 
-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим до 
 Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учти 
ар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend= 
к ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потом 
 </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} 
о, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски 
о продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје 
ори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није 
о и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неу 
 <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та иста, наша ба 
 и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „та 
чи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује мушт 
ља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S}  
приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар 
о је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Ша 
ремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Ба 
мику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Ча 
 на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend=" 
ве то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак  
"Tekst">— Тешко. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том прил 
 мора лепо бити. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то мас 
хтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А 
та била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— 
} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен 
 крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе 
</hi> (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Р 
деше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспр 
или би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како о 
о угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, по 
, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из  
едалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет  
ан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Б 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">вени, види, вици</hi> (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех 
ене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу р 
Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пит 
л, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде ј 
о са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst"> 
езан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p ren 
н.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му 
није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек 
а поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се  
шчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV </p> <p rend="Tekst"><hi  
ао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ 
 дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гле 
есеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господ 
еда у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима 
S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газда 
 у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до поло 
рима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} 
у; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих о 
кака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend=" 
ад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопо 
 је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господ 
 његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту 
 Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита  
име кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави госп 
ећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ с 
 отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа,  
њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пен 
мики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се  
реба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом к 
 мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то у 
 јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S} Посл 
 узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу.  
а, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка 
st">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви  
а жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у такв 
старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад  
едне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} И 
нде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара ш 
{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али  
оворио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим 
 је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад 
у времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је  
омажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта пр 
ај им само ноге. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p ren 
младост пролази. </p> <p rend="Tekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговори 
дар Софра Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Видим.{S} Погледај им само ноге. </p> <p rend="Tekst">— 
 жртвујем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја  
је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда” 
d="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Te 
.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у 
kst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst">— Да видим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> <p 
 двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p>  
обра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу д 
 rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. 
— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече  
ваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путници. </p> <p rend="Glava">VII </ 
на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видимо. </p> <p rend="Glava">XIII </p> <p rend="Tekst"> 
је био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беш 
 тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, ис 
 је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p 
тијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код ме 
то сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радости нема краја 
е држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајн 
 уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су ј 
едаред! </p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака до 
{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мас 
ако исто као ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ т 
Уговор је готов. </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, ка 
ки испит полаже. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се уда 
из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути н 
 к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задо 
узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">—  
у Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Teks 
а је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће 
ан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из цело 
о ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">—  
d="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p rend=" 
kst">— Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина 
уће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, та 
t">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би  
а носи чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терат 
еди, мој Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p r 
о уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика св 
">Пера се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе. 
} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst 
јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу р 
и приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и дево 
скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се  
м још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој око 
и, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst" 
у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисм 
на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуст 
>Чита писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst" 
м своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, з 
е питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси 
ро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао  
><hi rend="italic">Брунхилда</hi> — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визита</hi> (фр. visіte) — посета, похода, преглед </p> 
ек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Прође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима,  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визитација</hi> (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета,  
и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не,  
сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико 
фре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па н 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визитирати</hi> (лат. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледа 
егнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због касн 
више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај пос 
p rend="Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака! 
 у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи д 
 је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” М 
то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p>  
олачек.” </p> <p rend="Tekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништ 
ру и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико н 
, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вина? </p> <p rend="Tekst">— Није нико тражио. </p> <p  
у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
 ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам ва 
аш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздрав 
Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst">— Баш фина? </p> <p rend="Te 
купо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас 
ћ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} 
одар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима  
Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. < 
и, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за 
лика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко 
S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Со 
іquot</hi> (клико фр.) врста француског вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кокета</hi> 
ог зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пу 
е; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виценотар</ 
</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi re 
о јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана ниј 
да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо д 
 па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господа 
р Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара  
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште вина.{S} Чамча извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајде да  
ревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> 
рске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси вина, оног доброг. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара до 
 <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане припове 
који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао 
ekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p rend="Tekst">Он 
 да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча 
ишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само 
и има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче тан 
rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Н 
а балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на 
i rend="italic">ауспрух</hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог  
ђе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега.  
 Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти ост 
<p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чист 
ица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере  
то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, је 
Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пош 
 му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Tekst"> 
иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек п 
оворе, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш 
 повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у 
исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не  
д је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема г 
куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у 
е него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у 
пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао  
 му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време 
="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Te 
но? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу в 
. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. 
="Tekst">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p ren 
ечару. </p> <p rend="Tekst">— Јер моћно вино? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђа 
ије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси 
="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst 
подине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто фори 
па. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивут 
.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са св 
 <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p rend="Tek 
kst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst">Господара Софре слаба је стр 
Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад руч 
мено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По том 
ју.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се  
је.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад ј 
rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. 
исије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, друштво мора 
ову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници  
не, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дат 
нанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чам 
"Tekst"><hi rend="italic">хегеде</hi> — виолина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Herr von 
пред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S}  
иди доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виртуоз</hi> (лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек к 
S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори тали 
една грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ћ 
атрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље  
 био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} 
дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пре 
">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Te 
 сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном к 
 у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ранг</hi>  
ekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални,  
накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је,  
rend="italic">фатермердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло  
 он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. </p> <p r 
italic">рајфрек</hi> — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљи 
p rend="Tekst">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, п 
; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поно 
Tekst"><hi rend="italic">хотволе</hi> — високо, отмено друштво </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете  
} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вист</hi> (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири 
ети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштв 
</hi> (фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек </p> <p rend="Teks 
i rend="italic">Don Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом рома 
та помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виценотар</hi> — подбележник </p> <p rend="Tekst"><hi r 
Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вицесудац</hi> — помоћник судије </p> <p rend="Tekst">< 
d="Tekst"><hi rend="italic">вени, види, вици</hi> (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, побе 
Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири 
рати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, п 
у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </ 
st">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после под 
еби дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к с 
е добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопо 
 гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p ren 
је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој д 
о џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Ша 
{S} Зовите Милана. </p> <p rend="Tekst">Виче шегрта.{S} Милан дође. </p> <p rend="Tekst">— Да з 
chіckt waren. </p> <p rend="Tekst">Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика с 
gio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредн 
ekst">Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; 
ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко врем 
а изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S 
То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је прекинуто.  
 ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вре 
. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p rend="Tekst 
ица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се ж 
ишта није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га з 
 (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. </p> <p rend="Tek 
p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма т 
ој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, 
тихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко 
сте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу проф 
о ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадови 
а, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне госпођа Сока. 
поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пр 
крдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p 
се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра 
це да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а ка 
p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p ren 
бива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend= 
(мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tekst"><hi r 
оћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад 
и грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљо 
се и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{ 
оре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед 
ош једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">До 
и, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у ново 
{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И в 
тим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S}  
рпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, 
и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ по 
 уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираково 
м хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа С 
 никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да 
 мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника  
е шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, ш 
>Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glava">XVII </p> <p rend= 
вет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шами 
мики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло  
ш готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се 
="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта 
бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој сво 
 ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се з 
ључају. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S 
еча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мат 
 за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госп 
ера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увел 
end="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је преша 
ом елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два н 
дар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га те 
 и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова у 
{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварк 
ти и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p ren 
ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекој 
!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живи 
д хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити,  
ћ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће 
е смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синови 
<p rend="Tekst">— А од пургербала имате више хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад 
">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали 
rend="Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако живи Шам 
 под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p rend="Tekst">Господар 
је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шам 
бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Бело 
у, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао 
ао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би поку 
 од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати  
о? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја  
 видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично 
зао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом  
, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу  
у.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то в 
/p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови 
му ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда 
>— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задрж 
ена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фали 
 </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог д 
уше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чустви 
, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар  
ц у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И 
 разговарају. </p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу д 
јвећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо  
зао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра н 
ио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око уши 
живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p rend="Tekst">Дакле,  
 нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце о 
и, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend 
ако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуд 
 пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на гр 
з бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p 
 долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који  
одуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се св 
Tekst">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши!  
 старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да д 
иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ре 
 иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног 
адаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о  
да говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као 
својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у њ 
товима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </ 
alic">академикерка</hi> (гр.) — жена са вишим образовањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
nd="Tekst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако 
 сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </p> <p rend="Tekst">Комесар м 
међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме 
нт сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране 
сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} 
руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица 
о својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске цареви 
. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и дават 
 калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S 
 ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи от 
ић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћ 
ienatio</hi> (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
="italic">немеш</hi> — мађарски племић, властелин; <hi rend="italic">немешкиња</hi> — племкиња  
омесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочиј 
курентирати</hi> — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p 
ошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистра 
 лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иш 
пита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће </p 
ормалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе 
утра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У п 
 (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пургербал</ 
 Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S}  
ћују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па  
тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађ 
е у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате 
те, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе,  
ера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водит 
Drop_slovo_Char">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари 
фита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, 
 „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али тре 
аче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend="Tek 
.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p rend="Tekst">Т 
доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао д 
га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаш 
и.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, 
ергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине </p> <p  
 краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шил 
да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не тв 
вачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и 
и дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst">Креч 
а не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst 
н није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, 
т тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Ч 
.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Te 
c">reservatіs rezervandis</hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида < 
и трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кр 
 он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт 
о те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатарију 
све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњих три дана једнак 
 у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд с 
ијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи,  
ко одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Не. 
728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Ти 
"Tekst"><hi rend="italic">калауз</hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p re 
ибан</hi> (нем. Eіsenbahn) — железница, воз </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">академикерка 
дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама в 
итељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Софро, јунак 
јпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а 
а, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па т 
подар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратит 
у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три  
оде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпри 
асла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p 
end="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p re 
ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбр 
ског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и гос 
учен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импо 
 разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и 
alic">армада</hi> (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ ф 
ме Катарине II, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русиј 
déserter) — напустити војску, побећи из војске </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">делижанс, 
c">Тамерлан</hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој 
ов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против 
ћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе По 
Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Напо 
и, Собјески</hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског  
Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
>— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио н 
ртирати</hi> (фр. déserter) — напустити војску, побећи из војске </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
 а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени доб 
ц је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; једа 
обро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на верес 
Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то ш 
{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, 
је рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend="Te 
иђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је во 
азнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропиров 
се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, 
амчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их ј 
тву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У  
 пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странп 
ли; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’  
end="Tekst">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд 
kst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат 
кати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да 
 удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко и 
па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамч 
t">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p ren 
 је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода. 
лизу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроб 
="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишк 
и се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Празником ве 
ше њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих г 
 <p rend="Tekst">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је  
уо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због ње 
 он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хва 
 дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. 
 прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то н 
ко боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> 
ткривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако  
.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и 
и.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није  
остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S 
(фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
е се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју. 
ате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, 
 волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледа 
, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је  
amentum) — завештање, опорука, последња воља </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тиркај</hi> 
. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} Све празно време п 
">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Лен 
шег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно 
 дуката. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst"> 
платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— 
kst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одго 
ом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — одговори Софија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој  
та: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уред 
 се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео. 
end="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оц 
rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре  
а донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за св 
даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst 
 коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика 
нити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује живо 
.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далек 
> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига,  
ан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу 
онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада 
стучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst">Раз 
је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, зан 
">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коњ 
арца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио 
нти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и д 
се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно је свршено. </ 
една. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst 
испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљив 
ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери  
чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удар 
 ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренут 
.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра  
<p rend="Tekst">— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је уда 
ндуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу ис 
добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До краковског пута могло се  
 што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дван 
мче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извируј 
 стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене 
које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">еспап</hi>  
мезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зрел 
посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би 
ти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде 
 Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се  
бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend 
. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо,  
још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S 
исте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S}  
је. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} 
ина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га н 
. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си мал 
радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до смрти. </ 
 не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и 
е писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на г 
м за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад се будеш разго 
 велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изник 
ћи глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend="Teks 
о, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумб 
венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату из 
 облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке сув 
, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен М 
 у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој  
а готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред 
 </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се бо 
ли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан,  
Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Te 
не „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tek 
ао. </p> <p rend="Tekst">Провалише кроз врата. </p> <p rend="Tekst">Први капетан лоповски.{S} Т 
.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да  
о десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; заним 
има домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профи 
рслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледај 
 се. </p> <p rend="Tekst">— Развалићемо врата! </p> <p rend="Tekst">Почну врата издизати. </p>  
ке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чут 
 довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадав 
, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ.  
Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музик 
ићемо врата! </p> <p rend="Tekst">Почну врата издизати. </p> <p rend="Tekst">Господар, Софра пр 
 петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је ви 
носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари По 
end="Tekst">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tek 
у на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње 
 ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S 
а чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, нова 
 натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Ка 
рат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалост 
Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви ус 
p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, до 
м небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима устане 
е с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; 
удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И в 
ећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију послед 
богатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> 
 посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда како 
 ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p r 
још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек в 
е сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, 
} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при св 
је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с  
еног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на 
ајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. < 
ер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удо 
ти; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао? </p>  
, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научи 
се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је об 
 rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— „Херајн“. </p> <p rend= 
у. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— Отварајте! </p> <p rend 
Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а ма 
ако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend=" 
p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју  
е ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Г 
в рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте. 
{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, је 
nd="Tekst">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа 
ла је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чул 
и само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча 
утра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш 
ут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није 
љу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан би 
">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да бу 
јем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако:{S} Ve 
есам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је, тек с 
S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку но 
му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је 
а далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро сва четво 
Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће 
или.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати д 
фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико  
 хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прек 
мча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су 
<p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио себ 
Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до је 
 та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар С 
а у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао  
">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесн 
се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га п 
акови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћате? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Te 
е удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И путов 
"Tekst"><hi rend="italic">Бајати</hi> — врачати, гатати, варати </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
м ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> 
том смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! 
Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend= 
 све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посл 
ми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сп 
 се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и 
једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље  
а кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан ве 
Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профи 
 а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па с 
— стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p rend="Te 
а ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу остављам 
ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да 
d="italic">ажија</hi> (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика изм 
лачке публике; данас има само историску вредност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Wіe sta 
ски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
">контрафа</hi> — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца </p> <p rend="Tekst"><hi re 
лата; разлика између номиналне и курсне вредности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ајслиб 
 временска мера за одређивање апсолутне вредности нота </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">t 
ли не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше 
гунг</hi> (нем. Belleіdіgung) — увреда, вређање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">белензук 
дма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори,  
nd="Tekst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— 
ша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу. 
rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бир 
даред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра наре 
><hi rend="italic">tempo</hi> (итал.) — време; <hi rend="italic">у музици:</hi> временска мера  
ив Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске војске проти 
nd="Tekst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних  
по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске  
енитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му имп 
се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор 
е другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
o познаје се. </p> <p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богато 
ободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од де 
д му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје ва 
уће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p>  
амча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади но 
 ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом 
ећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамч 
ку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} 
сподар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године  
х романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има 
гоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје к 
ђу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се к 
/p> <p rend="Tekst">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tek 
тица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за он 
ање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варош 
 кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена до 
бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </ 
е ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа 
ца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дан 
не, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај  
о невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора  
</p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профит 
kst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst 
пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још стрпљења, д 
дине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се су 
nd="Tekst">Шамика се пријави у заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Матилда испри 
је галантерије проводити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То  
оту човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њи 
 му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема ник 
кијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако  
нке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим евр 
у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и  
ндујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p rend 
 јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} 
/p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="T 
аподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Р 
ни на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста 
аном лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће па 
тересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао 
пасан . . . </p> <p rend="Tekst">— Нема времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити бр 
је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око  
<p rend="Tekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп сп 
о, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао  
е никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} К 
, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је врем 
могне. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор,  
ираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у 
осподара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госп 
тајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend=" 
том разноврсном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је ду 
{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend 
ви мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ож 
оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га по 
би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p 
време; <hi rend="italic">у музици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне вредности нота < 
ужи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би 
end="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. < 
сти све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. </p> <p ren 
="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер  
ојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Позн 
>Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу  
="Tekst"><hi rend="italic">зјело</hi> — врло много, веома </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 увек се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумер 
 ја православан. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend= 
? — пита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако пр 
kst">— Баш фина? </p> <p rend="Tekst">— Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу н 
, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита:  
о се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити з 
ких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, 
 унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за  
додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у 
/p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не каје 
е.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде вид 
а тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латин 
} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и 
оде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том  
 се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p 
 на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај  
{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену кес 
нер</hi> — врста лаког дугачког капута, врскапут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вени, в 
 rend="italic">clіquot</hi> (клико фр.) врста француског вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
естар, манчестар</hi> (енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела 
 — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">р 
ulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у П 
"italic">фела</hi> — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
ол</hi> (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте боје </p> <p rend= 
<hi rend="italic">кадива, кадифа</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, плиш </p> <p rend="Teks 
="Tekst"><hi rend="italic">екузе</hi> — врста игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">елега 
d="Tekst"><hi rend="italic">лесе</hi> — врста игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">либе  
="Tekst"><hi rend="italic">шантл</hi> — врста карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
t"><hi rend="italic">венецијанер</hi> — врста лаког дугачког капута, врскапут </p> <p rend="Tek 
ekst"><hi rend="italic">трајдрот</hi> — врста лошијег штофа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
-ој години </p> <p rend="Tekst">макао — врста хазардне карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 накитом </p> <p rend="Tekst">шпенцер — врста кратког капута за посете </p> <p rend="Tekst">шта 
ic">котиљон</hi> (фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра </p> <p rend="Tekst"><hi r 
) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
іo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дезе 
а</hi> (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и 
радној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p re 
so) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство </p> <p rend="Teks 
а, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад с 
мира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њим 
нгеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је бил 
анке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први  
нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном 
а један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па в 
ути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала  
тологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
лати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне  
</p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је  
ст Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи 
е. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта  
 у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког мес 
end="italic">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Tekst"><hi 
победива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстар 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет ув 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али 
утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p r 
, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри  
">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега 
одругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда  
 венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Д 
е у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одма 
, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео о 
м Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p 
јаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, 
ужан материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми,  
ти.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђе 
мика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ  
 му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не у 
да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{ 
p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерла 
 даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на  
ечару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле с 
 Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало  
о ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV </p> <p rend="Tekst">< 
end="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње  
очела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава 
{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p rend=" 
ашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више но 
Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само д 
 мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Соф 
у девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p rend=" 
 пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика рад 
аг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамик 
два у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, п 
. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Нипошто. </p> <p  
 глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му 
ан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, 
у Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; 
 је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst"> 
добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац б 
оњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разгово 
тец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} 
{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски 
које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове муке</hi> — чезну 
у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде о 
ећ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му т 
 За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да 
s, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галант 
 ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Соф 
де пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у бирти 
ам. </p> <p rend="Tekst">Господар гледа га напреко; Милан стрепи. </p> <p rend="Tekst">— Још је 
сује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Т 
 л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда га. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ пио? </p> <p rend="T 
ка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хо 
вадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли с 
сподар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код кућ 
kst">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађа 
чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако н 
 Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свр 
ви Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{ 
е Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— М 
е да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми 
јбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако  
иоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </p> <p rend="Tek 
а је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада ј 
ести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} 
ачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро 
ме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро вид 
оре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И  
о; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт  
 да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ 
ња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплат 
ли озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако осл 
или.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе п 
valіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend= 
 зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> < 
ступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве ж 
Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гур 
чка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој с 
тати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунт 
оњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ т 
d="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољ 
те договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паул 
ekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ с 
ржи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је 
да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити јед 
ице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p rend="Tekst">— Нешто мало. </p> <p  
ју. </p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може све 
сец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао 
и фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не глед 
рли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ 
 ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у бирт 
кући писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опо 
оја је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је  
 му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У  
 и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати 
дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код к 
варали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкоди 
 имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S}  
ас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог  
ране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{ 
олима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те 
уравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Ве 
у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пре 
{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле 
> <p rend="Tekst">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S 
 Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њим 
 брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} 
 њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend= 
раковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p>  
е на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и  
живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”, није  
еко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба 
ти знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Го 
Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пе 
 испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S 
хвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику 
{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S}  
end="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био,  
иним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиг 
и недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући пос 
 побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће д 
достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код сто 
d="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, п 
сила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шег 
ахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ 
рат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њег 
— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Приправни бећари шчепају старц 
 уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какв 
сам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово ј 
S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p  
баџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер  
Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар С 
Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако  
вори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, d 
н ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па 
и да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста.  
ве то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињ 
овек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешите 
ац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p 
д је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи.  
том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, о 
 било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаћ 
 белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу 
е господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господа 
а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити 
 ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој  
е једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када  
продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштериј 
орно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинти. </p> <p  
озница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то 
 и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добр 
сподар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледа 
 Истоветно. </p> <p rend="Tekst">— А ви га довезите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и од 
На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдо 
"Tekst">— Nobіlіs hungarus, — претстави га шљахтец свима. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра к 
ећ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Servus, spec 
е са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} 
етла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како 
арају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би  
, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегрт 
ћану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Ве 
о несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар 
етне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега  
Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма к 
а опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend 
 из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му проб 
ез службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра од 
јом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рога 
Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но прашт 
м јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па 
} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst">— В 
тане. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p re 
ш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p 
двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </p> <p ren 
ати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{ 
 у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар,  
end="Tekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p 
? </p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. < 
шчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло 
иком, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на д 
д ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на с 
Tekst">Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девет 
и калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа 
а, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика 
 прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да  
иколаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Певајте! </p> <p rend=" 
о из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола  
ти за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">танцшул 
"Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се затеже. </p>  
, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољ 
end="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst" 
тстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p 
де са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у  
и неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, 
плати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како т 
> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се  
а, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и 
end="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend=" 
="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још  
равајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста  
д куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend=" 
пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{ 
да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с к 
 израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај 
 Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега 
а, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог му 
 се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, 
пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у  
ким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини 
о, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја  
ки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S}  
на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па  
поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти 
 у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката  
поравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно  
етнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када  
а исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамик 
ну како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап  
"Tekst">— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му неш 
се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љ 
акве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покој 
е код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у ку 
е на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”. </p> <p rend="Tek 
дао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из нич 
 победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Ша 
м толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал 
зије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант 
дио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, 
амена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и 
Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао ј 
ћ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први да 
 падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; и 
 разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту плат 
ану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се смеје. </p> <p  
не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођ 
ина пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, норма 
 пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. 
, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се 
обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако о 
е о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслу 
обоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend=" 
себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шам 
ма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасв 
ке коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко вре 
Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све оп 
зија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но  
>Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на  
 <p rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S 
е да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Н 
не читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет дола 
држати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће  
 га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „В 
намењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра  
„галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у 
руштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} 
 му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много 
гом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури. 
„Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ  
ао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти и 
ђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду сваке годи 
ра ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као ка 
о мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Пол 
Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он 
сио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци ожениш 
т ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} С 
„ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особ 
.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто 
ин. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга 
дељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је узд 
и, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према в 
је доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам 
st">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ  
се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">—  
d="Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га н 
ати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је м 
и после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био 
вао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га в 
а пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, 
p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </ 
ртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ с 
nd="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав д 
лико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понаша 
и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Гавалер, каваљер</hi> (фр. cavalier, итал. cavaliere) — 
товати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога дево 
мику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је бил 
іpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, п 
фра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; но 
kst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевни 
имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри 
ари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, покојни  
а.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да 
 га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, свој 
је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у  
 и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак  
"Tekst">— Ја сам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред. </p> <p rend="Tekst">—  
г кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S 
 ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p r 
} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже 
они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зе 
друму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га н 
и упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, 
"Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни врати 
ера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с  
{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, не 
подар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” ку 
згубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p  
и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала  
 па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, зад 
ају.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са ф 
 ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог ко 
то и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео 
г маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако  
 и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој п 
ржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">галант, галантан</hi> (фр. galant, итал. galante) — усл 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">галант, галантан</hi> (фр. galant, итал. galante) — услужан, уг 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">галантерија</hi> (фр. galantèrie) — предусретљивост, ус 
end="Tekst">Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} Све празно време проводи међу 
потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се уда 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">галантом</hi> (фр. galant homme) — отмен и услужан чове 
од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу нач 
</p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика је „галантом”. </p> <p rend="Glava">XXII </p> <p rend="Teks 
мика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Ма 
 је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја вас сажаљујем, гос 
зом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му  
 да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна др 
 за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Б 
t">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но 
е? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто  
па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, п 
је љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Коши 
italic">Коломеја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
праве прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав др 
Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године 
жио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред 
</p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања да свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} 
е отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p 
rend="italic">garde de robe, garderobe (гардероба,</hi> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гарниран</hi> (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен 
о у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих entremets, или faіs 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гарнирати</hi> (фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, 
"Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а 
hi rend="italic">Бајати</hi> — врачати, гатати, варати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">б 
рстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутр 
не се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па  
осле брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе 
 је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p r 
” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tek 
орицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће в 
, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У ц 
 и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао в 
ђе кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пиј 
крене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема јед 
е руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика 
 мање, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </p> 
даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш 
ћни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удеш 
е, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, к 
сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва тр 
амика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле  
и сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, 
Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за  
е рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго 
стати.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не из 
>Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови. 
село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати,  
ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући 
ћи, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> 
тучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кр 
м школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женски 
н прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путници. </p> <p rend="Glava">VII </p> <p r 
о не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер 
">deposіtum</hi> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
ла матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре 
ељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би м 
”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што  
ов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувар 
ео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шам 
фа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласо 
х експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца. 
пају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина ви 
ила је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је 
 госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, 
сну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примет 
и да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће  
? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Умо 
 господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје 
и у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{ 
омном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадроп 
жност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је б 
ринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих  
апуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па оп 
 не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} 
д мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамик 
} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S}  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гебилдет</hi> (нем. gebіldet) — васпитан, образован </p 
карнијол, карнеол</hi> (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте бој 
— Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под ко 
хаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкан 
олеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Дон Ких 
ика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И с 
} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три  
.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске в 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">герок</hi> (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима  
 навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана нос 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гешмак</hi> (нем. Geschmack) — укус </p> <p rend="Tekst 
рише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала  
сла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допа 
<p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Так 
nd="Tekst">— Herr von Kirić, ви свирате гитар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, 
t der Lіebe”.{S} Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свира 
м, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукциј 
гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, ви свир 
 пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, гов 
 свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> < 
 је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњанич 
бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но  
а се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и  
д је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак 
зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> 
ва је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта 
 гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; 
 док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо дру 
ко ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју ма 
 Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне 
 какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа 
 обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са П 
е „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И  
мика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S}  
ит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и о 
а табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет д 
у”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија  
 руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, 
кшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је са 
и, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то  
нске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени с 
 Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово  
м велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да  
а?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, ска 
сте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се к 
nd="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend= 
рштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> < 
 кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао 
ic">Пожун</hi> (данас:{S} Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште 
puncta dentri</hi> (лат.) — срж ствари, главно у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
дилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p rend="Tekst" 
arbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ну по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари 
у и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време 
ди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи д 
} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које 
ости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте  
<p rend="Tekst">Армицијаш натегне, маше главом. </p> <p rend="Tekst">— Добро је. </p> <p rend=" 
ар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још  
к. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p> <p rend="Tekst 
">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав побледи. </p> < 
 јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, 
, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац  
буку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па упр 
, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је 
 Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па поч 
з крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена 
оречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p re 
â преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све ста 
, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај 
 их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са ње 
а.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је пр 
ekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend=" 
е измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му 
; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па 
 Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У средини са 
оњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт 
>Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослаби 
е је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гледати коли 
тулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, д 
до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад  
">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава с 
и коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, па 
 могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо се малко. < 
и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господ 
, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао 
тилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интрод 
а голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хи 
 на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног  
адан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако г 
риликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пра 
ле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа ми 
дискант</hi> (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Tekst"><hi 
нику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} Посл 
} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не ра 
S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га ку 
обиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико 
ако су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, леп 
прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка 
е давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло  
мо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Љубазна Лујзо! </p> <p r 
ти. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Благородни господине! </ 
напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тел 
{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су би 
ије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се са 
љава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка у 
 не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фра 
ју, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопов 
и лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамч 
подар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да  
“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, 
} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли,  
било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} 
децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
ред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Teks 
а што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ др 
>— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал с 
ати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде 
. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend=" 
ања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p 
тарим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полач 
 <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Зв 
здисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац изд 
S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Т 
ена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у 
Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се  
 спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цве 
 се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа злат 
} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{ 
еко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли  
пе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испи 
{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p ren 
ш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на  
шарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора  
 се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У сре 
а Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се о 
 преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан 
 чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакл 
а нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се  
 јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је са 
ест година. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа на Мимику. </p> <p rend="Tekst">— Истоветна мати! 
 не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Te 
е уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend 
} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој  
 Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гл 
t">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети 
ти. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча те 
п букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа 
те слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p>  
 вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгл 
та, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао. 
арска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед  
 пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно 
еби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту  
 син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tek 
а оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p rend="Tekst">Шамика  
<p rend="Tekst">Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend= 
 rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта 
ћа.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девој 
собито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем? </p 
оже, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend 
а, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и ше 
и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гле 
 Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p r 
>— Јесам. </p> <p rend="Tekst">Господар гледа га напреко; Милан стрепи. </p> <p rend="Tekst">—  
/p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Добр 
t">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. —  
да му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разумели? </p 
у руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача 
"Tekst">Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend=" 
он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се ок 
ргерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на  
 уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и 
/p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам 
окалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p re 
ekst">— Хоћу. </p> <p rend="Tekst">— Па гледај једаред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се свеча 
 бекрија! </p> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро ос 
ти себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{ 
е мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p 
 дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купу 
госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Соф 
пођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend= 
ши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и 
 његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом пра 
 када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како  
рата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” ј 
рвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо н 
ате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре тр 
хвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођ 
чине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо играју,  
 као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањ 
kst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те 
<p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти  
} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платит 
аго ми је особито. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Ш 
у грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удова 
ових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није чудо. 
nd="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгле 
на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend 
о је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи,  
ење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађ 
а гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend= 
">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се  
ди бркове. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа уч 
Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просит 
на резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више н 
Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним,  
казати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, н 
или невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупак, будала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ј 
акриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је ка 
st der Lіebe</hi> (нем.) — Моје срце је гнездо љубави </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ме 
ника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао 
и Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унут 
ма жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно др 
emets, или faіsan à la Cambacères, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинче 
 богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих entremets, или faіsan à la Ca 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">говети</hi> — угађати, допадати се </p> <p rend="Tekst" 
е с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњ 
те, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p ren 
="Tekst">Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мо 
а Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо дост 
епријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> < 
на, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али 
рић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како б 
уоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно.{S} Коме неће у о 
ати. </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, н 
едеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам докто 
а прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњаво 
 </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на ње 
хвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа ј 
и ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ј 
p> <p rend="Tekst">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p rend="Tekst">—  
о тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p re 
агла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у ср 
="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу с 
р Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glava">XVII </p> <p rend="Tekst"> 
подар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата и 
ена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, 
ођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма  
и палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst">Профит приповеда како сада 
је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пе 
о доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој 
умени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је ми 
е био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код ку 
Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ вр 
своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сенаторовица, није 
инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика 
о, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} К 
оши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика врат 
 ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи  
оспођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst">При 
— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било ни мес 
чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се н 
ли ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини о 
p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јес 
ог разговора. </p> <p rend="Tekst">— Па говорите шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба  
</p> <p rend="Tekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам дои 
а: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p  
аповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend="Tekst" 
не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него 
тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p re 
што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имал 
атељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је би 
оварају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— Оставите то, отац, на м 
. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p r 
и! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се  
ити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Пола 
есан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њ 
ући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, 
е Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне к 
уражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не  
st">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „ 
дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и 
Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p ren 
Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p r 
Шта? </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p  
оже истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шт 
о дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по сп 
 три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побрин 
ске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда о 
е пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend=" 
 без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p>  
ви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p r 
мију. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте дев 
 је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средње 
ле господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилно 
 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвац 
р. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад 
ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Te 
 је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија г 
дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад уд 
боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамнаест. </p>  
рећних! </p> <p rend="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је ве 
а. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су  
nd="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S 
 не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још ј 
алу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После  
{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко спо 
kst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend="Tekst">Наступи двадесет први дан. 
за је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошл 
маторио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p 
рогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колико година вам је? </p> <p rend="Tekst">— Педесет. </p> <p  
rop_slovo_Char">П</hi>рохујаше неколико година. </p> <p rend="Tekst">Шамика све старији, али ћу 
а је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S 
м живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је  
а пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништ 
м оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А как 
де, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па он 
t">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старос 
nd="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру ј 
 жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поште 
гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> 
говац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео 
ајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Ист 
ка и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад 
а, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година ј 
d="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. < 
="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то  
ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам година.{S} 
ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки,  
је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без д 
d="Tekst">Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе дево 
„Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S 
што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на  
_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у  
убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под 
p rend="Tekst">Шамика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одје 
 израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две ми 
 у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend="Tekst">Варошки иижињер, његов при 
о је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрд 
ћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза т 
још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— 
">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} 
t">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Tekst">Мимика учини поклон. </p>  
 је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа на Мимику. </ 
есет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разг 
ван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијен 
дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији 
угом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, 
о је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада  
ад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капи 
Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ остарили. </ 
иј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са онима о 
није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећо 
> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац н 
ју, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили 
ј Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бај 
а у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Laesіo ho 
и у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов < 
то је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">portentum 
да I победник над Турцима код Беча 1673 године. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">солитер< 
ало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарк 
 кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки, т 
сију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, ил 
реме проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не  
д дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако поу 
две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће жен 
мке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу и 
је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми нова 
ако?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња 
 rend="Tekst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, 
оручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негда 
Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сан Паоло 
тар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дораст 
јатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанс 
 три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједа 
ермин. </p> <p rend="Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је уз 
улина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није оженио 
> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг термин. </p> <p rend 
дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако поучава, кара 
а служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог,  
а је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Св 
амика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Са 
. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p rend=" 
 мајоренство</hi> — пунолетство у 30-ој години </p> <p rend="Tekst">макао — врста хазардне карт 
светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет  
ара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као трска, лепе в 
 је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину н 
а за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p> <p rend="Glava">XX </p> 
та је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, 
амо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је уз 
не. </p> <p rend="Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а н 
 не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња 
теже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра  
, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то 
а онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Н 
ра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио л 
 </p> <p rend="Tekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужат 
>Путници вечерају. </p> <p rend="Tekst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на др 
ар сав побледи. </p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају,  
рајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да о 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гондола</hi> (итал. gondola) — узан венецијански чамац  
ане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фа 
руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима са 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">горгонцола</hi> — чувени италијански сир из Gorgonzole  
их шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} П 
ко сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада 
господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">Гос 
а калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend="Tekst">Го 
слободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Свак 
ја набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаес 
јни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да  
 нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или  
 Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће припов 
</p> <p rend="Tekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> 
ледњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, 
и ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун. 
земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Ме 
нђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца;  
 сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst" 
а шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срц 
p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар 
 на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове,  
ма је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко д 
је још горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tek 
меше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p rend= 
ошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, нег 
ели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика раз 
} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стр 
је цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајс 
ра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — говор 
>реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника </p> <p rend="Tekst" 
рошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Га 
е, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
а!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старо 
</hi> (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p rend="Teks 
i rend="italic">рококо</hi> — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у  
вети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш тр 
 Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p 
kst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окр 
е, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер,  
ни остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па  
 <p rend="Tekst">Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. < 
м сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не тр 
 има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу г 
олите. </p> <p rend="Tekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу пр 
рентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају,  
 мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не мо 
</p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана оста 
се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство под 
Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, господар-Чамчо, овде? </p> <p rend="Tekst">— Милостиви  
озват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p rend="Tekst">Девојк 
 и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет. 
end="Tekst">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, п 
шли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест 
бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-с 
 ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p rend="Te 
 Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господ 
ovo_Char">К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина. 
е даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полач 
торио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „е 
 опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, 
и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше 
rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend="Tekst 
.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и св 
дају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се  
годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који им 
Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и о 
ош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра 
икуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта,  
Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{ 
мицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола  
таров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође  
ра Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} 
} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупн 
е срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак јед 
зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p  
„фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељ 
о надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, кака 
 у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним  
 излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утех 
даред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и тр 
већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи 
 Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако с 
полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа к 
<p rend="Tekst">Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али доста без во 
господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у пот 
ом потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p> <p rend="Tekst">— Д 
ијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека з 
Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин. </p> <p rend 
а сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и моле 
господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега гол 
ако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се до 
же како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па не 
t">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да 
{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> < 
 и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог 
а кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} П 
> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и  
ан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његово 
један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести 
 Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Ча 
ка породици посете, „визите” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено м 
ика између његове и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињ 
р дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p> <p rend="Tekst 
ру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану сти 
, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им 
Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати  
 па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на чарди и ка 
озвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и о 
чи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; ос 
р за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи 
ају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је 
.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли 
оху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Кад 
p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ дола 
{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p r 
о их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из прв 
 склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема 
 није тај „теј”. </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамчо, коштајте.{S} Ово је „камилнтеј”. </p> < 
 извол’те сести. </p> <p rend="Tekst">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу к 
Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! </p> <p rend="Tekst"> 
господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} По 
, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долаз 
примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и ста 
Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, н 
а се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари в 
ају у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не ч 
.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молер 
p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst">—  
еш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго се 
о, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом дув 
о је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком  
презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника п 
га комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да п 
оповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преме 
челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се 
цу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p r 
бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ 
ије се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поз 
>Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у  
чека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад от 
ну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па господар Софра започне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Со 
 о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женским 
о, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је би 
им снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави, п 
. </p> <p rend="Tekst">— Како? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Д 
"Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, 
е нико тражио. </p> <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штри 
ро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p 
у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p>  
и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у ка 
тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> < 
без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтае 
ло у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мери 
це назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газд 
ао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао 
 је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му д 
 бирају. </p> <p rend="Tekst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важ 
амика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза  
иве, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису  
а разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је  
причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у 
опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне 
дости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и  
p_slovo_Char">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре ше 
ри.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од з 
, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће с 
чења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не о 
х људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, 
ти доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ 
ви’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша,  
роковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: 
пасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека путуј 
пио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела  
дар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном 
 је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као 
ар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под такви 
орицом.{S} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После одла 
ек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им  
г’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да  
 </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне господар Софра. </p> <p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} 
ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Видим.{S}  
у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „аусп 
ти, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p rend= 
е одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде.  
 не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њ 
} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућа 
ма Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у св 
та новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер м 
 ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато било, 
сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и 
д Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде д 
кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Г 
nd="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе ул 
е. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p rend="Tekst">Креч 
 да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му ска 
е сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на пу 
"Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љу 
p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готов 
фитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чу 
вно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребр 
 под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа 
имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчи 
ки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су каса 
е. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p>  
тволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика ув 
банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад изва 
са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док 
а”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали д 
вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Т 
 па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери.  
 rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу 
ријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамч 
ише његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева 
да него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у кој 
 те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачек 
оју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и з 
”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фрајле, 
рну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео 
 rend="Tekst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p rend="Glava">VI 
/p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га 
ка нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод  
">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако глед 
 а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима.  
nd="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере зап 
кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се 
х било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, т 
многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од до 
. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Н 
вати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p rend= 
” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили  
} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика 
 </p> <p rend="Tekst">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „ј 
Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „ 
 Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар  
ју.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак 
адметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Празником великим  
појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса  
и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизм 
о није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дан 
а заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лул 
осподар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, 
и и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ њ 
а је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за т 
га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — 
ер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће 
или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мор 
еш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господар Софра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни  
 трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Д 
је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп 
и.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака к 
. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођ 
ар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак 
„Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тур 
ростите, фрајлице! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да  
азда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри допада се, смеши се. </p> <p rend="Tekst 
вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, о 
банда — то је зло! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, и 
 отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима 
це Јарославског”.) </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа 
 к мени добегла... </p> <p rend="Tekst">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend 
 који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред зав 
г назначеног села. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пробуди Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Хе 
ра се не поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још 
 га шљахтец свима. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па  
је велика промена. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} 
.{S} Дакле, сутра. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће с 
ити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend=" 
или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако п 
 се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> 
вде млого господе. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра грохотом се насмеје. </p> <p rend="Tekst 
капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, ј 
"Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па оп 
кривали у сандуке. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па н 
и господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На р 
не чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне гор 
и.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p>  
се, договарају се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора про 
и се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, ма 
лежити откуда сте. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко б 
ечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадн 
ац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра умилно се смеши. </p> <p rend="Tekst">—  
{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа С 
е међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори.  
уде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду 
е, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра поклони се.{S} Приволео се. </p> <p rend 
и га одма’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, пог 
гртаљке продавати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству 
оње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште вина.{S} Чамча извади. </p> <p rend 
ну врата издизати. </p> <p rend="Tekst">Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Нико 
квог гнезда имати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај ч 
а ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Ч 
 ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара  
сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две 
а помогнемо Чамчи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Моли го 
d="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">Господар гледа га напреко; Милан стрепи. </p> <p rend=" 
ете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу 
сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} 
а који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил,  
end="Tekst">— Ево. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. < 
{S} Време настало. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једно 
а се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Не бран 
то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар,  
 а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђел 
е проводи жалосно. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у 
 за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софри је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ с 
е за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава  
дузетан шпекулант. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао  
 је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљин 
ао изврнут котлић. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио 
, ’ајд’ у Кракову. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> 
се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Па до 
колама, у подруму. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико много посла у разним стру 
 вас на једну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра устане. </p> <p rend="Tekst">Комесар мер 
си л’ за разговор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="T 
ину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и  
ви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У 
а и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био ј 
т година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен 
има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом  
p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Ј 
S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од  
 „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га изв 
еш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућ 
 форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе 
ски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови 
и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар 
Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Teks 
Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален,  
дар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице пр 
и човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело д 
kst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ прођоше две н 
ад огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу 
ва разлика између некадашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који ј 
е Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старог господара доле вешају, помагајте! </p> <p rend="Tekst"> 
било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке 
или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и жено 
етрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта 
kst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало. 
приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра  
Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек 
дан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Кло 
се бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провиј 
у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p> <p rend 
 ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо 
на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра  
 само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер поз 
де госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много г 
зову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра  
 „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} После вечере банда опет омладини 
Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу д 
даред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је  
} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Го 
; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра по 
а мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Моли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p>  
d="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. </p>  
ао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада д 
> <p rend="Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије,  
ијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду фори 
rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследство као унинерзал 
тела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p> <p re 
Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно д 
Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем г 
подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пе 
 другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је т 
д послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она  
 до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби К 
Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </ 
ицу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са слан 
енки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ни 
, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али 
обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између осталих, као „особити знак”, ме 
 учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и та 
ekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чам 
ди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst">Господара Софре слаба је страна била да је радо припове 
 боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам доду 
 Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљах 
свим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као 
ако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При ра 
креће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p re 
: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђемо у 
чи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но и 
ну изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан  
амча. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу за 
Но, шта је? </p> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, с 
била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад вид 
лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је 
ш за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те  
 ухвати за руку. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер 
обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Servus, spectab 
 му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао с 
 сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ г 
 то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p> <p rend=" 
менио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас на је 
о који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром 
по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних 
ш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци, амо  
ије ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и 
 овако: </p> <p rend="Tekst">„Поштовани господару! </p> <p rend="Tekst">Вашег писма садржај јак 
очаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу  
е. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако  
аковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst" 
> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити. 
тати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да 
rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Софро, добро је 
еде о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Пр 
чек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само  
озвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је по 
ног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p  
 га морамо однети. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p 
 двадесетпрви дан. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend 
ољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдро 
haudeau, и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима је 
ендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра грохотом с 
у. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много господе. </p> <p rend="Tekst">— Nobіlіs hungarus, — пре 
. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке.  
чка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем по 
ки. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ов 
/p> <p rend="Tekst">— Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p  
тају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у  
>Седну на диван. </p> <p rend="Tekst">— Господин Кирић изволите сести. </p> <p rend="Tekst">— З 
Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути. </p> <p rend= 
nd="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани се 
 трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они 
м драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Teks 
 узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о т 
 Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу посл 
до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p 
 </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend="Tekst" 
лови: </p> <p rend="Tekst">— Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу в 
полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p rend="T 
end="Tekst">— Станите мало с фијакером, господине Кирићу. </p> <p rend="Tekst">Шамика стане. </ 
ави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> 
üssen Sіe mіt mіr tanzen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са м 
lic">Herr von Kirić</hi> . . . (нем.) — господине Кирићу . . . . . .{S} Herr von Kirić, meіn al 
Јуцом разговара. </p> <p rend="Tekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{ 
амике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа. 
лови армицијаша: </p> <p rend="Tekst">— Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> < 
не добродзјејни</hi> (пољ.) — Милостиви господине . . . </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
асило: </p> <p rend="Tekst">„Благородни господине! </p> <p rend="Tekst">Колико би ми мило било  
ne</hi> (лат.) — пресветли, преузвишени господине! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">импер 
rpe Jaroslavsky. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославск 
{S} Отвори, чита: </p> <p rend="Tekst">„Господине! </p> <p rend="Tekst">Ствар нисте добро удеси 
о. </p> <p rend="Tekst">— Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> 
срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или  
е хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од ј 
зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави господски коњ, — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера није д 
ало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за 
на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, 
на.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend="Tekst">Ч 
 то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за 
риповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија 
оже да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шами 
а мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа н 
осели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпо 
нде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су г 
 тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је жен 
спођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова  
то кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не 
ика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос о 
уће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </ 
 госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, мило 
и механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младо 
ових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жало 
у, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што 
одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако с 
 не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, с 
на тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикин 
стан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господа 
ју.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако к 
 покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом  
година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p 
апин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трго 
цу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слу 
д кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар при 
јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Ник 
 старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким но 
 Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p  
ене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова,  
rend="italic">мадам</hi> (фр. madame) — госпођа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мазур, м 
i rend="italic">фрау</hi> (нем. Frau) — госпођа, жена </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фи 
 до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, 
Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S}  
мно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи П 
гом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да м 
г? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend="Tekst" 
лободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двоји 
удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилац 
жи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, 
его тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој госпо 
утра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Луј 
ела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадови 
 Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом го 
"Tekst">Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не пл 
тварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће  
ровести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S}  
какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погл 
а њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућа 
“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend= 
; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми д 
ше примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у раз 
ним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лу 
 цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед  
у хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњ 
е, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засеца 
дне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо п 
 писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, 
рком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да ви 
 то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па  
ородица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Teks 
ачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза 
ечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио 
>Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за јед 
че кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек н 
ла госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сок 
зи Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле.  
 Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S 
 Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, 
> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="Tekst" 
не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још ви 
су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништ 
, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њи 
ар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман, и 
азано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Запод 
{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте, Herr von  
е, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине с 
ођа Милорадовићка. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код ма 
ура, права кртина. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужн 
 сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла  
вина, оног доброг. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
 му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Te 
на тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета  
иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend=" 
пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend= 
вља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} 
 ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања да свира. </p> <p rend="Tekst"> 
 неће се замерити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што  
ебром окован штап. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има  
чем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље згот 
квог доброг момка? </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути као обнезнањена. </p> <p rend="Tekst" 
S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Сад морате са м 
ekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још 
ике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величин 
га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелаги 
р Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе,  
товали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па 
иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. 
е види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су. 
ко дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно је свршено. </p> <p 
механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, 
 посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како 
 Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је гл 
Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго 
Tekst">Господар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али ј 
долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p> <p rend="Teks 
та за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{ 
kst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамч 
.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не м 
не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи доче 
едно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фин 
p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p 
дост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> < 
месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио 
 Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака,  
арни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се ве 
у преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ћ 
елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра  
 ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „мин 
 га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас 
вала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шами 
ажна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онд 
егове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S 
бра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S}  
 rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити  
јза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће  
 цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам 
олер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој  
асност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестам 
> <p rend="Tekst">Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend=" 
 и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Ле 
 испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет д 
 дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готов 
а реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} 
Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље госп 
попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се 
 кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шами 
end="Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће м 
а Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика сви 
сподар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Л 
 њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ства 
оказују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. < 
се, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се 
л” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве  
ти још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, 
ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дун 
ознанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица,  
Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у 
ају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика об 
d="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="Teks 
 алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар Соф 
> <p rend="Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Te 
st">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да нећ 
и угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} По 
ндан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми 
лове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{ 
ивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tekst">— Опростити, іllustrіssіme  
 Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољ 
ђу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити 
 банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије 
а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend="Tek 
и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: „Вгаvо Kirić, bravo Frau von Svіrak!” < 
ог шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка,  
 до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица  
к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите  
по уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{ 
>бирцауз</hi> (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, биртија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
те долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије госп 
ројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их он није пи 
alic">шенктиш</hi> (нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend=" 
 и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странц 
о пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту  
пет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. </p> <p  
ао Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант. < 
>— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на  
и у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству  
крено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет за 
анас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ парти 
 ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу  
уче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било  
спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове св 
рави, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још с 
а ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је готов. </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам не 
ти. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се 
готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матером?  
готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се  
никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ з 
 каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћери 
кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још 
лањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола 
ку кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је готова. </p> <p rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде да 
Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница 
 „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шал 
Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шами 
сим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p  
 венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p  
ирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина. 
 вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити 
рка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшума 
ојача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S}  
="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend="T 
како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати м 
. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер  
смо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} 
енгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и  
Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика се приправи, спреми 
} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако 
 својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> 
уђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа 
 и Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ готово? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tek 
Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend="Tek 
 ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делиј 
го баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли, Кречару 
офра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да  
p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, vіdі, vіcі 
<p rend="Tekst">Натарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под теста 
rend="Tekst">— Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend="Tekst">— 
време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама </p> <p rend="Tekst"><hi 
, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце 
ски се језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „F 
> (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">in 
{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра. 
 — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">cerito</hi> 
ао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак 
Tekst"><hi rend="italic">пародија</hi> (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног 
t"><hi rend="italic">академикерка</hi> (гр.) — жена са вишим образовањем </p> <p rend="Tekst">< 
d="Tekst"><hi rend="italic">Пегаз</hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао и 
Tekst"><hi rend="italic">шизматик</hi> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p 
Tekst"><hi rend="italic">протокол</hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, пр 
"italic">аутентициран, аутентичан</hi> (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен </p> <p rend 
t"><hi rend="italic">Адон, Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију 
име-Оца </p> <p rend="Tekst">драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан </p> <p rend="Te 
касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за ка 
оши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зе 
hi rend="italic">Мајланд</hi> — Милано, град у Италији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">м 
rend="italic">Ђур</hi> (мађ.{S} Győr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној п 
ekst"><hi rend="italic">Коломеја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="T 
"Tekst"><hi rend="italic">Медина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из М 
"Tekst"><hi rend="italic">Краков</hi> — град у Пољској, некадашња пољска престоница </p> <p ren 
"Tekst"><hi rend="italic">Кошице</hi> — град у југоисточној Чехословачкој </p> <p rend="Tekst"> 
Tekst"><hi rend="italic">Пшемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p>  
Tekst"><hi rend="italic">Житомир</hi> — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Укра 
<hi rend="italic">Замоск, Замошћ</hi> — град у јужној Пољској </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
б Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за му 
ун</hi> (данас:{S} Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарс 
ца из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, ко 
мантике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе 
 rend="italic">Сибарит</hi> — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, ч 
а, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцр 
сија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се дон 
â новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две н 
 опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ н 
нуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">р 
хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend=" 
i rend="italic">пургербал</hi> — бал за грађане, занатлије, ћифте </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
kst"><hi rend="italic">пургерија</hi> — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) </p>  
имљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dan 
>пурђер, пургер</hi> (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
товања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Т 
овара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера и 
у. </p> <p rend="Tekst">Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же  
асима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на  
го су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у  
екцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то  
еши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend=" 
 орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, јед 
ј мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend="Tekst">—  
а, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли д 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грација</hi> (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, леп 
јла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати  
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">три грације (Аглаја</hi> — сјај, <hi rend="italic">Еуфросин 
И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на  
дају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон,  
један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црн 
стен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати 
е да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве 
ча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, 
ице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дуг 
ездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p r 
милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим с 
јку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и жив 
 је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. < 
кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe 
а самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека пр 
. brachіale, фр. bracelet) — наруквица, гривна </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Брунхилда 
nd="italic">белензуке</hi> — наруквице, гривна, украс </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">би 
 пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошиц 
ина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази вр 
{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван  
им други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">С 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грк</hi> — ситан сеоски трговац, бакалин </p> <p rend=" 
очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst" 
гиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ћ 
ица мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Ша 
ђоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио б 
 <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан  
>Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му 
end="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p>  
ом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, к 
нском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте,  
димо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео  
, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жа 
це иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S 
 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека — град у Сауди 
</p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем 
S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца 
end="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад 
p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као шт 
 а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се 
 је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још 
та на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад с 
тере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за Со 
 <p rend="Tekst">— Јесмо, и остаћемо до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни друго 
 наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не 
ити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељ 
тица, као негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љ 
лавни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S 
мике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и ум 
"Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб. </ 
пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аутентици 
смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} 
и и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце гро 
ра лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у креве 
 већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му  
још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако  
">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Teks 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гросхендлер</hi> (нем. Grosshändler) — трговац на велик 
 боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каж 
коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извад 
 нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; 
 куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Отку 
ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу. 
Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољско 
<p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— 
іllustrіssіme.{S} Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали 
и спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чин 
велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема  
ар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само  
 само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господ 
т стотина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p 
, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја к 
end="Tekst">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p> <p rend="Teks 
 rend="Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш 
Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </ 
чењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно 
</p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти грофа? </p> <p rend="Tekst">— Познајем. </p> <p rend="T 
три један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад 
а.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више  
окрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих његових коњушар 
ом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, глед 
брн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуг 
а Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Бил 
де. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра грохотом се насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си ба 
 </p> <p rend="Tekst">драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан </p> <p rend="Tekst"><h 
о кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">балгопочте 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">грунт, грунд</hi> (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога </p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грунт, грунд</hi> (нем. Grund) — земљиште, основа, подл 
банда</hi> (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p> <p rend="Te 
— чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ба 
много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, 
> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био р 
а се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамб 
ика. </p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{ 
пунолетност, зрелост; <hi rend="italic">грчко мајоренство</hi> — пунолетство у 30-ој години </p 
 rend="italic">Хијоткиња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend="Tek 
><hi rend="italic">Пегаз</hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Ме 
end="italic">Тантал, Танталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ 
ekst"><hi rend="italic">Сизиф</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринт 
nd="italic">Адон, Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љу 
 са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
уркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како с 
то што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још стрп 
, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ћ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гувернанта</hi> (фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа 
па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им ј 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гумиласти</hi> (од фр. gomme élastique) — овде:{S} Шами 
 је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презир 
 израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се шт 
 стари каваљер. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. </p> <p rend 
ња, ewіger Jud. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. </p> <p re 
p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими, лети,  
коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtt 
инетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад 
 а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у вали 
S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као м 
играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као мандане 
израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити госп 
 насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче с 
у за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то п 
ма, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниј 
а је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А в 
цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча  
ифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p 
ио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{ 
огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја  
тнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је готова. </p> 
подар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад д 
 црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, имп 
и на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и се 
 па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је  
еране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади б 
Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и 
сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и  
форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Ар 
 <p rend="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи К 
 Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпути 
офри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хо 
е га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега оби 
nd="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема 
је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго мест 
уби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али т 
.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> < 
.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почн 
ра у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend= 
д су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда  
та. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино,  
у веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p re 
у вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не 
е дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, т 
и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди коме 
ди коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају 
т којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. „ 
им утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> < 
а у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са гос 
<p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армициј 
свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p 
p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташ 
, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру 
ћ, адвокат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кућ 
t">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ 
малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претвори 
џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst"> 
иковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелнико 
ро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Вен 
ом приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му  
p rend="Tekst">— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети. 
ђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да идемо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми уз 
ао мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кр 
, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне гос 
тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта рак 
е може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам п 
} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend 
 сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је  
 мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се па 
ђу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замо 
у.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер м 
е се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неод 
то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много зам 
један просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао 
ш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мен 
в брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Te 
 кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p ren 
.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, 
 било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша 
да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S 
дну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код  
зове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак  
писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише пи 
ши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није н 
е толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио  
ам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо 
„камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Сам 
 да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> < 
амо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Ла 
подар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће  
некле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка.  
мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а дев 
”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један ве 
еја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Дон 
јих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих  
 лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити.  
у криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој санд 
сти к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква  
олем сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p 
 начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало јо 
ао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „очена 
, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хла 
} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Ч 
 покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног 
ekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо т 
 Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у љ 
други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. 
 што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је  
</p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst">— Па  
е; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И 
им поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. 
 двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве 
— А зашто то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изглед 
 којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нис 
нџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда 
 на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S}  
, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо 
 за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фра 
 још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да  
ли тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Ка 
, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди гос 
 тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комеса 
авити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде кал 
 гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим кол 
d="Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сам 
тку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спрем 
ет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегрта 
, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, ка 
. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се  
ла газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодил 
веће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p rend="Tekst">По 
иликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му уср 
{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предв 
а била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње. 
и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући  
м он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} Пла 
у.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве га 
 купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{ 
 </p> <p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гле 
а не слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако ст 
S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може 
 Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и  
S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести с 
озаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо  
па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. < 
ени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p re 
ју!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је би 
 тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да вид 
"Tekst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу д 
 доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду вид 
; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињ 
дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А вид 
ва господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и ј 
као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подруги 
 сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа 
 му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила 
, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете?  
ама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, н 
 кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му  
 планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су ори 
ј какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умр 
е лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst">Легну спава 
ља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепи 
чар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча стра 
мишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један  
угог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шт 
ели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} 
а, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захв 
 још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не см 
 </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Таме 
е к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умре 
бало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за 
Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљи 
<p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p  
t">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p 
иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> < 
 смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри.  
Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саониц 
 </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девок 
пседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задов 
>Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, 
</p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћ 
требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tekst">— Опростити, 
 Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помеш 
е ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и д 
rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми,  
разумели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, о 
rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend= 
свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend= 
је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визи 
и са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tek 
зе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материн 
родужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је д 
типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила  
 обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује 
атери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прсте 
о. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара,  
nd="Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика  
 Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и  
иље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпу 
их.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то ј 
и. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p 
ини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера  
лакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почаст 
’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p re 
 rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па  
hіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{ 
лер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра 
</p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом саста 
ко је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га прод 
end="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. 
 је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра,  
end="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Нико 
еправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend 
вори Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској 
 је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешљ 
 сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p r 
 тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
 сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетк 
и. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
аче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Ча 
<p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар  
p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступ 
мика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном ру 
е, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећ 
 Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{ 
стрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старог господара 
им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси 
мете Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је 
да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар  
о све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Је 
да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst" 
 Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нара 
 предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па за 
ме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла од 
оњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа  
на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујз 
p rend="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером,  
Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. < 
его когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло 
ану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да н 
р Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат 
и не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише 
околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског п 
 мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">—  
’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити 
ekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst 
пођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је 
} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво госп 
 rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend=" 
м зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst"> 
спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдује 
Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећ 
браз.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа  
а ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пе 
на!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобр 
га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју  
де да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био  
овека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p>  
т и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за 
игу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, тр 
в Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Ос 
р тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лак 
. </p> <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели б 
а дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би 
 живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би 
 вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} 
шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и 
важна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу нос 
ekst">— Шта ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Ј 
 <p rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола  
ера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ 
к ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познај 
дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо су 
/p> <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми оп 
 хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој  
ву.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и прод 
 и шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tek 
>— И то „рацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се н 
.{S} Милан дође. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до веч 
 нек’ учи школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, 
имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој  
мо већ остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Креча 
е може се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p r 
ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сам 
е доста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја с 
"Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst">— Да видим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало карт 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно пече 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да зна 
те га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, ш 
увишак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свр 
="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Да пређе на нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је с 
 Хм, па шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Teks 
 rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p re 
Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад и 
 да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја 
јте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и 
лацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску  
 Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисл 
хове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стихо 
е отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасв 
е, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да 
ре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и 
оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до п 
кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка. 
ekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p 
сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то с 
има од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није с 
ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину вре 
нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, ј 
ом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend=" 
Профит устане. </p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми  
оз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, н 
.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то знач 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре к 
ечар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је 
ви’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
раковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје 
ам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господ 
спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> 
чиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пр 
паван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} М 
да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, с 
рић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, п 
вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онд 
зљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити 
 жените се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да узмем? </p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се до 
а.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, 
{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек ма 
ва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tek 
уће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метну 
на није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло 
ко је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече госпо 
а дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати 
год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фал 
зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Tekst">— Чи 
људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је г 
 та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се  
 на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад омат 
ељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV </p> <p rend="Tekst 
 <p rend="Tekst">Замоли млађег Полачека да кошта. </p> <p rend="Tekst">Полачек кошта, смеши се. 
ике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже р 
<p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она 
end="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне ј 
вог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Ча 
а ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њи 
а, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа 
 Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи” 
о. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend="Tekst">—  
t">Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогат 
p rend="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Прокли 
га за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то 
, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да в 
ише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разго 
и почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укор 
 се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, п 
ју се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} П 
не ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне к 
сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је гот 
тиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која 
 на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, ка 
Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. 
 парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
не дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, 
â, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, 
је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто про 
е откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па та 
натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика глед 
ти.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да ост 
љаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </ 
d="Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер  
 чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова н 
ега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и о 
у, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се 
ак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p ren 
ђу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није дос 
ијум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, д 
ли он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и  
ко се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо с 
ле шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и  
<p rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања да свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} Посл 
S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу П 
ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли 
новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови пој 
а види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друг 
, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </ 
ромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више 
 <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам  
вове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— Мр 
где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан  
донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велик 
ачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље госпо 
о каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; воле 
st">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не тр 
им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће от 
Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „аус 
 обнезнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрег 
ен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакл 
А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натент 
</p> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да се причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође свећ 
ранци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарс 
д око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девојке сл 
p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p rend="Tekst">Кречар  
е све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено нагр 
а разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу 
ио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи,  
атова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећ 
е требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао о 
end="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи 
а ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ с 
 rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту н 
и да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, 
варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или она 
абранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst">Догово 
 сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја 
 ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњ 
м.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага дућан. 
{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после 
ри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљан 
оловићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци.  
у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пр 
 Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, 
писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отиш 
 тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрош 
Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: < 
а у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси  
рата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="T 
nd="Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их 
век у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="T 
овце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле  
једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би 
елика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се 
после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како са 
Tekst">Пију. </p> <p rend="Tekst">— Бог да му душу прости! </p> <p rend="Glava">XXI </p> <p ren 
оправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви 
вегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p  
сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му 
. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губ 
збиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— 
 од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p 
а опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, н 
и му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им  
ekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више  
ренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не б 
 </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост  
мишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, по 
 и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћ 
пријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стал 
н.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке 
две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутр 
. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивш 
<p rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Ка 
ча извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу  
ка пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да у 
ајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst" 
тица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био  
ашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Tekst">— Пошто? </p> <p re 
.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито ка 
st">— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">—  
, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет д 
 некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њ 
на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оц 
де неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу ниј 
лу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га оп 
ерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су 
а да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— 
st">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би 
rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тес 
екне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини 
е.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о 
је да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слат 
ицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} 
плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан у 
буди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ 
и Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не  
аступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чек 
} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опе 
d="Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и сам 
кав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из т 
.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачек 
на; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и м 
 чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Ч 
ере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фа 
рајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, 
ш чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend= 
кву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не науч 
тњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзек 
д њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види,  
а.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају,  
болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет  
ти.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата 
i> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фарбл 
ра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на 
е му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште;  
 мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се  
е због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица  
st">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S}  
? </p> <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па 
пала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не п 
вео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и  
е Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, по 
ољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да 
{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих њего 
ekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао.  
Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Г 
 умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све,  
видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И л 
и му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то  
nd="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може  
 управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобу 
/p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиш 
о по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} 
</p> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и то 
а продужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклу 
редложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада фо 
на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све 
сно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе 
њу ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. 
 чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што с 
доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разго 
ни; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар  
а Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, 
дане. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; 
алили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да 
 богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се  
е су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p ren 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> 
ди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опе 
ат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика  
о на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S 
ћ, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разнов 
се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разго 
вету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чув 
а.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата 
го живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p re 
 шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било  
 а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бир 
.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет поч 
ла, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, а 
 сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али от 
 сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p ren 
пезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера. 
а карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се 
весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „да 
кацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад сам 
њује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунт 
да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Со 
д оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па  
 прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још  
>— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читат 
у да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све 
њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет  
шава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока  
 да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S 
р дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даро 
 као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос 
штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан  
зом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости  
 на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допа 
отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли з 
орила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ п 
свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа 
етири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријат 
 из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова 
г Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад,  
 да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, 
буде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> < 
трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па 
испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка  
е него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој го 
е говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све д 
{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти  
 као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну,  
 бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испуни 
ма иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у једа 
Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’  
end="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан 
ујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} М 
уцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је 
ну? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Ко 
p rend="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу 
атраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Ша 
емо? </p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— Нај 
t">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је 
 </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, куп 
 Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна  
жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти с 
ика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прос 
ан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, 
увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, не 
 Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам п 
решла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и  
на девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој ј 
оја би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зе 
о се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у 
 девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар 
 једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће 
ошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то дад 
отив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вел 
оју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p  
та, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред ве 
Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p ren 
ожемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару п 
ове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и поз 
S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Че 
? </p> <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> 
 тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. < 
дма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па не 
 У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслу 
лно, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино ис 
еда. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Нипошто. </p>  
вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку 
ић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека  
} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња во 
с: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале с 
ега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зн 
отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S}  
за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта 
та јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да  
оње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти;  
 Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— П 
ао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst 
ко радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да на 
дар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи ост 
и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А  
нат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће 
олер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} 
end="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки с 
о казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало 
је, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не  
зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он во 
 на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Креч 
 мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чу 
ратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак 
kst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p  
, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend= 
а допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада бил 
ђа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега ук 
 остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му свој 
 донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас  
дин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру,  
о ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја  
аш одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну  
тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво 
st">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете јо 
био наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с м 
послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{ 
d="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Ве 
 буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, 
телан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантази 
="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Ј 
ка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас 
нашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, суви 
ст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим  
оспођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином д 
силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на изб 
</p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p 
е стражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им  
.{S} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамик 
Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Доз 
еном може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му ј 
т, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај  
p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst">Господара Софре сл 
 још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима  
> <p rend="Tekst">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још он 
ле, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале 
исли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка  
док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радост 
изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га  
во талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту заба 
рат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{ 
еднако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плаче 
гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор  
</p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће 
 кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а са 
ем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцел 
на, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око св 
ловићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли  
зи у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. 
руго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па т 
е да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend= 
на, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав 
при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">XVIII < 
ме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пр 
nd="Tekst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворен 
ак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њег 
микин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш само 
ругом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S}  
рема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па 
 Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор,  
 стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је пр 
 Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће ког 
а.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S}  
и ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend= 
 није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Pa 
е тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p  
и ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> < 
 љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst 
дару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипош 
унава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш  
примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатит 
</p> <p rend="Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је 
да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега  
зити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не  
 зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити 
спођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ћ 
 да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Teks 
је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Страна 
би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити.  
 одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је 
 савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе  
ачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p  
Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине 
 отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није,  
 почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу  
е удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика зами 
 <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p 
аску, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је р 
олу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи  
моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како по 
kst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми о 
на једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p 
p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с т 
х коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разг 
дар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика изме 
</p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па б 
 у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сенаторовица, н 
онекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, 
е занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их п 
чар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. < 
kst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend 
послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак  
 у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар 
ако се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend=" 
.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад 
ако то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући 
ти је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго м 
"Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није  
rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— 
ла. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу  
м тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајс 
јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је са 
ери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје  
, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мај 
 онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „т 
>Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себ 
је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за прав 
и дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst 
>— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> 
љахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака. 
млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад 
d="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је  
питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Teks 
="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— 
о је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и 
, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог о 
се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно 
е нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сам 
Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилд 
рећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кол 
ли највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="T 
а после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћи ћемо. </p>  
ва, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, о 
аб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али јед 
ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се пи 
у.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би  
а дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том гов 
умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p re 
дбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова с 
 би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто т 
ли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст 
вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће с 
и ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="T 
а форинти. </p> <p rend="Tekst">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си  
д си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чи 
Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тр 
 Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш изв 
рских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви  
о на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> < 
rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи  
аук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купи 
"Tekst">— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања  
 Како? </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
ира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао б 
и му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="T 
Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припр 
трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну в 
у носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, 
 добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чуј 
лиже к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} 
Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. о 
ва, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу д 
ле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô год 
т пролази. </p> <p rend="Tekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} 
 лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви 
"Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p>  
е, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том 
мам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend= 
мо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p  
лницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоће 
смо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти  
тари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— 
шле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад ј 
дгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара г 
ј стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">херај 
едан дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болест 
ала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се изм 
о казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим б 
ма.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољ 
и терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врат 
ог материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, 
, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје гл 
 њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати 
S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </ 
. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но  
никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, б 
"Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе 
брве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало 
 </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и пантало 
јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану 
ти, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као шт 
раву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, не 
нуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst 
, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Н 
рочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао,  
е занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. < 
ио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка оштр 
 обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред ње 
ен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако пошту 
 сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ к 
ки (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али 
ве које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове муке</hi> — че 
егртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму.  
о је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако 
тац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као 
 лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу 
фра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; 
итар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће 
ремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако 
егрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend= 
ђе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док г 
т није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се  
p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst 
у, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буд 
пит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој пре 
еремоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="T 
на о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове  
. </p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га 
и, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов п 
 до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p 
ша, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Г 
Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар к 
бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Ка 
дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и  
> <p rend="Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је вр 
новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а 
="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао са 
рном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је бил 
се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој 
{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је сл 
S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је до 
ко каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо? </p>  
 „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Певајте! 
маторио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} 
 у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tek 
аде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде фор 
Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} 
мији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је сам 
трикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мот 
тали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p re 
е.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело  
 кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађе 
евојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог до 
 <p rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту ку 
ице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а осо 
 је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући  
што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу 
а имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’  
били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господа 
 ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то 
анила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади  
 ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити ва 
ш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у б 
ара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну 
медији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му  
 и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друшт 
ве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, у 
ку, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend 
а већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће м 
а њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекме 
у је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет б 
о сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а л 
јемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих цр 
морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Te 
</p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend="Te 
чар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и 
о друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласил 
апише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, г 
{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите 
 је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог 
е.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика 
 и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућ 
о.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst" 
ад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">егзекуци 
него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрош 
е ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лу 
 rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слага 
ра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам пос 
 процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а  
, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и руч 
па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ић 
амча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Р 
казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрља 
p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Р 
 „провијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армици 
urіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „гал 
, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратит 
 венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног чо 
догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армиција 
, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ  
човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који 
 Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ тол 
шару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst">Господ 
дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га пос 
леда на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис к 
ићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њега још 
а“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно д 
 још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{ 
елити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да 
. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — 
на, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар  
ку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p  
p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, д 
ленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше и његова леп 
S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пр 
 ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер рет 
. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две в 
 онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господ 
 донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игр 
на и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да ни 
жи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се р 
 а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend 
нти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта ј 
ја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гро 
две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад доч 
р, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но ни 
на, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна ка 
е се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па 
офит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форин 
а на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и 
али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, 
ј соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је 
зме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, п 
и се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар се 
еже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{ 
зјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том пр 
амо да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="T 
.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син. 
совица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Бр 
S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p ren 
 се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту ј 
> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="T 
} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти. 
а ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „ 
уерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница. 
S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прс 
е.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије  
ита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе 
 мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчиј 
њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{ 
еда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни гос 
оће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, 
} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе 
е.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча  
, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p  
е дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није о 
апише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Teks 
S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су  
том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих дво 
де са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завир 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p r 
 већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говор 
обро? </p> <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, 
пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година 
 нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend="Tek 
то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гл 
ст што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно л 
е приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га 
rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на т 
> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p  
 мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Бр 
и, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претеру 
вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво по 
акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира 
а мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са  
ијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S}  
м склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше ку 
још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде пр 
Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шам 
<p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да  
офро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добр 
водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да  
ади, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш крако 
 је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко 
. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испрос 
 има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="T 
d="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли про 
ућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Teks 
ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунат 
е ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p 
е надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла 
p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна 
има. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">З 
ра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упад 
 Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend= 
nd="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend= 
 му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене 
ати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враго 
ц сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путници. </p> <p rend="Glava">VII 
 почну разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо 
ем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видимо. </p> <p rend="Glava">XIII </p> <p rend="Teks 
испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка н 
мика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамик 
сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се 
 Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S}  
Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају ду 
амо, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">—  
} Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p ren 
ча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наре 
t">— Та јесте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! < 
ри!{S} Да чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем 
 био за Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био.  
 ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпо 
st">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да ид 
d="Tekst">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и о 
ола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Te 
ке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоц 
лики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се 
отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен ота 
и, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он н 
ру одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигериц 
уће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на жен 
и каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Te 
драве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, дај кане. </p> <p rend="Tekst">Заподену разговор обичан 
nd="Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још ник 
шљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, уб 
end="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се затеже. < 
а већ и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут каве. </p> <p rend="Tekst">— Одмах. < 
t">— Свршено је. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хи 
нипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку мало. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи руку. < 
— И ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево. </p> <p rend="Tek 
="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободн 
амча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и  
дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} 
ит; матере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај ње педест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
ерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је  
 радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад ј 
ба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац приметио  
е поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Кава 
ошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у тр 
ртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуц 
d="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p r 
јеш на вересију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете и ви! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, 
} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете и ви!  
хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доброг „теја”. </p> <p rend="Tekst">Ма 
на где је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предај 
"Tekst">— Стоји. </p> <p rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам б 
ekst">Отац ћути. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми новаца! </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад 
римате мој план. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг  
сли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање један дан. </p> <p rend="Tekst"> 
хањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”. 
d="Tekst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, ни 
аково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све бо 
{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су пр 
 једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност  
 сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} 
е њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица 
 га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S 
икуд се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа н 
а млади Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Дакако, банда ће опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све 
ија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопр 
варамо. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend="Tekst 
Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да до 
кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л  
адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља род 
 трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, 
огом. </p> <p rend="Tekst">— Збогом.{S} Дакле, сутра. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде.{ 
и термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p 
олешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јект 
ећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се 
и.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен к 
уке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend=" 
kst">— Није луд. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам 
и Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћи ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је врем 
ју и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S}  
р Софра продужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и т 
 лопова обесили. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но от 
план предложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљ 
"Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, кад ћеш полазити? </p> <p rend="Tekst">— Могу пр 
 То и ја мислим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? </p> <p rend="Tekst">— Ако добијем бил 
а је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли, Кречару? </p> <p rend="Tekst">— Свршен 
никад нисам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у Кракову. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
 проклињу Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер инач 
и; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконско 
ски него салонски. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити н 
или су оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње 
ко је морало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра д 
p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. < 
е ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишл 
људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свак 
 је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p  
им погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим препр 
ишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић с 
 Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи;  
та јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гавали 
ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад  
а три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак 
ра остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst 
rend="Tekst">— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће  
> <p rend="Tekst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој  
ека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад ско 
ра бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p 
просио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са с 
а пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужи 
јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у ве 
t">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst">— Купите, молим вас, даћу ва 
држали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећниче,  
p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хас 
а вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Ки 
већеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Вид 
је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend 
амо да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле 
ебрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Је 
„алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој ку 
>— И то ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо  
?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у тре 
, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особ 
st">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Кракови? < 
се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и гос 
и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са  
о три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоме 
ац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су имали доста, 
апуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође прв 
велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са син 
 трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се од св 
Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра пр 
и, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ 
арати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут ва 
ребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина 
да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато осл 
дма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити  
шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. 
емој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити 
к је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није им 
 јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се суср 
н, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, 
 кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгле 
у детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је о 
дном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где 
, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца  
рде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но свак 
 шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље н 
ни су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш 
мачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господ 
у страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. < 
недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путов 
><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе 
 ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. 
ог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трго 
ртет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S 
ет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао 
{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер;  
">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Ч 
t">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на с 
 било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натен 
ави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готов 
д ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шамика  
где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ц 
се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта 
Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, 
” — garde de robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургер 
зоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне дам 
е бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, 
одити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код мома 
</p> <p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунш 
н управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S}  
p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао  
апослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако 
емљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам  
ђара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Te 
на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацит 
 мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је 
ну” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта к 
ли и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlem 
”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „бу 
дија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што 
ма, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, пос 
сподар Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Ш 
{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему го 
t"><hi rend="italic">Damenzeіtung</hi> (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист) </p> <p rend 
, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’  
 месту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у зак 
 ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} 
јлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, 
 дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне  
, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} П 
 пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села 
ицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне 
</p> <p rend="Tekst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend="Tekst">Наступи дв 
е? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма 
а ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p r 
„ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као 
ише пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођ 
 се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, сед 
Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може  
ине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па 
> <p rend="Tekst">Наступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S}  
вући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри је дан дугача 
 сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар 
јати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра с 
ју читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S}  
село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још о 
оиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, ка 
моју матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црн 
екинуто. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst">„По 
пују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему  
одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ,  
злазећи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика  
ет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно пр 
и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела  
ате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни приме 
 опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је  
д њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики нова 
 Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, 
лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то  
сио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај  
а контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши п 
ино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју от 
лачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара  
офра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетар 
{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе би 
 је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречар 
е још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће с 
Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цв 
 сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> < 
о да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S}  
ло.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће? </p> 
на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p re 
дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му с 
о, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Тати 
учно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака 
рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како 
у.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина  
и, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгл 
Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S 
ке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати увер 
="Tekst">— Дајте ми на промишљање један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад  
 и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време бо 
е — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p r 
е мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S}  
вна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет  
у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо п 
ом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с братом. </p> <p  
</p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њ 
о господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога по 
Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној сед 
nd="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па 
>Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{ 
рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још им 
а је сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, милостива, чиним подворење. </p> <p rend="Tekst">— 
д Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </ 
то Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку. 
а у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Несторе. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро дао, Пер 
ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? < 
ш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно  
крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахи 
ар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сал 
 исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем дог 
дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пе 
а је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису ј 
ра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. 
атраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не 
 једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан 
{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матил 
о је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се  
ек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт 
 зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће 
st">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у д 
н. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана п 
Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend="Tekst">— Збогом. </p> < 
{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после  
 опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend 
од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што  
ти, каваном управљати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печењ 
 на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} 
 се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов  
/p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај догово 
t">—— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде  
 кириџију. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} П 
м дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима 
саће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„ 
 Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и  
а сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst">Полачек.” </p>  
ко времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана лечник искаж 
</p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може д 
родицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p 
 и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трб 
еши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном пр 
ма! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају ка 
ка. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и 
ла. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу нат 
ти. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S 
да свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „R 
ekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда .  
 коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па ов 
стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаест 
а, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћ 
ду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то,  
"Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигн 
 па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, б 
товао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити.  
дину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p> <p rend="Glava">XX </p> <p ren 
ећ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па пол 
ази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако 
> <p rend="Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну  
аже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео 
hi> — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
t">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. 
радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност </p> <p rend="Tekst"> 
"Tekst">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати 
буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу 
end="Tekst">— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, 
ика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tek 
, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у 
> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на с 
виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ гос 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">—  
ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредништво? </p> <p rend="Tekst">— Морам. < 
/p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам 
ење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend= 
="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда  
<p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојк 
и сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још данас. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од то 
тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али једа 
d="Tekst"><hi rend="italic">Пожун</hi> (данас:{S} Братислава) — главни град Словачке у Чехослов 
st"><hi rend="italic">Ваг</hi> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> <p ren 
ика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати  
идбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} 
kst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу  
 три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш как 
ике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник д 
мена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту. 
и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково сел 
 механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људств 
end="Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква г 
у; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера м 
S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Так 
вести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољ 
син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p rend="Tekst"><h 
рдан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банак 
мча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више” 
ира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради  
ретворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезер 
знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Госпо 
о. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинти. </p> <p ren 
пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики 
hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови н 
 писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сок 
 писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Коч 
ов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; р 
ротивника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S}  
ца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали 
ешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” —  
и његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пр 
у је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
/p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колико? </p> <p rend="T 
дно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила на 
="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се освети 
е изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” 
 сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: са 
 се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, 
да звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p r 
сторе. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у  
о да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли ж 
о да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпе 
љна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа бил 
о на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени ближе! </ 
 отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{ 
диће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код ј 
је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овд 
Tekst"><hi rend="italic">алвалук</hi> — дар, поклон, напојница, награда </p> <p rend="Tekst"><h 
оловаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди,  
Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем  
рстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је вре 
ребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој посл 
.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у 
>— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је  
rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? </ 
ати</hi> — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p ren 
} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам до 
rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и прасица. </p 
 појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </p> <p ren 
Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одрани 
сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p  
м вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Гос 
S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најп 
јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налије 
какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „х 
ва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће  
nd="Tekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. </p> 
ачи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} 
ећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p 
ирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније унесу унут 
 даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша: </p> <p rend="Tekst">—  
, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} До 
, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни 
ити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, мушт 
 иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина 
век, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S 
ута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да д 
и једаред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Тешко. 
и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног к 
.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није 
/p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани изб 
p> <p rend="Tekst">— Купите, молим вас, даћу вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану пог 
="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао 
 Двеста форинти. </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти сто. </p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, д 
 Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај  
е младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту  
 дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка оштрим  
 га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Teks 
} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, 
) — прозорски капак од танких покретних дашчица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">женирати 
ем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S 
је, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> < 
дарима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће 
вани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову  
иртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} 
и свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Прова 
онске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један  
ути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а ј 
Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши пол 
 па онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Креч 
ј помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, п 
елике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом  
 вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта 
и упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су г 
ја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир,  
том исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је ве 
S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, 
ји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Д 
ам! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсшт 
тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glava">XI  
 путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише,  
ко живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на по 
у казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпо 
у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend= 
е.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све 
у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт с 
а те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што ст 
 <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда п 
ош који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. </p> <p rend="Tekst">— Ноблбал? </p> <p rend="Teks 
 Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S 
. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{ 
осети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом 
 се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики с 
t">Сад су спасени. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у п 
аке, све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају  
Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начи 
десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја двадесет. </p> <p 
а двадесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— Ја тридесет. </p> <p r 
е, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинс 
и, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију 
ћи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце к 
p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S}  
ао година. </p> <p rend="Tekst">Наступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно ш 
крао? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{ 
ekst"><hi rend="italic">Цванцик</hi> — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </ 
а да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри  
} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет 
упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јак 
а?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; о 
 да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend= 
тац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде  
немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, а 
ство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p rend="Tekst 
ти се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође 
 rend="Tekst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето 
ли су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео ј 
лфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па св 
ekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гд 
штва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут каве. </p> <p rend="Tekst">— Одмах. </p> <p rend 
ше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али 
.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да 
донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако гос 
та друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал 
 И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Ш 
живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео ж 
платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара 
мирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst 
 лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} 
вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар 
т и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће 
ављанин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Мож 
ате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан. </ 
осподар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра ча 
ина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала ч 
nd="Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику 
Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ва 
nd="Tekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но 
колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман п 
 сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се 
ај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p  
ар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу  
а, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе го 
а у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино  
утујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с ти 
} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке н 
реба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и т 
е био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе. 
ајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S 
е ожалошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу 
ило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга го 
ра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за неде 
никова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих  
једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана 
да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p r 
confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">cor 
/p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? </p>  
пошто би га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинти. </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти сто. </p 
 је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те  
 и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ ф 
Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софиј 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">движимо и недвижимо имјеније</hi> (црквслов.) — покретн 
богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда  
есу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од  
повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ћ 
а тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не  
} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљ 
ekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у  
ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се где 
а госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то  
аша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да т 
ави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </ 
латнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подру 
улу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У 
ка у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди г 
о коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из 
ваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p r 
е; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџако 
{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика,  
зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али 
i rend="italic">рајтерај</hi> — јахање, дворана за јахање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p rend="Tekst"> 
. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чив 
ртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, 
а сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријав 
 га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Ча 
едети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба у 
<p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек узда 
н, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову 
ан дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Т 
у, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад ч 
/hi> (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, 
икеција, етикета</hi> (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у 
 (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Ш 
маринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један 
х”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики санду 
нио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="Tekst">— Друге недеље  
">случити се</hi> — десити се, догодити де </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Совјески, Соб 
а Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p 
лази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш 
то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомис 
 <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p 
 да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика с 
, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша 
Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се к 
бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де 
 једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst 
у не уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи  
ије, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти г 
ешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend 
end="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у д 
 видим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да д 
"Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њег 
ој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само н 
 говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па де 
масивер керл</hi> (нем. masiwer Körl) — дебељко </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">машкртан 
нчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па ви 
он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не зн 
 па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p r 
 би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да после с 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">девалвација</hi> (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне 
у тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлеп 
Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио 
 јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је вар 
оришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и т 
S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутр 
о казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучен 
? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, све 
а шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи пе 
подар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко  
S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Проб 
а свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте л 
те, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма 
јке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p rend="Tekst">— Узмите мене, мене, узм 
 Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би  
зу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Уд 
’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend 
ститут</hi> — завод за васпитање младих девојака </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ишпан</ 
="Tekst">штафирунг (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема </p> <p rend="Tekst"> 
Tekst">Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње сав 
 такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на  
Tekst">Једва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мал 
змерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „ 
кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро о 
? </p> <p rend="Tekst">— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p rend="Teks 
 сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst" 
ша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнае 
пом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је бога 
ц и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </ 
ли и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била;  
и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања.{S} Виде пре 
> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </ 
сне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се  
Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали 
а вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то  
о не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад 
{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је  
зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се 
S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена 
<p rend="Tekst">— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то де 
 шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Tekst">— С 
ило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шам 
еливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гла 
 је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга,  
е у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све с 
са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ ј 
 играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Прође „виз 
 лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изоста 
дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Ју 
t">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се 
 Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — реч 
Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} 
ратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend= 
ке, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај такв 
лађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирање 
рисвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. < 
ам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи  
ане облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више 
оста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту тре 
ô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend 
е отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Прв 
пет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија,  
Софра га задржава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало 
 добре и послушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">—  
прати свога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, 
 вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје,  
> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и но 
ет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов  
јка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да 
да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p 
} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу 
 морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, т 
ведати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу 
и ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па  
онашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може  
ер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће д 
— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девој 
 долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћма 
t">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да т 
а се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. 
де.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама засађени рен.  
лагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и дес 
деш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да  
/p> <p rend="Tekst">касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности </p> 
и. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p ren 
 се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, попевај!{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Te 
, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем послед 
и, ни француски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећн 
амча то примети. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет ако 
купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чи 
сити у војсци француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дезертирати</hi> (фр. déserter) — напустити војску, поб 
 У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Ч 
но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за  
во подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p rend="Tek 
 legatum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div 
жевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пасија</hi> 
у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту  
и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите 
 после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а  
re Clemence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им све 
олачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Л 
инство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се изравнао,  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">делижанс, дилижанс</hi> (фр. dіlіgence) — брза поштанск 
е на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји му  
на за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Р 
в — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу  
вена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродо 
зна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Ма 
ацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем пр 
entіae</hi> (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
исивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре 
мчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профит 
ко задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још 
Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепо 
d="Tekst"><hi rend="italic">dandy</hi> (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић </p> <p rend="T 
јерпикет</hi> (нем.) — завршни, најбржи део игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фајн</h 
hi> (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> < 
очито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">балгоп 
ц Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарал 
а возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда бе 
уке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} 
шар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов маги 
едингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су пре 
опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S 
да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зн 
 пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест го 
<p rend="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин с 
i rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се  
о три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам годи 
 живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један 
} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није г 
 то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет љ 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја двадесет. </p>  
? </p> <p rend="Tekst">— Тако свега око десет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друго ништа? </p> < 
ила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадав 
 јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва дочека’ 
 rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум 
ам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">— Немој да б 
лико несрећних! </p> <p rend="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића наста 
<p rend="Tekst">— Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. </p> <p rend 
.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, с 
st"><hi rend="italic">случити се</hi> — десити се, догодити де </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
kst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су зај 
“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па о 
а 18... </p> <p rend="Tekst">љубећи вам десницу </p> <p rend="Tekst">покорни син </p> <p rend=" 
ри, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у К 
аном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довл 
пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек с 
северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црв 
анцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је г 
{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шам 
г у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p r 
пног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави зла 
 неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала г 
цима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође  
је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена 
end="Tekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у 
елика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес с 
<p rend="Tekst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уз 
d="Tekst"><hi rend="italic">дешператан, десператан</hi> (лат. desperatus) — очајан, без наде, б 
о турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p> <p r 
десет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, н 
 до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="T 
го средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и бед 
 па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се 
еобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети  
 А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао  
ске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све јед 
не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше 
к, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођ 
t">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је с 
у мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} К 
ојекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћма 
е коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, проба 
и ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крм 
злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што гос 
> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација 
; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала ус 
 развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад ј 
један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једн 
енче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи  
ош гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и ос 
трашно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долаз 
 је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније 
 пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> < 
офра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, бога 
, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Tekst">Шамика приповеда 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дехонестирати</hi> (лат. dehonestare) — осрамотити, пов 
на, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спр 
Софри саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, ја 
овјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом 
„куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руск 
 и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p ren 
њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Te 
дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{ 
p rend="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити  
>Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица  
је до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни 
и”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опе 
 Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добош 
тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш 
Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А  
i> (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{ 
ко да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца 
’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у 
ктику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, 
kst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад ч 
vo_Char">Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пела 
е здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </ 
ина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро 
> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му би 
вот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, п 
"italic">холба, холбер</hi> — боца од 6 децилитара запремине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
нас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутр 
 материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се изра 
ђа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће с 
а не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; 
end="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам 
 се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p 
е се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, ј 
ка Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити б 
олива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, 
uft”.{S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, о 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дешператан, десператан</hi> (лат. desperatus) — очајан, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">диба</hi> — фина и скупоцена свилена тканина </p> <p re 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао 
ња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог 
угу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на диван. </p> <p rend="Tekst">— Господин Кирић изволите с 
аест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има л 
 посету, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и 
.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— 
у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколови 
веда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не 
 је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код 
ађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на  
 ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господар 
риш</hi> (нем. barbarіsch) — варварски, дивљачки </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бастром 
i> (лат. іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, пл 
и. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољст 
фу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="T 
 Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} Посл 
Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни 
ропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она  
лоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два д 
 један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девој 
а мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам п 
italic">шамоа</hi> (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ајлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра помогао се 
ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ 
setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ 
е оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због  
st">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S 
читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још  
ме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне 
ћ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ  
> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="T 
"Tekst">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари о 
</p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, т 
 за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и 
и га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је сл 
 пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаш 
 избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамч 
Tekst">Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики кли 
је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из 
ekst">Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p  
Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Приправни бећари шчепај 
="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „ 
 кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропут 
end="Tekst"><hi rend="italic">делижанс, дилижанс</hi> (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола кој 
“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p rend="Tekst">драстичан (гр.) — груб, с 
равила церемонијала који се примењује у дипломатским односима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре до 
ијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа 
ој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у  
бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дискант</hi> (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце  
"Tekst"><hi rend="italic">дишпенсација, диспензација</hi> (лат. dіspensatіo) — разрешавање од н 
>Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не  
и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела  
а познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало,  
 трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се 
оли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доис 
nd="Tekst"><hi rend="italic">музикалише дихтунг</hi> (нем. musіkalіsche Dіchtung) — музичка пес 
 игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалуз 
штено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пр 
тнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, к 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дишпенсација, диспензација</hi> (лат. dіspensatіo) — ра 
десет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{ 
и пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све кли 
које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p ren 
ваца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе 
 тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш  
убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба 
hi> — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропа 
Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а 
лободан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p>  
ekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенб 
м.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, назд 
="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца  
> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем 
га дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појач 
чне једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како 
сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем 
ав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилу 
 породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> 
 ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку ли 
и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и  
каче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{ 
доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се 
{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Доз 
своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Tekst">Пе 
 кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а о 
то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је ле 
ка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон. 
 алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку,  
а иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend= 
лено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; за 
 тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућа 
шаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала  
ратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Пр 
ступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан  
сни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким тр 
> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да јед 
 матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за 
о озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види  
ојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле 
гажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p>  
 и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Господине Ш 
а и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теб 
вде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем 
до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако поучава, к 
лежио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати 
разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Tekst" 
аним, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на ко 
rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до сутра. </ 
сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако 
ековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су нек 
тима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовс 
 и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. 
ши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи  
Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака,  
да радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до смрти. 
д му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен 
 служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „ 
свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је  
ици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тр 
 Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогруш 
кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана 
Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торња 
а крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоћ 
и.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend=" 
kst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мор 
ургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p r 
у да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и ста 
аквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} П 
дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет 
на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tek 
уго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. < 
у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ до 
сподара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p re 
ио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удо 
акав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати бо 
се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господ 
p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговар 
> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst"> 
 побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p rend="Tekst"> 
абаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да са 
p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он 
/p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и остаћемо до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни др 
 за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот 
пет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} 
 одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На л 
талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno 
 им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо за 
> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S 
ано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио 
 све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назначеног села. </p> <p rend="Tekst">Господар 
 ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} 
свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса 
{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, са 
лице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до го 
и има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар сво 
х овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски  
, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарц 
но, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча и 
 за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али пос 
st">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме 
 опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби ј 
 а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лагано да 
ар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Со 
да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Ко 
ије имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код 
та сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, 
редводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за и 
о прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{ 
Госпођа је сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, милостива, чиним подворење. </p> <p rend="Te 
већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дош 
а, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у 
Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Несторе. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро да 
алост ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити што 
д оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега по 
 кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није ож 
те теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравај 
н испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не 
олачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској н 
сте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да в 
вата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада 
end="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча кошта. </p> 
, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски 
мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И 
себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пер 
спруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а та 
речар. </p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p>  
на, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас о 
 видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend="Tekst">Господар Софра слатко с 
уској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико  
 господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је  
џак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, 
тељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако 
кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се пр 
но. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p rend="T 
на стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим  
ах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му пи 
 праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, јед 
Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана 
ца до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Teks 
ола.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи 
у дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у 
>— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p ren 
е доћи ћете? </p> <p rend="Tekst">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend="Te 
у.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{ 
а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је  
ла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend= 
ласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу д 
t">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза у 
е новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па 
и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend= 
 енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Мард 
 Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о путниц 
st">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend= 
задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан,  
ули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је о 
</p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst" 
.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочиј 
Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ мо 
end="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p ren 
шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита  
На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је П 
ка са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за  
.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опс 
ваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада </p> <p rend="Tekst">шкопац — ушкопљ 
 (лат. profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пр 
><hi rend="italic">Хасна</hi> — корист, добит </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хегеде</hi 
S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши  
одно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин 
ње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst" 
знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма ком 
офит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Ан 
и, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и 
тирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није  
који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, п 
атно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кућ 
 се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па ка 
 три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере 
обошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Н 
и сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде так 
а па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се свак 
ма вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје  
у Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на пијацу, 
 rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} 
ка: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем  
 валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца о 
тив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S 
је имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газд 
мику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо  
ни, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. < 
Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-тр 
пези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив,  
} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а мо 
ов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се стар 
фит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом проб 
 — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена 
р за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без с 
ам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p re 
ова. </p> <p rend="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то  
аква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држ 
 купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју бар 
и подели. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и послушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе  
ођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу води 
> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и  
p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем  
ску комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, друшт 
ога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а п 
о професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда ниј 
учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p>  
ишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге во 
сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром?  
ру Софри. </p> <p rend="Tekst">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га мора 
{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девој 
д сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сак 
ekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове.  
извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац,  
ца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика м 
ао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ 
муркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S}  
i rend="italic">Ћеф</hi> (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље </p> <p rend="Tekst"> 
ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Добро, промислићу се, корак је опасан . . . </p> <p ren 
оглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! </p> <p rend="Tekst">Отац се не одазва. </p 
ржати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">— Добро. </p> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питај 
 Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасв 
лачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p  
Шамика мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу  
а, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p re 
се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите  
st">— Јесам три. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито ш 
пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први 
не, маше главом. </p> <p rend="Tekst">— Добро је. </p> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а  
ку мајестетично. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли! </p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп б 
ром окован штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако ист 
д јој осамнаест. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знат 
 допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Пол 
лачекова обитељ? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, шт 
, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар 
коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време  
а види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба  
ну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика  
је год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обе 
т и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запр 
Tekst">Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
 цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на б 
>Размишља. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе 
то допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се договорити? </p> <p rend="Tekst">— М 
м са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда 
у Талијанску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз 
ан, Несторе. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ усе 
 </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p  
поразговарамо. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend 
цу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{ 
бучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је 
онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не мог 
Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на препоруку Шамикину. </p> <p rend="Glava 
ојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека др 
Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајл 
 је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мислим.  
вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец уч 
kst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам  
 Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није т 
 за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те бан 
 водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све то  
>— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у санду 
плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, јецају. </p> 
 жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти 
</p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код истог г 
ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S}  
вај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди весела 
 године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог 
 фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа  
} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест ос 
ичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S}  
одине! </p> <p rend="Tekst">Ствар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф бо 
епознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштв 
t">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк,  
ашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред  
ом балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео. 
н.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када трг 
че ракије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јово,  
и виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, 
ојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p r 
rend="Tekst">— Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући  
 имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам.{S}  
? </p> <p rend="Tekst">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако 
за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет  
ш два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци прек 
молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’ нек’ бу 
ла си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst"> 
ико добро. </p> <p rend="Tekst">— Какво добро? </p> <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви д 
 разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">— Какво добро? </p> <p rend 
 се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} 
ита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомо 
 напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себ 
е, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућа 
p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend= 
д сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима 
ош три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трго 
о месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у ку 
а се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већ 
парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жало 
сподар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, 
цу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оста 
тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p ren 
е.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена 
сти, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповед 
н је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болес 
, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> 
тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути ка 
 rend="Tekst">— Саро, донеси вина, оног доброг. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и насп 
</p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доброг „теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му 
ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећ 
кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи пре 
свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? </p> <p rend="T 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пане добродзјејни</hi> (пољ.) — Милостиви господине . . . </ 
вима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, 
ши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима п 
ме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он  
адба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролаз 
м умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза 
крепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом 
ом трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p>  
 шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend="Tekst">К 
<p rend="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно  
 никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нем 
аве?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће  
шити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају 
ом матером; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада. 
 Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и 
 њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им  
ило да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p rend="Tekst">Гос 
товетно. </p> <p rend="Tekst">— А ви га довезите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и оду.  
ом не могу седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују 
љство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p rend=" 
 песму: „Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} Довео је у „удивленије” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фр 
у Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће ј 
 Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи,  
та? </p> <p rend="Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p r 
 лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају на вратима. 
 миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хв 
ти.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Tekst 
ницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста га 
p rend="Tekst">— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S 
 ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али  
а је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S}  
на.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљ 
а прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек 
е опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао 
ли би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син 
ац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околност 
. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра  
да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="T 
х двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с б 
пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је ч 
е Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дат 
nd="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се 
 кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао пра 
 оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend="Tekst" 
end="Tekst">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала н 
kst">Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разговар 
 сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити 
уди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат. 
 rend="Tekst">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе са 
, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у к 
алу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, 
<p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се договорити? </p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра, код ме 
, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али 
и одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај договору. </p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана  
st">Уговор је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у соб 
па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и д 
 Стрпимо се малко. </p> <p rend="Tekst">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако до 
о усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не м 
грејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар  
"Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако припов 
пође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и 
и она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ 
d="italic">случити се</hi> — десити се, догодити де </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Совј 
d="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је д 
о издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта 
кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим другов 
чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на 
">алатура</hi> (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend="Tekst" 
а ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа  
re) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пирин 
 имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем,  
Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце 
за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре,  
 нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; и 
 је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала 
авић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра. 
кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишка 
авио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповеда 
им.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „а 
ар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио 
} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит т 
 према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину 
S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отп 
као какав калфа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">—  
у се обадвојица. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег 
 поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили де 
 започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’  
и млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сут 
удили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су 
а.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и 
оњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема 
<p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tek 
ва зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сва 
прца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и по 
а — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после  
ољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па по 
седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак д 
збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер с 
ом колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледај 
S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда ј 
озива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у прот 
Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у 
чне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча  
вој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једни 
ругима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар С 
иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачек 
S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега из 
/p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још д 
 помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна ш 
ло било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувст 
ом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Опр 
осле ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћи ћемо. </p> <p  
а је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, 
ило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме зан 
 опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венец 
узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујз 
ви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић у 
"Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. < 
ре пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и 
пет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако  
тим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га  
ка један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда  
е и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред так 
оне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend=" 
утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другом 
са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, л 
ква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у под 
и, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики ј 
rend="Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите  
нарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла 
алог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst" 
амче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову п 
p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с  
еби дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока 
то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже д 
и’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији 
и казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио.  
ћанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка вр 
 само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, 
ожи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима 
 <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S}  
 момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мр 
 се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у ред 
виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend 
ти већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика ј 
> <p rend="Tekst">Виче шегрта.{S} Милан дође. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи 
>— Изволите. </p> <p rend="Tekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бок 
{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опк 
так рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана ре 
о латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјезд 
! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стој 
а меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, ја 
добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на зн 
бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра по 
балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео 
ди то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и  
причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, ф 
гова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, 
антазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и с 
а види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан  
жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} Све празно вр 
ијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је  
} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш.,  
ом родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика 
уд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за госпо 
у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Н 
 tempo познаје се. </p> <p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног б 
њи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га 
то слободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац  
 не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња. 
а на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S 
ву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанств 
једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> < 
>— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . к 
рати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати 
и, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча оп 
Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо 
и, вици</hi> (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар ја 
опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дуна 
hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{ 
uno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S}  
После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} 
бека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Ве 
алендар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се од 
 се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p rend="Tekst">— Пишите тестаменат. 
да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се с 
 чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми с 
господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коњ 
фра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча  
спитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p r 
’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’  
оручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до 
вају. </p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал 
/p> <p rend="Tekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Див 
S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, 
д једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p 
 и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле  
езије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас,  
 ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати. 
лоне се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="T 
и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају шт 
nd="Drop_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па  
реднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачу 
 да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га 
</p> <p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Так 
{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика виш 
p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној ве 
ту упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога госп 
аље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дв 
ођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га  
ати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Ч 
грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери 
авао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што 
. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Коши 
е лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ос 
цу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, 
 и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назначеног села. </p> <p rend="Tekst">Гос 
t">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш виш 
ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи  
> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек 
тајер</hi> (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, пустоловина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима 
ју за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола  
ник дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Л 
rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па о 
ута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици п 
d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање дел 
љала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако  
etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из 
ила добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, к 
kst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу 
Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо  
раја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S 
 почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p r 
>Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, 
а, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен 
{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу с 
 зове свећеника. </p> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да се причестим. </p> <p rend="Tekst"> 
 и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Соф 
S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна пл 
питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде  
тојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столар 
о, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, 
ољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековим 
.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда 
же до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сад 
онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове муже 
 су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После  
и арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од ч 
ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p ren 
атељи потпомагали. </p> <p rend="Tekst">Доиста, Шамика је прави мученик. </p> <p rend="Tekst">К 
ра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра те 
ekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па ви 
е.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend= 
 rend="Tekst">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, 
абава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; испл 
више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти неш 
еког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а 
да.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава К 
ајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извл 
’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред ста 
их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кре 
отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst 
апатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Так 
сије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је инач 
nd="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на м 
p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета 
, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну,  
Tekst">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend="Glava">V </p> <p r 
а” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У ж 
али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; 
де сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу 
а, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уг 
око, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом посл 
дом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мал 
ма Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисл 
st">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или о 
ћеш тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умр 
седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. < 
, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила. 
Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то  
 га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. < 
му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошт 
ка, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend 
е то било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми н 
><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одмори 
а Софре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе 
 још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашк 
d="italic">corpus delіctі</hi> (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу </p> <p rend="Teks 
штујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу 
 </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови пр 
едства, због материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба 
lіctі</hi> (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ац се не одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst" 
вити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу  
t">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="T 
 креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">—  
ао мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је 
рисутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља 
 вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће 
.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење пл 
ише деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страд 
изгледа на боље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор тако каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умр 
ре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Ка 
рат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике.  
p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви п 
то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље 
 фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је 
гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју 
р — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи не 
бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са 
ови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се разговарају; Чам 
е пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опо 
већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро ј 
о нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </p> <p rend="T 
све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде  
 о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то и 
ро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} 
е недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то 
ћи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је прекинуто. </p> <p  
> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене по 
рај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Ш 
 у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од сед 
S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с 
даред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово п 
дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, как 
ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сок 
d="Tekst">Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес  
тва.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само ш 
офра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада,  
ити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, ко 
 Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад  
 <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то  
Профит”. </p> <p rend="Tekst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је 
...{S}Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен  
посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак 
 гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине ц 
дном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште 
а собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кр 
фра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе 
и, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кири 
 rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ци 
end="Tekst">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето к 
дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра обично би учитељ 
разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — им 
и и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом 
у? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Г 
и: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, 
ами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад  
за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурд 
/p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, 
ала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Разми 
{S} Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче ж 
ењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend 
d="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећ 
у у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахт 
т, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још у 
рата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема 
</p> <p rend="Tekst">— Старог господара доле вешају, помагајте! </p> <p rend="Tekst">Шамика узм 
о на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{ 
ом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом р 
брушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест сти 
офра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је от 
мика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од кас 
ће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господст 
у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може т 
тник, светац као заштитник породице или дома </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пегаз</hi>  
а</hi> (фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа учитељица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
alic">принципал</hi> (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина </p> < 
. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{ 
година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамч 
">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарск 
и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, пре 
а са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на кару 
примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћиц 
ћу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се  
nd="Tekst">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— 
 Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи По 
 вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и свак 
<hi rend="italic">Домбровски</hi> — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у По 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Домбровски</hi> — Јан Домбровски (1755—1818), пољски пл 
латина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. </p> <p r 
исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад Софра прегледа  
иљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у со 
 сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте 
лају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, знач 
идео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слик 
на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Д 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Дон Кихот</hi> (шп. <hi rend="italic">Don Quіjote)</hi> 
уцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су 
да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p re 
 брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S 
апоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, дого 
у готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето ка 
>Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га  
а више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет поч 
де. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно 
о да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него  
екати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са пла 
кају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, 
ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто то? < 
н, игра као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су  
оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижа 
си таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господа 
, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кр 
 исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} Пр 
 послаћемо. </p> <p rend="Tekst">Још се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S 
нетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> 
оту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра тр 
дава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другар 
а му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове к 
ekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи  
пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није в 
 младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнут 
nі, vіdі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики к 
подар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико н 
о дошли! </p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа д 
 се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша”  
 из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици л 
а; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако господар Софра са поро 
 сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Tekst">—  
нагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај  
<p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p rend="Tekst">Кречар пок 
! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева. 
брог. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, д 
рцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале  
, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу 
.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце, н 
е се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику м 
епу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и  
> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за 
на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p re 
амча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њ 
за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи 
/p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{ 
ву, црну. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе каву. </p> <p rend="Tekst">— Седите малко.{S} Хо 
едомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па зар т 
 rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам за  
Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p re 
опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси вина, оног доброг. </p> <p rend="Tekst">Госпођа  
S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она укл 
мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску 
end="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst">Господара Софре слаба 
 му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} К 
донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, сна 
} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне о 
 отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. „Аус 
 Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ни 
ринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла 
 ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете 
ојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет 
о. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане  
о, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него ш 
 отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Кра 
тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="T 
деше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па  
ци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум 
о је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, 
и, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обу 
ка, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” 
епа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље 
о у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, 
p> <p rend="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, г 
ekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S 
сто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха н 
 му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} 
о: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам  
ла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи 
ца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац  
миње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галан 
 богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је ј 
о. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица је! 
kst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се н 
 </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p re 
Tekst">После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допа 
 допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Н 
! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћет 
длазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што 
руги. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика и 
дно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тр 
> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ствар. </p> 
 </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није м 
<p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Красна, з 
и. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="Tekst">— Добро. 
питују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена 
ођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика мо 
кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи 
 се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже  
 „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, уз 
 у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријат 
ра Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држа 
ога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином 
 музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с л 
ши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри допада се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо 
о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка госпо 
мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек зевн 
о презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гум 
дног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају ку 
hi rend="italic">говети</hi> — угађати, допадати се </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гога 
="italic">пикантан</hi> (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив </p> <p rend="Te 
ке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Ш 
 </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време 
з свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у н 
 погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молер 
није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хт 
 Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакл 
ако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још  
уриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} С 
да Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпо 
према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није н 
а Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паули 
ије рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав младић 
а косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао р 
већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности </ 
да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад 
домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још заба 
S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за Софрониј 
а је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и 
ости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после до 
девојци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна 
а се насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамо 
ете, „визите” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, 
ко пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p rend="Tekst">А 
 је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst" 
не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">С 
а, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваш 
из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, domіne spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки 
иће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се 
а на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p  
">— Знам. </p> <p rend="Tekst">— Она не допушта. </p> <p rend="Tekst">— И то знам. </p> <p rend 
амча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, д 
 rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> < 
кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе 
с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p rend="Tek 
е ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком  
ва „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели 
а већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт 
, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му т 
атеријал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, 
 је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пр 
. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За с 
а је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо те 
S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног  
t">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Жи 
ар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мо 
{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријате 
после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђерда 
ашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p> < 
и и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца 
толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадиј 
 увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам 
о, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Ску 
це.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза  
пунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га  
ekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, 
дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велик 
 rend="Tekst">— Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам т 
подар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја 
: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња  
и, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, 
и ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољ 
, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend= 
 на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају  
Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend="Tekst"> 
пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша сед 
 јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у т 
ти крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê 
богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ св 
е се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан ј 
, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S}  
.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst"> 
 да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад ј 
{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром 
волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи мла 
, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и 
ше пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео 
рати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Ми 
 ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на 
{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње  
мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарт 
 друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађ 
ан стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и ј 
іcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p 
t">— Биће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не м 
 што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад  
 тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Te 
подар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику 
> <p rend="Tekst">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранит 
p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, п 
 за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, 
 ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на в 
еса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из  
опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, 
 научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не пл 
е силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој  
од мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекој 
веселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар 
е смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, ниј 
rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га и 
 дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p 
его дебео процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, сам 
ик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па 
 је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
м седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за 
и, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у пла 
 тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Ј 
ро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шами 
е су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом сме 
тра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше 
 да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћи ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да ид 
ачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигур 
шли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путуј 
ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и 
лати и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан 
ез службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи г 
орам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе нап 
ако сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао 
довољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ва 
{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано  
к само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лу 
ње госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи веч 
"Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Т 
; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., 
ли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се ме 
вину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи:  
.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, 
 </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Дака 
ком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst" 
ја мислим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? </p> <p rend="Tekst">— Ако добијем билету, — 
послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио. 
end="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћете доћи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Бићу срећа 
 <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је 
кове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, 
.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа М 
S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет  
репоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „п 
и теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{ 
 rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи 
 господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће  
стра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар Софра наб 
/p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Teks 
ао из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, поседа 
има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по цел 
омисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p r 
 само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет 
kst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином 
и, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамик 
прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар 
рекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">XVIII </p> <p rend="Tekst">< 
вим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Te 
у цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но јо 
сти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. К.” </p> <p rend=" 
одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „аус 
 муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да 
 је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагд 
у растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео 
 учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклу 
ад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пел 
} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат пос 
âм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти  
end="Tekst">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и  
спођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господ 
ти дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцен 
 </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга мл 
ристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама 
/p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S 
е свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ ста 
д Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово и 
рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учи 
месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна  
 дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва дочека’.{S} Одем т 
и да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, п 
Sіe mіt mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости п 
саде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а за 
ог шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{ 
м узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли 
н лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, п 
баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; ра 
> <p rend="Tekst">— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали 
ило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хи 
="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="T 
d="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору 
 Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоц 
мику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p ren 
зе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разго 
е форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада 
одару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{ 
е. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саст 
осле обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће  
покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је упр 
ет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Ш 
оре у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећа 
ово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мил 
1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потук 
> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">oculata</ 
гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— 
rend="Tekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише крата 
о збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако 
</p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p 
 да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред искрсне де 
 много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако 
Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, — одговори Полач 
пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о 
итају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљ 
или, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу пост 
ретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из в 
 се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао  
је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: 
сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему  
ekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p 
ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца ј 
одом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, д 
л Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{ 
ела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и му 
 и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад ви 
ма новог? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> < 
Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и  
гистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у  
ући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола п 
богом! </p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p rend=" 
даш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу 
ти Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра 
естетично. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли! </p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп букет,  
и, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље.  
е.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође  
 право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">регула</hi> 
ом посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p>  
ромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гарнирати</ 
ic">либе мутер</hi> (нем. Liebe Mutter) драга мајко! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Лид 
т у форми писма. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако у 
добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отп 
јем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само 
анаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="T 
е вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Te 
ори писмо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Драги Шамика, </p> <p rend="Tekst">Твоје писмо примио с 
} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p 
kst">— Добро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> < 
обоје променили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је особито. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S 
код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, оп 
чиним подворење. </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend=" 
ика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, 
.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од 
едну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребац 
однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драговољно. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је 
nd="italic">адиђар</hi> — накит, украс, драгуљ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Адон, Адо 
ratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражесност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грк</ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Драј Мускетире</hi> (нем. Dreі Musketіre) — <hi rend="i 
лександра Диме-Оца </p> <p rend="Tekst">драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан </p>  
у; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за 
ет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и в 
<p rend="Tekst">— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом о 
deratіo) — савез, удружење, савез двеју држава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">corpus de 
ова, било много у готово свим европским државама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Чардаш< 
итомир</hi> — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини </p> <p rend="Tekst"> 
d="Tekst">штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p rend="Tekst">штафирунг (нем.  
769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">б 
ekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори з 
">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, 
то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не 
ви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране обле 
ћа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд жен 
nd="italic">attіtude</hi> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p 
lic">detentіo rei alienae</hi> (лат.) — држање, присвајање туђе ствари </p> <p rend="Tekst"><hi 
допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S 
нски сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, 
. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија и 
тичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец,  
е биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи  
е предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова 
 банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету. 
о свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико к 
ар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tek 
че. </p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га  
и.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи,  
, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст 
шњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „ 
гатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend=" 
вар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам 
ред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако 
 rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Ма 
о одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">— Добро. </p> <p 
рив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди.  
умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умр 
о пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се пл 
 јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Ч 
 То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на б 
 су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На 
а нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која до 
e) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лустр 
опови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чуј 
ка све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега при 
 ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим дево 
_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и донесе 
вао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га  
времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на о 
 у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{ 
>Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А зна 
 одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запит 
ча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S}  
ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S}  
 никада. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p 
ујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није би 
шта друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, 
 каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби,  
е тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће му 
е једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива с 
гује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, с 
мча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висо 
времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар 
азао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај с 
иди се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p  
се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” ве 
 руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, кр 
пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst" 
е, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном ре 
је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара. 
уге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је  
оји. </p> <p rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{ 
 Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се 
н</hi> (лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрзак, неучтив </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">и 
му је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не п 
 преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамч 
 луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоре 
, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend="Tekst">Го 
ило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућан 
="italic">камарат</hi> (фр. camarade) — друг, пријатељ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">C 
’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све вре 
— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред морамо умрети.{ 
идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта  
 у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је им 
поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао,  
ике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој в 
уњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се је 
тр шос</hi> (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
една, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за  
еди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} 
ји напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад 
 ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли ч 
и излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу д 
пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend="Tekst 
је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и 
руји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </ 
о сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли к 
није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у дв 
и били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени с 
 своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се 
 су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </ 
, сврши једаред! </p> <p rend="Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </ 
вно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је госпо 
d="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не 
 онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће м 
е на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје,  
них врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, м 
ражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ства 
S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, п 
 „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан та 
t">— Како?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути 
>— Па иди једаред! </p> <p rend="Tekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Им 
тра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба  
укле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он 
ами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ м 
.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је по 
{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пр 
пођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану. 
од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} 
дан оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; т 
 Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одја 
атраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трг 
ekst"><hi rend="italic">ружичало</hi> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и 
 играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И к 
ан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад С 
ешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант 
толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и по 
ије већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадвоји 
 хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек посла 
ре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S 
ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју кол 
">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умируј 
посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и вра 
нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф по 
аг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господар 
пошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљ 
ела у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање 
го.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву  
 је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да 
">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="Glava">XVI </p> <p rend="Tekst 
ти; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њим 
ила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p rend="Teks 
лико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ств 
ужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и ве 
о били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него  
прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово,  
амести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак,  
 њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар изв 
ремести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра наложи 
 на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако 
емојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не п 
} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећен 
наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend="Tekst">При концу ве 
оњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{ 
анцуска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе бибер 
о пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па ј 
</p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{ 
и, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> 
<p rend="Tekst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај 
овом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} 
уо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опе 
убитеље нечега која не одговара процени других купаца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пр 
, Домбровског, Поњатовског и још многих других. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге служе. </p> <p 
вине, „Theaterzeіtung”, „Damenzeіtung”, друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{ 
ањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину б 
о. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, 
 rend="Tekst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је гот 
четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натш 
ам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вина? </p> <p ren 
каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p 
alic">отр шос</hi> (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго </p> <p rend="Tekst"><h 
око десет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друго ништа? </p> <p rend="Tekst">— И половаче ракије.  
, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> 
 то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p ren 
kst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају т 
а пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, 
ekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend="Tekst" 
 стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p r 
ки фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати 
ру даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом ка 
коловића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна 
ери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика в 
и шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам с 
руго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помога 
а! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод друго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај  
а му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није к 
шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више  
а читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend= 
 путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него 
е одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p>  
. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим друго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше одане. </p> <p 
ви пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једно 
tre chause) — друго, друга ствар, нешто друго </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пане добро 
 се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи  
t">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут пр 
ије већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, али немојте  
ост ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тач 
им путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати  
Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, 
р Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба 
 к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи м 
о Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се не 
> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни другови. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend=" 
 све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} 
 једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руц 
ју.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па  
ирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добош 
оглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, м 
 Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата. 
вота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из глав 
господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{ 
 његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали 
кој нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Софре  
м једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу ни 
p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S}  
 шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи. 
нда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повук 
сам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне 
таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} 
жава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута,  
јена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави р 
nd="Tekst">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учин 
 стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљи 
, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. д 
s à dos</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Један другом смо потпомагали. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. 
о лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{ 
један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” 
сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} 
ли противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар,  
 трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да 
kst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— 
ekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, 
у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви 
> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је к 
две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три 
 за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је готова 
, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, он 
оћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после д 
 rend="Tekst">— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тра 
ко узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава,  
у, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика  
оје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S}  
 Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на диван. </p> < 
S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши к 
агновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чу 
hi> (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p> <p rend="Tekst"><h 
Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока  
у година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да  
nd="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или  
 су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, слав 
то могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди н 
да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p 
 његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ће с 
ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи з 
ина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tek 
еће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господа 
о.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго 
саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати. 
о, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{ 
ен богатим и угледним женама грађанског друштва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бламаж</ 
ена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут каве. 
а понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
">Ранг</hi> (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p rend="Teks 
 У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика 
ом почастио.{S} После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаш 
и примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар  
један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, к 
чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог  
ас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му ис 
тане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје д 
подар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш к 
сна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} На 
d="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Го 
nd="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје  
<p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p>  
Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао 
хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни 
фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама 
 женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. 
="italic">хотволе</hi> — високо, отмено друштво </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хунцутар 
ноги остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец  
, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина 
о без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу 
„тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и пр 
ује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господар 
 мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бави 
 „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих 
 прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења </p> <p rend="Te 
ма једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира 
усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ак 
згледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим  
омене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на и 
 један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Г 
<hi rend="italic">тремоло</hi> (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног  
орњет</hi> (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst" 
цу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио как 
о уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo п 
 морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p 
ад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамик 
Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више вл 
срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Ш 
> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соф 
никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млади Полачек није био код 
 проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Креч 
ковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима раз 
п (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ре 
 њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S}  
ађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend 
 у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетс 
осподара Софру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром 
сле вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p re 
на.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом;  
 ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst 
ла, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе  
но кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, д 
о најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S 
пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се,  
ари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сла 
ра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље 
ic">pіccolo</hi> (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву 
идиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је б 
.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донек 
} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред см 
 лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p rend="Tekst">— Сад — 
арбонари одело</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили ит 
рмин три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг термин. </p> <p rend="Tekst">— После три године, ак 
век цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{ 
nd="Tekst">реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника </p> <p re 
к нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незаду 
t">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду 
иправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. 
ало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде д 
рисиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p rend="Tekst 
>— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за 
ада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад 
ошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се 
који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер 
 <p rend="Tekst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend="Tekst">Наступи двадес 
или.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p r 
ок, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке 
ебујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати  
{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртења 
ица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p 
ба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: 
оћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до 
а Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук  
рло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} П 
t">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двоји 
ега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} По 
c">герок</hi> (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </ 
 дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend="Tekst">Дође вр 
еколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и к 
треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend= 
"italic">венецијанер</hi> — врста лаког дугачког капута, врскапут </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
дња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу 
 унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па  
ај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цили 
 млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл 
 жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је пра 
t">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst 
nd="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} 
 rend="Tekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га  
а Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по  
ља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о т 
тац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p  
="Tekst">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу  
 увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути  
путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну  
чиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега же 
 Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнут 
 — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, п 
кстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у са 
S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но  
ладић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канд 
ра научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту бир 
у, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно 
ио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">С 
 увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готов 
ница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{ 
а и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код ку 
{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p rend="Te 
чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} П 
="Tekst">— Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе з 
 Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том позна 
а ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скор 
и и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend="Glava"> 
путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па он 
 пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, 
 пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са  
} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше 
о као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ  
ринти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине,  
ној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у кред 
о сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого сал 
ићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путов 
 на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p rend="Te 
платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар н 
ош доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумач 
 се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p> <p rend="Tekst">....{S}Чакши 
Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно к 
антна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p 
сподар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још прек 
оја је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим но 
alic">риф</hi> — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сло 
о буде противна? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p re 
уку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било 
градирати, ражаловати, разрешити некога дужности </p> <p rend="Tekst">каснар — благајник </p> < 
 армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испи 
амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и захвали се. 
и.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у у 
{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и т 
 сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени до 
м трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p rend="T 
брној кутици бесприметно остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то 
само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате 
 Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{ 
ака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској  
ekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице, тринаест, не 
аца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да наку 
старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glava">XI </p> 
ници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па о 
 у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вакација< 
у.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто ф 
t">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, жита 
Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ewiger Ju 
"Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо гос 
мо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да  
и.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је П 
ед вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућан 
да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг  
 кочијашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту 
p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у еконо 
 </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до смрти. </p> <p  
<p rend="Tekst">Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како 
} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш 
аздарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог 
 мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена 
ама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи 
Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера ј 
 rend="Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси би 
 отворити? </p> <p rend="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани  
ем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту п 
мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. 
. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хи 
м. </p> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, до 
ропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="T 
"Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Te 
 пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, п 
останем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити. 
">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта 
да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} Т 
о што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је 
већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто нави 
дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није  
атица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам годи 
аног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он  
о би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p rend="Teks 
 једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за друг 
Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Несторе. </p>  
ица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него с 
ћанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај  
nd="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst 
S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S 
љешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекне 
фра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда о 
у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб 
нију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још  
"Tekst">— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзн 
{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мал 
<p rend="Tekst">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом,  
о што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ в 
ла као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Ша 
едан бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојен 
p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— В 
ао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин 
Handlung« — ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ств 
 време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере  
 пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао 
епо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем  
 пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} И 
Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p r 
во још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Мл 
 бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу з 
когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго н 
 и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу в 
S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му н 
а дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госп 
ма једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види ка 
ера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је  
 предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је 
све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави н 
rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много м 
ему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски 
у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ 
етаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пе 
"Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> < 
мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="Tekst"> 
 са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „ал 
у, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. < 
>Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота  
е каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Госп 
им очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видет 
 — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јан 
иђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучав 
пировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на в 
жа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p 
и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p rend="Glava" 
стиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рек 
d="Tekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а 
i> (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
ице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; 
 искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је  
Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p 
 господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим др 
80—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке 
се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{ 
срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче 
ије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинца 
десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дв 
удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати  
Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан 
амча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао,  
и? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам  
на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више д 
едно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда  
о руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једн 
ој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да  
"Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако с 
 Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, 
d="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад вошта 
ет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се му 
ста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p  
">— Пишите тестаменат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо  
>Пију. </p> <p rend="Tekst">— Бог да му душу прости! </p> <p rend="Glava">XXI </p> <p rend="Tek 
атак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све  
есет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се ж 
 <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> 
роз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подр 
мчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p rend="Tekst"><h 
ророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
а не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у соби. 
kst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> < 
 велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па  
вао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто 
но живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за ње 
ве је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шам 
е, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене 
.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — garde de robe.{S} Шам 
подар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику дети 
Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend= 
ћици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, об 
бу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst" 
рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице по 
ујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам д 
end="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било би, — али, зна 
 зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мал 
до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта гово 
 имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли 
 Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S}  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ђур</hi> (мађ.{S} Győr) — град у северозападној Мађарск 
ином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети 
ше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље иша 
 ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећ 
к’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </ 
Tekst">Размишља. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао п 
е баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p 
">— Ма до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо вре 
 рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Te 
 донесе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{ 
да се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да 
у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта з 
 На сваки начин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка  
м поразговарамо. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p re 
акле, доћи ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради. 
талијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онд 
оји вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде јо 
у нами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит 
t">— А зашто то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изг 
 шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p 
е бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није 
kst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задо 
="Tekst">— Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— С 
 </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац г 
утра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p r 
end="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер,  
 моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од ово 
мчу. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта  
зим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p  
 подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> < 
у и вади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p 
ве игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, новаца, </p> <p rend="Tekst">Кречар вади но 
ита шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Ч 
господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а пок 
kst">— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја д 
kst">— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пљесне Кречаре 
ваљда није умро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча  
 су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Доб 
о сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једн 
онових ратова, било много у готово свим европским државама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} О 
</p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не пла 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">егзекуција</hi> (лат. exsecutіo) — извршење путем закон 
говини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за тр 
 га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек о 
 ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим ј 
 није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend="Tekst"> 
 претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но ни 
ртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год мислит 
морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио мно 
 и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало о 
ар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ексцелент</hi> (лат. excellent) — изврстан </p> <p rend 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">екузе</hi> — врста игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">елегант</hi> (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен </p 
раузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну  
 валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилд 
епа фигура, говори талијански, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p rend="Teks 
, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ 
е била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију дев 
рацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Луј 
р добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота.{ 
 отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући,  
t"><hi rend="italic">dandy</hi> (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић </p> <p rend="Tekst">< 
rend="italic">gentlemen</hi> (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек </p> <p rend="Teks 
end="italic">маншестар, манчестар</hi> (енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту,  
nd="Tekst"><hi rend="italic">вист</hi> (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 5 
nd="Tekst"><hi rend="italic">пунш</hi> (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњак 
 rend="italic">вист</hi> (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће  
илипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">армициј 
ук</hi> — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експед 
 и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> 
и беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S 
ан марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> < 
0), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмог 
куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у к 
">Сизиф</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреде 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа  
end="Tekst"><hi rend="italic">ауф мајне ере</hi> (нем. <hi rend="italic">auf meine Ere)</hi> —  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Д 
ети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан д 
p> <p rend="Tekst">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па добр 
еће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, н 
â унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend= 
 кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S 
.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на д 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">еспап</hi> — роба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам за лајпцишки еспап 
капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да 
 лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенут 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Естер, Естира</hi> — по старозаветној књизи: жена навил 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Естер, Естира</hi> — по старозаветној књизи: жена навилонског  
а у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
nd="Tekst"><hi rend="italic">етикеција, етикета</hi> (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">етикеција, етикета</hi> (фр. étiquette) — дворски обича 
он! </p> <p rend="Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{ 
d="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— 
к ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p ren 
е пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p rend="Tekst">— Право каже Чамча, т 
аг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио  
 си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend 
, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Teks 
: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чист 
га ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћ 
kst">Чита писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Te 
ада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Сад  
 устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево  
p_slovo_Char">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend=" 
ци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу  
учен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга поне 
м нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им д 
у још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо  
/p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздравље ручак!{S} Д 
молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа как 
и код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ готово? </p> 
на равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мизерабл 
 (Аглаја</hi> — сјај, <hi rend="italic">Еуфросина</hi> — веселост, <hi rend="italic">Талија</hi 
 — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљи 
ctabіlіs amіce, ego sum nobіlіs polonus ех stіrpe Jaroslavsky. („Слуга сам, поглавити господине 
свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, к 
> (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, жалба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инштитут,  
кета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend="Glava">XXIII </p> <p rend=" 
d="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Вел 
акше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика замишљен. </p> <p ren 
офра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи  
и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља своје 
и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S}  
латићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах 
у госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </p> <p rend="Tekst">— З 
ђарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „лединге 
је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жало 
 дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад  
господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого,  
ући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра има једног 
сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам 
адне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забата 
ти. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он м 
еца. </p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, С 
а.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, гос 
S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже д 
окварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почн 
дмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још и Кр 
а, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у б 
тен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми  
end="Tekst"><hi rend="italic">Жалузина, жалузија</hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танки 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Жалузина, жалузија</hi> (фр. jalousie) — прозорски капа 
осподичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна  
 Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуг 
/p> <p rend="Tekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није д 
што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p ren 
, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је забо 
шта ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађи 
и свирате гитар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p r 
шито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и 
мо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p 
о је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако  
во, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је  
а садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштов 
. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Ис 
 кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p  
Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам ш 
 примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> < 
 кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пер 
 само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} 
је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Teks 
мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам 
за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут  
ко к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шами 
. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годин 
о опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински р 
бе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst">— Вид 
исмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све 
од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Ш 
ву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са  
 боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, свет 
 је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала 
кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати. 
talic">ајслибан</hi> (нем. Eіsenbahn) — железница, воз </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">а 
ле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове  
небрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, 
не, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи. </p> < 
 није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није м 
па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend=" 
ати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану н 
end="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend="Teks 
а Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> < 
ју”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend 
 фр. passіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">п 
 наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку ук 
сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокаци 
га је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до 
 стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шами 
и ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </ 
talic">фрау</hi> (нем. Frau) — госпођа, жена </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фишкал, фис 
ој митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> <p rend="Tekst"><h 
о сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без 
, Естира</hi> — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне ле 
rend="italic">академикерка</hi> (гр.) — жена са вишим образовањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
st"><hi rend="italic">Френегонда</hi> — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о пре 
kst"><hi rend="italic">Хијоткиња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p r 
блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише ј 
lic">Брунхилда</hi> — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која с 
вде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад с 
} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је 
ољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, а 
о имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S}  
. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ди 
ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали. 
ају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица к 
је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко сме 
о: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, 
="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у к 
end="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst 
— отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">garde de 
ост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
раз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, о 
 која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фред 
ати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S 
meae</hi> (лат.) — због осрамоћења моје жене </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">протокол</h 
/p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још 
<p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — 
! </p> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} 
 Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Бл 
 <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, 
 стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао 
или; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоме 
nd="Tekst">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго  
ав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му 
мерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа 
чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не окл 
 жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину да 
е му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар дов 
{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је  
ице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „др 
ље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма 
 за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла,  
} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће  
руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика изме 
ана била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар 
 што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкурен 
а живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p re 
што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске 
.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и месец 
ајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како 
а мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајл 
умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Tekst">Шамика приповеда о том бал 
ити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала 
 ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може казати?{S} И дру 
гатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, сам 
 покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши јед 
а био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шам 
ритешњавати, сметати; <hi rend="italic">женирати</hi> се устезати се, устручавати се </p> <p re 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">женирати</hi> (фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, с 
рио. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, жените се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да узмем? </p> < 
и?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за о 
нге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, 
Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по др 
бро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког в 
ти.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља м 
Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу. </p> <p rend="Teks 
ег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да 
nd="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p 
аред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу  
мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и ка 
t">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, у 
p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погле 
} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад ч 
st">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, 
осподар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба ви 
офре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет 
Tekst"><hi rend="italic">рајфрек</hi> — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару гр 
>кринолин</hi> (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем 
егова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. </p> <p rend="Te 
помоћи? </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јес 
 но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једно 
 а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака 
 и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак 
amenzeіtung</hi> (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо с 
земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву  
{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још 
ару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете;  
е држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, по 
вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болесне женске? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем  
а измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Ш 
омогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="T 
ине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Ма 
 седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend="Tekst" 
{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је река 
а.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалил 
е се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тич 
 Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза о 
/p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па  
ме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је некако  
} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа 
ије чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све ј 
е подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је  
је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да кон 
ле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта 
е, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више же 
лда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се 
ју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, мод 
 Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p rend= 
е једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће 
 подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{ 
ашту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била 
t">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пр 
/p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће 
ад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p 
 да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst"> 
о је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, о 
Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге 
ekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p 
>— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и др 
мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је изд 
S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважн 
 Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави 
а Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не  
} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође з 
г Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге си 
и, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tek 
ну; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ожал 
, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу 
="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигуран 
твар.{S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, ка 
и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како  
 <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њ 
 већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и  
d="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би ве 
онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја 
а ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра 
ти уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио б 
е он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{ 
 и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана с 
покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући раздел 
rend="Drop_slovo_Char">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је би 
rend="italic">виват</hi> (лат. vіvat) — живео! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Видаковић 
 па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шам 
 камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{ 
он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіt 
 </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је ум 
 Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу н 
од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од с 
купује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Ци 
е допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај 
> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Ве 
је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година 
це није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за к 
се.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед 
ог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа  
 фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте 
у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Да 
ина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а до 
овек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном до 
у. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврт 
ереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но  
друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им 
ађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S 
која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварен 
} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље 
и клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чаш 
ако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себ 
абинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако живи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Многи би помислили да 
 <p rend="Tekst">Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиро 
мдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p>  
и људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па 
о новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> < 
ацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера,  
 губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио,  
м како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће  
kst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па ве 
 већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, д 
>— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш так 
/p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко 
а у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену 
да.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S}  
">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . 
а траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал 
ње, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p> <p rend="Tekst">— О том можете уверени бити 
st">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешано 
 боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост к 
а му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst">Рад 
светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па им 
господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки с 
е, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p rend="Tekst">— Сад — вел 
 у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Пр 
.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати 
 о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој п 
в пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрде 
 оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада  
 је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско ли 
у”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити 
ари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест  
и Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости ути 
задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још мла 
он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није 
е цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не т 
атог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла г 
едно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кр 
вор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски нег 
чним духом буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или о 
ћи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас 
{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем у 
 старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на д 
да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја  
т</hi> (итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p> <p rend="Tekst 
али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне  
и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук це 
rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="Tekst">— 
<p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило 
е фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу 
Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обеси 
зобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала,  
_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет м 
аљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с бр 
ало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} 
чење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">dos à dos 
 својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра ко 
de</hi> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни  
 кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, каква светлос 
љаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радос 
 на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи  
end="italic">меров</hi> — стара мера за житарице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Месопот 
kst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажа 
>болозанка</hi> — лађа којом се превози жито </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">bon-vіvant< 
ви пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Житомир</hi> — град у некадашњој пољској држави, данас  
p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} 
тнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фрау</hi> ( 
ку звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кук</hi> —  
цити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код 
веж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при кра 
 љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла 
ко сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем руку. </ 
 rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је но 
сте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p 
нте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p rend="Tekst">Па опет: </p> <p re 
вно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљу 
d="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Te 
у.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> <p rend="Tekst">Господар  
italic">хинерауг</hi> (нем. Hіneraug) — жуљ на нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хијо 
rend="italic">ишпан</hi> (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) </p> <p r 
Tekst"><hi rend="italic">вармеђа</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под 
 </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један 
 Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује 
 Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку он 
 </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали 
че нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови друг 
end="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо  
о тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саве 
лене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера 
у „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ног 
 Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео 
 баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио ка 
ска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, 
тујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од  
атна коса, као злато <hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп 
човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огро 
 Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће 
ана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се  
 су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више 
ћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „ 
о јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S}  
к шта радити, и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S 
један „piccolo”, једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пе 
стати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Кра 
 како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата 
ше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преч 
) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила  
nd="Tekst">—— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С т 
диској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p re 
е се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шами 
d="Tekst">У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по једа 
исли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах  
најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S}  
е са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ б 
кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса. 
.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натр 
ти, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамол 
адесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ст 
новим пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђени 
ма и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p rend="Tekst"> 
у код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Про 
nd="italic">honoris causa</hi> (лат.) — за част, почасни </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака уп 
, нисам банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се ожен 
 коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. 
адика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искуш 
">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је још 
кажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ћ 
а мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати 
у вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p 
 за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend="Tekst"> 
јле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Так 
kst">— Платна. </p> <p rend="Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst" 
ома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнин 
стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке 
а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па та 
а није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав мла 
у; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ н 
="Tekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p re 
/p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> 
="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend="Tek 
раза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај по 
>— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ син 
 дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина  
и, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је в 
о Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="T 
ру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку 
 пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Ка 
ешење, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p> <p rend="Tekst">— О том можете уверени б 
"italic">oculata</hi> (лат.) — комисија за очигледан преглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ротив Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске војске пр 
авезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
сплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека 
 Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замери 
Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљин 
ле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за сејање? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџика.{S} Колико 
едеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> < 
ока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Про 
 младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче 
/p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} К 
е политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века) </p> <p rend="T 
еколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код  
дар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута припов 
екао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је ч 
арице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет  
неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени с 
г (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема </p> <p rend="Tekst">штуцер (нем. Stut 
 за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">С 
и инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend="Tekst">< 
е.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика  
italic">рајтерај</hi> — јахање, дворана за јахање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рајфре 
оврсном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност си 
>pratium affectіonis</hi> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купа 
о своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако  
 дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио ње 
 се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p>  
а и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му 
те коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук 
="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p 
{S} Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то  
 Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је б 
ед зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S}  
о чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на пија 
="italic">у музици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне вредности нота </p> <p rend="Te 
"italic">риф</hi> — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
hi rend="italic">аков</hi> — стара мера за течност (50—60 л.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
i rend="italic">меров</hi> — стара мера за житарице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Месо 
 хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелин 
у.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то ист 
, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напр 
ст. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за неде 
 нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам ко 
 би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да 
 Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот н 
шан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га  
 ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћер 
="Tekst">шпенцер — врста кратког капута за посете </p> <p rend="Tekst">штатаријум — ванредно ст 
ент</hi> (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
сподар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасени. </p>  
d="Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend=" 
i> (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tekst"><h 
</hi> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p> <p rend="Tekst">реверенда 
lic">chaudeau</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend=" 
d="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотич 
спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветуј 
д већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свак 
и”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој е 
наче, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру —  
је, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Пап 
ема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> < 
вог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг. 
 </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Чит 
italic">инштитут, институт</hi> — завод за васпитање младих девојака </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не тра 
ели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и 
штог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге 
та што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: жен 
rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико 
Tekst">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими 
> <p rend="Tekst">Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље,  
у увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништ 
кад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчица 
зникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само конт 
 Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упо 
а Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, 
аш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети 
се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дув 
 јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети  
чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, ман 
.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекат 
 сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу св 
 карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, го 
 господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и пл 
 Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; н 
Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помеш 
ми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој  
долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но к 
парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусре 
ловића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блу 
слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и госпо 
одразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку н 
ане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Ша 
е Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у  
 небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ниш 
дној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су 
Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, и 
ити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и ме 
о је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко  
ча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамч 
о.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV  
 се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спом 
<p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа уко 
в би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изва 
 <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како 
оиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца 
деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати виш 
о њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Н 
уша боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлос 
, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst"> 
><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају с 
но, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, промени 
је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћ 
ртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку,  
ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра уг 
фра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма ку 
ар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особи 
 rend="Tekst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црн 
 у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, кол 
p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су  
год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште дон 
ло господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвор 
 у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је  
бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако?  
"Tekst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврт 
апример приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако 
и. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважн 
, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цв 
е свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по св 
 своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац о 
м.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола  
 могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти 
.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет с 
несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају а 
војој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио 
rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта 
 „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници с 
d="Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад ј 
о, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Не 
кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend=" 
S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постад 
зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће 
конома у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p>  
са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, св 
} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Т 
и.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора  
ердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, к 
, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну  
е омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="T 
ацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и му 
а.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Д 
S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но п 
асвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока ј 
 утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „ 
а ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански фили 
стане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је поја 
жег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ о 
 оче! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога  
да удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} 
било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој год 
аЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S 
>— Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино ст 
и за себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће по 
 хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо 
а реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад  
 </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну,  
 бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — реч 
} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{ 
а сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у мех 
, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend="Glava">XXIII </p> <p rend="Tekst 
op_slovo_Char">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика м 
на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“,  
Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, а 
sch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шизматик 
е пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породиц 
Би’. </p> <p rend="Tekst">— Би л’ пошли за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми 
p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p r 
 никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не 
се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона уд 
укавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро. 
почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је  
d="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој  
орски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опх 
} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проар 
"Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти  
лим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже 
 како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но 
и. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не мож 
е да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва  
<p rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Гос 
ше је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та  
раво да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да б 
p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто  
арај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">— Добро. </p> <p rend=" 
ринципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице 
Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начуј 
 да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, 
Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало ута 
а већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге 
а добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} 
и у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p rend="Tekst">— П 
радовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је би 
="italic">Танталове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p r 
">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје в 
 rend="italic">träger)</hi> — нарамници за придржавање чакшира </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се  
 Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} К 
t"><hi rend="italic">ноблбал</hi> — бал за отмен свет, племство </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
><hi rend="italic">пургербал</hi> — бал за грађане, занатлије, ћифте </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p 
јем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; жел 
есет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака 
частио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је  
а ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе  
упец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> < 
бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ с 
на еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p rend="Tek 
. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљујем вам.  
, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst">„Der Todeseng 
, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи.  
 два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица не 
а, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend="Tekst">При концу 
} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућа 
а, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну озбиљан  
шао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За  
о се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та  
А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, в 
 да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, 
 па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До краковског пу 
ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурац 
едне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p rend="Tekst"> 
ари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend="Glava">VI </ 
 судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета нећ 
еску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у  
радно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе 
 је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се  
st">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд т 
} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио ка 
е шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпо 
да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанс 
ље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једн 
 собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </ 
ова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац  
баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути,  
ше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не 
nd="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас так 
мчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из  
а треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак  
и за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а р 
наменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му  
 француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе би 
 као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, п 
колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркв 
о реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било 
да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ те 
рави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend=" 
го, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад  
у и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то  
коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене п 
S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пер 
фка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу 
(нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
ликој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из  
а па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи  
. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа 
ekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча кошта. </p> <p re 
аче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, врем 
атила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није би 
е оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешк 
озница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра ле 
пнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека,  
{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Te 
е разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слуша 
ик“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Соф 
<p rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! 
 зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио 
а девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод дру 
ал. basstrompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} З 
овом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план пр 
е место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надглед 
лан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи К 
иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m 
дачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p 
чким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гешмак< 
овој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно поло 
те. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било б 
чекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са св 
лете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана  
у руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која  
в Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак,  
обро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ 
кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал 
! </p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи прод 
nd="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер м 
сара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостион 
амика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па 
ји, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S}  
ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p>  
} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да  
е се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Ал 
Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче  
као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама. 
тном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“ 
сапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачек 
од толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и 
ка и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а 
нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S}  
у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалес 
S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се до 
 сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра т 
ио објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је  
ад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се  
оловачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p  
а вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поште 
дар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бит 
 се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S 
вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— Како?  
он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме 
лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
 изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софр 
нашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ 
хов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p rend="Glava">XIV 
енецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софри ј 
 иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, а 
смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да трај 
у од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не мог 
> <p rend="Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи 
 то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде 
рати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 колико несрећних! </p> <p rend="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића на 
, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p 
е једног кириџију. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у ре 
а, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред  
 сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend= 
има на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нис 
мизантан</hi> (фр. amusant) — пријатан, забаван, занимљив </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
крено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли  
 (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве </p> <p rend="Tekst">Магистрат (лат. magіstratus 
тов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће  
 баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијан 
 је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p r 
каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му 
иметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је з 
nd="italic">курмахерај</hi> — удварање, забављање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">комифо 
 Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га о 
инули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој г 
а. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend=" 
ара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p>  
ој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити  
а Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао 
руге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="Tekst">— Па иди једаред! </p> 
 <p rend="Tekst">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће с 
о се зовем. </p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу 
ekst">— На служби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сад приђе Кречару. </p> <p rend="Tekst">—  
ekst">— На служби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p  
у главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију. 
„Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање  
rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p>  
 сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
 донесем платна. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Te 
амика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствар 
Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форин 
дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и пр 
лач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У  
д старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас  
не прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као к 
— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst">Чамч 
ад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су вра 
мчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латово 
">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још пи 
што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p  
ати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданс 
сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све ј 
ти не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend="Tekst">— 
end="italic">интабулација</hi> — судска забрана на непокретности </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
вића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди н 
у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста д 
/hi> (лат. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; <hi rend="italic">интабула 
ошер</hi> — јеврејским верским прописом забрањено јело </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">К 
rend="Tekst">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су ве 
и је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне п 
 <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што н 
ра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је  
ј власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше н 
 клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се от 
="italic">легат</hi> — (лат. legatum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследств 
ic">тестамент</hi> (лат. testamentum) — завештање, опорука, последња воља </p> <p rend="Tekst"> 
нција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чул 
еће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве 
офра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећ 
 Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у 
осу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S 
"italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p 
 у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} 
тати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Д 
rend="italic">инштитут, институт</hi> — завод за васпитање младих девојака </p> <p rend="Tekst" 
Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображ 
да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} 
ави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, 
посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst" 
 мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену 
 rend="italic">Фајерпикет</hi> (нем.) — завршни, најбржи део игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
и ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да го 
ј уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> 
еме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за как 
басало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још више недеља, к 
 грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задовољни 
rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, 
да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са нем 
с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с 
мика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то 
а „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику 
је.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst 
бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен 
не дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} По 
адовољан. </p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји  
Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” п 
 ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у 
е хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан. </p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољан, даћ 
Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера се сасвим 
 тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p r 
ра прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Пор 
а? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете дан 
а уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том 
еба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’  
е налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и  
ужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отп 
мо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За бу 
и. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{ 
ије могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је поз 
вољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има ве 
говор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла д 
када, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пр 
</p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ обојица задовољни? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> <p rend=" 
 морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Са 
лијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме и 
мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати 
е и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џеп 
par plaіsіr (пар плезир,</hi> фр.) — из задовољства </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">парм 
девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није 
ви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у м 
гом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шам 
 нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у  
ћ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шам 
брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend="Teks 
{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S 
nd="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет на 
И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао н 
 за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој соби 
 сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да  
> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p rend="Tekst">Шам 
вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst"> 
 </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе 
рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А 
и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити св 
дну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо прода 
лали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са позд 
стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад са 
 Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај на 
ји је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него  
е најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен 
 Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. </p> <p ren 
ао две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господар Софра узд 
утрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чу 
ди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, оп 
одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до  
а ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једар 
 покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жа 
 свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкес 
_slovo_Char">П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овлада 
 ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, д 
е доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst"> 
 се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „пол 
утра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p rend="Tekst">Ујутру исплате бирташа и 
/p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Мати 
илди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и с 
грач.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад на 
ешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p ren 
је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити ко 
ер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у бирти 
хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су 
дар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend="Teks 
пођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног  
страт и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај час опра 
nd="italic">регула</hi> (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, ре 
е Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се зарумени, — нада 
</hi> (лат. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга 
и Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног де 
ет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и 
згубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати.  
то духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Со 
живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p rend= 
ал, регалија</hi> (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је м 
еку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др 
talic">ангажирати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"><hi  
 поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје мате 
а ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспру 
 исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да зн 
ало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној 
роз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш т 
t"><hi rend="italic">Селадон</hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца 
је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако 
Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео 
бодан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p rend="Te 
ојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба поста 
енције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан;  
еља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до з 
адоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фр 
у је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају,  
.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чул 
ма он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, зн 
{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињст 
епа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала 
у Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког в 
вуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ неприја 
 и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пу 
ика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика как 
тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, сто 
епог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико  
<p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају 
крено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика замишљен. </p> <p rend="Tekst">— Па бисте се удали, фра 
="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S 
оло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не пост 
 скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старци 
жале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах запо 
срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у  
олачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром зав 
ли, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и 
 тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађег Полачека да кошта. </p> <p rend="Tekst">П 
в, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчи 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Замоск, Замошћ</hi> — град у јужној Пољској </p> <p ren 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Замоск, Замошћ</hi> — град у јужној Пољској </p> <p rend="Tekst 
 rend="italic">табаклук</hi> — кожарски занат </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тајч</hi>  
кама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научи 
рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{ 
Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљеш 
то и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенба 
talic">пургербал</hi> — бал за грађане, занатлије, ћифте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пурђе 
а, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p rend="Tek 
} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слаби 
кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и 
ина.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на  
но, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалит 
S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су м 
могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба  
/hi> (фр. amusant) — пријатан, забаван, занимљив </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">амице</ 
іquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">pіccolo 
лачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” је сад пре 
{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден к 
{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо 
p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се  
пет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пурге 
авати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва г 
; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p rend="Tekst">Пола 
оју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим  
ар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут 
ркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p re 
оглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Ш 
ор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к се 
твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Tekst">— П 
их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и т 
рата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија;  
. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча з 
к”. </p> <p rend="Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чит 
 госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p rend="Tekst 
>— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли мустре од њ 
="Tekst">Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се 
<hi rend="italic">протокол</hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила ц 
 време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ б 
вде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си виде 
и, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Знаш лето 
о о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Сви су зд 
> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца  
t">— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p rend="Tekst">— Нешто мало. < 
ван, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све је у реду. </p 
помогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Казаћу ва 
p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се 
{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћет 
ивна? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst"> 
обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица жив 
амчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њ 
t">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кр 
 Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито 
де добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седн 
ekst">Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продава 
у. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst">Господара 
че „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у меха 
.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шп 
шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И 
а да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него св 
ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Ч 
kst"><hi rend="italic">бурунтија</hi> — заповест, налог </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
већ мора. </p> <p rend="Tekst">Приликом заподене разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко,  
t">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p> <p rend="Teks 
 зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако д 
тилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </p> <p rend="Tekst">— Знате, Herr v 
ита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је ручку 
— Чамчо, дај кане. </p> <p rend="Tekst">Заподену разговор обичан. </p> <p rend="Tekst">— Како с 
Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је за 
ужи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark pocht  
p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Нико 
, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И ка 
јући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна 
вићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Ша 
/p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казат 
а дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако бил 
таложила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} По 
пођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо  
по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, са 
оби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Ша 
ла шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту пријатном, </p> 
p rend="Tekst">Седну, па господар Софра започне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобо 
 оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам плат 
му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разб 
hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, ви 
лба, холбер</hi> — боца од 6 децилитара запремине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">honori 
р свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеж 
ко рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— Честит 
шао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S 
а, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S 
ка Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— 
p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере запросити? </p> <p rend="Tekst">— Можете. </p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, зар ви не играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је 
е говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је ј 
 и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tek 
па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколик 
а после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колик 
st">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао! 
 </p> <p rend="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S 
ило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам 
нама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, 
nd="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини 
> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и 
ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачув 
и кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замол 
 Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њ 
ква је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три  
 си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог  
љи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени,  
атна. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чека 
ли.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад ка 
е те у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Te 
>— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при 
profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">процес</h 
Tekst">шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада </p> <p rend="Tekst">шкопац — ушкопљен ован (рад 
 на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, ка 
и су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сироча 
"italic">роваш</hi> — ознака, обележје, зарез ради распознавања </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
у, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве н 
канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће са 
цима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом  
беда али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у не 
ајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} 
 закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необори 
је у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби 
ко исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен чертовски Чамч 
оносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p>  
.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p> <p rend="Tekst">Катица, као негда I 
иво, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручн 
} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина се у 
 је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала ве 
ли црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не 
ко те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бе 
евојчицама, изгледа као међу љубичицама засађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла 
тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dand 
 вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој с 
st">„Хотволе” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на у 
ору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} 
ву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар прип 
атилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, по 
сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака  
 женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с  
би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и вар 
 као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имен 
ј блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p 
{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} До 
амча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до  
чења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати г 
 премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млад 
е пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не 
ећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође ма 
Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френ 
ужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове док 
о, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у 
.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа. 
</hi> (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Frauen 
ари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чи 
тоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето  
чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутр 
nd="italic">решт</hi> (од нем. Arest) — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">реш 
"Tekst"><hi rend="italic">ариште</hi> — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">арк 
оже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак  
 је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат. 
њи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S 
 у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{ 
 овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се затеже. </p> <p rend="Tekst">— Та . . . ово писмо . . . 
е заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p> <p rend="Tekst">Катица,  
 допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика  
{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па 
ио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против На 
 и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоново 
у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јур 
 је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пре 
ти трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро и 
 ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запр 
hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео да 
оринти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tek 
познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у по 
вен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst 
н, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је  
осле поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Te 
шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”. </p> <p rend 
ати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend="Tekst">— Иск 
рати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша: </p> <p rend="Tekst">— Господин 
и најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног  
ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то 
рљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајл 
мо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst" 
 оматорио. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, жените се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да узмем?  
не женске? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јест 
дар Софра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде от 
тели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закон 
 но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој  
мао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена,  
st">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Аро 
био фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. < 
гу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали  
 <hi rend="italic">ангажирати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend= 
госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{ 
 су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p rend="Tekst">После неколи 
 Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти не 
} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фра 
зи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац,  
воју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се 
ма, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од т 
у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу. </p> <p 
ма више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p rend="Tekst">Полазе. 
т. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и захвали се. </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, још  
 Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игра 
Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује 
ри јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S}  
Tekst">— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао  
у је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p 
усти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst 
 за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Ј 
е Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Поз 
ану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p> <p rend="Te 
 вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst">Је 
rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са 
г сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> 
 фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, 
штено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра  
/p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави господски коњ,  
елим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{ 
ивотиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па по 
то добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима тргов 
трон</hi> (лат. patronus) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома </p>  
us) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома </p> <p rend="Tekst"><hi re 
зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst" 
он. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst">— Купи 
господин-Кирићу! </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Што вас усрећити не могу. 
охотом се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам ни 
шко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш, свуд сам добро прим 
, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мен 
ekst">— Нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Теби већа срамота. </p> < 
пошто, но сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец кад навуче прстен 
је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме 
е остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{ 
рво пургербал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био јед 
уката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме 
ам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте  
један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се сла 
имљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, — одго 
. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом живот 
end="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у санд 
? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок  
st">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се ра 
} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend=" 
тави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа  
осподар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После  
t">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </ 
ухом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио као господар  
мити новаца? </p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бад 
су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али 
— <hi rend="italic">Зборник права,</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јус 
 хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и  
ила процес против оца, због наследства, због материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав име 
награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад с 
упруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.{S} Сенатор је докази 
који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Teks 
е да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте 
в, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељств 
honestationem uxorіs meae</hi> (лат.) — због осрамоћења моје жене </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ко вам је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не  
аш према грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни  
ко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна  
” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на 
 вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами с 
ти у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао об 
угих илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однет 
 није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После ве 
ију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од  
да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа Соко 
 помаже. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, збогом! </p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после в 
а од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Оде одважна Матилда.{S} Ша 
идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— Збогом.{S} Дакле, сутра. 
а ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и  
ра кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Чамчо. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Софро; пр 
Лујза му помаже. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, збогом! </p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, 
ана поручите ми. </p> <p rend="Tekst">— Збогом. </p> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напо 
ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— Збогом.{S} Дакле, сутра. </p> <p rend="Tekst">Господар  
— Збогом, Чамчо. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> < 
издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="T 
nd="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. < 
но поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „због 
офију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гла 
 Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљуби 
ци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат 
е чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето н 
Корпус јурис, лат.) — <hi rend="italic">Зборник права,</hi> збирка римског права коју је у VI в 
„јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити 
е, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице 
p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе у 
и. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима с 
чну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде 
ушу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би п 
е ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика се збунио. </p> <p rend="Tekst">Одважна, предузетна, Матил 
јакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од жени 
Оде одважна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} О 
kst">— Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим р 
 „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако ис 
од ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија н 
ину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је пр 
 <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шам 
лика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. пос 
 почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску 
е него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама 
разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, по 
душевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други 
бољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или какво 
ом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписи 
rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељо 
лосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао 
удба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра 
ини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачн 
Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец  
леда, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану се. 
же у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Ка 
„бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. </p> <p 
іnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> <p rend= 
а светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst"> 
="italic">Campanіle dі San Marco</hi> — звоник цркве св. Марка (у Венецији) </p> <p rend="Tekst 
 свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пе 
kst"><hi rend="italic">„Јешче Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна 
јку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се д 
ад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p  
је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— 
ва Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— 
p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је да 
илда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговар 
 добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једн 
у до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш д 
ekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мо 
ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у 
ова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p ren 
ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} 
">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p rend="Tekst 
. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за ње 
.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се  
ти?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не вер 
ца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И м 
омци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика  
јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— 
ако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радости нема краја. </p> < 
ар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави, поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ 
еца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо с 
">— „Херајн“. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Креча 
 после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p r 
 после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с пошт 
 рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина п 
м фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здра 
ева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p>  
т.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господа 
 ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} После вечере банда опет  
} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, в 
 Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, с 
допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем к 
S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала 
> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="Tekst 
анталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одава 
појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће наш бити </p> <p 
Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први човек 
е доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p 
“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом  
 била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице 
ту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рок 
тос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједн 
 Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручн 
дицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У свако 
{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} П 
о је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана,  
а долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далек 
а</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend=" 
лаговремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} 
сед од тридесетшест катастарских јутара земље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сибарит</h 
.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за  
 кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} 
: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније ост 
talic">грунт, грунд</hi> (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да  
стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој о 
раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} 
 продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи;  
амо неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери  
 Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разумел 
и десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда з 
очекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неиск 
 прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S}  
ати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{ 
фит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Проф 
мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узе 
Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— 
е Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — ко 
ањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Пер 
вог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта с 
 па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p ren 
е, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онд 
ита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пе 
у те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> 
p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у ку 
расетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пи 
ирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шун 
ске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било,  
а.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка 
 лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бит 
{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена прос 
гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гондола</h 
S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они 
рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvulus 
nd="Tekst">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S 
е већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан господар Со 
итој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти наслик 
тити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га н 
ар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, дру 
а хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила заб 
иласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси 
с.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">зјело</hi> — врло много, веома </p> <p rend="Tekst"><hi 
слим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало уте 
ределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи 
 у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очит 
 за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих П 
 госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске х 
ођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S}  
зателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на  
вице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend="Tek 
st">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је 
 „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу  
е.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће вис 
 па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као злато <hi rend="italic">№З,</hi> — реч 
држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем 
украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
а левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у 
<p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као злато <hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет  
а још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, 
минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара так 
осе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић,  
ј ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа. </p> < 
м колима. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све с 
о га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени њ 
дава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје  
 шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с 
ер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан 
>— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда — то је зло! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, па д 
ет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је са 
ћ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend="T 
о је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет 
а кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> 
тет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали 
 госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако с 
имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже ос 
</p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p 
еца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господа 
казати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да 
абављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа 
 rend="Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први вал 
ади фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута. 
 али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових плано 
nd="Tekst">Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="Tekst"> 
ахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ 
, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу св 
end="Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си г 
вој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на тр 
ости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tekst"> 
пођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде  
ојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту  
у две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће 
 — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, как 
дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једн 
мики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет 
 је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се  
 стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога 
<p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Ле 
за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера 
 у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се 
на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на пу 
фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Ki 
"Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди 
нају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти 
днако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, и 
исмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад в 
ађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p>  
другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па 
у како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на ча 
ите, domіne spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску шко 
женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господар 
 не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда 
 не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S 
ај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састат 
уд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из К 
уги пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </ 
илда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о том 
војку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за  
у је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купи 
 па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад 
е одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што,  
{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други с 
ују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке  
; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? < 
 прави Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли прве 
ослао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Доду 
тири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру  
летку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мор 
да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча про 
инула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде 
 наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p 
е међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није 
соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tek 
е намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим  
 </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне  
{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и т 
у, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођ 
 га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> < 
фра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу. 
у већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је  
end="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њ 
да је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst"> 
ара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на  
и.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армиција 
оцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Г 
 су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опе 
моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p 
зио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћ 
у знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p 
а Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend= 
ечар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако  
осподар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су м 
каш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се 
 био код матере. </p> <p rend="Tekst">— Знам. </p> <p rend="Tekst">— Она не допушта. </p> <p re 
и да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па какв 
наш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби и 
стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. < 
 тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> < 
t">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више шко 
> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} 
 <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у 
<p rend="Tekst">— Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узим 
 оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">—  
, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но пос 
да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Погодите. </p> <p rend="Te 
то сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. </p> <p rend="Tek 
примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни в 
не допушта. </p> <p rend="Tekst">— И то знам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? </p> < 
">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p  
сандру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p ren 
та и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарно 
ацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за време његов 
d="Tekst">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, до 
d="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо 
е, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће ко 
<p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ а 
nd="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар  
 по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац р 
у, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати н 
нудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би госпо 
је се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве  
прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend=" 
, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни  
енидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар  
не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није 
 је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда 
hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Мле 
ијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо. 
ји је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, пу 
вице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И к 
p> <p rend="Tekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend= 
е био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту  
 изволите сести. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не зн 
подену разговор. </p> <p rend="Tekst">— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу 
 <p rend="Tekst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамил 
ам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати ва 
чена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми кварити вољ 
> <p rend="Tekst">— Чините како најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај. </p> <p ren 
сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам,  
риста. </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p ren 
st">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tek 
рош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества чле 
жи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни ф 
 rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чам 
ј говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом  
, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст.  
у, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговар 
а ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend="Tekst" 
едне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао 
/hi> — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend="Tekst">< 
Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову 
S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунак 
>— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. < 
Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је строг, 
ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} 
</p> <p rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend 
 rend="Tekst">— Дед, Ленка, попевај!{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала  
<p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p 
ш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да 
ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико 
нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па По 
тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призн 
> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо до 
 да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тр 
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су  
 Непостојан дух. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Ш 
р Софра започне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend 
па опет настави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst" 
"Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашт 
"Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу 
</p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p rend="T 
 она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам,  
} Милан дође. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере 
ебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш  
се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не б 
ко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, ј 
сили. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај са 
о пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, нег 
је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p  
="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чуло,  
та ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи,  
е луд. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме и 
 другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Te 
е бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору к 
 њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> 
 њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend=" 
>— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се  
бројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле 
ви је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се  
ча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старог господара до 
d="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестам 
st">После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Te 
{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа 
ча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и рук 
почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже  
а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте  
S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, 
="Tekst">— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд  
суди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти н 
Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зовем. </p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар  
ади то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако 
е Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend="Te 
о је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend="Te 
и тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </p> <p rend="Tekst">Виче шегрта.{S} Мил 
ријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала 
 наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} П 
за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашим 
вима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколи 
 уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шам 
 тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти. 
: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S}  
ekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу 
ола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли д 
{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Teks 
а зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, 
скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванц 
е, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу м 
о да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који  
/hi> (лат. majorennіtas) — пунолетност, зрелост; <hi rend="italic">грчко мајоренство</hi> — пун 
/p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом вет 
 велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао  
кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} О 
 то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга ла 
.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">зуцати</hi> — потајно нешто причати </p> <p rend="Tekst 
су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend 
од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифра 
 је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опи 
ребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p  
.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова 
ку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” до 
ваца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико 
орцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Б 
ер. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Сме 
 Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, 
ици звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну тргови 
Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже трај 
 осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Ча 
ја на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кр 
о у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се  
мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук 
е очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Гос 
 да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутра 
вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у м 
офре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst 
ила лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и госпо 
ачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Гос 
фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар  
а она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу ње 
ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско  
 куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употреб 
end="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изре 
рофит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пр 
<p rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst Horst d 
 се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засе 
 их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и  
.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад с 
шњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад са 
.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде  
 опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду;  
Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p r 
х гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се ви 
, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каж 
; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не до 
 rend="Tekst">— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје 
 Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру год 
 Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити 
акав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ак 
а куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по 
ни су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу  
а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узр 
и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tek 
 од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека  
и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али  
ише играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ и 
 више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и 
де је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског те 
Tekst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. 
 догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испа 
ка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити тр 
но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка ј 
ете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде упра 
в обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И дои 
nd="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S 
недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“,  
— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му  
<p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ау 
 Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ип 
mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: 
чка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p 
амча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фи 
ра и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ 
пô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што  
и сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="T 
д уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{ 
којни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена 
верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно пис 
а баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела д 
, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да ни 
kst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог 
 Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфа 
ница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био п 
не ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити го 
 пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p 
тпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у  
p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А ш 
а онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка 
, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p rend="Te 
{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија  
амика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И 
Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> < 
је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или о 
офра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst"> 
 мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору к 
спсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнае 
 је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се веша 
Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се мож 
ве учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табак 
ка по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна 
 амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки;  
d="Tekst">Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим 
ремеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар склад 
 је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно д 
о сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах 
амет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô г 
еје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ 
ђи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити 
знавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи. 
 штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова,  
и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима коме 
и хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, зн 
е за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они пови 
 се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би  
а букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао;  
rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељ 
 каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па 
 </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде би 
ад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане нег 
метивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како  
„кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убић 
нутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, в 
о бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p r 
рану армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „а 
т. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p 
 Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ ј 
іllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од стариј 
">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Донесу га. 
, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви ст 
аш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p ren 
алу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да н 
ет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, офи 
пође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су о 
 фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али 
ри. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} 
ира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst 
 еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек уну 
чне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино 
а.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика в 
 <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча  
="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ м 
ати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је ви 
звучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после једа 
време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Teks 
 сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> < 
балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра прело 
nd="Tekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да 
 на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре по 
 с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, 
> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црн 
">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S}  
оћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst 
Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. < 
 гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомог 
, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где с 
 нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три 
 господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Луј 
употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље 
вог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а пос 
мицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревени 
м Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о неч 
оамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За  
е даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обуче 
еда ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочија 
и, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Ша 
оведа о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Пе 
ре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње 
а.{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао 
само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да 
рвим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> 
н опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Ду 
 <p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној  
фра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маково 
рске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излеч 
> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} 
 су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описан 
end="Tekst">Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још  
уд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у пон 
пет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годи 
је „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници 
ођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати доч 
ц послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како  
 тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шами 
Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: 
довно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сре 
ом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња п 
ди.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> 
end="Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад 
лели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentl 
примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави d 
 почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену  
 није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био  
и гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре 
 па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде 
 <p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто  
тврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек  
могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад 
гне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst"> 
} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а  
. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p ren 
ада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста;  
м „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити 
вичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре и 
одило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> 
ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочиј 
сти; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p 
и мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допусти 
ира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се уд 
о припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра  
да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу от 
себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршет 
ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="T 
хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде о 
д се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И 
Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Ево нов 
амо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код  
е буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили 
ас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што  
шком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручк 
транац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матер 
 је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и так 
комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет 
узама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. 
kst">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк 
говој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви го 
 господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Teks 
са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи ка 
ћу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да м 
овела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и  
 </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће н 
ну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Госпо 
и болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је т 
мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, и сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, 
па, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к т 
 у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш о 
кује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у кред 
ем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за 
њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да 
е; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опе 
 кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприп 
рговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар,  
его ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгоји 
о је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Припов 
 већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музи 
аћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіs 
вуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у ме 
 болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па 
ама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чин 
ане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </ 
о новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профити 
ила допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада б 
мен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов посао</hi> — уза 
ао „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео про 
ше никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта нап 
ца” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то  
андук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{ 
ан, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ј 
> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Te 
мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. </p> <p 
гов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четр 
оже живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p 
ије ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И посл 
 како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и по 
{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. < 
иповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме заба 
јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек 
жно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у д 
е, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. 
пођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега  
анжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, осо 
 и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се о 
 кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу по 
, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му 
d="Tekst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправ 
end="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред мора 
ријатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и остаћемо до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо ув 
} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде 
путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога го 
да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му св 
 Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, вес 
</p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га прода 
 ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па 
у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend 
већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend= 
в. </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету 
ски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па  
послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави н 
</p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend 
нама спровести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици беспри 
м Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете догова 
 доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог превар 
и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а  
јица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Креча 
ек једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му 
?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика пост 
веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst 
? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрн 
амика стане. </p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фија 
"Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговара 
Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весе 
.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па о 
 да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини.  
уго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лаган 
">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Јел’те  
Tekst">Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разгов 
и су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра ј 
еши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p rend="Tekst"> 
н калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали 
 и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај гла 
Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но  
у; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући ген 
е пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У с 
атељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софр 
p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри цр 
end="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „I 
а собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртиј 
арави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та  
одбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набр 
сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми п 
 познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. < 
 бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити 
ивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића 
ђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ 
едне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се 
 сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту”  
 Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније 
ки.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не 
и једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да  
табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још би 
д иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће 
кају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венеци 
 али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу прен 
nd="Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst" 
ио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред ј 
ар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst 
Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест в 
 што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим  
по продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, 
 </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">—  
 већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате за 
здравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шам 
трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема  
а прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад ва 
 са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; са 
ј о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Ма 
ија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници 
адне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да  
цији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар 
е биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по 
за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико м 
ekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend="Tekst">Варошки  
nd="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та би 
јом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети мор 
осле нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет,  
<p rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујз 
аћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на в 
емеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један зана 
Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски 
Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господ 
На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не  
церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати во 
а добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао тргов 
подин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру 
 је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као 
Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p  
чекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела го 
се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фи 
 па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара С 
здадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S 
ј, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска 
ени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви  
Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се 
{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли раки 
нералштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом тр 
д поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се н 
тице нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није п 
st">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умир 
по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео  
ав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке. 
д гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — garde de robe.{S} Шамика код свој 
, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може 
аши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „ 
е, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена  
ске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S 
 је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа 
ак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери 
к, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину на 
и.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна 
ти је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој  
„пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мал 
жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
уће? </p> <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Кла 
а”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па он 
ају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна  
">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше 
 разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала 
каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но с 
 никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби ф 
а онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове му 
ба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S}  
ај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Ве 
да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” к 
уднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој пр 
{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је т 
ра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поуче 
p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S 
е и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Соф 
ма матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, не 
венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} 
у лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори,  
 живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, п 
Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се 
је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраст 
м се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Са 
ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах о 
те папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом пр 
рећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вад 
је увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасв 
ђу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, С 
едан другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад 
р на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ће 
вирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика 
Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мо 
м зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер  
опао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договара 
прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од ф 
таријих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њ 
шку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуца 
акој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког  
> <p rend="Tekst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само глед 
st">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и об 
г’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а 
оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После  
и недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас напаствовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула  
— То су трговци! </p> <p rend="Tekst">— И то „рацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогат 
— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с  
— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и  
о три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврт 
 Она не допушта. </p> <p rend="Tekst">— И то знам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? < 
">— Мене и тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend= 
кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу 
де треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За 
 економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p 
, и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрним мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Је 
">— Ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— Ја тридесет. </p> 
">— Ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p 
вашар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Д 
{S} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрит 
 И суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога 
">— Друго ништа? </p> <p rend="Tekst">— И половаче ракије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро в 
аџика за сејање? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџика.{S} Колико хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Тре 
ој; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="T 
 труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </ 
d="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} 
амикине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, в 
и, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, 
ију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ух 
 у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног к 
на, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је  
, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра обично би учит 
ли.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча  
вале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други  
 да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се  
ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну 
: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p re 
ора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S}  
{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свир 
”, један „piccolo”, једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и 
 Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} С 
 женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S 
а своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинет 
st">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шт 
р су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се 
тар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „piccolo”, једна „ 
бави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кути 
е скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начин 
рских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S 
ету”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst" 
ђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они  
оже се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику 
е са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи,  
а Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S}  
пода и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је х 
али су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта 
прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му  
p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, 
аради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend=" 
ако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код н 
дина.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом  
о негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Д 
ли му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљ 
га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи 
и ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право  
се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја  
</p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се  
ој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и пева 
дешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} Довео је у „уд 
вом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
а, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> 
ати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весел 
ној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац </p> 
и писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опорав 
зим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пе 
ец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ ка 
пет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ 
з посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и в 
спече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. < 
иправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком 
.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оженише,  
тито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tek 
помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунип 
о, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S}  
ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </ 
Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst" 
он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да ос 
Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године 
} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} 
p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Teks 
шине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела у 
ве од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богат 
После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p 
господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је њ 
Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је 
и си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч з 
ема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p 
 Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је 
ући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година. 
 бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће 
а он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару  
 поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није вер 
ну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Ч 
мча продавцима све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су  
ишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p ren 
а Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте с 
ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и о 
дар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фиш 
авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механ 
</hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији доша 
</hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леопол 
е смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи мест 
подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо 
">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фр 
је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> 
то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млади Полачек ни 
та господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу прет 
 нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно о 
купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Т 
гери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати п 
 прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шенктиш 
hi rend="italic">Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, 
старији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружи 
е већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра  
{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst" 
="Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко сп 
 Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат pl 
d="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p 
 истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p  
олико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно не 
рање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у се 
} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу 
 вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађа 
ча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софр 
„венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и пева 
око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале 
им пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посе 
што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у 
 сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћ 
прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у 
ала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са г 
е тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Ша 
ато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XII </p> <p rend="Tek 
 оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чам 
енске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати ил 
ма писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши  
чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ћеф</h 
 то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом 
ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да  
 оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајл 
сецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Крибле 
ајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу 
p rend="Tekst">Јела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuі 
. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, г 
>Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо 
 <p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има мно 
па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата у 
 зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта х 
анине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду  
 Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе 
Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније к 
мо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кр 
за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда ка 
ба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{ 
4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чрез</ 
rend="Tekst">— Једна пушка, два пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све 
 понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и 
у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">унгеби 
 Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође к 
је газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатин 
 прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је в 
 кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млог 
. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst" 
 учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend=" 
} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година мора 
ан опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски 
А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа 
V (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и наме 
че дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend="Tekst">Дође  
{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S 
бре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет  
 не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено  
 у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султ 
им дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наме 
p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с 
.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">регула</h 
 даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски  
 са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре,  
Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад 
дару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до  
 (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p r 
 појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена 
 </p> <p rend="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика пр 
лфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бак 
kst"><hi rend="italic">диба</hi> — фина и скупоцена свилена тканина </p> <p rend="Tekst"><hi re 
је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодв 
енецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S}  
 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виц 
) — међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
ли баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Г 
тну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види к 
end="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се ку 
<p rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p r 
Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао про 
добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” нат 
ко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је 
сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо 
>Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре 
 је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане 
d="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече  
.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, а 
 али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како ва 
 жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је дост 
оље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа 
и’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто п 
ред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису н 
и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку т 
чкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с ко 
рташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једн 
} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се н 
е његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S}  
и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичн 
">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ с 
одна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мизера 
<p rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино 
.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздра 
>Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ст 
{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко 
S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог 
образи у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што  
ли на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једно 
ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
итар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погл 
сци француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официр 
адити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера ско 
Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend="Tekst">—  
ти, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, и 
">Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p rend="Tekst">— Но, ота 
„ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{ 
наца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и п 
ekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да н 
вануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због у 
rend="Tekst">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју  
rend="Tekst">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, он 
, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке веч 
 сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар 
ку.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару 
ругој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није 
Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, так 
.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробу 
="Tekst">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав побледи. 
rend="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејат 
 вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити. 
угој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут,  
још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S}  
ча. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst 
ке. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за 
се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst" 
ти. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујно 
 неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="T 
p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек жи 
а фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце  
 што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао  
ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Ко 
а тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништ 
чак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, 
ђи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, 
мњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећ 
о удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво ј 
ију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> <p rend="Tekst">< 
авалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и 
к човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте  
i> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="T 
<p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ пр 
 пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend= 
ри да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ 
е, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, з 
грају.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са 
ом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог  
ти то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, п 
. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова п 
иде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се 
на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве 
 нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. 
t">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Гос 
 Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви  
 матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шам 
— енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина < 
 подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и ње 
 рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Соф 
 од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{ 
ekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} В 
ијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="T 
ти. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу 
а имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чам 
 један. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према цел 
">— Певајте! </p> <p rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се ч 
 и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Glava">XX 
 <p rend="Tekst">Ујутру исплате бирташа и отпутују. </p> <p rend="Glava">Х </p> <p rend="Tekst" 
м у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му ис 
 Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на пр 
себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамик 
у сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он  
дњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца прис 
} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, до 
"Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колико година вам ј 
шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинт 
рац.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Со 
жим! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада?  
ког, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге с 
c">ауспрух</hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> < 
 гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, н 
, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика 
нари одело</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италиј 
д не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг  
 ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једар 
 још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубо 
 праве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда 
t">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче д 
кови обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендле 
рема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! </p> <p r 
те. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољаш 
шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ 
рди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговор 
</p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava">XIX </ 
путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S}  
nd="Tekst">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона с 
а отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend=" 
че и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође  
дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре ка 
и.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе 
 са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend= 
ке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p 
ас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фр 
утнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst" 
ј.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже  
врши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако сед 
 да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, посл 
а да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве и 
шом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва г 
ћ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу 
сет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође  
влији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, С 
 „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са поро 
nce) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">deposі 
а оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да  
тном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p 
 породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Te 
оје се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татија 
у опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но 
олачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Луј 
амед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Te 
д Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">крајзлер< 
ошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су ка 
осподар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свиј 
хота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је как 
е Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде фор 
ознао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера с 
змрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму 
 исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој  
ца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће 
 јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па  
 vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. < 
 брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике 
 ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, 
Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него 
 ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица 
Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд 
и брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну и 
ује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио 
ила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p 
гови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забав 
 у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ма 
помена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је т 
ку” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па ујед 
на кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не  
на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. < 
еда, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Је 
>Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда  
а, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи  
калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и доб 
 вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт доб 
и „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако к 
Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Teks 
">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend=" 
ачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговар 
и. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала 
p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend= 
оделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Ру 
све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ д 
ара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни га 
 оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику 
а.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госп 
рала.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га 
а у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p r 
оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел 
 ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опе 
ећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као коч 
p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болеста 
 новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми  
еду.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их ну 
одне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујз 
би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи  
је.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и госп 
офра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у к 
 дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вина? </ 
ави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извад 
 радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да  
а и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима 
богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
та, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам кри 
алијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господ 
вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; 
ој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чу 
и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Та 
ујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац 
на Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p re 
 што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре је 
end="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Соф 
ге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мис 
"Tekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S 
упи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда о 
S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Доб 
st">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Мене и тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубо 
раг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, мора 
{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућ 
 (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара т 
ина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг  
ишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог  
 „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па изм 
 свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је  
 чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">горгонцо 
ак, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бразл 
)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н 
ез смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
лану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ож 
ио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљи 
етири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште 
е и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и послушн 
ијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. 
ли. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и послушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и 
утима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само 
њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p 
анака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француско 
близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један 
 ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p 
 за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајта 
ма.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Ни 
в. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још  
т?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разлика! </p> < 
о је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да 
водаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате,  
девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту 
с”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почн 
kst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану 
и ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лиц 
ава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познат 
">Шамика” </p> <p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend 
ти целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p 
 <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p ren 
још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смирен 
 </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге про 
и крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p ren 
Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издр 
Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је з 
било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим пр 
 овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то  
ави очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку гор 
end="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад вош 
S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> 
ри и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">IX < 
нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донес 
, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S 
е може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покр 
овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалост 
Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софр 
 </p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пи 
у одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је зад 
му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст  
ашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар 
опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати 
 ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; 
господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их до 
вије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољу 
="Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто  
 вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и 
 се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чам 
е „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и м 
p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> 
 допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна ка 
 све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по  
познаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> 
а замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p  
га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње  
> <p rend="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Би 
росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Ша 
били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег 
, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после сре 
 дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућа 
t">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најз 
вуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, 
/p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испиј 
 један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколо 
а је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писм 
пље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до б 
а шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан виш 
<p rend="Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При 
вересију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете и ви! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташ 
м „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у пра 
о три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? < 
p> <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јуче 
ekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете  
ују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка побе 
ија</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Teks 
 Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="T 
 своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет  
би тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћ 
Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. 
Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шег 
 то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p  
 жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша  
 </p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго 
"Tekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп н 
стоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p>  
офра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто  
> <p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армиц 
ат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
еба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шља 
им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу 
очне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим врат 
упују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока 
— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S 
 лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се  
чијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— К 
 није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S 
ети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвеч 
 Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти  
навлачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је пос 
rend="Tekst">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се  
{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше 
ло на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја ст 
ио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије,  
госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> < 
 јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку ма 
rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било 
 да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врат 
дмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут  
 Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах 
к после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> < 
Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе 
и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и бил 
S} Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, 
овећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месо 
”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платн 
о у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуг 
ве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође к 
ијани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде н 
или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „piccolo” 
говарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, 
опада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвал 
фра је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{ 
ена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене фра 
нај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се из 
 Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики. 
а Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S}  
е сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. < 
д дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким  
зита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али 
вис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, д 
х” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и 
ели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Креч 
> (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
и алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </ 
">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst"> 
p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он 
т, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог 
о ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва к 
дар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је про 
куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господ 
места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но н 
 деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тантал, Т 
 ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кири 
 Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи ј 
ва ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p rend="Tekst">Господар  
оспођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је  
{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика п 
д, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XII </p> <p r 
kst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправљено  
твори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend=" 
рали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си ш 
кат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и захвали се. </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, јо 
е „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, 
италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Госп 
андурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> < 
 приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор 
Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још пр 
амиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обично 
еје. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p 
гатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p re 
лни наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими х 
адовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заруч 
мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљи 
леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове пито 
фра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окамени 
их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армициј 
не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’ 
амча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платн 
">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубок 
его ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако м 
огодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинт 
у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају  
Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак б 
 не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, д 
 да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="T 
умени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно  
 процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господ 
ад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи  
ове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада 
о је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{ 
еним бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, иг 
едном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а 
 кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst 
end="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend 
 Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфед 
к био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра мн 
 а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господ 
ратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чаш 
 он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врат 
 школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није г 
онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спават 
 три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S 
постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га  
син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгос 
је, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p>  
себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда ув 
рам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне су 
одина, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи ж 
} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, 
ица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p rend="Te 
хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика  
 ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срц 
чар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је бил 
им, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p rend="Tekst 
<p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад  
е су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </ 
губио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с 
неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у 
чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је н 
багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крма 
, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајсто 
 држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера  
ју посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, 
 напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за  
 — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> <p rend= 
 царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат пр 
д зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније,  
о пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у кор 
и, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку 
ековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пр 
да тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S 
 — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пур 
p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst" 
има.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора ле 
тају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да  
а нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од сил 
 али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе  
е позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати 
ње без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није  
а господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого 
.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Креча 
екле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p 
ика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари По 
да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати 
и послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано 
ребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним ства 
зети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи 
иће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend= 
рзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мат 
еђа</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend 
. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти ук 
, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу 
/p> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу  
амузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} 
из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машли 
nd="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају 
ови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend=" 
е банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад из 
, велики француски војсковођа, државник и цар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бурунтија< 
 па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} 
> <p rend="Tekst">Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Б 
рог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгла 
рата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратим 
t">Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шали 
italic">фатермердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ла варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на 
Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S}  
м.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био сре 
роја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир 
оги са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом  
узов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и прот 
Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог п 
а путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из  
kst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p> <p r 
 Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се 
; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да 
ље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, 
="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљад 
исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но ни 
пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst 
то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Ш 
једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Од 
о. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Т 
и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме  
 rend="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет ј 
ес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајест 
е на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да 
а” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се  
} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити. 
ти се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти  
 кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гарнирати 
пију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend="Tekst"><hi 
им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Ум 
 неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и 
ову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend 
слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва </p> <p rend="Teks 
 Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео св 
уцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend 
а гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу  
сподар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји  
 и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока дев 
уги, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра 
иди је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опе 
="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први чов 
, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај  
а!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са на 
окрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панта 
 rend="Tekst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао го 
 у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господа 
 је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам ј 
Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Д 
спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову оста 
 куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађ 
Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследс 
е.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад ј 
d="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш н 
ерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и  
дух господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди усп 
ад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пе 
ту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказан 
/p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ст 
 је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend= 
вим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p re 
сподар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понтал 
е нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф  
 баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог на 
 француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у у 
а умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кол 
ашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где с 
rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију.  
"Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни  
е већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p>  
дело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изг 
 (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за  
итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
алантом</hi> (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p rend="T 
иртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу  
lic">пармезан</hi> (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око  
осле неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{ 
се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и 
ћана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња 
кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око ч 
он.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на стол 
це дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље м 
 бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је  
говарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су  
 Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Уг 
артао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш  
{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, 
’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем 
урцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспото 
 је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао ку 
видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је господа 
S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди ов 
 близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише пи 
.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опрост 
st">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одера 
бичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал 
јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у 
будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} 
ати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега пу 
форми али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе 
{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли 
емо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p rend="Te 
се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрада 
ика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још ста 
 репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на сваш 
н, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти 
ојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судиј 
ај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p ren 
отребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очи 
прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад д 
је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке п 
 кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли 
 он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остра 
st">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „марија 
иле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”,  
end="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S}  
р Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писм 
у нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p> <p r 
ознајем. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме са 
 моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после 
уде, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и 
е да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато о 
ц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању  
ћа срамота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да ра 
 када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена 
ча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу јед 
; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер 
зговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти 
 ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надм 
рајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удов 
рата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло  
rend="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва пород 
стила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у 
а пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за 
внашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst 
="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p 
амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешт 
е, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гон 
утра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки начин. 
t">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра поклони се.{S 
— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаш 
 ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера т 
оритељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић  
 rend="Tekst"><hi rend="italic">движимо и недвижимо имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непо 
у.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком с 
у вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="T 
 пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке;  
новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Драги Шамика, </p> <p ren 
ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости 
е са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, д 
тка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали 
моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред би 
и вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} 
 воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по то 
соког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике 
чка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p ren 
ашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угод 
 свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згину 
к му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу пл 
 на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била врем 
ешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ ј 
спије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да 
мо имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непокретно имање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
к је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> < 
икина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p  
али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како ј 
јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер г 
бро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мислим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? </ 
 била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p  
м, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог им 
ко, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. 
Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигура 
д „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ готово? </p> <p  
зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још 
амика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча 
, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све  
t">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за ј 
м понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарск 
наче кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек 
а, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери 
оспођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако  
овара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гу 
латом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је  
р.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p r 
 пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио ј 
 био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни марил 
азала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ н 
ишкал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто 
аруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S}  
— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S 
 Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend= 
а кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друг 
 је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу к 
ућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао  
ола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати нап 
ати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Дв 
 код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, ов 
сподар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се ник 
ку.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно с 
треби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и т 
умбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst"> 
ошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе  
. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} 
сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend="Tekst" 
 а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обу 
 господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Софро, јес 
а у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео,  
у носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи 
оки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по  
<p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} До 
су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипа 
 Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накрат 
t">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, 
ебрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџак 
траг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господ 
ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушај 
асапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и поздр 
а.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p r 
изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и ш 
стаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра д 
ођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници 
н никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем 
а прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчам 
rend="Tekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа  
ић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после 
p rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не ра 
рчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{ 
 Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна,  
.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш  
практицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал 
 позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава с 
— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули см 
себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца н 
оју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам го 
је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обич 
ат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада ј 
вода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">етикеци 
.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, 
којног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемониј 
елена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут кав 
ело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист оп 
и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst"> 
 пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила 
есет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је би 
новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Гос 
 куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру ку 
ика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су  
ју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „при 
е пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend 
млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здр 
н Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у На 
мад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори п 
да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранит 
 види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да от 
ошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу 
> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уз 
добрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава с 
nd="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна  
ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет дана 
сје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
м обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац намест 
 челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па  
жи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме вар 
вим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Te 
ним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ружи 
st">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара 
ко ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметит 
 у седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend="Teks 
калница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекул 
љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes 
је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана л 
агано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S 
јза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади  
ечи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој ве 
е феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Ја 
 у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво  
виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику уп 
ад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види 
 rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одм 
да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало нак 
е руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао 
ај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро 
онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гл 
и дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам  
 оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на  
и и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково с 
чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Ма 
ни.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У 
 <p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да 
не, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене пос 
њи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше. 
S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле 
соким струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, доша 
p rend="Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеле 
 па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у б 
у врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли  
 си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије.  
} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бират 
rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и саму 
а да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Размишља. </ 
 Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад 
ођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући 
очијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и т 
 много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Сок 
а спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Господа 
лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати 
p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је  
ве је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њи 
адне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да с 
рицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио к 
м умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар з 
кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. </p> <p rend="Tek 
{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Л 
ити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, ча 
е то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом ле 
> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др 
ка не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{ 
, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскач 
у видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га у 
 Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S 
kst">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на све 
{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзн 
мика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленк 
сићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи,  
слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, 
и тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— 
{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p 
 акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар 
лачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натар 
 у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, в 
 пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Ча 
ра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два  
азе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се н 
на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ започео 
ра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне иг 
у седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуван 
гу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и  
>Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве 
} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако госпо 
љен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за 
е мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на 
 је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавиц 
одара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар Полачек, у 
 то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </p>  
} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је  
но, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља 
рти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </ 
амчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му 
да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар 
ам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи 
На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} 
 А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва ј 
rend="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице, трина 
 тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сам 
 свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез  
 </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се  
ало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин д 
 атила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље св 
ио! </p> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
ина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— 
но, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p r 
ене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква 
зера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Н 
е удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о бал 
 . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Teks 
ekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две  
— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} До 
ег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи и 
он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господа 
био.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му к 
си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погле 
"Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— 
 долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чам 
 њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S}  
нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, в 
 није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Ли 
учај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p  
честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам во 
ко“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрон 
 човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, т 
 </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гл 
им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану  
 Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дођ 
спода, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у к 
 Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">и ниње отпуштајеши</hi> раба <hi rend="italic">твојега< 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћел 
ошто.{S} У долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за дола 
 Јово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности 
ала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него т 
, Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Teks 
ла су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">Посл 
не, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst"> 
не господар Софра. </p> <p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љуба 
упи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од 
тва за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженит 
и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p 
би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако с 
томства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како 
госпођом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићев 
је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет 
 камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би  
свакој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет год 
учава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">X 
 је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дођ 
 Frau von Svіrak!” </p> <p rend="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пу 
> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p 
nd="italic">твојега</hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови п 
ст, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — 
оже, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него  
клени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вин 
СТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков Игњатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> 
СТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков Игњатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> 
са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Ш 
, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господи 
tіllon) — једна врста француског плеса, игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кошер</hi>  
атилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господ 
обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапи 
е, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантин 
се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још ј 
је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо,  
ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али м 
рок</hi> (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата < 
несу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра,  
p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tek 
Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође по 
alic">вист</hi> (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја,  
end="italic">тајч</hi> (нем.) — немачка игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тамерлан</h 
иде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика,  
е код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S}  
дирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, с 
ка</hi> (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
rito</hi> (итал.) — италијанска народна игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">црне банке< 
</hi> (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурн 
lic">фарбл</hi> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend= 
"Tekst">Бал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да 
лендлер</hi> (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p ren 
kst">Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи ис 
толицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично,  
а ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с 
ући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p ren 
="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, новаца 
 саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих 
 уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца 
ра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зн 
ају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то 
” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су ве 
врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пер 
о отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на од 
зе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан опет  
на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао м 
{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао пл 
д виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} 
н.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљ 
ет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Ша 
у сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, 
арима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и  
> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачек 
ирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Мла 
герка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на  
ј фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда 
ог времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедал 
 је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у о 
 како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — н 
ћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у 
е, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи н 
ка не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Ш 
 бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И т 
и Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али 
не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка  
да свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Соф 
/p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по  
на биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос л 
, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат 
. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим ва 
 рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек о 
 откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к 
оведи.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грац 
">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на  
 тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S}  
се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, зар ви н 
а радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ са 
подар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покра 
 И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Ча 
идио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два своја об 
ј вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака 
се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и 
ћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво бити.{ 
орио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон уп 
>танцшул</hi> (нем. Tanzschule) — школа играња </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тарок</hi 
м лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу жен 
c">мајалес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о к 
 много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би ре 
 Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује 
бу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p ren 
{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека журба, не 
одар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају 
ам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му 
тари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">херајн</ 
end="Tekst">— Herr von Kirić, зар ви не играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласт 
се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би  
заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирај 
ођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазн 
бром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету  
подара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пун 
ју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, д 
ит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би та 
p rend="Tekst">„Хотволе” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод  
умиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p rend= 
својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} 
 па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је 
” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паули 
фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натра 
 да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин 
ем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend 
би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа ф 
и Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{ 
ој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, оп 
whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног 
co) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
руге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра 
у, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све 
p> <p rend="Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фрак 
а после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упоз 
није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а д 
р игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на  
а госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради 
t">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ц 
ира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p  
и са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S}  
музама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том и 
Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не  
а тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десн 
варио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом 
t"><hi rend="italic">екузе</hi> — врста игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">елегант</hi 
st"><hi rend="italic">лесе</hi> — врста игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">либе мутер< 
nd="italic">шантл</hi> — врста карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шапутле</hi 
"Tekst">макао — врста хазардне карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">манданелу-м 
икет</hi> (нем.) — завршни, најбржи део игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фајн</hi> — 
играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гд 
де, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом 
стима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда к 
 то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо 
 да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, довед 
d="italic">полонезмарш</hi> — марш пред игру полонезе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">По 
нис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично 
.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекн 
атив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица 
ини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој тре 
мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био да 
ekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из 
kst">Катица, као негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне 
еби не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође к 
а црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: 
 договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S 
л’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tek 
рског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави 
газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила,  
Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај 
S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би зад 
тску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p 
 извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и ср 
 пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика иде Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{ 
опљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколов 
ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend=" 
ајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн кал 
све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази 
сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је  
рају, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.{S 
 <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неко 
. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па ш 
nd="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам ник 
видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са армицијашем колима. </p> <p rend="Tekst">— 
куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, оп 
та у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријат 
у му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито а 
о.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне  
p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке 
рској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити п 
о родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата 
ришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит  
Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора ра 
Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, к 
вом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа  
 иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани  
t">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру  
 имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Tekst"> 
 ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је  
ти у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ  
е добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени сед 
Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте сла 
ођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе у 
S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се  
са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човек 
рка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој преп 
у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са  
у господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба зн 
 треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да 
и, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери  
 пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ 
 његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше  
добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао с 
ири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. < 
и Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p>  
иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добош 
брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасви 
биљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">п 
/p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend=" 
еправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Г 
у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p re 
а ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p 
. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и 
. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти те 
{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам с 
ед! </p> <p rend="Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="T 
ог. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да идемо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајм 
t">— Милостиви іllustrіssіme domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. < 
та је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, 
p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошл 
ekst">— На здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p ren 
анску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут ра 
човек на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шталу. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у сво 
ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То б 
у забележену. </p> <p rend="Tekst">— Па иди једаред! </p> <p rend="Tekst">Друге недеље спреми с 
метати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Teks 
 честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, 
н за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ јед 
/p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје  
хамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">M 
Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам да 
>Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније п 
лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сок 
рзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се зб 
на свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врат 
дава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p re 
амоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, 
шти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце 
а. </p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају  
речар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Н 
не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађ 
 лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p 
">Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, а 
— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’  
арају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча м 
о дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зн 
Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо  
ти, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочија 
rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два па 
ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе с 
вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у 
по и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кадива 
но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах  
зили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим ола 
вде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод  
rend="Tekst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан м 
а фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној ав 
Из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у  
S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, 
 сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p 
 је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шам 
о Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{ 
реме болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S 
о.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и т 
вију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола 
c">par plaіsіr (пар плезир,</hi> фр.) — из задовољства </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">п 
ekst"><hi rend="italic">пер шнас</hi> — из шале </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пијачета 
Tekst">— Откуда? </p> <p rend="Tekst">— Из вароши У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </ 
t">— Откуда сте? </p> <p rend="Tekst">— Из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, т 
 се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то 
„Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то заме 
и ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, domі 
јбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси 
ћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики 
} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend=" 
ва нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде  
амеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње 
p rend="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, 
kst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л 
ала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо  
аветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади усле 
 својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом  
де у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шам 
едеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера 
јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна 
чним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, тр 
рби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сан 
н.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Tekst"> 
 Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју 
а доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просија 
собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо 
чеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а о 
<p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црн 
оспођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу в 
једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један  
уше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није  
лим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуд 
"Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двап 
S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је  
варају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час 
ође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узм 
дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три а 
т џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брж 
.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у  
> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу. 
ојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговор 
ста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па па 
своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, 
 рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">решт</hi 
е га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, д 
у, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову ш 
S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је 
валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стив 
ута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се,  
ну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у креве 
 кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst 
 </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из  
ам. </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p rend="Tek 
р. déserter) — напустити војску, побећи из војске </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">делижа 
p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Од 
мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота  
богом! </p> <p rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, ни 
ерета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као ка 
: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вра 
ер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да вид 
ив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p>  
ака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend 
 у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека тал 
лазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицо 
 но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па 
иској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб 
али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, 
} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend 
е звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за 
како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака о 
ј митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удар 
осо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим 
ekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке 
вине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више 
 лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребр 
 било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Teks 
зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умро? </p 
.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} 
ика какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ни 
Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p 
 <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? </ 
оргонцола</hi> — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
 је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег 
или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је с 
јла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то п 
ише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протоко 
— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend=" 
— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend=" 
ађарске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венг 
о? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец из Венгерск 
оштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме  
веторицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst"> 
ове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S}  
а играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара 
вашару. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу п 
сти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је 
 свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укоп 
још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фр 
, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гл 
ђу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хо 
је удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац  
Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредн 
 ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и 
ов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и св 
{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам омато 
kst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> <p r 
} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи 
велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по 
, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподе 
м свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
одици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек 
 Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од т 
— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куц 
 само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како каж 
, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да ч 
 опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, нож 
мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend=" 
жансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један 
едну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптат 
rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="Tekst">— Будите  
</p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај 
џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S 
риђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л 
окалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку д 
 „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда К 
 учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће  
ти ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде  
о томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним м 
kst">Господар Софра иште вина.{S} Чамча извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се с 
фра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са пр 
је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега прим 
морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео јед 
<p rend="Tekst">Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах ве 
скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, са 
уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри.  
-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па  
ар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант. </p> <p rend= 
а уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је 
> <p rend="Tekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек т 
italic">изредан</hi> — нарочит, особен, изванредан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">illis 
на навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Ј 
егове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет 
Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибан 
S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а о 
е по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и 
ћ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш  
ећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куца 
ручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место, дан и с 
Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна дев 
а их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све шт 
} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова и 
пањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају 
и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, не 
 и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p>  
ога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мор 
ош се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба По 
ко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која  
ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће в 
фру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свршет 
сно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу  
и га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака  
ег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана. 
путицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти п 
ка шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Ш 
зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види,  
ринуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p  
е могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пер 
t">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend="Tekst">— Господар Полачек 
дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst 
, Милане, овамо. </p> <p rend="Tekst">— Изволите. </p> <p rend="Tekst">Милан дође, господар ухв 
. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у  
. </p> <p rend="Tekst">— Господин Кирић изволите сести. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да  
а, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p rend="Teks 
мљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема 
главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуд 
механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, држао је  
циран, аутентичан</hi> (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
јир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом дет 
р, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра рад 
c">елегант</hi> (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">e 
ошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Tekst">— Пошто? </p> <p rend="Te 
alic">ексцелент</hi> (лат. excellent) — изврстан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">екузе</ 
 која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флаут 
 а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— 
lic">егзекуција</hi> (лат. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, присилна наплата  
т. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледати, извршити преглед, походити, посетити </p> <p rend="Teks 
и лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и 
гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, domіne specta 
 каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p  
p rend="Tekst">Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди ше 
 који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пу 
 сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад с 
 морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам с 
. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Тешко. </p> <p rend=" 
/p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, само овако  
шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава 
"italic">створ</hi> — овде: стас, раст, изглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">страхино< 
о са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је би 
е, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је п 
Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерит 
мика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама засађени рен. </p> <p rend= 
и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p rend="Tekst">П 
ности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика шк 
и, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Св 
ом; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се  
, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарин 
— Нажалост. </p> <p rend="Tekst">— Нема изгледа на боље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор тако каж 
ем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти 
vulus sed martіalіs (Мален али јуначког изгледа), — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча 
а, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је је 
 се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву ру 
осом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p>  
 Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав ад 
бри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде 
ој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни гениј 
но прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све  
је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва 
о јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољ 
рити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео 
 Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко ч 
ку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. < 
 господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па 
</p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком 
дети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правил 
у. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је нар 
 људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам на нога 
ма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље м 
идети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како пр 
d="italic">tіtulіs</hi> (лат.) — повод, изговор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тестамен 
чека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати 
еве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{ 
ви су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је 
о све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за н 
одар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгуб 
 водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">р 
испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{ 
праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља. 
мча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим  
, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карт 
 дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то 
ма саветника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем греја 
ху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружи 
_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Оти 
S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од ње 
. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред. </p> <p  
дови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам  
се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да ку 
недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебе 
 Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> < 
их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се  
ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад л 
е »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њег 
и кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвин 
ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн 
трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p 
00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брис 
сар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати ј 
љно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца 
ћ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ 
 што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не 
ловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, свете,  
вих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над ог 
врата! </p> <p rend="Tekst">Почну врата издизати. </p> <p rend="Tekst">Господар, Софра прекрсти 
p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први  
. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
t">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ства 
оња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S 
/p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам велику б 
 лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге г 
 имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатор 
ч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће 
кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад ј 
</p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у њ 
ешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан п 
 армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све  
у су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један 
 rend="Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед  
близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи 
се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији к 
е, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамик 
сад ћу се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у  
био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend=" 
 атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на  
дати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти 
е за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије 
ар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опе 
мишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад ј 
тити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу. 
 лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запр 
парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катиц 
боли, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок п 
, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га ш 
kst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> 
биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се 
 се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и 
и се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чамча раз 
 ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку. < 
Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали.  
italic">лустрајз</hi> (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве </p> <p rend="Tekst">Магист 
огли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="T 
гателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу 
Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога  
Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра и 
нала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али 
и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кадива, к 
 и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">IX </p 
 је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст уч 
оће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Т 
о њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са  
а.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p rend="Tekst">Ша 
 обичне форме. у опису господара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велик 
потамија</hi> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Tekst"><hi re 
не врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности </p> <p rend="Tekst 
 је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, и 
рављен, осушен старац.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег господара Софре!{S} То ниј 
ао. </p> <p rend="Tekst">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Господар Софра је б 
садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разл 
p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био 
ећ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће 
(VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика  
аман,</hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Tekst"><h 
 фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако 
је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом живот 
<p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend="Tekst 
ficit paritatem</hi> (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на  
д бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се сме 
и, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, 
шпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташ 
ицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господар 
е поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео је тако годину да 
па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је 
тију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend="Gla 
>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још де 
а стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у 
шка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ 
о су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{ 
купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу леч 
строшио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> <p rend="Tekst 
ти овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец  
е ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још к 
подар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и 
re, фр. servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
та, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна д 
 допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо се малко. </p> < 
и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него зе 
 у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p rend="Tekst">— Со 
женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
з талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је  
е један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће д 
ри године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки на 
он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он  
а са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бр 
ражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p rend="Tekst"><h 
ма даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи,  
армонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред  
е сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени  
 Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећ 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glav 
рстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, 
ица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео п 
говом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима 
вно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да идемо. < 
нда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’  
>балгопочтенородна</hi> (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађан 
end="italic">манданелу-мантинели</hi> — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћењ 
тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код 
ато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толи 
t">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад ш 
мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу  
осподар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p rend="Te 
с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући 
д ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">изредан</hi> — нарочит, особен, изванредан </p> <p rend 
опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, ве 
 дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је  
жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И су 
его знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p rend="Tekst">— Какву комедију? < 
то сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tekst"> 
само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар  
згледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако она 
 фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је 
 дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно прим 
ику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и креденц 
ок хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за х 
у, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па он 
ец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па  
 као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парч 
дини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с  
начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца К 
 ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чуј 
 rend="Tekst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали  
урно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да  
амика неће никада. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи суз 
ка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да  
(18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намешт 
 затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздравље 
овца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, 
ет година. </p> <p rend="Tekst">Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и жи 
’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај 
е раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} 
д момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} С 
ваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тројица, голаћи, н 
куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отм 
 њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад и 
ван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет 
ли, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи 
тву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је увере 
 rend="Tekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend=" 
ekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе 
Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко ме 
на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо ст 
фра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Вид 
 отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није н 
осао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више 
е малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „кон 
п. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па  
 кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У  
к ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Креча 
 Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу и 
осподару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он н 
већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се т 
већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу јо 
 кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чу 
е да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend 
аје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда 
ти.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p>  
ло велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S}  
оји се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Te 
 се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покв 
јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Со 
Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ в 
х варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило.  
kst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу,  
Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је  
ну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад о 
орала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа  
ај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину  
далека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, 
 као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, 
не говеђине, нити којекаквих entremets, или faіsan à la Cambacères, — но говеђина проста, какву 
популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ле 
рајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогл 
њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у ц 
ци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="T 
ко каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} 
 „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки 
/hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аранжер 
c">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ог присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p rend="T 
једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служав 
unch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичн 
нао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би р 
чина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пургерб 
, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} 
t"><hi rend="italic">бајир</hi> — речна или морска обала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> 
ри јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад н 
hi rend="italic">рива</hi> — обала мора или реке: </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Riva d 
се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у 
це! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Заб 
ело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">еспап</ 
 три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд  
entіa) — престоница, седиште политичког или верског поглавара </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехтикајт (нем. Sc 
nktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шизм 
pensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p 
 књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пасија< 
ekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока  
куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Te 
дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одгов 
тити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p rend="Tekst"> 
аштитник, светац као заштитник породице или дома </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пегаз</ 
 послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније 
школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p  
налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказано 
се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра  
rtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство </p> <p rend=" 
оплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у  
амика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{ 
S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> 
ше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је  
е лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
авани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, он 
 колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде  
одар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, п 
др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гарнир 
d="italic">пародија</hi> (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дел 
такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре 
надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио 
тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотог 
е у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен ј 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">илиџе</hi> — топло купатило </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ма, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, 
ацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се д 
ма ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вин 
учен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а б 
 је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спреман  
е, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p rend="Tekst">После 
, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а и 
децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Су 
ра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> 
 управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав кр 
ерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару С 
о сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend="Teks 
 Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Об 
{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то 
S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, 
онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „ками 
рајте! </p> <p rend="Tekst">Не одговара им се. </p> <p rend="Tekst">— Развалићемо врата! </p> < 
вршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне,  
 шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову о 
мало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је гос 
 Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, 
 rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако  
за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш 
е чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сва 
ело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар С 
и заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра трој 
унава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако мог 
се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ 
бу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је пр 
а, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с  
о и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p>  
 зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двој 
 остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога  
а и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попиј 
дар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили пи 
и бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније унесу у 
пет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. 
и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па 
ер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} 
ца пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села.  
лике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на пол 
 Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стиска 
p> <p rend="Tekst">— Видим.{S} Погледај им само ноге. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече госп 
и те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање п 
е, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био с 
Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су  
чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану прод 
питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јаст 
а лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви.  
тец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што 
ме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући.  
{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само тит 
лику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш 
гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно дру 
 наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </ 
ако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну 
о што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чард 
у, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају д 
Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми  
 воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô  
стор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика 
као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћ 
га научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њ 
 сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S}  
 још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци п 
а Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Кри 
ија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морал 
 на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша 
окина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао с 
ли мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш а 
воју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав,  
="Tekst">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, п 
 шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шаре 
 Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p>  
{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S 
никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> 
ћ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да з 
и мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, дв 
добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од друго 
Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његов 
и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у 
 Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p r 
"Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал д 
 нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; н 
?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst"> 
 ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend=" 
епа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру 
зео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију д 
а ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Teks 
 неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у госпо 
долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилија 
 мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека 
.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи странци су к њему у гос 
но према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да  
радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи 
е искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе 
би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или гор 
ати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар 
е хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она 
сутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} 
d="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази  
но. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пер 
шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте  
еду примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта има новог? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да с 
е с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> 
ховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпо 
може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каж 
 му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће  
, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: к 
ну помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда и 
> <p rend="Tekst">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су нап 
{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви  
ону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и 
i> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst"><hi re 
="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали. 
ханску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине. 
аткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће П 
а је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”,  
а мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене 
анаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће б 
ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
ер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га 
 уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, да 
nd="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} По 
 зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p 
st">— Нема времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу 
ивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то  
чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на  
игу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечн 
{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је по 
p> <p rend="Tekst">— Принципал радо вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ј 
итан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палес 
</p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет 
а да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трг 
које трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — garde de robe.{S} Шамика код својих да 
рош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено 
а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S}  
 није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракиј 
ен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помоћи? </p> < 
nd="Drop_slovo_Char">И</hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је прету 
у што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и ви 
у га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка 
іmmel verkauft”.{S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову 
а је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих б 
 бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и б 
товати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекат 
ођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда  
ије већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{ 
тавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истр 
а. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, 
чно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то 
ажи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све ј 
ирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би ј 
г Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p rend="Tekst"> 
ца била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при 
 први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S 
 камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није  
е. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње  
ило код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, 
 у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босоноги,  
 на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три дев 
чне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend="Tekst">— П 
а страну. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend="Tekst"> 
инити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Ос 
: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да 
ет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како са 
ислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} 
end="Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="Tekst">— Па ид 
— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend 
ekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме  
држати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устре 
му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрде 
 рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арп 
Нашто ти толико? </p> <p rend="Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend= 
’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не 
/p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере 
икнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да  
че кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend="Tek 
мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> 
t">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и 
S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види 
="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да будете дана 
ем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’  
и ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у так 
ети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће мн 
kst">— Опростити, іllustrіssіme domіne, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код 
за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је уд 
 мустре од њега? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst">— Да видим. </p> <p rend="T 
 ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tek 
бацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удат 
ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да 
мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
еђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке. 
Tekst"><hi rend="italic">сермија</hi> — имање, посед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сес 
едствени</hi> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Te 
адне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. 
 — ставити судску забрану на непокретно имање; <hi rend="italic">интабулација</hi> — судска заб 
hi> (црквслов.) — покретно и непокретно имање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">девалвациј 
"Tekst">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, 
е Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем мес 
м малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </ 
} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S}  
о Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Д 
, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него зн 
спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хи 
одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића  
 <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка д 
ији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му 
дити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend 
је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано 
нт. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кол 
му. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није м 
е”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити годин 
Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог манш 
о играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабин 
е био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорил 
kst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засукани 
”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговин 
фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага 
ртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професо 
.{S} За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад 
аучи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До краковск 
тице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; шта 
 је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нем 
извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муште 
ежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те  
ио и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend=" 
ка у том разноврсном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била  
том” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претв 
баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p>  
ати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао. < 
, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p 
Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али 
 Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет  
 му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. 
оринти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уред 
st">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ић 
м ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год х 
> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате ф 
 из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p 
"Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst 
она, запечаћено. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли мустре од њега? </p> <p rend="Tekst">— Имамо.  
е к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Од 
 </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала имате више хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{ 
t">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућ 
ног сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се пр 
 дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете о 
еса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито младић 
за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">танцшул</h 
 грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је као изван 
сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу п 
 вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда рад 
— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допус 
<p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend="Tekst">Наравно, Ча 
и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, је 
/p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p rend="Gla 
е.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p re 
 још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> < 
S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим  
 носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „ост 
у видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље  
end="Tekst">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вар 
’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Софра  
 Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само  
ле нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Ша 
ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tek 
 Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p  
аш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, д 
ен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и пош 
ај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се  
. <hi rend="italic">Don Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом  
Tekst"><hi rend="italic">Селадон</hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског п 
ком граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Мардохеј</h 
="Tekst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst" 
и У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то зна 
е Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, 
не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се ча 
после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до 
.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас по 
офра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је каткад мора 
ару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Tekst">Госп 
господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећен 
 </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику в 
st">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било  
ребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром С 
тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није н 
седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александа 
андар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst"> 
} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> <p rend="Tekst">Није по 
к, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> 
ка га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne  
е што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, госпо 
е којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо се једаред растави 
друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Te 
и су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међ 
 је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле 
е био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне 
подар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре  
љи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживлениј 
"><hi rend="italic">движимо и недвижимо имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непокретно имање 
 остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушк 
t"><hi rend="italic">состојаније</hi> — имовно стање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ста 
hi> — Цариград, стара престоница Турске империје </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">створ</ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">импертинент, импертинентан</hi> (лат. іmpertіnens) — бе 
="Tekst"><hi rend="italic">импертинент, импертинентан</hi> (лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрз 
еди, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, прав 
глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина ост 
о није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, нос 
г бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle di San Oarco 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">импоновати</hi> (лат. іmponere) — уливати поштовање, ди 
који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а  
офронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене к 
још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понуд 
ка још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пр 
 био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из  
 натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије  
Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцер 
 се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ н 
ла је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шам 
>Сербијен</hi> (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији </p> <p rend="Tekst" 
ürkei)</hi> — Турска; <hi rend="italic">ин Тиркај</hi> — у Турској </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} В 
, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Раз 
 они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго 
talic">гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гон 
ног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасава 
nd="Tekst">Свирају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви игр 
 лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким t 
ни кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по окол 
а и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока 
паница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у  
мачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">—  
хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. < 
чка вера не слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, 
Tekst"><hi rend="italic">inexpressible (инекспресибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може ис 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инкасирати</hi> (итал. іncassare) — наплатити рачун у г 
 на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи с 
 Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. 
ати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но 
р видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пас 
S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S}  
d="Tekst"><hi rend="italic">инштанција, инстанција</hi> (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, ж 
end="Tekst"><hi rend="italic">инштитут, институт</hi> — завод за васпитање младих девојака </p> 
редио цар Јустинијан <hi rend="italic">(Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле)</hi> </p> <p ren 
Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је са 
једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седам са 
olo</hi> (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим о 
та</hi> (итал. basstrompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба </p> <p rend="Tekst"> 
 на непокретно имање; <hi rend="italic">интабулација</hi> — судска забрана на непокретности </p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">интабулирати</hi> (лат. іntabulare) — ставити судску за 
тари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао 
 Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} 
интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} П 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">интродукција</hi> (лат. іntroductio) — увођење, увод; п 
ра.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лу 
st"><hi rend="italic">црне банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инштанција, инстанција</hi> (лат. іnstantіa) — молба, н 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инштитут, институт</hi> — завод за васпитање младих дев 
Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софро 
ости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде 
ештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> 
ику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отпис 
је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опрости 
 не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема заме 
ија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чам 
ам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да н 
а је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи вр 
реман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, ч 
и да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко,  
 лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро 
ром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец ј 
 влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све 
кад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">Ство 
c">Месопотамија</hi> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Tekst" 
исано смешење, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p> <p rend="Tekst">— О том можете у 
готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од господа 
госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Ха 
тану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу 
 је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра  
од свију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао  
 Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а госп 
 </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зовем. </ 
nd="Tekst">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особит 
акву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се  
 своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; сме 
.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или как 
раку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш  
год нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по пу 
 <p rend="Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати 
е рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже  
ekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend=" 
</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">интабул 
искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од гла 
зуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча  
 rend="Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} П 
ећ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се с 
е младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борит 
и.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збу 
ekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамиц 
 dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једн 
израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу  
— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесн 
 можемо слагати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу п 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао 
вуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Оп 
и код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кириће 
фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на п 
па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика замишљен. </p 
 досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с 
х господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успав 
напу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала 
”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква  
тан </p> <p rend="Tekst">узус — обичај, искуство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Фајерпи 
.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога ве 
јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се з 
отови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> < 
на.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S 
дговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у  
риповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али,  
е могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код 
посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају 
о.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни  
а су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ к 
S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је каза 
ирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао профит? — пита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Врл 
 другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, не 
ишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то св 
ти свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући ш 
p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p rend= 
веће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Са 
до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пург 
та, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско вино, то  
аспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа т 
/p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко  
S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учи 
је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли,  
 настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја сам бол 
то је практицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „ 
риног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и 
st">После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, 
ита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момк 
ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов  
нбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — 
мам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ вид 
пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна л 
Пера још не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Д 
ши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парад 
ћ заказано. </p> <p rend="Tekst">Ујутру исплате бирташа и отпутују. </p> <p rend="Glava">Х </p> 
нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; нап 
ве готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди 
е, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако 
оветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p 
и наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљ 
p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па  
 за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{ 
 „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од ти 
>— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жалосна, нам 
рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог 
 знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговар 
, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љуб 
 Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јо 
с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то и 
одар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је 
и још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Ко 
 мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} 
о рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра.  
д ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у кар 
ило неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутаци 
} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се  
} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, 
Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је  
ка пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опа 
} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} До 
"italic">шабрак</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
ки сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се ч 
о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p>  
ко њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девојке служе 
>— Како то? </p> <p rend="Tekst">Све му исприповеда. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да га п 
а с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак  
ужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и тр 
kst">Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма нег 
м сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чем 
> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </ 
. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="T 
риста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, п 
чају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одн 
 ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то са 
ти оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамил 
живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна каван 
е допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза допад 
орму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву наду 
си? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш бл 
се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спева 
ц, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије  
опају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити н 
.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радос 
је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест  
дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио је з 
и.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, ме 
kst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад воштана св 
дети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости 
<p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, за 
, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме 
ети. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, св 
st"><hi rend="italic">Кинижи Пал</hi> — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опева 
rend="Tekst"><hi rend="italic">Стамбол, Истамбул</hi> — Цариград, стара престоница Турске импер 
то су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испуни 
 парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па  
, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се смеје. </p> <p ren 
н једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм  
 види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па 
пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на 
.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свеж 
“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} 
rend="Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p ren 
испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tekst"> 
 силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девој 
де у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{ 
м још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој < 
а како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде 
="Tekst">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш  
к, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу 
свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било ист 
нак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза  
артати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га к 
ћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав .  
 сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још 
">— Бићу срећан. </p> <p rend="Tekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ки 
ао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Пр 
сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме 
ао сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико  
">аутентициран, аутентичан</hi> (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен </p> <p rend="Tekst 
ерину опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst">Том приликом Пера ре 
 она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} П 
псовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу с 
, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то 
"Tekst">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала 
ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један плат 
или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Ал 
еденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику 
st">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, 
е одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чам 
е и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— Т 
уђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> 
 ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запа 
 у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни  
е показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу  
отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да и 
ал, фишкал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’  
а држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с друго 
е, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао ј 
 да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није,  
 натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено:  
 госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранил 
њу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У тр 
зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S}  
гледа на Мимику. </p> <p rend="Tekst">— Истоветна мати! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је м 
бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истоветно. </p> <p rend="Tekst">— А ви га довезите овам 
d="italic">Identitatis</hi> (лат.) — по истоветности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">или 
st">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се м 
авање, треперење, брзо понављање једног истог тона </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">три г 
/p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а  
e)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба  
ироке читалачке публике; данас има само историску вредност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
c">оријенталан</hi> (лат. orіentalis) — источни источњачки </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
hi rend="italic">Коломеја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="Tekst">< 
нталан</hi> (лат. orіentalis) — источни источњачки </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">отр ш 
нати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где 
ој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други раз 
пише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} 
никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа:  
 се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику 
ња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада  
већма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи 
као је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p rend="Tekst"> 
даред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу,  
 гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет ри 
) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прст 
вно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у п 
ћи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst">Разилазе 
 више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе ж 
<hi rend="italic">pіccolo</hi> (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоно 
end="italic">лагуна</hi> (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски  
 rend="italic">тарок</hi> (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три игра 
>пасија</hi> (лат. passіe, фр. passіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност </p> <p rend=" 
="italic">гарниран</hi> (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким дод 
nd="italic">гарнирати</hi> (фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим </ 
rend="italic">ленгер</hi> (тур. lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котва </p> <p ren 
c">Гавалер, каваљер</hi> (фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек 
="italic">виртуоз</hi> (лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врс 
end="italic">грација</hi> (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражесност </p> <p ren 
lic">галант, галантан</hi> (фр. galant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан </p> <p ren 
d="Tekst"><hi rend="italic">банда</hi> (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа гр 
"Tekst"><hi rend="italic">гондола</hi> (итал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речн 
st"><hi rend="italic">бастромпета</hi> (итал. basstrompetta) — музички инструмент за ниске тоно 
Tekst"><hi rend="italic">Пијачета</hi> (итал Pіazzetta) — трг у Венецији </p> <p rend="Tekst">< 
kst"><hi rend="italic">инкасирати</hi> (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу </p> 
<hi rend="italic">карбонари одело</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава  
Tekst"><hi rend="italic">страхино</hi> (итал.) — чувени италијански мастан сир </p> <p rend="Te 
Tekst"><hi rend="italic">алагросо</hi> (итал.) — навелико (обично у трговини) </p> <p rend="Tek 
ekst"><hi rend="italic">провијант</hi> (итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице </p>  
 rend="italic">Riva dіe Schiavoni</hi> (итал.) — Словенска обала (у Венецији) </p> <p rend="Tek 
d="Tekst"><hi rend="italic">tempo</hi> (итал.) — време; <hi rend="italic">у музици:</hi> времен 
="Tekst"><hi rend="italic">cerito</hi> (итал.) — италијанска народна игра </p> <p rend="Tekst"> 
<hi rend="italic">cerito</hi> (итал.) — италијанска народна игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
ушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организа 
"italic">страхино</hi> (итал.) — чувени италијански мастан сир </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 rend="italic">горгонцола</hi> — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана </p> <p rend=" 
езан</hi> (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у 
рганизације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века) </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; раз 
="italic">Мајланд</hi> — Милано, град у Италији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајоренс 
који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пародиј 
 готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После неколико 
ространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S 
азговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођ 
 разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p 
ети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst"> 
н бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика иш 
а рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но то ми јо 
ети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tek 
Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и 
вана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља 
има, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend=" 
и, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Св 
руги за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика и 
л’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на т 
латно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у 
.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p 
 за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Ло 
 Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче 
е. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; ко 
стионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о 
гојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је оп 
а да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S}  
аест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се са 
влију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изја 
kst">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави 
А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Је 
што од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кра 
д пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера  
 појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво из 
а Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о  
 њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањ 
} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, ј 
 по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба 
метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још пева 
.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све пла 
у к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи  
 Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. 
ђа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код ку 
И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно 
 се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Т 
ађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњ 
еба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде 
едан и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољ 
сани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господ 
ћ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пу 
и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Гос 
и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају 
ман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па с 
е тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду,  
.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат  
е подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се 
удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p rend= 
ођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води ку 
дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. 
{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">—  
ова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене  
арка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Међут 
 и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са 
р људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочи 
мицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{ 
а им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше 
је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није сванул 
дити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и канали 
ки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако ј 
ораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку 
 пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села  
ни. </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ 
је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде 
 не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{ 
о добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше 
е ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
д су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После служ 
ти што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И 
од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још з 
се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну.  
Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђен 
лог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег 
 од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, ал 
е Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дет 
ц, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота  
</p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би зго 
куда би путовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Талијанску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, 
медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst 
ао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и  
kst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешт 
ова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Крак 
/p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „в 
екових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S}  
онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио,  
у, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и 
спросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка 
ђи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу 
еме ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држ 
змешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tek 
реко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на дес 
Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари 
ртати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су 
kst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчиш напр 
говац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест 
/p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend="Tekst 
аше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tek 
ако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољ 
 је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се врат 
 хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем к 
 и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане,  
али су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са По 
иновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, иму 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ишпан</hi> (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског има 
е јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се р 
 rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба 
и за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави  
љаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном  
регледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му иска 
{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика  
сподар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа  
ан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца  
ти. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште вина.{S} Чамча извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајд 
{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га 
 опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски г 
се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још б 
’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Татијан 
 </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати 
куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. 
а већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек  
уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} 
доше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend="Tekst" 
 што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију. 
 срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p  
 им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чиј 
 господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао  
њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине бил 
} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="T 
тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају 
ачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господа 
</p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до су 
. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst" 
 се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst"> 
<p rend="Tekst">— Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од 
vsky. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p>  
 за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати 
 као ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да 
 полаже. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Л 
о га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишка 
се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
ети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу 
н гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разуме 
rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме  
="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S 
/p> <p rend="Tekst">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам пр 
ре побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је о 
p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не  
ртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ  
— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја двадес 
сма. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти 
е викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала  
 из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто осо 
ишт’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мо 
самнаест. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Д 
ске? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S}  
одари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, д 
 рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p rend="Tek 
ро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне  
S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господ 
</p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и 
 код њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="Tekst"> 
едај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер вид 
Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам  
а ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само  
 не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="T 
ете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас 
сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуч 
та, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’  
 <p rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом 
st">— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. < 
p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p 
су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био ве 
м дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полаче 
, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да дон 
здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овд 
<p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину,  
ите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> 
rend="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да  
 да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, а 
душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p ren 
од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге в 
гдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та  
година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш ск 
банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадови 
{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била 
t">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показат 
 седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем  
st">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p re 
"Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Te 
нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морск 
рави „галантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! </p> <p rend="Tekst" 
им десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја двадесет. </p> 
постати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити 
да сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није 
ећ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и з 
оја њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p  
дости срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До 
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш  
мерлан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме 
t">Шамика плаче. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се је 
и сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку. 
руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи о 
к, одобравајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S}  
ци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма 
 вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не мож 
чек мало збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу ку 
е ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend=" 
како се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S}  
’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </ 
едно је свршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с н 
к испадне добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са  
— И ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— Ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја тридесет. </p> 
ужа Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код матере. </p> <p rend="Tekst">— Знам. </p 
подар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. < 
, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колик 
ти та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим д 
оста две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан. </p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољ 
ајности венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. < 
л Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ тако рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запрос 
досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код бо 
си писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нис 
="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’  
 куда, у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно жел 
 булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tek 
тно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме.  
 ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа 
ваљујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst"> 
куд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да и 
p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја та 
уд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; н 
е да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак,  
подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантум 
га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p r 
а пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да оп 
Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет чов 
просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без теб 
— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend= 
ем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прст 
ekst">— Не дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет  
 да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{ 
м у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је има 
доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу п 
</p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се. 
> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од мат 
 рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то,  
још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док  
 је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му д 
тап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и  
="Tekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да с 
а смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; но 
, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к том 
 </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету п 
p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend=" 
оле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварил 
 и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео. 
нипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се.  
Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с ма 
Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сл 
— Ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— Ја тридесет. </p> < 
— Ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p r 
"Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Н 
а не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се до 
 гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оста 
rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живе 
фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да 
али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећн 
t">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p> <p ren 
 иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, а 
 </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та  
end="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уре 
 срамота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да ради 
о провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мислим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? </p> 
ара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар Полачек, учи 
Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је га 
, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ћ 
ћам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend= 
 умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чуј 
јим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’  
лађи Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p> <p  
> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p 
с одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пр 
ј да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја т 
 не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе н 
знат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p>  
и Софија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прст 
„кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p  
"Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p 
а женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам т 
тишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p 
шан католик. </p> <p rend="Tekst">— Као ја православан. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учтиво п 
и „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst 
и. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам зета  
пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешат 
 иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Са 
 колико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend=" 
ко си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте г 
поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst"> 
ас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="T 
го салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем д 
ш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то ј 
чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје  
p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за ст 
у га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би о 
ње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматор 
 испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу 
одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћут 
end="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио 
зљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Пр 
о он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да с 
к уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега 
="Tekst">— Збогом. </p> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једар 
ашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а ка 
и”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су 
</p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Софро,  
а не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они  
естише стражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ћ 
сподара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку 
љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срц 
утује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли 
 rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори п 
а Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочек 
умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола  
брава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва 
ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и 
 победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се тако 
х код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Tekst"> 
е службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока  
аред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у 
="Tekst"><hi rend="italic">мунта</hi> — јавна продаја, лицитација </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
>мизерабл</hi> (фр. misèrable) — бедан, јадан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Милорадови 
ао господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали 
еју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетел 
ске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је? </p> <p re 
ње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не 
и окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">det 
р.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ше 
т шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест годин 
врћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">букагије</h 
са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде 
тежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио.  
 седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад г 
а романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине по 
укне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица ра 
фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Сок 
 rend="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња 
радавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати 
"Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти”  
година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} П 
пе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позн 
г ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за че 
ола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p> <p 
уштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк,  
нији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из 
е, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грб 
„физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало 
али, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале. 
ако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као  
="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да п 
ег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} В 
а бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{ 
 био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке,  
 rend="Tekst">— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио  
иртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђ 
га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S}  
а тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p 
љеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била ј 
лудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Дог 
вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој по 
ао. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, 
 је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p re 
нтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, мол 
рица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви н 
. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— Нажалост.  
 Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера с 
и па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо до 
дар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">Госпођа  
овори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки ч 
и у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три 
не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњ 
alic">фатермердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике о 
ро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? — запита  
/p> <p rend="Tekst">Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати 
ар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем 
, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамик 
аш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, к 
{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него иком 
Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није до 
ало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући 
? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућ 
rk pocht meіn Herz?</hi> (нем.) — „Како јако бије срце моје“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син П 
чио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је вели 
у, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам 
осим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек мало мисли  
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков Игњатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕ 
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков Игњатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕ 
іer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Te 
е тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времен 
ају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме век 
st"><hi rend="italic">Домбровски</hi> — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа  
rend="italic">Совјески, Собјески</hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као 
укао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нип 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Јанкл</hi> — капут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
Tekst">Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да  
 недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном 
{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није  
ичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљ 
.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{ 
зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обучено 
{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему та 
<p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо готови.{ 
Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој око 
чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лоп 
t">— Но, шта је? </p> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „коше 
ао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} 
игран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сва 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јапунџе</hi> — кабаница, огртач против кише </p> <p ren 
учи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљ 
дине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p> <p rend="Tekst">Господар Софра кла 
 је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја 
у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, 
апослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакај 
} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p re 
kst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! < 
шта не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли 
ekst"><hi rend="italic">рајтерај</hi> — јахање, дворана за јахање </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
lic">рајтерај</hi> — јахање, дворана за јахање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рајфрек</ 
ло да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} 
{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпиц 
 Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира,  
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јаци таци Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови к 
за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока је 
дар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, п 
воје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица  
Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пу 
му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је 
зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке 
и се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p ren 
> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истовет 
ари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омла 
аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend= 
тнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">— Јест. </p>  
 кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p>  
а, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p  
Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло  
ко ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend= 
половаче ракије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">—  
t">Ето и Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ готово? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p ren 
сада много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео 
 што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам з 
 ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућан 
ати, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, 
t">Уђемо у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Teks 
 коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За нов 
пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Он 
 јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> < 
end="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем ф 
едан у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала 
 вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо,  
58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев 
м би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Празником 
љиво је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о  
один фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у  
 штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље 
S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши,  
у биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонет 
> <p rend="Tekst">Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и 
 свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ том 
 ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу  
чане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p  
м грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде  
ада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те 
е украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па он 
умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чул 
 као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да  
у и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли у 
ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но ви 
а овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико н 
ина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био  
, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови 
 трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту ш 
а и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч 
ра да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра  
и.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати 
{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај  
за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мер 
 умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим 
="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">—  
а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и по 
, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; м 
калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту  
лед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти До 
како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап дод 
е, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S 
 пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне 
је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим  
ом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахн 
ва или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а жени 
вао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tek 
ипремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вер 
д опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом,  
мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то пис 
е избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене мате 
end="Tekst">— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} 
е занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодваж 
замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замера 
ло, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Ми 
милнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само,  
ар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дат 
ле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p 
каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велик 
 се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend= 
ста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети 
оће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињств 
p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока к 
дне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи 
мике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. 
 — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутов 
="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </ 
м од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p rend 
” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава 
он-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особи 
ако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако з 
вела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му 
 други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пу 
пак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје с 
љаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кућ 
шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst" 
S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не 
да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Ма 
Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. 
за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је 
ре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види 
шумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа к 
њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадн 
м? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да г 
се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се н 
ребало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онак 
="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зе 
ошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај,  
аред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би ви 
пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да упра 
а хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био сам 
, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Tekst">— Пошто? </p> <p rend= 
} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад б 
како неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега 
>Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би би 
S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о пр 
упи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати 
октор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к 
} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачеково 
сле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се нек 
, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеш 
 Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових 
t">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p 
а се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Госп 
у то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и к 
атилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па 
има хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само д 
 не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} С 
, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се  
орен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њ 
 ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, би 
итивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — П 
="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, а 
. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је ср 
end="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу да 
 </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— 
азати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало оп 
 чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, 
Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украл 
већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас ди 
них шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. 
ра спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове 
м може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је б 
 шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, п 
и да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка нео 
талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашур 
ке, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је  
 кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје 
ићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти  
у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </ 
о.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако 
ин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој ф 
> <p rend="Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са 
вија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, 
оловићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине, г 
вара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то  
kst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још 
ама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у 
да без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трај 
и, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе с 
Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p 
ђима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је 
д Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади 
материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да 
оја би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе 
kst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе по 
е, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да 
p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне  
клу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану из 
анимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> 
м добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корп 
одио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Бо 
и изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само к 
јку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог добро 
 импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особит 
новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утол 
 па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend="T 
у рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. 
 се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хи 
ше писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, госп 
платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа.  
или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла! 
одило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш м 
е у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети 
а на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какв 
ти, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да ка 
ви Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том прили 
 Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе та 
ли мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p ren 
што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо 
риправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га јо 
начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, 
ити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је  
сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати н 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни вра 
Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Gla 
ика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која м 
 бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпо 
јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, 
главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, пре 
 Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах 
 новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нуж 
е.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете 
 да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S}  
е даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на уда 
м да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачеково 
менце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави г 
купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и доз 
одитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је  
</p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је с 
и замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би 
де га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, господар  
 Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Teks 
вуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би м 
ди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље 
сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трг 
nd="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по 
се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком  
е, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад  
и. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања да свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза. 
не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на  
 од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу зад 
 у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S 
 се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али по 
 му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им 
рат бирају. </p> <p rend="Tekst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у  
 јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски засе 
ра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по п 
 авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавит 
д издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику ж 
} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S}  
Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног ли 
алантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> 
је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{ 
 нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим друго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше одан 
Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табак 
 гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад до 
 Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, милостива, ч 
">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш натегне,  
љи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но 
већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се  
рака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни. 
ти се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Со 
се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат  
 али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови  
 копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће  
лим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p ren 
унакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског  
свера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла 
 Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Ју 
 десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким 
ам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма си 
ћност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разб 
.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех оч 
nd="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буд 
се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се уда 
S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина 
женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици  
.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена 
ема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу 
не леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, траж 
ио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика је „галантом”. </p> <p rend="Glava">XXII </p> <p rend=" 
ли. </p> <p rend="Tekst">Доиста, Шамика је прави мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена д 
есму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до  
ло је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређе 
нио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен ј 
а траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао н 
је ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он ј 
арима саветника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем гр 
; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што 
S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и  
е све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> < 
="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p ren 
 Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог  
 све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, ле 
 да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као 
{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син  
овима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком  
 Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене:  
и, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када  
 Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добиј 
">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвал 
несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p rend="Tekst">Међу 
а чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S}  
ћу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p rend="Tekst">— Узмите м 
едњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ћ 
nd="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} О 
на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у  
, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није 
један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} И 
она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром.  
ихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па 
обро дошли! </p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца глед 
 што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „ка 
а отпутова. </p> <p rend="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило 
агословила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан чов 
опрости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један 
и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После  
љеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора б 
ме — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или  
аш оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започ 
ићка. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, н 
кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест годи 
p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу гр 
ће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цве 
и, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си 
уца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, 
е се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснари 
тилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћ 
ћ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Зар 
ио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа 
 била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела  
е, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ,  
па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што ј 
огат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју;  
 обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
едној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend=" 
долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због матери 
 мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. < 
ешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, ко 
ери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S}  
} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућ 
амика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младо 
морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, 
ли мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца нате 
игерица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се св 
ла би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала 
ишта од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Teks 
ину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера  
 rend="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, ваш 
 науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег б 
а, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Соф 
засађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне 
ај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, 
хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јес 
грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамик 
ски. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде 
а извесном месту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се при 
 девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва млад 
 дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неот 
а Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хте 
Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао 
у је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да  
Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend= 
; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако 
о сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, гос 
цеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend="Tek 
"Tekst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да доби 
ekst">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљ 
— „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском ра 
ији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет  
мо је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пу 
ито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га 
а једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S}  
премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend=" 
е говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па ви 
у.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p rend="Tekst">Ујутру исплате би 
end="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одго 
 а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао пи 
ше Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Ш 
о су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка 
 моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tek 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је 
ни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Соф 
рајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао  
трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Колом 
 до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три 
ђу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица 
атери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови. 
, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по нагово 
{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> 
<p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар  
и, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Госпо 
раљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брд 
ку.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле  
, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst"> 
адовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има 
ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у  
шар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и по 
ну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краде 
елу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Вра 
р нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ с 
син Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле гор 
ећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пе 
лфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча  
 призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да и 
ио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! 
иректор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на 
 сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p rend="Tekst 
 је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја  
ку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица виш 
и живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али ч 
м био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу  
 му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у с 
а, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота 
">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли,  
 је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно дв 
то господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кан 
венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако пла 
век, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво  
е, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао пр 
орег и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допа 
е у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуља 
е које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Тат 
ју”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић,  
земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања раст 
"Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ ј 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није 
 почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао во 
>Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледа 
} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на 
утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пр 
>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, 
ти, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst"> 
"Tekst">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и 
о да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет  
жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ че 
т.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће 
и говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког ко 
рима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но пон 
 весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на д 
 одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га п 
го ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, 
 Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом 
гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је готова. </p> <p rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде 
алан човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и ја 
било у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика  
 То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као шт 
газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био 
ени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу 
ојали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том  
 све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S 
ве и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом мора 
ше и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „а 
на. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{ 
се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пук 
ти. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га 
ор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{ 
ћи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није прот 
пођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините  
једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p>  
суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весе 
величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други д 
а.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S}  
атилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико,  
адикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је? </p> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте урад 
 слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Пр 
бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ изд 
би сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се ожени 
ди да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није до 
ара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> 
гу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син попра 
 дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео 
сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend= 
из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p re 
о?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо. </p> <p 
ти много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst 
мча чита. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> 
мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не може 
риш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад  
у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бу 
у.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто 
посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с 
а си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, 
губљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матил 
мао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић,  
к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни  
алочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тр 
је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p>  
 <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу 
S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозн 
рт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној  
st">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само  
.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног пон 
атица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није 
амика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Ве 
ном. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— Нажалос 
ом и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одо 
вот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног  
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачеков 
азао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је госпо 
, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је ср 
д је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда догово 
; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу вид 
делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је би 
атоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и  
kst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се 
 сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења;  
ана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље П 
уби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колим 
ад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе 
nd="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су 
е су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} 
као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, 
 Чамча каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принцип 
оће да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пун 
није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не њег 
ва, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То 
поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ б 
ије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал 
у преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа. 
 хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад ум 
 Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене 
">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно 
ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао јо 
не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра издисао,  
уштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао 
жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави 
ближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и 
рне банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово св 
нталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и дв 
да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису о 
у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одгово 
о од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не ка 
 Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле р 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, мес 
 јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{ 
rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад б 
на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао 
 погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и моли 
убав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али п 
научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде ну 
ати! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Tekst">Мим 
ошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. < 
ра.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина 
 није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао к 
ако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Teks 
 исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се 
„Meіn Herz іst Horst der Lіebe”.{S} Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па  
ку децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један мла 
опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за рук 
 мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана 
 једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно ј 
„ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па 
} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Луј 
порад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но 
е водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет 
 јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш 
S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били  
о је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке  
амо Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” 
кочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табач 
о за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, п 
} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је ук 
ше ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерк 
д мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> 
мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">—  
мао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви пома 
еру тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механ 
 како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају 
Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и т 
љинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро ста 
 </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на  
о добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: 
а је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писат 
а, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, 
е и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је би 
о живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, ни 
 по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — v 
е каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто  
а пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако 
 кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га ко 
среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газд 
за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец 
аљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне пет 
одар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало ш 
и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа  
 им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га а 
тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у  
и, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву San G 
је на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори.  
на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек 
 оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} М 
{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S 
негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </ 
њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда  
 и причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка од 
 више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p ren 
, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганс 
 богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="T 
 и пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Д 
оћи ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збо 
испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Г 
пао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролис 
Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к  
и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} С 
де се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан,  
да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да 
} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Тро 
</p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести с 
а слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не  
е био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није виш 
 је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће г 
д почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша из 
 кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо д 
ечар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може 
уза му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар 
} Срећно дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </ 
јатељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се  
е упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит 
 какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова вре 
 на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери. 
е, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађан 
 па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Софра м 
му бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”.  
атко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу н 
 тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И 
шару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем к 
рама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био ле 
 њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све дон 
педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Ш 
"Tekst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема в 
 му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је  
омесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послат 
 Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али 
го ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кће 
дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика д 
; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tek 
врти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} 
 у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав  
склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном упр 
ве је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи ж 
е, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући  
ekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза  
p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под те 
еног мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледа 
="Tekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика  
апита Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио дол 
та ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће т 
и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p re 
. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава 
бро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а  
 кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend=" 
а, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава  
ар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо с 
ише не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је прекинуто. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па от 
 опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи м 
више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Так 
 видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад  
и примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ће 
е уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код 
, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти гроф 
неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} 
ала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tek 
— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </ 
 се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек  
Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend= 
 имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tekst"> 
треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три од 
а опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имај 
ову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за врем 
н од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">крајзл 
 зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и  
ву, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се 
окупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика  
па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом ре 
спедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила 
пођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Ш 
— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасви 
 седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend 
ад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не 
то фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Te 
напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац 
ројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво с 
започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га о 
 је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа к 
рено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на ва 
ошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend="Tekst">Шамика 
ла у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја ва 
е што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак 
та лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst"> 
 па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане 
још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен млад 
иге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> 
е пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек в 
Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина. 
kst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збого 
p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Ча 
Tekst">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{ 
руго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену д 
у, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разгова 
о девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер 
адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пуниша 
ца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају  
банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде 
 и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о м 
кам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да  
, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, п 
овића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отиша 
, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зат 
уда. </p> <p rend="Tekst">— Па усрећите је. </p> <p rend="Tekst">— Примате мој план. </p> <p re 
 може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има  
исли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако  
пује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме,  
брекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кош 
у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p 
рошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на 
узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права 
једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p 
доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што н 
ело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веш 
родају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p  
Horst der Lіebe</hi> (нем.) — Моје срце је гнездо љубави </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
огодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Д 
<p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче  
није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали  
d="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи  
 то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била доп 
ек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у 
"Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засук 
вет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта 
 умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Пр 
елагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, 
ку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се.  
 лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га  
тавили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш к 
том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{ 
 па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госп 
како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но а 
 нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опе 
.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Соф 
има игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а он 
 уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао  
е!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко прек 
иљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полач 
 је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би 
а једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог  
кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачки 
о носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси  
">Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је 
ју; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и  
офре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину. 
у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу,  
аши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као до 
ила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и виде 
ањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по о 
евреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у н 
веџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра јако је 
логу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан 
 на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат 
та: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врл 
„Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ м 
vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршен 
— по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао глав 
</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у 
i> — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће по 
— ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се д 
нут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба  
иће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегну 
сет година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил,  
рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој  
е предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже  
говори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— 
} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да сво 
одуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S 
о продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма  
писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чард 
<p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собни 
првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армиц 
 и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и у 
од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба 
{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пер 
</p> <p rend="Tekst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забавља 
 rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. 
мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почн 
kst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} 
иму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној 
ако? </p> <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, 
 Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми  
ше?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Соф 
ло ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости 
т хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Ниј 
го све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекн 
rend="Tekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно  
је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет 
те гитар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Te 
ечар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног ш 
уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend="Te 
бро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="T 
менили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је особито. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред Ша 
ворење. </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">—  
, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Ч 
ом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, 
 сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је треба 
"Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми 
. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети 
исма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу пош 
 умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плач 
 се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин 
у вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ 
е и тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst" 
 му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p>  
 грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, иск 
уо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софри је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста нам 
н. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend="Tekst">Наступи 
глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ниш 
.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже  
 буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо,  
мерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувеги 
једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. < 
 да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> 
уке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на  
 то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst"> 
p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а н 
то је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била п 
Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није пока 
е га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у  
дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend="Tekst"> 
ле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мат 
_slovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ би 
> <p rend="Tekst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је 
дно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву 
ивети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљава 
ли све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укус 
 једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Проф 
варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су 
Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо 
S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер  
 чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру 
рић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трго 
дини.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ 
го путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у јед 
е.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све с 
 допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, н 
ору крај. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињств 
р Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, д 
rend="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па ј 
ећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’иј 
дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча жу 
лини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи 
, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуц 
S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при прет 
 је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамик 
њ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао  
кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; ниј 
моћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, 
ам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но,  
 да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој че 
 послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то 
>Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је,  
 — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврх 
ак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина,  
е можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила 
 госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
ао са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{ 
је волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи  
е тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је 
d="Tekst">— Добро, промислићу се, корак је опасан . . . </p> <p rend="Tekst">— Нема времена про 
Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? 
 а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спават 
добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">XXVI </p> <p  
end="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет 
а, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог изво 
м наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар С 
а тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend 
и казао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан католик. </p> <p rend="Tekst">— Као ја право 
ло до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Teks 
ујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруч 
рдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p> <p rend=" 
и за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек им 
">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче:  
о одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговор 
 него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и  
превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се 
амики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у 
Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном  
фре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе дол 
Tekst">— Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а 
 Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред 
Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца,  
/p> <p rend="Tekst">— Колико година вам је? </p> <p rend="Tekst">— Педесет. </p> <p rend="Tekst 
носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend 
д горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовањем Полачек 
ају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачем 
роши У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то  
њаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни 
злика! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви 
>— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и са 
{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вред 
атити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S}  
d="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухо 
 сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослоб 
уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпен 
S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити как 
и. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничег 
сан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </ 
сти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изи 
ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и 
н, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал  
раво конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг  
ћ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе ј 
акову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па 
аседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу 
осподар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ак 
st">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су доб 
у по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају 
али зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, 
епо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p 
”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и  
 год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш  
научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега 
ад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карт 
ка; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ћ 
ст стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="T 
ма кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену  
доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} К 
 да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет 
 у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не мож 
 опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После испити 
а пустили. </p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао  
у где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обес 
би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком п 
. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз 
Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете 
es Seіn.” </p> <p rend="Tekst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p 
кушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора  
је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али оп 
венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер” 
нде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прим 
ако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу  
а с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у 
могле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благос 
етак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да с 
м, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} П 
а достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свира 
дне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце п 
ћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ об 
је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко 
амче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између ос 
 не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу 
ре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 т 
 и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, ал 
и лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно  
осподару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацит 
ан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек ми 
га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му 
а ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад  
вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шам 
 цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај њего 
сташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И какви 
дар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању у 
ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади 
ekst">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш  
је могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега 
копа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Оти 
ovo_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S}  
nd="Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потроши 
у у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, 
ка је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, леч 
ље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S}  
радо вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— 
на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако тре 
днак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у св 
 увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. < 
ав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за 
да Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље  
азумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опе 
није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике 
е и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму  
овац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке д 
погодио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p>  
делио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове  
га.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући д 
се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма  
говој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример 
за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, јед 
стан случај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. < 
еби.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој га 
 <p rend="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гос 
вори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Ко 
Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочека 
а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од с 
 се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му д 
.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио 
јана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су 
ао и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, р 
оћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљес 
t">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и шт 
ић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „ 
а, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако ј 
-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је  
Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, С 
и се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде  
е.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући  
 узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tek 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао  
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола сво 
">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра 
и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, 
е била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> 
офра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволе 
 дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је им 
х познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пер 
провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. 
не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом 
е измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на з 
ођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S}  
 се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те  
 је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да виш 
како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіtung”, „Damenzeіtung”, друго ништ 
ким већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би 
злило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут о 
ње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школам 
ћ.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао н 
ао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; о 
ико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су 
е Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend=" 
ји је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катиц 
офра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио  
.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га пости 
о, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао испле 
ера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; 
 дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу над 
хтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чек 
ц дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па о 
 радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још 
ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Ш 
осподаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” је сад престао играт 
де. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, са 
ор. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног б 
ати „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S 
<p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господа 
нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p rend="T 
S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га доче 
kst">— Господар-Чамчо, коштајте.{S} Ово је „камилнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Чамча се смеје. </ 
Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено рун 
ne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S}  
и, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упре 
 водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="T 
>— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, смешећ 
ви пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар 
пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог ма 
едавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да идемо 
е?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински 
="Tekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ ж 
"Tekst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је готов. </ 
а — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{ 
Drop_slovo_Char">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре 
дне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и  
: „Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} Довео је у „удивленије” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Л 
е измешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се к 
рић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, р 
је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у дру 
а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} С 
обита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ис 
х изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend 
.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео м 
ћа, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S}  
dі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају 
ов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији  
.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „ 
е банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и д 
ства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотин 
>Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Т 
 Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и 
ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показал 
S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој 
сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинк 
ано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу г 
е, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Со 
</p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију 
</p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико м 
и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S 
ољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и ли 
д тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том 
 име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба име 
о бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима  
целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезо 
реко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, леп 
г.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљи 
д је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, 
лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало 
 Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{ 
и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије. 
і Paulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канал 
амо господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — једа 
напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, 
> <p rend="Tekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, ф 
е још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио 
де, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шам 
пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Нема 
има, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикат 
епе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако да 
 Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и 
твари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане о 
в још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном  
ало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{ 
ју, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> < 
 Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био млади 
г ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Н 
ају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ћ 
есно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака 
dy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p 
 Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало  
аће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „стр 
мика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, официрија, т 
е у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду 
: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, с 
пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им 
о достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, с 
 је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на 
 ћемо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst 
а оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађарске 
асти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кутузо 
неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести.  
/p> <p rend="Tekst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није  
и у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Р 
rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst" 
d="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало по 
ито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Ш 
би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега  
срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео мог 
ове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{ 
умачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака н 
 да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја 
 rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела в 
а сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се х 
њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра з 
у да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у б 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био  
неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натаро 
Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то ни 
обро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, 
— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да о 
ли он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterz 
ча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је 
а Кирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао профит? — пита Кречар. </p> <p rend="Tekst">—  
ко гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два  
 је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата  
p rend="Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како и 
ма „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је бил 
сто Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с н 
ије“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p re 
end="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидат 
kst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </p> <p rend="T 
и, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им п 
S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две 
ра грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госп 
</p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да  
kst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће 
Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобра 
ш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“?  
описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На т 
к каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} К 
разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могл 
{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радост 
— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети 
и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то 
 Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, н 
одрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуре 
ратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи крас 
ћ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’  
ају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, ру 
 трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напроти 
и, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рук 
ео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића 
а штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару По 
дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, с 
 биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздрж 
лико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S 
 да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио ј 
о је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p re 
есирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’  
t">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам  
 онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је как 
p rend="Tekst">— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба јо 
 се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо д 
Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу 
е чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова 
d="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре н 
на, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом  
nd="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, п 
nd="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око  
, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је чове 
ега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим 
 рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота,  
 показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </ 
ни другови. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Један другом смо потпомагали 
отпомагали. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Нисмо се никад увредили. </p 
д увредили. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра брише сузе. </p 
’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се  
 свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо  
 јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две,  
ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покај 
ав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одла 
твар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Te 
 дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристи 
 преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет,  
д му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подр 
ћу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта р 
лицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па 
 питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа. </p> <p re 
лима. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све санду 
ли обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше 
rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После на 
дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције 
право у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш  
Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак 
рође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p  
. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не к 
осао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом  
ог младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у  
 више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је у 
{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају с 
осподар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend 
><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико  
><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара  
сних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључа 
честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіssіme.{S} Чамча тумач 
о, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би с 
е већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} П 
је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и ш 
већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Сок 
/p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није п 
да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Љубазна Лујзо!  
ики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Благородни госп 
е одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру п 
ољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно је свршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати 
 штогод? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’  
Кречару? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p rend="Teks 
код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати 
 овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђ 
ри. </p> <p rend="Tekst">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо одн 
глед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се  
и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у 
Јесам три. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец 
а и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола 
ше главом. </p> <p rend="Tekst">— Добро је. </p> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино ц 
ован штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јо 
у скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, 
и у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На пут 
аш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и 
е, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова 
.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, у 
аба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема 
 позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена 
 попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да 
 зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, д 
а или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све  
у помаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се 
 помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Мати 
доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, а 
ате коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Ce 
да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје и 
 а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећ 
„јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Ш 
шла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, г 
авље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде  
} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p  
а почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча 
ада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за т 
једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправ 
ги опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио 
еђу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће ик 
 па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце м 
оји је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само мо 
рку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. 
им који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити,  
мплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две кап 
</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха  
Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће  
полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајл 
ма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу 
осподар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ 
едамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од  
end="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плаче.  
„Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не б 
st">— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда — то је зло! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, п 
ет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много укра 
аква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је венецијански филигран. </p> <p rend="Tekst">Једно уч 
сподар Софра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде 
 тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још д 
аво у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може би 
ги пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend="Te 
 је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” прод 
а је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш 
арташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био при 
иће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча сво 
ља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих њ 
 онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend=" 
ви честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend 
и је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Виш 
о, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џи 
гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је  
 једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се 
кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> 
се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији иг 
шир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или н 
а сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази 
еба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све  
 у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго  
ћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још да 
 путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога д 
 да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код 
орави’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуш 
 ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у кре 
ери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније  
оше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча та 
 са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му  
ренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због 
/p> <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра крваве оч 
овољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p ren 
Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка  
 или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рач 
аш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Кат 
ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бит 
тпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско пу 
<p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p>  
 rend="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талија 
тајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види,  
најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати св 
њи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне,  
 малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, по 
хану, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је би 
ма сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Шт 
а полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романти 
у обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} 
тери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре по 
ак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сва 
 говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад  
лику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо вид 
ш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту с 
"Tekst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу 
талове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst">< 
јпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, 
а ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод  
м несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам 
пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, и 
 отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека пу 
се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на 
пота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав ст 
S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај  
ча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку  
ekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из 
 код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је,  
 зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста 
акрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бе 
логу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш  
фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па с 
ације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да ј 
st">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а  
кују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst"> 
и тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је  
о препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном с 
ицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> < 
а-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p re 
nd="Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још д 
ка им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst" 
, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав  
ашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p  
годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски испит и постане „ф 
="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију да 
иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још ни 
ад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура,  
 ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava 
вини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би ра 
лендар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на јед 
! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, как 
шику на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли мл 
за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна  
викнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весел 
 оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код К 
 па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за це 
за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког вр 
рођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни г 
} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не каз 
 на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Со 
у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> < 
довољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачеко 
е, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока  
јпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклат 
 све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на см 
путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p>  
л”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Наст 
 величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине с 
 нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела кр 
дар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у 
 У долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Н 
S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више  
подар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о ко 
наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је готов. </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам 
 бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да пр 
аследства, због материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство тр 
артати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча поз 
">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} З 
спаване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу госпо 
 у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Су 
офра. </p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајт 
м да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </ 
види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајн 
 на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му и 
ило, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња 
и момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће  
ловићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на у 
Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но б 
и једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Ш 
тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за г 
о чините? </p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право  
оље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, 
ор Профит”. </p> <p rend="Tekst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га 
ар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, св 
и.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга  
ротивна? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Teks 
се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је  
st">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били на 
 хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо  
јцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S 
д је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шами 
t">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се ч 
олонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у ав 
а онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у л 
ређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уре 
е са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај  
ет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Пр 
елину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар  
а им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби 
а.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од 
S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека,  
е мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S 
и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} К 
ста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена  
и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брат 
>После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па  
ни, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак.  
ручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> 
е Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се у 
p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље, госп 
улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”;  
 не ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S 
 започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је посл 
 тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; св 
сту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p  
ере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фан 
е прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из дру 
гдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пе 
е сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред  
ачеку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају. 
} Разумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу л 
 његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало за 
десет. </p> <p rend="Tekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за дв 
тију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода г 
 rend="Tekst">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p rend="Tekst">—  
 мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend="Tekst 
 оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отме 
 страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове  
т виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну 
е нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себ 
">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису до 
вала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p> <p rend="Tekst"> 
к права,</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="italic"> 
е о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растр 
вали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо 
арају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели,  
 све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да 
а душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала б 
онари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервира 
 црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{ 
таше до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали 
ај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се  
ена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љу 
говац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће 
а опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ух 
оћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p rend 
калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а  
е већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне  
а руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате 
ако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо 
! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S 
 узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великоду 
е изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Л 
лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му  
ада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов  
детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је  
латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар 
учак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. < 
 држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљад 
 га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Te 
ти.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бир 
ћа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе 
о је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Ду 
ед остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, д 
ора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господ 
Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> 
 је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те  
очитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Te 
 помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на 
а мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се 
, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово д 
 ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лиц 
из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Teks 
и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чам 
но да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа м 
е, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богз 
 она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шами 
лико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и к 
ти, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но  
 био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још  
говарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамик 
S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S 
есмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јов 
ви који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и  
дар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Иш 
ила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини д 
ехани, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађ 
д нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из креве 
пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но проф 
то што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен 
дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не 
икакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По св 
ући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био ког 
се малко. </p> <p rend="Tekst">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; леп 
 деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопов 
новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Te 
лази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног 
околовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради  
 умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца пла 
ене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар 
био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газ 
Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена  
">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} 
 Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек,  
S} Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденци 
 успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он ј 
 он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позо 
t">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. < 
аме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса 
 прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али  
ерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па у 
ела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје  
мчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка  
и, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани 
, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди 
елике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Te 
дгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} 
ве игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „ 
st">Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, кан 
е, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} 
шла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно с 
 какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, г 
ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча нај 
ји.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му нов 
рија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гле 
баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Ј 
јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешт 
ки калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и  
ло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра с 
та, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјан 
е и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт  
/p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста ста 
t">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку 
пут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tek 
 задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао 
у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка ис 
, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла 
подар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под та 
о ли „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онак 
ло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи 
олико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напосле 
ка буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „ 
рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p>  
осподара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много господе. </p> <p rend="Tekst">— Nobіlіs hu 
и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} 
ко ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S 
Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на кр 
о не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не мог 
{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускоч 
, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао ла 
ади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катиц 
.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, 
м, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Г 
="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на о 
мчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да 
јас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгле 
н и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, 
у таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе  
што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фр 
Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија.  
и” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да 
 лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот  
улине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} 
Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле  
 се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни р 
} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Тати 
лачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{ 
вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у у 
Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Мар 
ља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p ren 
st">Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend= 
ећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од сви 
. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалек 
 држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад ј 
 обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S 
лаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend 
етворицом.{S} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После о 
лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која  
е зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, с 
оручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро  
 се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend 
"italic">Шабес</hi> — празник поста код Јевреја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шабрак</ 
корити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, в 
оте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао к 
end="italic">Мардохеј</hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опир 
књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код 
end="italic">Јудита</hi> — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је о 
="Tekst"><hi rend="italic">кошер</hi> — јеврејским верским прописом забрањено јело </p> <p rend 
а</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">х 
д опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S}  
е хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „piccolo”, једна „бастромпета” 
и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „piccolo”, једна „бастромпета” и, за комплетирање 
 врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о 
донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Кат 
и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опе 
 синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— 
а-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље 
S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Л 
ад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је 
ic">dos à dos</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на р 
 како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на др 
.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst" 
end="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поп 
рви играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини млад 
 <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови м 
тиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="T 
ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Један другом смо потпомагали. </p> <p rend="Tekst">— Та 
је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шта 
t">— А ко је то? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахт 
а свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend="Tekst">При 
ekst">Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра  
з верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим редовима  
ма у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господа 
ица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо  
 три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, в 
тнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="T 
 Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p rend="Tekst">— Прав 
и смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до  
е, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, 
ест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Ша 
ст сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљ 
 rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна  
ћан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо  
е.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечер 
огао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамуз 
 Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и мат 
 се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету  
/p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан п 
риге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро нам 
ју у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет,  
ије.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље,  
н у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, ј 
фа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је  
 била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић. 
постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, д 
 Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан  
опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га 
 <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе  
д срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам 
на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не 
p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S 
е бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за вр 
іs (Мален али јуначког изгледа), — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њихов 
га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви знате с 
отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p rend="Tekst 
собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији  
урата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је 
сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p 
ина, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи жив 
и са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ће 
их није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко 
 та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се 
и? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су трговци! </p> <p re 
каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да по 
kst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако пош 
и’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tek 
озофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p rend="Tekst">А Ша 
а, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит ус 
ј. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је би 
лбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од но 
, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> < 
толом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак 
, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски  
гну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком 
тигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се с 
ни „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> 
 није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врат 
 тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испе 
е. </p> <p rend="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим он 
цније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend=" 
и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> < 
 је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти  
и он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S}  
и се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разил 
ад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађив 
тијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде 
ике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за  
вати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама остав 
пеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p 
"Drop_slovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу д 
 банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбе 
сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, о 
 више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу  
/p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на 
 је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера мо 
и, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад ота 
 трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: н 
ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Гали 
.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу  
пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му роди 
намо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара  
ца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће  
најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, с 
, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поиме 
аџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софр 
а је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера! 
 фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода.  
Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито 
Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслу 
аред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, отац,  
е изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, када 
ћа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети 
имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо се једаред раставити. </p> <p rend="Tekst">Једнако плачу.{ 
end="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раста 
бележену. </p> <p rend="Tekst">— Па иди једаред! </p> <p rend="Tekst">Друге недеље спреми се Ша 
t">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасвим про 
осад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst">Приликом заподен 
варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. < 
end="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће 
ило, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то из 
rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, 
 на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="Tekst">— Друге недеље идем на пу 
 Хоћу. </p> <p rend="Tekst">— Па гледај једаред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се свечано обре 
— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живо 
 </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S}  
t">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend= 
подар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} З 
орате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фал 
, парче леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи с 
ти; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst"> 
 <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако убијен. 
 мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p 
ку.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије 
илан стрепи. </p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend= 
 одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад 
ћу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Соф 
ок не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p re 
 кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збо 
 и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} До 
је досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. </p> <p rend="Te 
подар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиља 
ац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV </p> <p  
">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. < 
о с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо 
шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам 
посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; ч 
армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро 
 мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље п 
а и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S}  
чар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Со 
ика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен, осушен старац. 
 у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </ 
сет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не ск 
} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и т 
е носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у ра 
о и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду м 
(антраман,</hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Teks 
 дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Te 
се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је из 
<p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифк 
 смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала 
комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. 
е је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p 
>цента, цент</hi> (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) </p> <p rend="Tekst 
 Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, го 
наче ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p ren 
ио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати 
а”, један „Flüglhorn”, један „piccolo”, једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка 
т то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли прис 
једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. < 
рдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их п 
е пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн 
му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, к 
м”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и  
.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Ди 
ј страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господ 
, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди  
="italic">котиљон</hi> (фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра </p> <p rend="Tekst" 
о је са оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst"> 
и се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна ја 
ађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне ле 
то је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак гр 
веним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S}  
авесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека 
то, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди  
S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти 
д болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изро 
састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, 
оле Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити 
 или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у х 
 лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— 
 ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst" 
 се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан чов 
ај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се, господ 
"Tekst">Оде одважна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође ку 
би.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да  
дна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годин 
ору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом  
"Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет  
аваном управљати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, пр 
сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док испр 
и, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу 
паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p rend="Tekst" 
огодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада 
додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет  
 начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљн 
ти, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмим 
јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да дев 
не до године. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пер 
руги дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, п 
једаред раставити. </p> <p rend="Tekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> 
hi> (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Натаро 
 не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столо 
У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у  
{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüg 
p rend="Tekst">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Ф 
ојави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан и 
.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, з 
valvatіo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Т 
а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софрони 
">ажија</hi> (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номин 
ђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S}  
и, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу наз 
Tekst">У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један н 
ану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} 
 пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе има 
олитер</hi> (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па м 
 Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Мати 
у се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема 
зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од к 
цик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде б 
а Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се так 
ако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице ова 
} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има 
син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу  
од куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућев 
 све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да жи 
 у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети 
на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли д 
Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу со 
 може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натраш 
овита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, р 
 опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛу 
>Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, 
дају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах 
ака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе ж 
канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, украт 
шом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар С 
 био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада? </p 
н. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до П 
од куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p>  
ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га  
вом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они ча 
сле ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p>  
Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p>  
ного украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво  
оју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? —  
— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend=" 
laisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S 
ису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година  
 са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за а 
d="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p ren 
и на вољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно је свршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разго 
цијански филигран. </p> <p rend="Tekst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилд 
ана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руч 
а, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, 
.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профит 
ост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије 
д друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p  
</p> <p rend="Tekst">Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера те 
ају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Во 
ћи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме 
цевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћ 
nd="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти 
о живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, 
 у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Никол 
шке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Tekst" 
 живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Со 
 још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове. 
 ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мо 
 подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тона </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
— (лат. legatum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство </p> <p rend="Tekst 
ет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све  
а.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Лен 
вог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Госпо 
тао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и ле 
 џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Нара 
">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мора л 
ера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p rend 
првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tekst" 
 се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забас 
упује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за жив 
село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p 
ецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће 
="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију бил 
еме ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, 
ера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа 
остити, іllustrіssіme domіne, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона ост 
држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аусп 
о примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао. 
ну.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се 
тална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дукат 
 rend="Tekst">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да  
ну.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два дру 
ећ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себ 
ц, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коњ 
и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су  
аулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га п 
Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири 
е био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S}  
е пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је 
ма, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти 
рок, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци 
 не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} 
још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега п 
овину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом. 
рак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било 
 замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну 
 било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за 
ет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Ш 
офра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног нам 
ође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су П 
, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, н 
ну капицу скине. </p> <p rend="Tekst">— Једну каву, црну. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе  
и.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на слан 
kst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио 
пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похват 
ри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас на једну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра устане.  
Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није 
не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сар 
обе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари нај 
и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А к 
и.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p ren 
платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ у 
Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’  
ндука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе ма 
nd="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; з 
ечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколик 
у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то 
 бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није оп 
t">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="Tekst">— Па иди једаред 
 <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери 
ши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ ј 
на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно при 
е, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S}  
припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примље 
здовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду 
ти. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је ј 
 се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју рук 
ра.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, 
оследње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике среб 
тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Салату п 
 почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накре 
 је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих  
месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадвојица. </p> <p 
брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав ду 
десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер 
 могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} 
је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је иш 
спруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па та 
снову начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо. 
end="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tekst" 
пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог  
себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сирот 
="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— Нажалост. </p> <p rend=" 
 <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не мора 
 Истоветна мати! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend 
 се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упи 
иви Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне  
ахвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и 
 зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p 
ству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како ос 
} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу д 
ледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер  
”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, 
Многе слуге служе. </p> <p rend="Tekst">Јела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно з 
чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. < 
и сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеш 
и је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пун 
овијант</hi> (итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
тица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, бар 
оначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „ 
 прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од  
/p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како ј 
 servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">serv 
е с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, 
е, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p ren 
> <p rend="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва  
— јеврејским верским прописом забрањено јело </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кошице</hi> 
ти да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, 
жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на  
енецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумба 
цоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у ф 
мокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш бли 
 га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, 
 горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седет 
е.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не 
и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозо 
побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут 
потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и леж 
 млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чуј 
наче на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господар 
еларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Teks 
 две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S}  
и избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Д 
ила у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </ 
ак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је  
офра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у г 
пођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S}  
ђари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и 
у задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Пола 
 биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке ост 
атере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа С 
морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталиц 
собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{ 
="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде 
у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спре 
ату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S 
 што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софр 
Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја 
 трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће 
и то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећ 
адити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Т 
је видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S}  
е најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} За 
 нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се  
вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек 
а проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра 
анкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Гото 
 себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па  
астумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst 
и су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду н 
ога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да  
а, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас изно 
p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, п 
.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је на 
ки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго  
сар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. < 
азбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца з 
влији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сока 
ати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна 
> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговар 
{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Д 
ту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шп 
 али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера 
а циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они 
Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst" 
p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти п 
еровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што 
блбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S}  
ао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели 
вини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фи 
d="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки ч 
а по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p 
ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платит 
ао и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А 
у.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и пос 
>— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> 
 мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Ша 
ањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрел 
око, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим с 
Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Te 
ијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p re 
а грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софр 
уга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, дои 
осподар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пи 
на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне 
онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма 
мо су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{ 
 </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још дана 
е Софра Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Јер моћно вино? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, к 
p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да  
 иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само т 
и си имао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је ст 
а трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p r 
ебрним мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, и сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">— До 
овео стиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам три. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве л 
разумели, амице? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p re 
 л’ ме разумели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
 са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p>  
си л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, кад ћеш полазити?  
во, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">Господар гледа га напреко;  
оламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И  
акој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај ис 
ом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend 
"Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда га. </p> <p 
о, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи пот 
d="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
пет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> < 
рви коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам  
kst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек доб 
Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">—  
kst">Промрда га. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend 
и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо 
е на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборав 
— Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst 
поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јеса 
t">— Видећемо. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p re 
је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запит 
у најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухва 
еш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Tekst 
="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био ја 
> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> < 
њства пријатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и остаћемо до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били 
ојица задовољни? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стот 
есте ли путници? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> <p rend="Tekst">— Откуда? </p> <p rend="Tek 
 Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend 
а видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p>  
е.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst 
и вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— И 
’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">— Јест. </p> <p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер 
у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst 
 Да узмете Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите 
же Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте ли путници? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> <p 
ње. </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Ниса 
 хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p rend="Tekst">— Јес 
ал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд 
 капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и ви 
а у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разумели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да  
ву? — пита даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се с 
"Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ обојица задовољни? </p> <p rend="Tekst">— Јесм 
а к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} 
оспођо Татијана? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог 
дите код нонина? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Принципал радо вас има? < 
л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— То ће стати у један санду 
 се сад враћате? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Немојте се ништа плашити, 
>— Је л’ готово? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад  
.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ обојица задовољн 
и предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">ка 
итају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље 
својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{ 
озор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у к 
штујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика нез 
} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опе 
 се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет 
 шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхи 
офра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах,  
Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и прим 
 изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се в 
 </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја  
nd="Tekst">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p  
st">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине л 
 само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Ш 
 свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свако 
"Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p re 
у гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да 
end="Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p>  
пет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће 
ла је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели 
звлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Tekst"><hi 
рад, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све х 
ирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Краков 
ради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганин 
d="Tekst">— Купите, молим вас, даћу вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и  
о се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па  
ро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је враг? </p 
ац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без 
једно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапц 
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јешче Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала 
nd="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било,  
понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски  
 сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него 
ру. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">—  
 и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљд 
p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пр 
 се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. < 
> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја,  
чара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p 
ви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Te 
о?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> 
рко плакати. </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад  
разговарати: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после се 
ећемо. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Teks 
 Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} М 
шу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако 
о дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојк 
 њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем,  
з.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на  
иди да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго с 
ле пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам с 
ла.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при  
 је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па з 
ћеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизм 
јла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{ 
зове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p rend="T 
ош уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> 
овори Софија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра  
, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да 
стињи”... </p> <p rend="Tekst">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мат 
жи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд 
.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера  
 већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда 
 Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику. 
волите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, 
једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, 
d="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, 
ло јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, висо 
пет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад 
{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. < 
S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живе 
 њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ств 
 кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Ш 
и коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита пос 
 јој година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамнаест. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам три 
аједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Та 
 је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; 
жу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније,  
но на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> < 
и.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је ов 
се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p r 
 је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћ 
а Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или што 
ма свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при 
 удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва њего 
и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши  
 дајем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
та нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне  
е помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављ 
то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S}  
.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, 
 тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као граша 
у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, 
Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам 
а је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога с 
ц не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јо 
г је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборави 
 него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмари 
о учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту в 
иком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи  
што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамнаест. < 
нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Так 
олест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отп 
ов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је б 
моћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет 
јка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа 
ризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хте 
">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p rend="Teks 
азболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло 
ве.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мор 
 онда били невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупак, будала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
ekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фр 
} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, х 
после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, 
end="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Teks 
ом четворицом.{S} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} Пос 
увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све пр 
исле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу млад 
рњевима. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Teks 
 </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend= 
neglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћ 
 Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, к 
жна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не см 
 а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу виш 
="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, 
иње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S 
а кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то п 
ио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремиш 
вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађа 
ешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! 
ер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши св 
две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати. 
зи, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан. 
у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га од 
ека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па  
ира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је запове 
 rend="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема го 
јас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му 
у, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће ск 
апоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је  
х закључи да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Крак 
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав 
ица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапи 
talic">„Јешче Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p  
о; Милан стрепи. </p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p r 
ти још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. </p> <p rend="Tekst">— Ноблбал? </p> <p rend=" 
био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене 
ар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука. 
дену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S}  
 да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пишто 
и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ј 
о и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отвар 
вио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ ј 
што ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </ 
ут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и  
брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као н 
 све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а 
ас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама о 
е да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Ниј 
цу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет 
ти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика 
а то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар  
е? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али  
уке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом 
е затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Со 
r">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може по 
о. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био,  
чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је 
} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и 
 То нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Teks 
, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће т 
 <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да  
ео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ћ 
p rend="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа 
 имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, п 
 у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран пој 
жем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак ни 
 школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га прелом 
мамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је 
 Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ —  
кет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе. 
уција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — ли 
менути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још  
S} После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} 
горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара 
дини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дува 
д опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{ 
он и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа  
.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не глед 
ак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње  
чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не 
kst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још  
били. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова 
и, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра —  
му сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S}  
стом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{ 
 калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повре 
ра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </ 
огод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће игра 
 ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умр 
сме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Им 
p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два го 
.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p r 
ива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. 
ом и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошт 
ка којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом л 
више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S 
села, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на дива 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S}  
децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић 
енио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати 
пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да б 
 као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst" 
 други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају јед 
{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за зе 
н случај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> 
остојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, суво 
 је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја са 
„квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазит 
 у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, 
пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер 
 кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како ј 
, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још данас. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа о 
ко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, осо 
узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћ 
уо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и на 
>— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— Оста 
раћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пи 
лазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са с 
и госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа 
 се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме  
 Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Мил 
 ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полач 
="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му 
ајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом  
p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пурге 
ородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, н 
р, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти 
р. </p> <p rend="Tekst">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend="G 
ју док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> < 
 на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнес 
и’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства приј 
end="Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S 
st">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — р 
јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чу 
у се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на ма 
’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— М 
е та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до је 
 је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али  
иње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p>  
још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Teks 
гу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао,  
S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова р 
атилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама 
утује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Ко 
 никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напат 
} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p 
ца возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар  
ви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Ка 
би дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика  
г, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге слу 
дита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је и 
дите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп 
бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{ 
 да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: 
га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јури 
S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Су 
собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Изв 
>— Не. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали с 
елити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо  
ају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан па 
иде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, 
ош Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend="Tek 
 Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> 
 пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али 
но није добро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам ј 
читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у 
ekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. </p> <p r 
е има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p rend="Tekst">Господару Со 
 ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу  
прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p 
 <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Наравно. </p> <p  
 су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је 
па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика 
одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити 
све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране 
би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би з 
у на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и доброт 
оћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су двана 
базна Лујзо! </p> <p rend="Tekst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат се 
 да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па 
опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем:  
како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано узд 
ело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S}  
end="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не мо 
бито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао 
p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p r 
е већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је би 
авде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему вели 
ом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Т 
 Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња  
рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, па 
време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у ф 
ријим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се 
 Опростити, іllustrіssіme domіne, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона 
<p rend="Tekst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дак 
end="Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Ка 
?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгер 
 rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p 
ови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </ 
каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да н 
} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара  
реба компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tek 
ekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад  
опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Te 
није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Н 
ове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако 
ћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. 
 понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— В 
 Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави  
Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је л 
— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S}  
ео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане,  
оље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: 
, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} М 
им. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредништво? </p> <p rend="Tekst">— Морам. </p> <p 
 за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма ј 
ако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Ст 
само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд 
е Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад  
роји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од  
крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p rend="Tekst"> 
ш недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">Путн 
S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Стари 
”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst" 
ај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помоћи? </ 
о вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чам 
пет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S 
и купе није ништа. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољ 
о је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто ш 
 бриге, послаћемо. </p> <p rend="Tekst">Још се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора 
до имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријави 
има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend 
p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други 
 онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики зла 
 је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репо 
><hi rend="italic">Кошице</hi> — град у југоисточној Чехословачкој </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
alic">Ewiger Jude</hi> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може н 
палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла кра 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Јудита</hi> — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удо 
<hi rend="italic">Пшемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend 
d="italic">Замоск, Замошћ</hi> — град у јужној Пољској </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">з 
к града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратнос 
Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; 
”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим 
д дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од пе 
„Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра се још об 
н Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив с 
 моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу 
мам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, с 
c">Јудита</hi> — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила  
>— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па 
</p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend= 
на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У средини сале сто 
рејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; с 
Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву че 
бе. — Parvulus sed martіalіs (Мален али јуначког изгледа), — рече један. </p> <p rend="Tekst">— 
лој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се насмеш 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јурат аскултант</hi> — судски приправник </p> <p rend=" 
="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јурис 
е довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики в 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јуратус</hi> (лат. juratus) — судија, судац </p> <p ren 
м у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S}  
љон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже,  
мика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се кој 
аров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си 
 игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави  
rend="italic">Corpus іurіs</hi> (Корпус јурис, лат.) — <hi rend="italic">Зборник права,</hi> зб 
ekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уредн 
 амице? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p rend="Tekst 
ајвишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дан 
ашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у 
ћ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јурист 
Seіn.” </p> <p rend="Tekst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p re 
ђу сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крил 
о наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви знате стихове 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јуриста</hi> — правник, студент права </p> <p rend="Tek 
 на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза п 
 сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и захвали се. </p> <p rend="Tekst">— Чека 
 глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S 
S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуци 
а хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке  
ата и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту 
ултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика прове 
<p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики 
.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, м 
 ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју 
ог права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="italic">(Институције, Пандекте, Ко 
i> — посед од тридесетшест катастарских јутара земље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сиб 
р и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим пре 
повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Бра 
о њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јуфка</hi> — фино, танко развучено тесто </p> <p rend=" 
st">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за нај 
писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кр 
ео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} 
да како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{ 
к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у 
анима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену не 
љу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико  
 Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има виш 
а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— 
ру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Teks 
óљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, су 
S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуд 
</p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о т 
уца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да  
ажна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p ren 
 лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је 
им тоном. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— На 
љ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p 
 Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сла 
/p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце  
ик се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити 
ћа кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у 
у опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „ 
ави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго 
удадбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако в 
не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци збор 
 сам све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи уко 
а сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико н 
увства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да  
 бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен,  
ство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p r 
t">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама долаз 
{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде  
вићка. </p> <p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовић 
његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пе 
end="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољи, сама Јуц 
спеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не мо 
S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају. 
садашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена в 
околовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, п 
 </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Ки 
 се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="T 
> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој бу 
ика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не мож 
ити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамик 
ега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не т 
ekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву руку?! — рече убез 
 исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. </p> <p rend="Teks 
 и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутиј 
не исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трош 
е готов. </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је 
— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у  
дважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако 
 се, иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
да послови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти 
end="Tekst">— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">— Би’. </p> <p rend="Tekst"> 
 све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend="Glava">XXIII </p> <p rend="Tekst">< 
slovo_Char">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му ј 
> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. </p> <p rend="Tekst">— Господине Кирић 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није могуће? </p>  
шту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не з 
. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p 
ећ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гл 
 са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамики 
а ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Јуцу. </p>  
 исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{ 
радан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупн 
Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S}  
S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој см 
? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пол 
о се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек иму 
лији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Дан 
азао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио. 
ала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде.  
"Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend="Tekst">— Е добр 
 мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још о 
у на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле г 
 да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, 
ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. К.” </p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном коч 
а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљин 
. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог 
, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend="Tekst">Господар Софра с 
 </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за  
шље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет  
S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет п 
ео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женит 
, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с 
и. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас  
алцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте, He 
st">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} М 
ерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи  
а гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше д 
S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала 
је се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасн 
, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер 
игну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако бо 
и француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри  
">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“ 
и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је ук 
="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пург 
 седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форин 
 дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене? 
несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— О 
о — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу св 
е? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Tekst">—  
уца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} 
rr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте 
S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су 
 дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дођ 
 с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, нам 
ућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики 
одар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали 
 једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до вели 
 велика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гос 
ећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре с 
 се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал. 
војку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p 
ео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о т 
>— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се н 
тком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p  
} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; ве 
се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био  
х хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, 
Tekst"><hi rend="italic">јапунџе</hi> — кабаница, огртач против кише </p> <p rend="Tekst"><hi r 
етсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи 
, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{ 
="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па мери Лу 
Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако живи Шамика. < 
воја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсшт 
rend="Tekst"><hi rend="italic">Гавалер, каваљер</hi> (фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, п 
 . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Tekst" 
раком. </p> <p rend="Tekst">— Мој стари каваљер. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ н 
 фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла 
та им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све т 
 кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не др 
месари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара  
 у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом 
е са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену  
ера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче 
 госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му  
редио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњих три дана једнако се пек 
{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођ 
ћи и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. </p> <p rend="Tekst 
адан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде  
утности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столо 
ваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} 
чи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— Н 
rop_slovo_Char">Ш</hi>амика иде Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је по 
/p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут каве. </p> <p rend="Tekst">— Одмах. </p> <p rend="Tekst 
st">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p 
у. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе каву. </p> <p rend="Tekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли 
ицу скине. </p> <p rend="Tekst">— Једну каву, црну. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе каву.  
 био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не 
 је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка 
 већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желе 
<hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Р 
е, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но  
е, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љуби 
 ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако ј 
не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањ 
цу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила 
Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај 
 женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет же 
у млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у  
лупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код к 
е да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и  
ву љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, а 
 да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донд 
 </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да с 
д обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга  
Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли с 
>— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, кад ћеш полазити? </p> <p rend="Tekst">— Могу прекосутр 
{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на 
сти, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно изви 
на мати! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Tekst" 
д видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „а 
у Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лаг 
ра. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Госп 
двојица. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; а 
пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У  
} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} К 
 његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но 
на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подр 
ву.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту  
 је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p re 
ар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не б 
ими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на 
 rend="Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </ 
 шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p>  
/p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">—  
да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословиј 
би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу соб 
да могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, 
у пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Тур 
 шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Д 
, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то д 
чар сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да 
d="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, 
 му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва 
Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других 
на што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га изв 
стити. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се договорити? </p> <p rend="Tekst">— Можемо с 
ори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма  
, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{ 
сцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући пи 
 Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Д 
изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа 
са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна к 
— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта с 
</p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти нов 
ћаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију  
па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавит 
S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend=" 
 доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет фори 
и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему. 
лања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst 
у ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио б 
е треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље 
.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{S} Брат и 
="Tekst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накн 
ја.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Л 
су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад с 
љубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана  
о да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе г 
унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публик 
 донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш 
му: „Meіn Herz іst Horst der Lіebe”.{S} Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, 
женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један 
 ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца 
 па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за 
тију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може исте 
а се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам  
ега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с вит 
му.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магар 
једе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече јед 
 Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује. 
е продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошар 
оцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти 
а да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гле 
ти.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Б 
ма не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, доби 
тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се ис 
е.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла 
 Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати 
атилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је ота 
ју је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда,  
нидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варош 
ачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не о 
p> <p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Так 
 могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један л 
ина.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног 
ан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панора 
трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пр 
воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је 
е се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, ода 
ти.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су б 
аучио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове р 
на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне,  
S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клања 
по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве  
ао бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури  
оплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда  
н, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је от 
 господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински 
му.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ћ 
 доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији т 
аже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није  
 вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позов 
</p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; 
на печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у 
 „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парче 
оси на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на крев 
а?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су ј 
ућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} И 
а на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Ј 
тавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу  
 та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали  
се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”.  
опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква ј 
ој кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То ни 
ад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у 
и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одаз 
штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толи 
отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ва 
жи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанк 
р. </p> <p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Во 
а то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти и 
ру, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> < 
ред мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst 
зне.{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S}  
је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="T 
а сам задовољан. </p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S 
Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћете доћи, Herr von Kirić? </p> <p 
Та је л’ могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="T 
ако сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="T 
 Какву комедију? </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зец 
алосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Н 
од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су с 
; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као с 
и, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше ка 
умиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „ 
иласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па м 
вет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има к 
је имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви  
 па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што  
S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} М 
од куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на 
S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар 
и остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити,  
х лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Te 
оа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да 
 зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и пога 
дину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет- 
на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад от 
е жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однес 
 волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене,  
ком Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно 
 године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре 
У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро 
S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли запов 
 просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећ 
ови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар н 
ити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила 
ојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе  
чића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је госпо 
 позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на  
хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана  
и се праве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу к 
с да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Леп 
ти.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Со 
токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пи 
ринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам 
ра, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игр 
имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој д 
толица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend=" 
ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а  
одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бој 
итати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамч 
Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S}  
јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а  
 Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан пој 
се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао 
="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и 
 Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њем 
нити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце м 
 <p rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p ren 
њу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере 
све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са и 
ећ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, п 
е ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били 
d="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му  
е велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било ви 
но држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до иг 
нилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, о 
не враголије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај  
о онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан 
евала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће ста 
"Tekst">— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио са 
е; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лу 
 и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок 
т до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend= 
друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати,  
илати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита 
а.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ 
да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му ј 
p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа  
имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав зб 
дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, прем 
куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по у 
букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у  
а даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удат 
о.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у дру 
ељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра  
добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац 
а макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Соф 
 је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „K 
едине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред 
ош не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, 
раве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда,  
о су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </p> <p 
е за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, 
nd="Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S 
е Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разг 
 у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Нијед 
 оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној ш 
ека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад 
неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је поглед 
 пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу с 
дар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и  
ка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако и 
пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништ 
 шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} 
ма да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра  
 — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S 
ознали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућ 
 очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене с 
 певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="T 
Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или 
} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац г 
амо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку  
ија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шља 
е видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам т 
проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне 
Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све оста 
 Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, ј 
аку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госп 
на она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кре 
ин, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p  
 шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче  
оге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за руч 
женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То 
мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} 
 ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја  
 су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма кој 
 је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз 
к, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила. 
научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву S 
 божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбо 
о сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радости нем 
е и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, 
није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{ 
 коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; п 
— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки гр 
ини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе оби 
">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, 
Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јес 
х посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И 
е у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло 
>— Збогом, збогом! </p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </ 
Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове. 
во нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских гос 
би био „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је 
 је њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, о 
че господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непозна 
 молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стар 
обру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге 
 опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четир 
ће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обуче 
и се и причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручк 
 него мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са 
можемо их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало п 
 још више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p 
и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— П 
е пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту н 
 је прави мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је 
 великим профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше 
ика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита:  
вати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за ци 
н мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мат 
све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst"> 
поклоне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p re 
>Поклоне се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p ren 
ују и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дај 
да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S 
одар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend 
о велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао к 
 отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је госп 
p> <p rend="Tekst">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изг 
ekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад  
орало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са  
p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је забор 
н па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Ко 
а могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p r 
е на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом 
а госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен 
а.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће  
 Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама св 
ило овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира как 
о у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже д 
увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи 
гу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћ 
очну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од поче 
ри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако 
наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чин 
лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још 
успрух” продати. </p> <p rend="Tekst">— Када? </p> <p rend="Tekst">— Сутра. </p> <p rend="Tekst 
ознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини 
 тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију 
ј сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал,  
ц отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се 
 Напољу цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бо 
 њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке н 
ећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полач 
и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући пр 
 што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што 
а се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио  
вој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после м 
а и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p ren 
 држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банк 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кадива, кадифа</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, п 
д носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугмет 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">кадива, кадифа</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, плиш </p> 
ребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме бе 
е панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа не 
ар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута 
кључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Гос 
се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему 
 Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико 
ој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="T 
S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је 
а у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Tekst">— Пошто? </p>  
рофит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особи 
="Tekst">— Тако једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се раз 
код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ак 
="Tekst">— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Teks 
ратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се о 
је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, в 
и све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је 
а га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах  
анац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да г 
прљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> 
 сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече  
 начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њ 
ну целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад  
са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Слани 
овом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Чамча каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости више пут 
јаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет а 
 гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tek 
ла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га о 
="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају г 
> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пиш 
ом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило 
S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора ро 
је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек припов 
 верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се 
 врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умр 
t">Наступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други 
у не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутра 
 се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софр 
љем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{ 
>Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S 
не се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} 
p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, св 
о профита! </p> <p rend="Tekst">— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tek 
неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја 
е је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њег 
оље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор тако каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неудата? < 
 свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> 
оли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није  
ст узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била ј 
е, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то с 
чило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда б 
{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треб 
ра.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, п 
а мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то н 
ekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ 
што то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, пре 
ош и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је му 
гат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што с 
гати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S 
нидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p 
ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend=" 
дати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="Tekst" 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{ 
"Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ва 
 нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p ren 
самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера 
и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tek 
 њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, 
ажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst"> 
’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p r 
номију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ 
на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето ба 
ли пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p r 
доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потук 
лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бић 
кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Јесам.  
но, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p ren 
"Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасви 
посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, т 
, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита го 
од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst" 
ору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу 
олити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак,  
 ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти  
и тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску 
што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле 
 заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема ник 
о оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то изгладити. 
 онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео с 
уком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате те 
аво. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан католи 
огом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи  
ekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав  
адости. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{ 
{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, 
овић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ни 
а оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце во 
држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метн 
н, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен 
</p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако у 
 женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S 
р”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, т 
и кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог Пол 
ком успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав 
{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спас 
 <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна? 
="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst 
да лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend=" 
уди сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого с 
 коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера  
тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Tekst" 
после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst" 
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако 
Tekst"><hi rend="italic">каштига</hi> — казна </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кинижи Пал 
има је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води д 
hickt waren</hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="Tekst"> 
ек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман 
 <p rend="Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча ј 
умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако 
де.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве женск 
t">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учиниће 
иво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst"> 
и жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто 
рага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја ниса 
"italic">en bandoulière</hi> (фр.) — на кајишу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">entrement 
е, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и 
 простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго ш 
акви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког  
фра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да,  
ва.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи за 
век једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десе 
е каква разлика! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријате 
 билете и преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал. 
— упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па о 
 Хоћеш отворити? </p> <p rend="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} 
"Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо сл 
 се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. < 
и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као  
све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све из 
> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока мо 
Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито  
 шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </ 
 таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље  
ботник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини н 
к, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматик 
.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела  
} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и п 
rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Наравно. </p> <p rend 
 — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне по 
 каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све з 
жак светле.{S} Какво неописано смешење, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p> <p rend 
рај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане по 
знати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег господара Со 
се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst 
> <p rend="Tekst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Пи 
ин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима ни 
, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} 
ро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте ник 
ти. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом 
ти и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. 
 дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend=" 
у пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разлика! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад  
гова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger Handl 
евојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пет 
м послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим ј 
писати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све 
 то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се 
 још има помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помоћи? </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте женска, ф 
 на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да у 
у како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана  
 у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још 
ан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопају, ме 
ати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Катица усамљ 
 трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије 
ју, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамч 
ли. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни  
и много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су 
nd="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече 
ет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Т 
има путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде фори 
ради.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почас 
цу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком к 
 брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио  
капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две не 
S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и 
{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, 
у страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, и 
ада она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена с 
 пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни пита 
разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село је 
је играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ла 
и се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, каква светлост очију!{S} Ирони 
ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">— Какво добро? </p> <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете  
 Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треб 
удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока  
ромишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га  
тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p  
а“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а стр 
ко још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стоти 
Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{ 
смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па 
 у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћ 
p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било би, — а 
јте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Ч 
лен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кир 
ekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да ниј 
оворила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису  
вом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо каза 
ју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганц 
ега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп н 
твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst">—  
 à la Cambacères, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па 
/p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p rend="Tek 
сим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. </p> <p ren 
т изредио Чамча? </p> <p rend="Tekst">— Какву комедију? </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске  
И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом 
ekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што с 
и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостој 
и? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пу 
 приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} К 
 ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабер 
italic">комифо</hi> (фр. comme il faut) како треба, као што треба </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко г 
t">— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? </p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за п 
фит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек са 
ћ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер ст 
”. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тер 
те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не м 
влачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као 
а крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин 
инет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантн 
ала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или н 
d="Tekst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да 
е муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у д 
е.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одго 
.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме  
 брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто  
аке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> < 
лачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га  
ехани, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Ч 
 чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним о 
и.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па с 
е.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се 
 како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне 
разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добр 
ти, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде по 
 rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, им 
нама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм 
о је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и на 
ову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, так 
ју се. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst" 
к, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако  
пљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била! 
замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одма 
kst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се 
вом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. </p> <p  
st">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „The 
и, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгуб 
и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, ла 
{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у с 
сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! 
ве знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар го 
 је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да 
едно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики  
ко не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S 
трах. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећ 
аки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p rend="Tekst 
” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недељ 
уочио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— 
не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите  
е био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па 
радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија 
таци Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> 
 су најбогатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а о 
а и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао профит? — пита Кречар. </p> <p rend="Teks 
 и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало 
жени се једаред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Ник 
 пробио чекмеџе. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од те 
редмета у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква ј 
јако припомогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— К 
е и томе помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Да пређе на нашу веру. </p 
а више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим 
разговор обичан. </p> <p rend="Tekst">— Како си, Софро? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, 
укчије поступио. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође  
; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">Све му исприповеда. </p>  
">— Из вароши У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте 
ег’ на ноблбалу. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а  
а не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи  
све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико 
могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Пр 
а сам готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће 
ој јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, 
морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="Tek 
 се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. 
ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу 
е се и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{ 
 и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три  
/p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, к 
 с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега ј 
луша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сиро 
. </p> <p rend="Tekst">Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бе 
 стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на 
ма место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа ка 
аурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p>  
.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па 
ом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То ј 
кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа като 
ушу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једв 
ој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се  
ко изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу  
.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ни 
у”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ  
ена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавц 
p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто к 
 <p rend="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу с 
ица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо з 
х гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу,  
и.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведе 
 други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугд 
олико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима,  
 доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да  
 је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика  
Шамики клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, кој 
 коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p r 
авно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти поша 
d="Tekst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </p> <p re 
p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">—  
е доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да 
чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег бил 
оз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Има 
а, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је как 
Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} 
 Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и 
оси. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра нећ 
 у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на ве 
d="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">—  
d="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас ш 
за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фија 
чу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они о 
. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Не 
га ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тоб 
него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу  
неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S}  
 Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година о 
 проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините како најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај 
с, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и ш 
<p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у  
{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{ 
же још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шегрт 
а је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, 
а је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} 
ра тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице. 
 да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једар 
оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да је 
е се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није 
су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику  
шаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се р 
ро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми каж 
kst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам д 
S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све  
ољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пурге 
осподара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте те 
st">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секира 
т.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта гов 
а пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у 
ило видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, ка 
ну, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако  
е, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи 
га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не 
подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напер 
ке, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни  
говарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устан 
 се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} 
и при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} На 
 <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још  
исто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље  
 цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир 
о отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и 
та хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорад 
је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера ниј 
згледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господа 
д још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете.  
 охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више 
 лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар 
су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види њего 
а муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чут 
е стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине с 
">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} 
равио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но к 
ијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шта 
арице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst"> 
ни, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опе 
емеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је  
 се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Ла 
 ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадво 
, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго  
e stark pocht meіn Herz?</hi> (нем.) — „Како јако бије срце моје“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
рка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend="Tekst" 
} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати,  
и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донет 
 ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се,  
и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као и 
 више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">калауз</hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку бр 
и који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се л 
илику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошиц 
Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетк 
ти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар С 
зме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст нав 
рним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком 
{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, 
Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика 
p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend 
у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p 
ачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С б 
 трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, 
о јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. 
орам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и после У 
S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неко 
им скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит 
и да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапс 
у, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па с 
">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску уна 
шала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнај 
.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов 
ље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је  
rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на л 
} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом з 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">камарат</hi> (фр. camarade) — друг, пријатељ </p> <p re 
е све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Ж 
 подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек;  
есо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте боје </p> <p rend="Tekst">касирати — р 
огод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солите 
ју, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи с 
ај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па  
>— Господар-Чамчо, коштајте.{S} Ово је „камилнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Чамча се смеје. </p> < 
та хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па с 
ојати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се и 
 покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{ 
е, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После  
="Tekst">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала!  
ту никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да ж 
колико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Rіva deі Schіavonі”, „Пијачету”, „ 
уд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу  
је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не ј 
S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му  
мог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, сто 
а тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељск 
Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку 
ишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Te 
d="Tekst">Сад настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </p> <p rend="Tekst">— Видит 
им колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима 
и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срц 
сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не мо 
чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар 
ма лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грч 
 црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из  
у, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом пр 
nd="Tekst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивал 
 шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{ 
ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p rend="Tekst">Па опет: 
о виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике  
о од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред њего 
 пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место 
е се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, дај кане. </p> <p rend="Tekst">Заподену разговор обичан. </ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">каноник</hi> (лат. canonicus) — у католичкој цркви: виш 
напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу  
екрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој 
ечар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за  
руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де с 
Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Оста 
што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога 
и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу.  
заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видимо. </p> <p rend="G 
ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тума 
Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а ње 
а не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вин 
ар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их  
, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Ту 
фо</hi> (фр. comme il faut) како треба, као што треба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ку 
е њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен. 
вирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Teks 
а.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са гос 
у већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се. 
 кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли как 
 фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза,  
ој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао  
р подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као паст 
да у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софр 
/p> <p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као злато <hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па о 
ским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опс 
чник умре. </p> <p rend="Tekst">Катица, као негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, д 
и се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но к 
 иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му крако 
kst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш  
st">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за  
 ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> < 
атицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест имет 
ње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда ку 
 бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ 
nd="Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад 
рена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, каква све 
оже лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p re 
коном светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се 
не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S 
 разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви 
бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледа 
 рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} З 
ерино дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао п 
и се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта поч 
бучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне м 
у.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се 
офром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео г 
ступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим 
их, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње купова 
 и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећа 
ешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Ста 
амо једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је 
ра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика 
шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
/p> <p rend="Tekst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види  
у на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Уре 
 лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и  
је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њ 
к из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана 
лагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијотк 
дали су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе 
 већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно по 
d="Tekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p rend="Tekst">—  
ном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, 
најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Изр 
ица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S 
 је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки 
ка познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у 
и од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више прот 
ађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће он 
говац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S 
 опису господара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, к 
па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци м 
ли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите 
 има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентал 
 могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Н 
 са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла 
d="Tekst">Ствар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нис 
ко картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да  
="Tekst">— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио 
ад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p re 
страшан католик. </p> <p rend="Tekst">— Као ја православан. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учти 
кал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да  
 и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би тре 
бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и с 
сле један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина 
 Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно 
у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и з 
д седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама засађени рен. </p> <p rend="Tekst"> 
S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због т 
је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по 
мики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по  
на, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да 
уша.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, из 
ав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га 
њства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мис 
 у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. 
 ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког  
st">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се к 
а.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p  
"Tekst">— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка би 
ekst">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend=" 
ђа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је 
а си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да д 
та Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend 
 госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије  
леда јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ,  
!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера з 
пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опоме 
ојводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе 
} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати  
ебрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика 
ом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господар Со 
 све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели,  
ра ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зуб 
Tekst">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; 
 се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst 
су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> 
.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађ 
али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је 
љу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га ув 
>— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да  
пуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не 
 да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend=" 
ј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, му 
{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални  
{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп  
ату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па 
ја свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у с 
подар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина 
ју се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> <p r 
ља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више так 
Tekst">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, посла 
дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства  
вој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног при 
атица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. 
сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Teks 
ремонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати воле 
ва, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, 
е тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови  
еме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне пантал 
nd="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све ос 
ћемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш  
 </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути као обнезнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет ч 
као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује 
у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој годин 
чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити 
="Tekst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend="Tekst">Наступи двадесет први  
ође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране гов 
d="Tekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде м 
у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеон 
ј години танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене,  
 и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, пр 
ити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и пан 
асти и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изв 
ш би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у в 
у толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се 
 ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом по 
а је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то 
сподара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и и 
етнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдес 
ekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску 
> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица 
ија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носи 
 Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, ка 
у.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом гла 
и баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас  
а иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пу 
ју и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p ren 
провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p 
учак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша 
говарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се фо 
ekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као крис 
арој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S 
екоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="T 
мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ да имам з 
ран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p>  
оја означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Tekst"><hi 
кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни  
p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати 
ов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тај 
, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чам 
вали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst"> 
т бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени 
адо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле дом 
зије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p rend 
амике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу 
женили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’  
диш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ бана 
 црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтин 
end="Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само  
орна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Нап 
 платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend= 
рити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда 
 и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видим 
">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави че 
tronus) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома </p> <p rend="Tekst"><h 
аш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и раз 
. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да с 
ме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој је погодио. </p> <p rend="Teks 
кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
t"><hi rend="italic">самуркалпак</hi> — капа од самуровине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
о” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац 
ic">конфедератка</hi> — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p> <p rend=" 
ебром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окр 
алузија</hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица </p> <p rend="Tekst"> 
коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ о 
е кроз врата. </p> <p rend="Tekst">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господ 
у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџа 
и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p  
 највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе  
{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добр 
Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њен 
ekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то?  
 пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па св 
рави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p rend="Tekst">— Једну каву, црну.  
 Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле,  
уди, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се,  
сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, к 
 маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „т 
е и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентроге 
а дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">г 
nd="italic">герок</hi> (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за 
="Tekst"><hi rend="italic">Јанкл</hi> — капут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јапунџе</h 
c">ћурдија</hi> (тур.) — кратак крзнени капут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Улан</hi>  
гере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини 
<p rend="Tekst">шпенцер — врста кратког капута за посете </p> <p rend="Tekst">штатаријум — ванр 
венецијанер</hi> — врста лаког дугачког капута, врскапут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
аквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико 
пред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и  
>— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу 
опу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одел 
 атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у д 
иво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе и 
рачи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч  
Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види  
> <p rend="Tekst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад не 
подара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика пох 
 је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искре 
рата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Theaterze 
hi> (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> < 
>вист</hi> (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећер 
фарбл</hi> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Teks 
без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">карбонари одело</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк му 
зати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио ле 
 импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. </p> <p rend="Tekst">Госпођа  
слим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђе 
end="Tekst"><hi rend="italic">карнијол, карнеол</hi> (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полу 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">карнијол, карнеол</hi> (лат. caro месо, ген. carnіs) —  
 златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једн 
</hi> (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бирцауз</h 
орним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на платну шт 
подар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуг 
чере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу 
Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи,  
мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се.  
в да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он  
 кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па 
.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, 
прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је св 
>— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође  
адо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа 
ац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац  
шег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је 
неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бит 
ј ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p rend="Teks 
 нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравн 
} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са о 
а, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tek 
t"><hi rend="italic">шантл</hi> — врста карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ша 
 <p rend="Tekst">макао — врста хазардне карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ма 
> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како ж 
 новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">марцијалан 
леска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> < 
еговог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да 
ики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи 
 а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни  
упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку,  
адашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде н 
 <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и уд 
а реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="T 
латка. </p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Не 
ш и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обуч 
у.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутаци 
суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на к 
 шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{ 
наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, ка 
о вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у 
е, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бада 
у.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати  
.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S}  
 у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С ти 
 и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и пред 
ац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Тати 
ницом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познан 
оспођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, па 
d="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку,  
о јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза ј 
тране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком,  
cères, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква теле 
ви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекакви 
 држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах  
ирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у 
 балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара  
ађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрав 
 Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нест 
де је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst 
ена ружичасте боје </p> <p rend="Tekst">касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити  
.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измеша 
седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат  
ти некога дужности </p> <p rend="Tekst">каснар — благајник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
уго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапе 
дам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако ист 
су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да ј 
е ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу 
и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend="Te 
 Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал  
рчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек 
ред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као  
грт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старог госп 
"Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба з 
ака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске војске против Напо 
а, сесијум</hi> — посед од тридесетшест катастарских јутара земље </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
д су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} 
у, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих  
у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом св 
.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по 
јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о 
а и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, 
nd="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера н 
ображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада,  
оказује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегант 
а, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} 
рми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни 
кива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не 
иву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће д 
јла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде. 
S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера ј 
а увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} 
авршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког вр 
Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служа 
ки удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара 
 има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јуди 
и и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи 
ве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје 
 сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противнос 
ац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, 
арији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина 
ег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на с 
су, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, д 
{S} Заручник умре. </p> <p rend="Tekst">Катица, као негда Isaure Clemence, иде на гробље на руж 
едну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Дон 
стој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само  
 Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а 
м све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Се 
ог дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека к 
ио само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господ 
им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини 
дене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно м 
ђе до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад 
ма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од г 
st">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господ 
— Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или ина 
егрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткив 
и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S}  
ад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једар 
нда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; 
оже онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чини. </p>  
обледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са 
p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан католик. </p> <p rend="Tekst">— Као ја православан. </p 
ена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је пр 
аној — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да 
ат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
alic">каноник</hi> (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. 
е добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Tekst">Свећеник верозакон 
д за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и пок 
">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; 
праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има 
d="italic">кокета</hi> (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица </p> <p rend="Tekst"><h 
ава менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господ 
унишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале  
, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њ 
 то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после 
у, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећав 
а пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фа 
в глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он 
ош у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћ 
дон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у К 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">каштига</hi> — казна </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више ме 
увегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst">По 
трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — garde de robe.{S} Шамика код својих дама св 
крај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ виш 
е. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћ 
Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у дру 
kst"><hi rend="italic">Сан Паоло</hi> — кварт у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, 
лар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ м 
="Tekst">Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије  
. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други 
d="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да  
{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па 
па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо к 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">масивер керл</hi> (нем. masiwer Körl) — дебељко </p> <p rend="T 
ошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Ч 
/p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице 
р Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет поч 
ра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> <p rend="Tekst">Љутито баци кар 
: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Ша 
није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и с 
би фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба фра 
p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за сејање? </ 
атилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бó 
 Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако чита 
бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p>  
 оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не 
д штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег  
а, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да м 
емек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кинижи Пал</hi> — истакнути мађарски борац против Турак 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кинстлер</hi> (нем. Künstler) — уметник </p> <p rend="T 
, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p ren 
м лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем 
резати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео ј 
видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно 
поштовањем. </p> <p rend="Tekst">Шамика Кирић, адвокат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту 
ољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, укла 
 rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst" 
де.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест једа 
на „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача 
p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. 
ица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и тр 
> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година 
ној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красн 
 С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст 
мо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека с 
 диван. </p> <p rend="Tekst">— Господин Кирић изволите сести. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта  
ав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господ 
ри. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви  
 rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам га. < 
p rend="Tekst">Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му пр 
p rend="Tekst">Велики удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица  
од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш доб 
а продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до д 
 бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па 
етак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. </p> <p rend="Tekst"> 
ућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера 
у је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад 
Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђемо у собу. </p> 
 се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао профит?  
читељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Te 
, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p 
p rend="Tekst">Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и  
">— Станите мало с фијакером, господине Кирићу. </p> <p rend="Tekst">Шамика стане. </p> <p rend 
mіt mіr tanzen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да игр 
von Kirić</hi> . . . (нем.) — господине Кирићу . . . . . .{S} Herr von Kirić, meіn alter Taenze 
овара. </p> <p rend="Tekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да ва 
nd="Tekst">— Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tek 
ар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у 
 начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (ч 
"Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд 
ољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Дон Кихот</hi> (шп. <hi rend="italic">Don Quіjote)</hi> — и 
, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, к 
вог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-К 
.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај м 
="italic">хирош</hi> — сеоски љубавник, кицош </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хозентреге 
end="italic">dandy</hi> (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
<p rend="Tekst">штуцер (нем. Stutzer) — кицош, фићфирић </p> </div> </div> </div> </body> </tex 
/p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, 
>јапунџе</hi> — кабаница, огртач против кише </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јаци таци  
ца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном 
згледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, дома 
дају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, а 
 захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима.  
а капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу. </p> < 
”.) </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамч 
ма. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита м 
утра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођ 
идели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су гото 
р дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви 
та бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} Н 
опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а г 
књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета  
ивад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћ 
 смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} 
 иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} 
у, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па 
"Tekst"><hi rend="italic">clіquot</hi> (клико фр.) врста француског вина </p> <p rend="Tekst">< 
— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари работн 
онесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штранг 
 па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт ис 
{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на 
фре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— „Херајн“. < 
и се довикују. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— Отварајте!  
 са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> 
ика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњи 
тији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времен 
Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуц 
сти.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} А 
 — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите 
="italic">калауз</hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p rend="Tekst"><hi r 
а мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Te 
 Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На  
> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај 
ди Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу 
инио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи т 
допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено  
ekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab 
у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће 
.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она за 
 <p rend="Tekst">Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су 
talic">бухолтер</hi> (нем. Bucholter) — књиговођа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ваг</h 
елни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, 
устити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни 
и подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p 
end=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела  
ат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београд 
ad> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков Игњатов 
 strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков Игњатов 
ngID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSize="20" 
">Естер, Естира</hi> — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванр 
али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пер 
он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари 
исмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа 
Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће 
види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог  
ћ, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од њего 
 мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује му 
м послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Д 
ору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. < 
на неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} 
у из руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један чов 
ога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="T 
шта ћемо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Te 
ке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, 
Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господа 
 тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами у 
рона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађар 
а Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и П 
 власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кут 
би.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">А 
ање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад ј 
 кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам 
><hi rend="italic">гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што ј 
ерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с  
Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искрен 
фра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">—  
} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ див 
а, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика замишљен.  
и ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси вина, 
душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p> < 
о није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ 
алу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Та 
ој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког зн 
ал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајл 
а, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прим 
а, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провест 
ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме п 
. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разгов 
ити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се гос 
.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А највол 
. </p> <p rend="Tekst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; ни 
лати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте 
н је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву ве 
ко „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад 
уди понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаш 
<p rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tek 
д; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је и 
ер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамнаест 
му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао 
нчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Дари 
ула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што ни 
рајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика  
ећ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што  
 вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на 
ен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу од 
уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада пре 
стао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га по 
мичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си 
 услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепо 
као и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Ср 
зато, жените се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да узмем? </p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам  
ао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Мене и тебе. </p> <p rend= 
 Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока каза 
во, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо доба 
Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича,  
и се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ар 
 правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредн 
м, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p re 
смо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао т 
ој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још јед 
ака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па 
о је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе 
 пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први 
д’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти 
е питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад с 
р!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити,  
 а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p 
/p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога смо требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у та 
<p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst" 
е. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо к 
и. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамч 
на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га н 
ицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта им 
зарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам прод 
 ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа  
nd="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два господ 
и? </p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> 
т да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како  
вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто,  
имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовал 
 Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је с 
? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </ 
 он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу  
 је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера науч 
нтазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му  
код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л 
керу на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и 
 посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати 
је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалите 
и како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код 
 вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по ст 
”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању  
, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушче 
е ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек  
на, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него ш 
 мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опе 
} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се 
 ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбо 
 све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи. 
е био, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при  
јрадије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болесне женске? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато,  
смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">— Јест. </p> <p ren 
ом балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Нара 
d="Tekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Teks 
 његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице за 
е била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} 
ора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си  
је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није  
, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је мора 
лати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S}  
вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, до 
ебе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још 
а „квадропа” — garde de robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види  
ашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе во 
ог цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
кодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка 
 две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно 
г живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из  
} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала бо 
end="italic">Шабес</hi> — празник поста код Јевреја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шабр 
горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, мор 
ати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима д 
а сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софр 
све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и д 
не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући. 
 једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само  
коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst 
атрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Te 
традан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лоп 
е, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га  
 је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у сред 
end="Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им ј 
д Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па  
ване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господар 
</p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болесне женске? </p 
емена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око позн 
де код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лу 
ина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести. 
у, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Ка 
ју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју,  
, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не мож 
путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да 
канцеларију. </p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p ren 
 дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита,  
а у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис 
{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је 
, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— Збогом 
едан дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је сед 
"Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Tekst">— Па  
е, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Teks 
Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ст 
 дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће с 
утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} 
и носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „пр 
, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, има 
} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, ц 
ио је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. 
кал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и 
} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна  
 време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио. 
спођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том п 
ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p 
пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У се 
епео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узм 
 па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад д 
оди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend 
ребају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је опл 
днога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то?  
</p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p rend="Tekst">—  
 дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Д 
Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике. </p 
ћи.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али ка 
обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
атељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p>  
ој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} 
два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, па 
Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све 
анредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је  
kst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Со 
илијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових  
ока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сас 
ekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може  
S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tek 
d="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па 
о, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. 
/p> <p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="T 
ти.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елемен 
 <p rend="Tekst">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу 
руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код матере. </p> <p rend="Tekst">— Знам. </p> <p rend=" 
нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе 
/p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласн 
у, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p 
о грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одма 
ешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p> <p rend="Te 
p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; д 
нда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха  
 скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „ква 
а, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљ 
м”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend="Tekst">На 
 Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодари 
ан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p> <p  
д Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцо 
 без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорит 
могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обре 
стало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном 
лико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела м 
оји’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципал 
ње од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p rend="Tekst"><hi 
велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми 
} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој,  
">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На здра 
о. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо 
им стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога 
} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред руча 
="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама 
амика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је 
Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бит 
 код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} 
Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама д 
d="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпр 
 се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, а 
 их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спават 
анична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шами 
јзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћ 
 је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи  
ој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се 
огим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштил 
{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за  
а, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу пок 
а и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту 
, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стих 
амика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у 
авити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме ч 
, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло по 
есу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му 
Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске,  
одар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако  
ивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst"> 
ле дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити  
 — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">граци 
шен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) 
т</hi> (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
гадно псовао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p  
 кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ с 
опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране до 
i rend="italic">(Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле)</hi> </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
брчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је ок 
уцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам г 
ат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском 
="Tekst"><hi rend="italic">Табак</hi> — кожар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">табаклук</ 
ekst"><hi rend="italic">табаклук</hi> — кожарски занат </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">т 
амузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко 
профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и с 
најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p re 
да увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је низак  
дети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Поља 
оњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија болест,  
{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног  
, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </ 
имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педес 
 вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао с 
 морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гла 
ска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асир 
а Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону с 
} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S}  
и.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње  
Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, т 
се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p>  
га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дуг 
срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени п 
рно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend= 
и, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst" 
s</hi> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца </p> <p rend="Te 
 То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још 
> (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
едводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила. 
tsstück</hi> (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из к 
избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољ 
рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за  
и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукави 
и, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века)  
 свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч,  
гра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим  
nd="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend= 
 је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с они 
а узмем? </p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака 
и, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Ша 
која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnett 
а, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим ме 
разиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког к 
.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно бил 
S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p r 
ле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети  
 у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али са 
да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра 
 будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се 
среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан гр 
n Schіmmel verkauft”.{S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју п 
ара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том к 
ај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је 
>Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору к 
 суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право  
 жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend="Tekst">< 
уварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Tekst"><hi  
н да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi r 
} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend="Tekst">Ш 
ни</hi> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst">< 
 рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало  
е истера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано 
ијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пу 
.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> < 
hi> (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst"><hi re 
trement (антраман,</hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p re 
lic">црне банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у гот 
на.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих entremets, или faіsan à la Cambacères, — но  
">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га  
 rend="italic">гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла 
ли су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад д 
е све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’  
да у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их во 
, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p re 
а ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с п 
ашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после см 
и није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару,  
ви од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надм 
рама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани.  
 Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко 
о метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и  
 томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и ув 
о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, ко 
ћног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако ба 
e (инекспресибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
о је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су г 
"Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су њег 
е, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p> <p rend=" 
ала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Та 
 Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојани 
умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ће 
{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се гос 
ад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и ду 
 морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и  
Tekst">Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчун 
нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, кој 
 био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с  
сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је 
 певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пуш 
ара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су теле 
н му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p  
 оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створит 
пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као сл 
при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност к 
о, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сиром 
{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то пис 
 служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и 
сити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај  
 се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је 
ати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, 
обру моју матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ј 
</p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адво 
nd="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; мл 
 Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst 
’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто тали 
end="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таков 
је прекинуто. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst 
ер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> <p rend="Tekst">Премда је г 
 неког колегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима </p> <p rend= 
ља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је па 
 није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S}  
 </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би 
авидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра,  
не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је с 
ало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра ја 
 у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао  
лачу, јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо,  
два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег прин 
, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи 
обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с  
 кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „а 
 проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па о 
игао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сеста 
 хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, 
ише лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он н 
лер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, 
неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики ј 
говци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим,  
јекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их 
године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> < 
— (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одл 
>bon-vіvant</hi> (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p rend=" 
.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се,  
лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао са 
<p rend="Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пук 
>Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја теб 
"italic">протокол</hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонија 
азе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, ал 
едно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји 
ic">Мардохеј</hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогон 
(гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао 
 га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу.  
амерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p ren 
у.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њ 
жност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри п 
. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="T 
armesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> < 
us delіctі</hi> (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га ј 
о</hi> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гроб 
едина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и ум 
де сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарск 
јн</hi> — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p  
lic">атила</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунско 
lic">калауз</hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
осле одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бир 
">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. </p> <p rend= 
ујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p 
, — излазећи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Ша 
рачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријате 
е, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спрем 
 vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понти 
ка је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фи 
 у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњ 
од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кре 
ном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p rend= 
rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу з 
Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p 
мафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматори 
ти.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једном м 
е од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке слу 
Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи  
, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tekst"><hi 
 Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend="T 
> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Tekst"><hi re 
<hi rend="italic">болозанка</hi> — лађа којом се превози жито </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг ср 
 нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећ 
мика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два тр 
еку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p> <p rend="Te 
амикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка 
борник права,</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="ita 
о?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, о 
а.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или  
н је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра 
у малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње 
 одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; в 
">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору вре 
е око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве  
рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p re 
ила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде  
звољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако 
твар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ 
а није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији,  
Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задово 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кокета</hi> (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљ 
, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет годин 
а кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамн 
емаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S}  
">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео д 
/p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи 
мика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путова 
ати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, 
едају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на 
је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ ко 
а бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па уста 
а ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst 
ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће до 
 реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пруж 
е поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на 
 канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да 
и час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно 
обро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два буре 
а не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профит 
ак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпу 
сподар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан матери 
ко својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коњ 
="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p 
о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер гос 
с</hi> (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после припове 
ут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst" 
ка кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из  
мчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља. 
нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да ко 
је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визит 
end="Tekst">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе  
офра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, 
p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p  
> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијаш 
 Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Са 
д на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим  
рукчији био. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек  
ски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, 
 </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p rend="Tekst" 
ири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште в 
е не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни 
ани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за а 
ча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар  
да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је  
донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији 
— међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
">chaudeau</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tek 
три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад  
р.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се примењује у ди 
т где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пиј 
им све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и По 
 све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра наложи Пери,  
ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики 
а, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве 
 То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребуј 
и било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви ка 
де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p  
амо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst 
ekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо 
наћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају 
к рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико 
 за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> 
Имам велику башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта 
д испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мис 
пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, 
 година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико 
 газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">—  
и; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођ 
свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> <p rend="Tek 
 роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> <p rend="Tekst">За десетак годин 
/p> <p rend="Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца  
творен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p rend="Tekst">— С 
? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџика.{S} Колико хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Треба ми неколико  
 фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Teks 
и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господ 
 тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут жен 
ошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу  
лав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колико година вам је? </p> <p rend="Tekst">— Педесет. < 
"Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Тако свега око десет ако 
ог купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tek 
<p rend="Tekst">— Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од 
дар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако до 
ила.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p re 
тила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље свак 
аћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се сме 
 би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бићу зад 
 матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колико? </p> <p rend="Tekst">— Питајте њу. </p> <p rend 
 Питајте њу. </p> <p rend="Tekst">— Али колико си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, 
е. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — пр 
астити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било п 
и пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А 
е волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда  
Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. </p>  
нети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ћ 
уде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал св 
городни господине! </p> <p rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да  
nd="Tekst">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њ 
 очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend="Glava">VI </p>  
д њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокуп 
nd="Tekst">Сад иде Чамча са армицијашем колима. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зло је, господин  
 ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико  
ртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко оке 
ла су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посеб 
ако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p 
аш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не 
м у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p re 
ик искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора пу 
р” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски реч 
. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов ота 
kst">— Herr von Kirić, зар ви не играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја  
 господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гл 
 праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако  
се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу п 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Коломеја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту 
или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p  
 — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и 
објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умр 
 па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечера је готова. </p> <p re 
увару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати  
фра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су так 
љење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или  
 капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi re 
, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако 
сплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамик 
а под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p 
г Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским иг 
гранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} К 
клом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузов 
вори талијански, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи 
/p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала 
ије гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије час 
>— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ ом 
је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да  
.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> 
кувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеј 
је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . 
ко хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад ниј 
с нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику  
ју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему 
ло на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продук 
амчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиниц 
d="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор м 
 тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, а 
амика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „ 
ио је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весе 
испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама  
 и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим н 
nd="Tekst">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p rend="Tekst">— Как 
у своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће 
т у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек 
дио Чамча? </p> <p rend="Tekst">— Какву комедију? </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске свукле 
во дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носио 
0" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. 
 наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} И 
е је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S 
судити. </p> <p rend="Tekst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, уз 
Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, 
ар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у  
е и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад  
одар Софра устане. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај 
 поузданим гласом. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на 
 Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову трој 
чу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад  
 могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и зах 
ако је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај  
ога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, и 
х добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису 
у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, 
<hi rend="italic">oculata</hi> (лат.) — комисија за очигледан преглед </p> <p rend="Tekst"><hi  
традан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи  
добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рање 
паше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почаст 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">комифо</hi> (фр. comme il faut) како треба, као што тре 
е мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако н 
р дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле 
ију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао 
ког факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypeset 
 <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">— Св 
то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба компаније 
ан „piccolo”, једна „бастромпета” и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет и 
Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар љу 
и имате фину кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се праве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и 
фет</hi> („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера </p> <p rend="Tekst"><hi r 
musіkalіsche Dіchtung) — музичка песма, композиција </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мунт 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конвенијенција</hi> (лат. convenіentіa) — пристојност,  
ort”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерал 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кондиција</hi> — услов, погодба, подучавање </p> <p ren 
 мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „ 
.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „piccolo”, једна „бас 
тите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">контрабанд</hi> (фр. contrebande) кријумчарење, шверцов 
 <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш,  
</p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда — то је зло! </p> <p rend="Tekst">Господар  
а дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра за недељу 
отима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикан 
ати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у П 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">контрафа</hi> — слика слабе уметничке вредности; неумет 
 њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на ли 
амика. </p> <p rend="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="Tekst 
от за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”, није има 
је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> < 
</hi> — царински службеник, трошарински контролор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лаћман 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конфедератка</hi> — пољска народнна капа опшивена крзно 
и, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Но и госп 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конфедерација</hi> (лат. confoederatіo) — савез, удруже 
е пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Вен 
ssible“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле не 
кати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотови 
 душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p re 
ућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вина? </p> 
без престанка. </p> <p rend="Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у 
е са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{ 
За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га.  
у мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води к 
и!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад 
а заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подн 
на, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња;  
><hi rend="italic">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Teks 
 Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме в 
, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда по 
 </p> <p rend="Tekst">— Прави господски коњ, — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао  
е у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на 
, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на друго 
hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отс 
сле подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S 
се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си 
одају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све  
 rend="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте сл 
то је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tek 
и, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са пиштољ 
/p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разговара 
је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ н 
коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у  
ико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте ко 
додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта 
а арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p> <p rend 
а на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда  
са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли с 
у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па  
> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у црк 
ђе, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити. 
ину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише 
ње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша в 
S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође 
 коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао 
ђу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп сп 
и су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „ 
јза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и ст 
а, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учи 
асвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види д 
и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то  
е се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три са 
 за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S 
перацију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи пред бирти 
p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за  
, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао издржати казну 
ог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад до 
st">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </ 
Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му вра 
њима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и посл 
ући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави господски 
е донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} 
ени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га ј 
ру.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S}  
две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу,  
о је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи 
ској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на пут 
ађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије. 
t">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар виде 
t">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но  
прегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити 
) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног з 
. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре ув 
његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао ј 
 неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње купо 
 село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље. 
</p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било  
бо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа  
оме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац оста 
могли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу  
да је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то  
сплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је за 
како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га добро хране, ак 
асвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} 
 три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с  
инио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на  
мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S}  
ку шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави 
олео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чав 
љине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; до 
негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дун 
да опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, 
{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} П 
и дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „аус 
а, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и да 
ро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p rend="Tekst">Госп 
утим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форин 
е.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стр 
аш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду 
не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг ег 
е кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не  
ају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операциј 
белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај  
 с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} 
оњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему 
колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на  
/p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни  
су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет на 
у је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
изи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може  
p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „аусп 
ло.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и 
oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, нао 
"><hi rend="italic">атила</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван  
ко. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па ка 
</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шајн</hi> — 
; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добоша 
га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико  
д биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, п 
шар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, 
p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обе 
дају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} По 
 да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Раш 
и, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика 
онајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред  
ућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са 
/p> <p rend="Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад  
очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике б 
or(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци п 
е Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњив 
</hi> (пољ. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, 
Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">унгебилд 
вима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика с 
<p rend="Tekst">— Добро, промислићу се, корак је опасан . . . </p> <p rend="Tekst">— Нема време 
 Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч 
 две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера своје тера.{S 
 само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шт 
="Tekst">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујам 
ети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Провалише 
 се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон 
г оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и у 
ијаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли  
st">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад с 
ишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају 
тологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато ш 
фит</hi> (лат. profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
="Tekst"><hi rend="italic">Хасна</hi> — корист, добит </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хе 
е, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S 
 му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend= 
 без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p 
t"><hi rend="italic">Corpus іurіs</hi> (Корпус јурис, лат.) — <hi rend="italic">Зборник права,< 
, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији  
рне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и 
уби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као злато <hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамик 
су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто 
, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S 
{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати 
е у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н 
„букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах  
адовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад 
Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза  
end="Tekst">Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако 
К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало 
јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са  
зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа златна кос 
и се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи  
повао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али  
у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папир 
ити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као  
.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њ 
, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лендлер</h 
 „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., з 
 </p> <p rend="Tekst">Крај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и 
ку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме серв 
ра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним 
, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; до 
е бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње  
гра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика г 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">котиљон</hi> (фр. cotіllon) — једна врста француског пл 
st">Сад опет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом. 
ивстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, 
ромрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">Крај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опе 
дар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њ 
ужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је доша 
ђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од  
 дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договара 
Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио 
наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерн 
ладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">На 
 Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S 
ера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих њ 
?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се затеже. </p> <p rend="Tekst">— Та . . . ово  
, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре о 
S} Преда му писмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у р 
ад су спасени. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво  
а то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Лат 
амика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у 
{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отид 
 </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Саве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су 
 „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пр 
Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> < 
та места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се го 
S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора вид 
кову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до п 
тешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. 
 спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих  
> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш  
арма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају 
и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате ш 
t">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправљено је 
st">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према  
} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј но 
 преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код госп 
ју.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један и 
а онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p rend="Tekst">Ујутру 
ад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, и 
="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> <p rend="Te 
еца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва  
и.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покр 
најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа б 
уди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша 
ћ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм одн 
rend="Tekst">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или М 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кошер</hi> — јеврејским верским прописом забрањено јело 
="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помо 
ару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фа 
посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста  
не вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе п 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кошице</hi> — град у југоисточној Чехословачкој </p> <p 
путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не  
страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, св 
ај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на 
Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред но 
је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, ал 
ка између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала  
ског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се са 
це.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенст 
шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Tekst">— Дак 
— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца ба 
буху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S 
на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p rend="Tekst">После неколико  
е три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је  
 Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио с 
више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. </p> <p  
ц дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S}  
е се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Со 
школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од крак 
rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећ 
ekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p>  
 rend="Tekst">Замоли млађег Полачека да кошта. </p> <p rend="Tekst">Полачек кошта, смеши се. </ 
теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци  
кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— За 
бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет ко 
дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикуј 
р за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча кошта. </p> <p rend="Tekst">— Особити. </p> <p rend="Te 
 да кошта. </p> <p rend="Tekst">Полачек кошта, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „те 
 узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча 
а по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па 
"Tekst">— Особити. </p> <p rend="Tekst">Кошта Кречар. </p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и 
 </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамчо, коштајте.{S} Ово је „камилнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Ч 
есе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </ 
к стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин фиш 
 и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— П 
Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend="Tek 
 rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола чут 
/p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, н 
војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. 
hi rend="italic">Кошћушко</hi> — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа;  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кошћушко</hi> — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски рево 
 (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">chaudeau< 
ти и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне ко 
 срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну крават 
еже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак 
</p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га п 
во то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p re 
ске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао  
овити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна к 
Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{ 
ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са 
rend="Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнем 
ргери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали  
S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После испитивају ко је шта б 
, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, п 
м којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими 
ета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хт 
спало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите,  
ослати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се, и оду 
дговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је званична п 
е до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S 
о, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово,  
малко. </p> <p rend="Tekst">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо г 
ћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству ж 
е знате. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад т 
пуштати. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst"> 
, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">Крај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту с 
 ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај договору. </p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам  
рави! </p> <p rend="Tekst">Радости нема краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шам 
заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се неми 
 једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је 
радом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће д 
 могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен с 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">крајзлер</hi> — трговац на мало, бакалин </p> <p rend=" 
дан другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша  
у одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p ren 
тегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелаг 
/p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend 
и чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе о 
end="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господа 
ам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила  
 Даћу ти сто. </p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си  
д њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. < 
 вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Татијана мало ми 
ом и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске мас 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Краков</hi> — град у Пољској, некадашња пољска престони 
м путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три д 
S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та с 
kst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут  
 rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? </p>  
још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господару 
 је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек ко 
 </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћате? </p> 
а био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend="T 
мика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, ко 
 „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мења 
nd="Tekst"><hi rend="italic">„Јаци таци Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски м 
t">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Чамча каже. </p>  
p rend="Tekst">Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Соф 
овјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> <p rend= 
пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселиј 
у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} П 
тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Ша 
 трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, 
 није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угуши 
у? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кра 
. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у Кракову. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се,  
 стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— П 
/p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ б 
са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst" 
st">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">— Платна. </p> <p rend="T 
> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Tekst" 
с оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пош 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема заме 
остиви іllustrіssіme domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p r 
немо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне  
 се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p 
даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара 
ођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S}  
Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend="Tekst">— Забо 
</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и гра 
логији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је б 
hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда 
вгуст Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разн 
> — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње 
о старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је сво 
ђарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">attі 
вој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, з 
talic">Френегонда</hi> — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицо 
 између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Кло 
дне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је прип 
лону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обе 
ословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели ву 
атин</hi> (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник </p> <p rend="Tekst"><h 
лат. maіestas) — величанствен, узвишен, краљевски </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Мајлан 
у; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Марија Т 
лперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на 
окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута  
ђе време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и н 
 Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p 
кастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, ве 
„Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">—  
 у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима глав 
тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина зва 
<hi rend="italic">ћурдија</hi> (тур.) — кратак крзнени капут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
="Tekst"><hi rend="italic">атила</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи,  
уча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју пр 
ну, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима  
ак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасна, управо  
а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три  
st">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, 
чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од 
собити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет,  
ачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако ист 
лећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види 
лој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасви 
у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске,  
end="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p rend 
а како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају 
ом </p> <p rend="Tekst">шпенцер — врста кратког капута за посете </p> <p rend="Tekst">штатарију 
ће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим 
 примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој стран 
t">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и  
ечар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када 
ци, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чи 
горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и 
а.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гава 
ца, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу  
уке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p 
</p> <p rend="Tekst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућ 
са. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овд 
итологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара њ 
осподар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p>  
о су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окураж 
 Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p rend="Tekst">— Пишите  
ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може 
 четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра. </p> < 
је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету. 
.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол,  
ам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, го 
 више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде,  
е готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га г 
у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </ 
збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим  
в сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S}  
а дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пера 
 <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар. 
.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господ 
е измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу ј 
 Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди 
у, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био к 
/p> <p rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио 
алу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, п 
ати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио 
т дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кренковати</hi> — секирати се, бити увређен </p> <p ren 
ндук. </p> <p rend="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до с 
 сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је в 
 треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у с 
омесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем 
ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па  
 био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити  
ekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је т 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кренфне</hi> — болест, болешљивост, слабуњавост </p> <p 
ву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра носи зама 
кве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend= 
пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{ 
ћан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је ве 
обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамч 
ну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </p> <p rend="Tekst">— 
/p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђ 
освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо 
вараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би виш 
у жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне 
још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електрични 
 шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчиц 
kst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалос 
kst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S}  
е да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је  
ekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било, онда  
t">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са л 
за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали 
ном да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како  
а.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ 
="Tekst">— Како је испао профит? — пита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро; боље него на 
е опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гр 
">— Особити. </p> <p rend="Tekst">Кошта Кречар. </p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и ја им 
а је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се карт 
м на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. </p> <p rend="Tekst" 
ти.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опора 
ше платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p rend=" 
дну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу уб 
p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш ништ’, само јо 
у прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад смо по 
{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Тако донекле се још разгов 
чак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На здравље!{S} Седите.{S 
<p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све то требамо троја  
— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мора бит 
} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на 
 господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претст 
исам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно око 
</p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, гос 
успруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} 
ца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и пит 
нуло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учи 
гој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није и 
цају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако  
S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде 
nd="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати  
ечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S 
ој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, на 
ш у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из 
. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— 
. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за т 
. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst"> 
. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном  
ашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре 
. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу,  
едан. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом 
— Певајте! </p> <p rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чуј 
{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже гр 
ији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Соф 
одити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти. 
лизу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писм 
{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању не 
и Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је  
ара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурн 
ружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је  
пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend=" 
а почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у бар 
ово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности.  
о у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамч 
о господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели 
а једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па вел 
 кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак и 
 њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће оп 
спођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру,  
p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На слу 
p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда 
. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију 
упити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. < 
ти, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и 
во, Софро, новаца, </p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на стра 
аћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— 
не господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на  
о невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковско 
остану три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био ја 
ши дани избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Госпо 
ча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, 
фра и маше главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав побледи. </p> <p rend="Tekst">Од голих синов 
 како се обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра про 
е запечаћену боцу. </p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговара 
јдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је б 
с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био бол 
<p rend="Tekst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће  
 куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би  
кову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и 
умачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами  
јпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без т 
бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p rend="Tekst" 
ovo_Char">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend="Teks 
сподара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису  
} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend= 
t">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, 
ош сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад  
> <p rend="Tekst">Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Са 
 rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све позна 
де, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчо 
ске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, 
</p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова пис 
пођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се 
па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница 
то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах 
од истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли, Кречару? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је. </p> <p ren 
е готова. </p> <p rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p  
 исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што с 
амча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ ј 
а преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени н 
во, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Јер моћно вино? </p> <p 
вном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа 
} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће. 
 <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сад приђе Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јован Креч 
ча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно  
позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати,  
ај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p re 
е. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend 
<p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, 
</p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Ч 
Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо 
ти. — Плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="T 
d="italic">ћурдија</hi> (тур.) — кратак крзнени капут </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ул 
ка</hi> — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
рошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, п 
, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p rend="Te 
роничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госп 
зовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три 
ти.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Нек 
мисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па о 
и проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на  
нак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи  
је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Teks 
шко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у  
, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није треба 
> (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Corpus і 
е господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супру 
азав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта  
alic">контрабанд</hi> (фр. contrebande) кријумчарење, шверцовање </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
>Пегаз</hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Пе 
.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитив 
а међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, 
 лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у жив 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кринолин</hi> (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у о 
ви, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије 
 дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p r 
орачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после п 
анаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, 
продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари 
биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по с 
 не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћ 
е муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се 
наче би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кне 
се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луд 
рка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S 
aulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале,  
подигао. </p> <p rend="Tekst">Провалише кроз врата. </p> <p rend="Tekst">Први капетан лоповски. 
ала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} В 
nd="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништ 
p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо в 
 нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори кап 
али „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S 
осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но 
озориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме  
Збогом. </p> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софиј 
’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још 
 „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета  
} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавиц 
 на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то  
ини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успо 
ен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p> <p r 
, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </p> <p rend="Tekst">—  
 пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље ве 
ти да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо се једаред  
пред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо п 
"Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћи. </ 
ењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра ско 
 како устане, стоји — карикатура, права кртина. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у 
ма доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије  
уте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци  
>фатермердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} 
italic">бирцауз</hi> (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, биртија </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу.  
">Па опет: </p> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча пома 
апоче господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га м 
Tekst">Па опет: </p> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча 
о би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година 
штовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две с 
зи Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран. 
Tekst">Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— 
вар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће 
ек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Пре 
 се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче  
 исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ госпо 
личку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend= 
ву кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p 
ој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Н 
ана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљеш 
/p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се праве. </p> < 
чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p ren 
ого не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој  
ио.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео,  
и већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узе 
 Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његов 
амо кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе 
јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром 
смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, 
има; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само к 
ала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на  
а на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тра 
Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{ 
о господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p r 
аво материно дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек  
ко исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли в 
он није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели 
 </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="Tekst"> 
е. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и  
ти.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала к 
kst"><hi rend="italic">Брунхилда</hi> — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у св 
Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Красна, здрава девојка, и о 
Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Луј 
је.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врат 
. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. < 
па.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда 
озаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој 
ekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет мо 
красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p rend="Te 
кидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сас 
 Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на препоруку 
у. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </ 
 празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати п 
ама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајал 
 сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више п 
ном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а м 
ћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst"> 
чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у  
шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има ј 
 ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту  
 ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези и 
 Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини  
 који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како 
 и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? < 
околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговц 
шу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако 
 Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами 
ика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </ 
живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пр 
рва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и 
ац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред во 
rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{ 
кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Тали 
 Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слобо 
nd="Tekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан 
’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кр 
ика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{ 
то Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
зе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се н 
ко те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци 
> (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">болозанка 
алант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларн 
механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чв 
етају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка 
ом завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика ве 
гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па к 
лико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вра 
ekst"><hi rend="italic">Кук</hi> — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ помор 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кук</hi> — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески мореп 
у. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> 
ечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџача 
већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морск 
kst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог  
о и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да 
— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље п 
а ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи 
p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти 
ваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао 
у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми 
 зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Соф 
Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси  
t">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” д 
t"><hi rend="italic">илиџе</hi> — топло купатило </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">изредан 
 нечега која не одговара процени других купаца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">принципал 
, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам  
ома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору? 
рема тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">купец</hi> — ситан трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst 
трату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, —  
ер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и се 
d="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се ран 
м позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахте 
подара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих 
шиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамик 
<p rend="Tekst">Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера 
амча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се н 
ају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна д 
фра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане ко 
профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у  
љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">венец 
ађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p ren 
та од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти! 
 </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венеци 
мика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па он 
 се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја 
кама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и т 
чамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова 
ио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је 
руге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђер 
ста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </p> <p rend=" 
дска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило све 
 шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по 
 ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате  
ну, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пер 
ри”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати” 
иле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при 
ли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамик 
угоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућан 
дма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst">— Купите, молим вас, даћу вам јефтино. </p> <p rend="Teks 
одару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја 
 имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на киле! 
ти, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја т 
Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то 
о Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. < 
лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пил 
кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} 
 изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није 
} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рек 
{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чавића-П 
 Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву,  
p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">— Платна. </p> 
ekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend="Teks 
кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и к 
 кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог  
S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па и 
му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог кра 
пет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота ка 
 падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванци 
; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ д 
р, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту 
у.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} 
ве конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по до 
 каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не мо 
а гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шља 
му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S}  
 наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">куратор</hi> (лат. curator) — старатељ, тутор </p> <p r 
{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стр 
 ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софр 
е што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Раду 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">курентирати</hi> — тражити некога путем власти, дати ог 
и’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S}  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">курмахерај</hi> — удварање, забављање </p> <p rend="Tek 
ак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
о је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској н 
Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави честит 
ј, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} 
 је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да 
се.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је по 
нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне,  
 кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да 
ије му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="T 
у.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спа 
 је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Т 
растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката.{S} Уредник ће 
<hi rend="italic">Кутузов</hi> — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кутузов</hi> — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руск 
 Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p rend="Tekst"> 
ш све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говор 
t">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету 
рави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не  
тати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та 
Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се муч 
и су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућан 
ети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца по 
 тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовање 
и Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколови 
} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, 
 пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је чет 
, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча 
осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком. 
у кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на је 
о, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала диван  
ог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи 
По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да  
 ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не м 
</p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend="Tekst">В 
е би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p  
d="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је  
 је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе је 
њима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том 
у Полачекову кућу. </p> <p rend="Tekst">Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S}  
ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш катол 
није, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подн 
 Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то ост 
 је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{ 
{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, 
Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на  
а ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јо 
је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрај 
 лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S}  
обро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли в 
сати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао би 
 напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двој 
 ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још ког 
, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило 
 до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, морских 
 ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје  
мче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га с 
а, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје. 
од Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза  
и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S}  
 великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то 
то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али  
вац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га 
је.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је  
д је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— Збогом.{S} 
 дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам с 
> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— 
и људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо п 
ју.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакал 
јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче  
о?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у р 
S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{ 
rend="Tekst">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па  
 велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кре 
<p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно вр 
а се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p 
офу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах по 
</p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend="Tekst">Наравн 
емда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постић 
и.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не 
ати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и уп 
же Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се дево 
ква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували 
} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да 
фра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном тргова 
ешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Уг 
 — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алвалук</hi 
оноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак н 
дњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} 
о домаћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант. </p> <p rend="Tekst 
инципал</hi> (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина </p> <p rend=" 
 дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема пр 
ekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ос 
хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игр 
 ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И д 
, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Ч 
мо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша.  
есрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Со 
сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што паза 
 и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код кућ 
и.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ 
осподар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Чамчо. </p 
> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише  
ан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора ч 
у руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала ш 
а се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љ 
d="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ  
. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> 
н, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се бој 
мног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног  
 да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промен 
 rend="Tekst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с какви 
дбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га п 
вити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, д 
и се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend 
а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди с 
Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и ј 
 дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend="Tekst">Ота 
<p rend="Tekst">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да над 
ете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер в 
а се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Пола 
и и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двој 
марати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи 
 да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки с 
S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начини 
сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи 
пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње  
дбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} 
{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка пла 
овору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нема мира ни  
доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино п 
господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, уве 
nd="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је  
олико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} 
, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророко 
ј отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као ш 
ке, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу о 
е на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} До 
писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови, запечате пи 
к из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу  
је Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова 
 у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. 
 Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полаз 
ли, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је  
 Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и з 
ено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као  
 rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да 
, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> < 
евом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. 
ући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, о 
ре у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац  
идите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. < 
rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћ 
је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу,  
 нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показуј 
ика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику 
пушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино 
{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, 
господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али т 
 одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p>  
та пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело с 
 сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гост 
ри сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотв 
подар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на  
ом, збогом! </p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p r 
се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити. 
к, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече мес 
је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, с 
Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пу 
o_Char">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S}  
ачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстор 
нти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњих три дана ј 
Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што г 
 или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Гос 
 Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира 
одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па поза 
ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише  
slovo_Char">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S}  
 га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину. </p> <p rend="Tekst">Странац отпут 
д нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске у 
 доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати д 
фра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> <p rend="Tekst">Сутр 
d="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочи 
 али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, 
ерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p ren 
 куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од 
 не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремн 
шље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забр 
ује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма 
богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио,  
подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у 
 уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шал 
мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини  
 кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у по 
и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p rend="Tekst">Кућа пространа, грађе за мар 
рошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочет 
тог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо деце!  
и?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се  
влију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али 
ство као унинерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат 
.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Натарош пиш 
мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, ост 
и.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форин 
а.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S}  
ати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још н 
овати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p ren 
 трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уп 
и за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да м 
да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек мало м 
ек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и зн 
се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p 
а убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговар 
вилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра  
/p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и  
т, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно 
>Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло 
ти. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’ 
авља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „в 
емнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу 
{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, госп 
/p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином 
 Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Из 
бро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Го 
ков</hi> — стара мера за течност (50—60 л.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">акомпањирати 
в „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Te 
ли смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">— Јест. </p> <p  
ла;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p  
ија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тих 
ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Te 
Ето и Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ готово? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend=" 
а много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео са 
о ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задо 
 што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану с 
Уђемо у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Tekst"> 
њ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце  
сам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p r 
јало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје 
 лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно дваде 
г и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада. 
дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није противн 
 к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није  
о у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та в 
 хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд. </p>  
t">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда по 
 позвати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ посумњати?! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза до 
.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам 
 Наравно. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете л’ нас позвати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ посумњ 
 штрангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче  
p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, упр 
, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд слади 
мљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разумели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза  
пита даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад вра 
">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ обојица задовољни? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p 
 очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ 
</p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми  
р дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја 
маћин сипа. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tek 
а том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Н 
прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на 
 <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се  
p rend="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst 
Tekst">— Би’. </p> <p rend="Tekst">— Би л’ пошли за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S}  
фицири толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend="Tek 
ам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ партија? </p> <p rend="Tekst">— Стоји. </p> <p rend= 
не у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда нем 
бележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tek 
t">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда га. </p> <p rend 
мах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомаг 
kst">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је  
и кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p ren 
оли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам три.  
— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро ид 
и си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колик 
Промрда га. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tek 
из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам  
далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — 
 је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
авили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, по 
Видећемо. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="T 
е у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита гос 
 други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Tekst">— Н 
st">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, а 
end="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend 
t">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p rend="T 
Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p re 
и богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Додуше, лопов 
метао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га 
ска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Tekst"><hi 
котања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једно 
атов. </p> <p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где 
е излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоћ 
лаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош,  
е.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде 
чи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујз 
о већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и 
ај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут,  
у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити 
куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но п 
ознатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре 
е те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лагуна</hi> (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мор 
зио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Rіva deі Schіavonі”, 
јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p re 
 их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одјед 
ште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да поч 
 будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас  
kst"><hi rend="italic">болозанка</hi> — лађа којом се превози жито </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
е све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S}  
S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p  
о како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао 
italic">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Са 
нути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа  
д ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта 
— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, 
 није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ос 
д после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Мил 
 и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки  
 дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери 
 и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и н 
огама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Ла 
 отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима и 
а се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пе 
 трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог к 
ekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га добро  
— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за баг 
итарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи. 
ред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га  
е јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике. </p> <p rend= 
олим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бити. </p> <p 
Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{ 
 и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије  
 код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео как 
>— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекр 
ли, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, 
ди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће ур 
аш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p r 
st">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи прав 
Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p> <p rend="Tekst"><hi re 
говати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="Tek 
еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p rend="Tekst" 
} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, к 
ре и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердан 
end="Tekst">шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада </p> <p rend="Tekst">шкопац — ушкопљен ован 
 допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати з 
тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској 
 шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати 
, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p>  
на јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не 
ње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се;  
ме наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главн 
>— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држ 
љству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па о 
се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да с 
а.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а 
и код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац уве 
 мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао к 
љена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда  
 остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу 
.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </ 
олуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; 
који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и вод 
ине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Tekst 
Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција. 
 отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> 
ђе означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је чове 
ов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није ч 
и. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лека 
> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је 
, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, та 
 rend="italic">венецијанер</hi> — врста лаког дугачког капута, врскапут </p> <p rend="Tekst"><h 
end="italic">машкртан</hi> — прождрљив, лаком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Медина</hi 
е код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је мног 
Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати  
, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, 
а три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је с 
срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти  
.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p  
свим друго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше одане. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их по 
их је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио ка 
очне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците 
 спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свет 
да је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели 
лаву, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био 
Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни  
на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се до 
ечар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не 
убазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице 
да, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се м 
enlob (фрауенлоб,</hi> нем.) — удварач, ласкавац </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Френего 
господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи времено 
ужност, фино понашање, удварање женама, ласкање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">галантом 
емић </p> <p rend="Tekst">шмајхловати — ласкати улагивати се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. 
а кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер с 
гледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо 
talic">Corpus іurіs</hi> (Корпус јурис, лат.) — <hi rend="italic">Зборник права,</hi> збирка ри 
st"><hi rend="italic">прокатор</hi> (од лат. procurator) адвокат, правозаступник </p> <p rend=" 
><hi rend="italic">corpus delіctі</hi> (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу </p> <p re 
<hi rend="italic">регал, регалија</hi> (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Ср 
="Tekst"><hi rend="italic">пасија</hi> (лат. passіe, фр. passіon, итал. passіone) — страст, жељ 
st"><hi rend="italic">девалвација</hi> (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне вредности једне в 
ekst"><hi rend="italic">алегација</hi> (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатск 
talic">дишпенсација, диспензација</hi> (лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сме 
"Tekst"><hi rend="italic">грација</hi> (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражеснос 
"><hi rend="italic">конфедерација</hi> (лат. confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држа 
talic">рештаурација, рестаурација</hi> (лат. restauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостав 
kst"><hi rend="italic">визитација</hi> (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета, смотра </p> <p re 
t"><hi rend="italic">интродукција</hi> (лат. іntroductio) — увођење, увод; предговор </p> <p re 
d="italic">инштанција, инстанција</hi> (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, жалба </p> <p rend 
st"><hi rend="italic">резиденција</hi> (лат. resіdentіa) — престоница, седиште политичког или в 
><hi rend="italic">конвенијенција</hi> (лат. convenіentіa) — пристојност, пријатност, уљудност  
kst"><hi rend="italic">егзекуција</hi> (лат. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, 
="Tekst"><hi rend="italic">регула</hi> (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регулара 
ekst"><hi rend="italic">бразлетна</hi> (лат. brachіale, фр. bracelet) — наруквица, гривна </p>  
="Tekst"><hi rend="italic">лагуна</hi> (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим ост 
"Tekst"><hi rend="italic">алатура</hi> (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање к 
d="Tekst"><hi rend="italic">амице</hi> (лат. amicae) — пријатељу! </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
"Tekst"><hi rend="italic">виртуоз</hi> (лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој 
kst"><hi rend="italic">импоновати</hi> (лат. іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити ут 
ekst"><hi rend="italic">сервирати</hi> (лат. servіre, фр. servіr) — служити, послуживати, изнет 
t"><hi rend="italic">интабулирати</hi> (лат. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно 
kst"><hi rend="italic">визитирати</hi> (лат. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледати, извршити прег 
"><hi rend="italic">дехонестирати</hi> (лат. dehonestare) — осрамотити, повредити нечију част < 
t"><hi rend="italic">манипулисати</hi> (лат. manipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати 
hi rend="italic">вени, види, вици</hi> (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи 
"Tekst"><hi rend="italic">каноник</hi> (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лиц 
><hi rend="italic">фишкал, фискал</hi> (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник </p> <p rend 
ekst"><hi rend="italic">принципал</hi> (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда 
i rend="italic">карнијол, карнеол</hi> (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног каме 
kst"><hi rend="italic">марцијалан</hi> (лат. martіalіs) — ратоборан, ратнички </p> <p rend="Tek 
st"><hi rend="italic">оријенталан</hi> (лат. orіentalis) — источни источњачки </p> <p rend="Tek 
t"><hi rend="italic">монументалан</hi> (лат. monumentalіs) — величанствен </p> <p rend="Tekst"> 
d="italic">дешператан, десператан</hi> (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан </p> <p ren 
talic">импертинент, импертинентан</hi> (лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрзак, неучтив </p> <p  
t"><hi rend="italic">мајестетичан</hi> (лат. maіestas) — величанствен, узвишен, краљевски </p>  
"Tekst"><hi rend="italic">палатин</hi> (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодост 
="Tekst"><hi rend="italic">патрон</hi> (лат. patronus) — покровитељ, заштитник, светац као зашт 
"Tekst"><hi rend="italic">тремоло</hi> (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање 
"Tekst"><hi rend="italic">куратор</hi> (лат. curator) — старатељ, тутор </p> <p rend="Tekst"><h 
="Tekst"><hi rend="italic">процес</hi> (лат. processus) — парница, судски спор, поступак </p> < 
"><hi rend="italic">Венера, Венус</hi> (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љу 
"Tekst"><hi rend="italic">јуратус</hi> (лат. juratus) — судија, судац </p> <p rend="Tekst"><hi  
d="Tekst"><hi rend="italic">виват</hi> (лат. vіvat) — живео! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
"italic">мајоренство, мајоренитет</hi> (лат. majorennіtas) — пунолетност, зрелост; <hi rend="it 
="Tekst"><hi rend="italic">профит</hi> (лат. profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада </p 
"Tekst"><hi rend="italic">елегант</hi> (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен </p> <p rend="Tek 
"Tekst"><hi rend="italic">дискант</hi> (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопра 
ekst"><hi rend="italic">ексцелент</hi> (лат. excellent) — изврстан </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ekst"><hi rend="italic">тестамент</hi> (лат. testamentum) — завештање, опорука, последња воља < 
st"><hi rend="italic">цента, цент</hi> (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр. 
"><hi rend="italic">honoris causa</hi> (лат.) — за част, почасни </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
"Tekst"><hi rend="italic">oculata</hi> (лат.) — комисија за очигледан преглед </p> <p rend="Tek 
<hi rend="italic">actus potentіae</hi> (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво </p> <p  
opter dehonestationem uxorіs meae</hi> (лат.) — због осрамоћења моје жене </p> <p rend="Tekst"> 
end="italic">detentіo rei alienae</hi> (лат.) — држање, присвајање туђе ствари </p> <p rend="Te 
end="italic">illistrissime domіne</hi> (лат.) — пресветли, преузвишени господине! </p> <p rend= 
"><hi rend="italic">puncta dentri</hi> (лат.) — срж ствари, главно у нечему </p> <p rend="Tekst 
o inter res non efficit paritatem</hi> (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост </p> <p re 
t"><hi rend="italic">іn іnfіnіtum</hi> (лат.) — у бескрај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
ekst"><hi rend="italic">deposіtum</hi> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p 
ekst"><hi rend="italic">portentum</hi> (лат.) — чудо, чудовиште </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
st"><hi rend="italic">Abalienatio</hi> (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење </p> < 
 rend="italic">pіta pіtae sіmіlіs</hi> (лат.) — пита пити слична </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
"Tekst"><hi rend="italic">tіtulіs</hi> (лат.) — повод, изговор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
d="italic">reservatіs rezervandis</hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби и 
rend="italic">pratium affectіonis</hi> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процен 
><hi rend="italic">Laesіo honoris</hi> (лат.) — повреда части </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
st"><hi rend="italic">Identitatis</hi> (лат.) — по истоветности </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
st"><hi rend="italic">causa litis</hi> (лат.) — узрок парнице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
"Tekst"><hi rend="italic">легат</hi> — (лат. legatum) — завештање, остављање једног дела оставш 
c">factum іnfectum fіerі nequіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p re 
 српски </p> <p rend="Tekst">реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких све 
 забаве </p> <p rend="Tekst">Магистрат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско веће, општ 
 изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvulus sed  
тец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p rend="Tekst" 
ило што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и с 
сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvulus sed martіalіs (Мален али  
bіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду к 
 сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или су 
арошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на  
се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет  
ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим, а пос 
 Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог к 
 прегледник, стражар; <hi rend="italic">латов армицијашки</hi> — царински службеник, трошаринск 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">латов</hi> — прегледник, стражар; <hi rend="italic">лат 
га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. 
 коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p>  
пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш мал 
 је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре траг 
">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обда 
и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће 
, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот. 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лаћман</hi> (фр. lіeutenant, нем. Leіtnant) — потпоручн 
лест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика  
 Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако к 
не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p rend="Tekst">— Већ с 
ад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац н 
цу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера уша 
и све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради. 
г</hi> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад 
ekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend= 
 Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри ле 
чицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазу 
д дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије 
ком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марам 
 ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам  
ар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S 
и Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим зад 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">легат</hi> — (лат. legatum) — завештање, остављање једн 
Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње 
ћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три  
не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасв 
ова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали 
t">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ зака 
нде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кр 
 на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија река 
коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само 
г Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до  
hi rend="italic">dos à dos</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend= 
а трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, а 
даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend= 
овољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом” 
 ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд доба 
="italic">dos à dos</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле,  
.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Драј Муск 
или, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">Путници вечерају. </p> <p  
 га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а но 
rend="Tekst">— Није ни чудо, три недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас напаствовал 
је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p  
зница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, свр 
S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „ 
. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као  
рца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p rend="Tekst">— Дед,  
ето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „ 
 јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра умилно се сме 
 с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S}  
да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изн 
.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли  
дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју вр 
удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Уч 
икакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургер 
бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ленгер</hi> (тур. lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre)  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лендлер</hi> (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој А 
ендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсо 
ју.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре по 
балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али  
 стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Schіmmel ver 
ало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, попевај!{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Tekst"> 
 сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит  
">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ се 
сто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који 
н, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хо 
Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи 
а, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst" 
.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит ба 
d="Tekst">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој со 
 </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p ren 
ама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и ми 
ад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прориц 
опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласов 
 у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж 
 баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XII </p> <p ren 
.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојч 
реће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар 
{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па 
ећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног 
ђе „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софр 
а та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је  
г побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у ду 
аје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца,  
итулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како  
ју лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало ка 
е. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p r 
 ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако 
чак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешк 
велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом  
674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године. < 
ра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикату 
ешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао 
 Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Сп 
ако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли к 
ћ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим уд 
d="Tekst"><hi rend="italic">фајн</hi> — леп, нежан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">factu 
им, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушки 
 лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега 
ио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове њег 
олела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tek 
цијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зн 
рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend= 
и! </p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на 
 (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и 
алестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој годин 
гло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили 
nd="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару л 
је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па в 
/hi> — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град  
ца му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту им 
 гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно.{S}  
лвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Ки 
на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу  
на у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања 
 доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као шт 
 и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шам 
косу, па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као злато <hi rend="italic">№З,</hi>  
нај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, дру 
</p> <p rend="Tekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе л 
фит устане. </p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. 
rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим 
ђају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим 
квог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Кати 
.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све 
а већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као 
млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице ори 
тале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полач 
еднако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шами 
— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> 
а Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би  
 Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја ва 
стита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам воле 
 Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу 
а га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за к 
нког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{ 
, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и св 
е господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику 
 се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла 
 је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу с 
иву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кан 
 затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, как 
т лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњ 
пенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме исп 
о и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у п 
асвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и 
не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, посл 
арка у „Campanіle di San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіd 
је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са 
о је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> 
ву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, по 
ке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим рег 
једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све ис 
ни још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле ко 
{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није пр 
пиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лу 
 посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак н 
 зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у 
 с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе 
 умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика  
alic">gentlemen</hi> (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек </p> <p rend="Tekst"><hi r 
аван, очи упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у 
са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у нов 
цу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што ота 
едва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадн 
 Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, 
висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </p> <p rend="Tek 
} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се  
 је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цр 
скенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мора лепо бити. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете с 
и је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p 
о на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S}  
нивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Te 
 онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend="Teks 
животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било  
а једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али ј 
ећ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашт 
мства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како и 
 облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се с 
 женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће  
>Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређ 
> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У почет 
.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави 
ућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женским 
едају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њихов 
{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} 
и.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепши 
— Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p 
 за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, 
 rend="Tekst">Прође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућа 
 на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар С 
ика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, к 
т година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасви 
атилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о том 
 </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ до 
рис какве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај  
ио је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Гд 
не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине фори 
ekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} П 
асапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Т 
 Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — мил 
 (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражесност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p> <p rend="Tekst">— Видим д 
сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко нам 
ic">Талија</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p ren 
гиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ажија</hi 
од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика  
ког краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Ва 
шавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
з добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао,  
не се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, рук 
 не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна 
Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Te 
собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је  
једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја 
ни.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Зав 
и! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрош 
 <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форм 
и гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а  
ла, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио,  
st">— Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а го 
лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Кати 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лесе</hi> — врста игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
дна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне  
S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и  
, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па он 
” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} О 
">вакација</hi> (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст </p> <p rend="Tekst"><hi 
тне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“ 
одар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали 
 Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова 
е, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо би 
ћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама  
 због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> < 
ан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помог 
ља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend="Tek 
 то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само јед 
падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи  
d="Tekst">Наступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста 
а ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући 
а. </p> <p rend="Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора 
</p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Н 
ста.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но нећ 
> <p rend="Tekst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет  
 rend="Tekst">— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? </p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухв 
ва телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „cl 
 видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p r 
а је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, ка 
 се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tek 
а бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фр 
, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча 
н”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једн 
где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кре 
ку собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S}  
се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је до 
о тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фр 
p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истоветно. 
 работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладин 
ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p ren 
оваче ракије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да коштам. </p> <p rend="Tekst">— Јов 
, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, је 
 Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ 
сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим уми 
 шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа 
све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно  
, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет са 
олази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добил 
 дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, 
 јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од к 
ам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд куренти 
 а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има економ 
ине да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} 
раг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете  
нгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p r 
">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та 
апечаћено. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли мустре од њега? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> < 
знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зов 
пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је 
то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика се збунио. </p> <p r 
’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p 
nd="Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не вид 
kst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Teks 
 rend="Tekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још два. < 
 Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst 
чи. </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте ли путници? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> <p rend= 
ирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. —  
ала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, —  
о су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти  
rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов 
ече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да  
а сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Пр 
 покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухв 
.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљењ 
уо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Пр 
 rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst" 
еси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> <p rend="Tekst"> 
а сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— П 
мао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан  
>— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овам 
вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} 
ном јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Размишља. </p> <p rend="Tek 
st">— Јесмо. </p> <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли 
ра. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта 
st">— Не. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питал 
поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Може 
S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми с 
во. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли, Кречару? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је. </p> <p 
> <p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има 
музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде  
тионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су с 
такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће није 
 од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; кал 
 имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У дола 
 се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend= 
полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и ско 
асно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти грофа? </p> <p rend="Tekst">— Познајем. </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и П 
и.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу. </p> <p rend 
ра у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се 
> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софрониј 
ташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">либе мутер</hi> (нем. Liebe Mutter) драга мајко! </p> < 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Лидо</hi> — чувена морска плау Венецији </p> <p rend="T 
јне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебета 
сад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић к 
едало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим  
спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и 
 од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатин 
грача и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
лхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), ше 
о јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у дв 
алијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Ју 
ице, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „ 
S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> < 
о ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим п 
н; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, зн 
> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и прасица 
осе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још  
> (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">dandy</hi> 
био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> < 
аком кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им  
описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара 
ли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметниј 
алер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и б 
едесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на сме 
увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежни 
је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, вел 
ао млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлеп 
и. </p> <p rend="Tekst">Сад настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </p> <p rend=" 
рема другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се с 
канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечи 
онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча пак једнако сво 
вце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, зару 
у ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавиц 
о ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мал 
рече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још данас.  
p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад 
је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма н 
 Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показ 
рану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p 
us) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — вел 
а Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого, господин 
на његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Завр 
а глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а  
ци се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица 
а, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њој 
ина.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја 
ако изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S 
nd="italic">мунта</hi> — јавна продаја, лицитација </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">mutat 
 </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и к 
едство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти ј 
фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпођ 
ако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог  
да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Креча 
 као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови 
тка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе </p>  
{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије 
 из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p rend="T 
ави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та жи 
ожете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јак 
c">нах Лондон</hi> (нем. nach London) у Лондон </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">наџак</hi 
Parіs) — у Париз; <hi rend="italic">нах Лондон</hi> (нем. nach London) у Лондон </p> <p rend="T 
д њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројат 
 промишљења. </p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ са 
rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="T 
 неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као 
ло на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на м 
се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, п 
оси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође ка 
и; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ чести 
 баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо?  
о, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p rend="Teks 
<p rend="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Ј 
исти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси  
и пошту? </p> <p rend="Tekst">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу 
 фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде.  
p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако  
>— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </p> <p r 
ј јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{ 
ој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па 
<p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још? </ 
st">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо 
јали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </ 
 <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, 
т дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и засп 
мо да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрв 
што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Teks 
 Сад се закључају. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести 
 би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске х 
у плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се  
 под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на  
да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у  
о лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима,  
је.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад 
, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шић 
} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је све 
 кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Певајте! </ 
p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> < 
недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас напаствовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си 
е. </p> <p rend="Tekst">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> 
татаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, ра 
зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас  
 вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четвр 
t">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па 
одати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p rend=" 
 слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али о 
, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и  
их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким  
есе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у гор 
дар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасени. </p> <p  
кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштериј 
 који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали с 
а” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst" 
рата. </p> <p rend="Tekst">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра 
 дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих намест 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лорњет</hi> (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се 
цама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или 
<hi rend="italic">трајдрот</hi> — врста лошијег штофа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тр 
 луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? 
и? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, млад 
p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">—  
да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд. </p> <p ren 
ечар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја н 
осле себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S 
живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend="Tekst">Обојица мало тргну се. < 
купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Teks 
 „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst" 
 ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да 
цуској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувиј 
и до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> < 
а свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p> <p ren 
е са оцем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p re 
 по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година прове 
ом, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на ш 
а оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди  
кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, распле 
} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами с 
оскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} По 
се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед н 
вирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p re 
умели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она  
варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу 
тилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да 
Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p re 
од Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамили 
шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав 
S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="T 
ку да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте, Herr von Kirič, m 
 замерити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није  
} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она и 
Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, збогом! 
лда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p 
 иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да  
>— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="T 
то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само д 
 чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, к 
 у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угасити 
 Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> <p rend="Tekst">— Herr von  
еда на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики гов 
да.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је 
"Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека. 
ш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје 
мњати?! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и 
 „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се н 
е играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре  
. </p> <p rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst  
клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види иронич 
ли с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је  
 дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде б 
} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу нез 
је” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{ 
су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одма 
 препоручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са гос 
е поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла с 
="Tekst">— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да 
">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </p> <p rend="Teks 
— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млади Пола 
ичати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко 
 пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету 
 Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} 
Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека 
и писмо.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S}  
ко ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код кућ 
на посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика и 
аф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Д 
 позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика 
глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу 
о о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; позна 
а још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи  
kst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чу 
t">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p rend="Tek 
јашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи за 
ју.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она  
а Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су ве 
у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики 
дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће 
 билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја с 
ко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Ш 
оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкал 
 насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. < 
 rend="Tekst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се;  
. ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писмо. </p> 
ош је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">X 
ми, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш  
 стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра 
Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” 
S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ћ 
заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај!  
 гласило: </p> <p rend="Tekst">„Љубазна Лујзо! </p> <p rend="Tekst">Нисам још сасвим спреман, н 
.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мо 
 нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац па 
ворити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад би 
ти и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак  
Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би  
касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа 
амика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, 
а господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, п 
 један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу 
” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, с 
ме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говор 
> <p rend="Tekst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шами 
гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, ка 
јла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па  
. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а  
ти, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. < 
мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ тако рекао 
како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена 
аспитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свира 
ст би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се об 
{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; шт 
букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на  
адње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је  
марш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнеже 
 Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купи 
{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— 
ју.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао см 
p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад пр 
 обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато 
к избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али св 
> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у П 
ежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам три. </p> <p rend="T 
 међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре 
">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре в 
ра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити буда 
уни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о с 
 накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљин 
Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те пит 
ирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује с 
е управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. </p> <p rend="Tekst">—  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лустрајз</hi> (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради за 
умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">егзекуција< 
лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или  
"italic">Don Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оли 
означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада 
 дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај вена 
. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричат 
ца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започе 
у се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не 
 теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, 
p rend="Tekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. < 
он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртв 
н такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са 
, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за  
на у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из к 
ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан 
гији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке 
 Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срц 
оће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Крако 
а је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно  
 месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће  
 Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоће,  
ац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у  
творио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео је  
 у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> <p rend="T 
раком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни са 
адур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе 
Lіebe</hi> (нем.) — Моје срце је гнездо љубави </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">меров</hi 
"><hi rend="italic">хирош</hi> — сеоски љубавник, кицош </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сербије 
је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Љубазна Лујзо! </p> <p rend="Tekst">Нисам још сасвим сп 
инет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она  
адост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће 
слушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, ота 
не па пише писмо: </p> <p rend="Tekst">„Љубезни оче! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене  
ји, 1 априла 18... </p> <p rend="Tekst">љубећи вам десницу </p> <p rend="Tekst">покорни син </p 
чало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p ren 
школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; 
 се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабер 
ekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p ren 
, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да 
ад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер  
 дан, оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану 
, откел ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” о 
>— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend 
а громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend=" 
> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада м 
atium affectіonis</hi> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца  
ђу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама засађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била је ј 
 бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та ист 
 може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, так 
 rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то  
одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних 
огу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће  
„збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад 
м то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја 
ој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а мо 
 </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „ 
рима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод ру 
те католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у 
е врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад 
rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! </p>  
о, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! 
да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Ал 
аест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана,  
упци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио б 
е, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са 
 не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> < 
узову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— 
 и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мис 
оћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет  
ција</hi> (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражесност </p> <p rend="Tekst"><hi re 
т. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> 
а</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Tekst" 
 прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика 
 прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустит 
колико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} 
кеца остао платка. </p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући у 
— стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">роваш</hi> —  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Te 
езадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, на 
Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја 
и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамик 
је жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де,  
</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у М 
који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> 
е сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и  
 мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и  
а нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ мог 
 предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужи 
е, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га 
} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије  
нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купуј 
сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамч 
t">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То  
st"><hi rend="italic">гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У послед 
н.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато шт 
и.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми би 
до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, и 
м да шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је до 
 свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} Т 
адују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S 
болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана. 
Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мис 
л’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за 
истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће 
ја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа к 
даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена 
ј душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек ј 
ове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У ур 
ела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико  
 што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде 
ва, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако  
си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спава 
део није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{ 
прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу. </p> <p rend="Te 
и на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трик 
">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо 
 продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му за 
бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро игра 
ана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, 
оз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапорац 
ије истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду  
</p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, 
тојест један од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> <p rend="Tekst">Премда је господ 
да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господ 
о.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да  
па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па саму 
товање ради забаве </p> <p rend="Tekst">Магистрат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско 
пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи 
 упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је  
ели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи. 
пце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, 
 Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} 
 очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како  
ахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p r 
дне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била 
="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу  
ожеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend=" 
а носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке,  
</p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам науче 
S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, госп 
 чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend= 
ekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tekst">— Her 
, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мадам</hi> (фр. madame) — госпођа </p> <p rend="Tekst"> 
d="Tekst"><hi rend="italic">ишпан</hi> (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарс 
end="Tekst"><hi rend="italic">Ђур</hi> (мађ.{S} Győr) — град у северозападној Мађарској, на рец 
="Tekst"><hi rend="italic">Чардаш</hi> (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у по 
<hi rend="italic">маријаш, марјаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара 
="Tekst"><hi rend="italic">фела</hi> — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род </p> <p rend="Tekst"> 
"><hi rend="italic">Венгр</hi> (рус.) — Мађар; <hi rend="italic">Венгерска, Венгрија</hi> — Мађ 
d="italic">Чардаш</hi> (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па 
end="italic">Венгерска, Венгрија</hi> — Мађарска </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">венгерс 
kst"><hi rend="italic">риф</hi> — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p> <p rend="Tekst" 
— Откуда сте? </p> <p rend="Tekst">— Из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо 
</p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец из Венгерске?{ 
 већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши 
лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га  
 rend="italic">венгерски шљахтец</hi> — мађарски племић </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
="Tekst"><hi rend="italic">немеш</hi> — мађарски племић, властелин; <hi rend="italic">немешкиња 
уматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет да 
 — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле < 
другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је  
nd="italic">Кинижи Пал</hi> — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарс 
ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p r 
бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамча мађар 
>Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шта мисл 
гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіssіme. 
st"><hi rend="italic">Рац</hi> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p>  
борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора </p> <p rend="Teks 
, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 (мађ.{S} Győr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p  
kst">— Допустите, domіne spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у 
воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе п 
n) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Јанкл 
alic">вармеђа</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </ 
руштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па 
надити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику ник 
Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мазур, мазурка</hi> (пољ. mazurek) — пољска народна игр 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">мазур, мазурка</hi> (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 
о, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, к 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајалес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем  
ка.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати спос 
ило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где ниј 
 — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">профит 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајестетичан</hi> (лат. maіestas) — величанствен, узвиш 
 образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли! </p>  
гондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p rend="Te 
бе мутер</hi> (нем. Liebe Mutter) драга мајко! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Лидо</hi> 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Мајланд</hi> — Милано, град у Италији </p> <p rend="Tek 
лано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plais 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ауф мајне ере</hi> (нем. <hi rend="italic">auf meine Ere)</ 
="Tekst"><hi rend="italic">мајоренство, мајоренитет</hi> (лат. majorennіtas) — пунолетност, зре 
/p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оће 
тност, зрелост; <hi rend="italic">грчко мајоренство</hi> — пунолетство у 30-ој години </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајоренство, мајоренитет</hi> (лат. majorennіtas) — пун 
на судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S}  
у кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радо 
t">— Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговор 
баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> <p rend= 
 Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкали 
ка, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленка  
их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове  
поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују 
тво у 30-ој години </p> <p rend="Tekst">макао — врста хазардне карташке игре </p> <p rend="Teks 
ео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци 
ала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst"> 
} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и 
ч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend=" 
рити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се и 
е тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> <p rend="Tekst">Љутито  
је далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> < 
дељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен 
="Tekst"><hi rend="italic">наџак</hi> — мала убојна секира </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
тоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан г 
„вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је  
герици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старц 
шта није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа 
 по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обре 
а.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и 
толице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва 
чио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, 
а.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му  
 Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи  
несе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси 
а Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне пр 
ски примедбе. — Parvulus sed martіalіs (Мален али јуначког изгледа), — рече један. </p> <p rend 
 у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без 
ок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и  
"italic">pіccolo</hi> (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за о 
ио, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе п 
амашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би ме 
одине посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова  
аше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су 
е простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али ц 
ог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, ина 
војке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осе 
микина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра прелом 
 то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места 
 је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S}  
гујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не б 
acunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p rend="Tek 
 је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и неш 
а овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tekst"> 
носи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо се малко. </p> <p rend="Tekst">Договору је крај; стрпиће с 
 плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашил 
есе каву. </p> <p rend="Tekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Te 
алочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер  
рсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да о 
ковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча п 
амо нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S}  
 исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође  
асти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослон 
ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S 
о да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино и 
и су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи б 
ве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој 
ча, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зов 
ћемо се картати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst"> 
д га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опрош 
риста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и  
ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда н 
ји био. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би ку 
{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети. 
end="italic">крајзлер</hi> — трговац на мало, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кр 
. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми 
} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето са 
у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде 
 лудовати. </p> <p rend="Tekst">Обојица мало тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети рус 
Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало зас 
е прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сиг 
ира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушки 
днесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Ја 
а опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мој 
 </p> <p rend="Tekst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си  
.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Л 
 брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p> <p rend="Tekst">....{S} 
е шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помага 
 још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да ве 
 Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био једа 
ло подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, попевај 
еш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли 
и.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> < 
р спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико вр 
 је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозв 
ле тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на д 
стре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Св 
 није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па о 
баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у S 
их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева.  
nd="Tekst">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Пос 
, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} 
{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се до 
два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„ 
">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста н 
 братом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фијакером, господине Кирићу. </p> <p rend="Tekst 
 Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. < 
.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И 
и; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p>  
од Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, овам 
">— На здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="T 
у. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгле 
t">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">З 
нка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту п 
st">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">Пос 
или. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Про 
 ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испа 
спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p rend=" 
d="Tekst">— Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да про 
 поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— 
вот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до мес 
ме рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— Мог 
бимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се ба 
, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Соф 
ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи 
ао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем  
а уредник. </p> <p rend="Tekst">— Нешто мало. </p> <p rend="Tekst">— Напишите овом господину на 
можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst 
ју кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S}  
о да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Со 
донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је д 
за у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерим 
ио рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити 
хватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку мало. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи руку. </p> <p re 
 па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али в 
 </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, а 
егрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима  
d="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господ 
ак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачеков 
м постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год дете дође у дућан,  
 оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције прави 
у је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” 
н човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока се 
 и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код  
са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сија 
/hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је 
kst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но по 
мах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се 
тог доброг „теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекат 
а да се причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра  
аследство као унинерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као  
могне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Натаро 
Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, 
 Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се  
verkauft”.{S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да иг 
 мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ  
азних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленск 
„јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кут 
а, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски  
ки орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од цр 
адне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се 
> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрним мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, и сребром окова 
 шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} 
о.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Доб 
<p rend="Tekst">....{S}Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још 
илу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу как 
italic">хунцутарија</hi> — обешењаклук, мангуплук </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Цванци 
е; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">манданелу-мантинели</hi> — израз без смисла; овде веров 
гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио. 
процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је гос 
Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лу 
ру ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, бо 
 волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињс 
 Није још данас. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда ожени 
Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти д 
ум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">манипулисати</hi> (лат. manipulare) — руковати, управља 
на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако 
end="Tekst"><hi rend="italic">манданелу-мантинели</hi> — израз без смисла; овде вероватно значи 
 не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја  
nd="Tekst"><hi rend="italic">маншестар, манчестар</hi> (енг. Manchestar) врста памучне тканине, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">маншестар, манчестар</hi> (енг. Manchestar) врста памуч 
реће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окре 
оји у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови 
 феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем,  
а је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом 
">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p ren 
ао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, д 
ekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ај 
иста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да 
сто. </p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? 
! </p> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
 огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, 
 кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице им 
Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обичн 
ни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па к 
дну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри 
улу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} 
{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене к 
а брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p re 
а проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћура 
p rend="Tekst">Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, вид 
ком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Г 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Мардохеј</hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео п 
 још је лепа.{S} Као Јудита, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће 
S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Марија Терезија</hi> — (1717— 1780), аустриска царица,  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">маријаш, марјаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; наз 
је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, 
к отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господа 
Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу  
х кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих годи 
овора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика про 
rend="Tekst"><hi rend="italic">маријаш, марјаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; назив за виш 
le dі San Marco</hi> — звоник цркве св. Марка (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
део, највише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle di San Oarco” са оним лепим аркадима 
н.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Госпо 
 светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану св 
<p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе.  
t">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> < 
нта, „Rіva deі Schіavonі”, „Пијачету”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знам 
сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">марцијалан</hi> (лат. martіalіs) — ратоборан, ратнички  
ок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с ма 
у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови били 
t"><hi rend="italic">полонезмарш</hi> — марш пред игру полонезе </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
и, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би п 
аске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти ка 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">масивер керл</hi> (нем. masiwer Körl) — дебељко </p> <p 
 карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p ren 
ље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет пра 
зе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господ 
 је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend=" 
>При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде 
 Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга,  
едију? </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други п 
не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но то 
еби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе р 
"Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Нап 
и прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мора лепо бити. </ 
ја, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p rend="Tekst">— Т 
т у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После испитивају 
Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка  
о пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и 
ахино</hi> (итал.) — чувени италијански мастан сир </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Табак 
 ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити. 
ако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би р 
границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шами 
ером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако  
едан од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залог 
ад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће година како 
тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend=" 
ким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{ 
 Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај ње педе 
упруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p r 
и да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера стар 
им се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блу 
 мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и в 
дар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере запросити? </p> <p rend="Tekst">— Можете. </p> < 
је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим  
. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код матере. </p> <p rend="Tekst">— Знам. </p> <p rend="Teks 
и.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини. 
кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желе 
} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допрати 
глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{ 
ај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стра 
мика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету. 
rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба ни 
ац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај да 
нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колико? </p> <p  
 се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} 
о неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега до 
 одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Т 
га.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац св 
олера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p>  
ади.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда вен 
иљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ има 
како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и ма 
роцес против оца, због наследства, због материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак т 
е доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> 
 на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га 
рактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов 
ем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина  
даред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће с 
 </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће преломити,  
гиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
чу. </p> <p rend="Tekst">Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца бр 
 Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница б 
о пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је,  
д Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли д 
 приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну 
али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пре 
свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се д 
вао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није 
одара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагиј 
едаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је 
.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{ 
згледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у 
била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину 
није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друш 
 Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу да 
сле сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветро 
исам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend="Te 
аше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сок 
.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, н 
 пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нис 
Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плаче. </p> <p rend=" 
ледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не мо 
ар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу  
ekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол 
 је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XII </p> <p rend="Tekst"><hi 
ао и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер 
имику. </p> <p rend="Tekst">— Истоветна мати! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била о 
 свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајућ 
{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала мат 
kst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш 
! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Tekst">Мимика 
говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из 
{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима пово 
ими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало ж 
опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац ј 
. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашно 
остане, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и ште 
девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, 
блачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у том 
nd="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, т 
тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да 
ушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend=" 
ту реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и он 
 томе разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} С 
p> <p rend="Tekst">Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p 
о, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и па 
 куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матил 
гу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што 
аспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} О 
оигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла 
одважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођ 
пођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа 
потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав  
амика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из по 
Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извес 
 девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнин 
Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у 
та фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Зашто 
 га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матер 
 </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују с 
толице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са ј 
 се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Ка 
устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и н 
} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка г 
да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} И 
еме. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} Заподену разг 
 покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања да свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај 
држао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S}  
богом! </p> <p rend="Tekst">Оде одважна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће  
 Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад вер 
 rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза  
} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту  
 дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодваж 
аковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест 
 га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Сад морате са мном, Her 
 код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све. 
е хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу. 
ком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да с 
иво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, 
гом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног да 
 слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би 
даџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на 
Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године  
 игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан 
озволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{ 
 служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вече 
један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година  
уке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и  
Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча  
нка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свр 
меју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцим 
собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Ка 
ила. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад 
је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше,  
ара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, ч 
, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их 
ајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема ви 
 Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући 
гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, 
е, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра  
јати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> < 
о ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p ren 
 (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst" 
</p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p ren 
ало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаш 
и Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резо 
"Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак уми 
t">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје љ 
а је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар 
вице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четв 
</p> <p rend="Tekst">Армицијаш натегне, маше главом. </p> <p rend="Tekst">— Добро је. </p> <p r 
осподар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад 
олачек. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p> <p rend=" 
Tekst">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав побледи. < 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">машкртан</hi> — прождрљив, лаком </p> <p rend="Tekst">< 
е црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика 
а је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неопис 
 гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разумели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к м 
јешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам  
ији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кра 
дала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика замишље 
>— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паули 
м гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прош 
е одане. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћ 
пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца д 
Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем 
ш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та з 
црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све ис 
p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разу 
као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га 
брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Ба 
це! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на шк 
ођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst 
st">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— О 
н не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, да 
 можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашт 
и; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам к 
сли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајт 
ма профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Ла 
што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика се збунио. </p> <p rend 
ти за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. — Јур 
е фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме 
ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ић 
ам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам ко 
еднемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра.  
kst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. 
њи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p re 
си, Софро? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p r 
кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend= 
> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га гр 
у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend 
p rend="Tekst">Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и т 
арде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на  
равославан. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Teks 
исмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S}  
сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Нес 
м, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добр 
проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш 
ом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Teks 
њем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми  
гао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињ 
 фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — нак 
е, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и К 
сам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од пос 
још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко ј 
после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли  
да”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срц 
, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребр 
о, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му  
">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад с 
Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу ј 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Медина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухаме 
гији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова 
е спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад  
 красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p  
је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst">Кућа, ду 
сећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни  
а увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, 
ма.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком раз 
{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама,  
о, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научи 
о, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се 
таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика  
о здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи 
 држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама за 
 проводити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код 
 ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из  
ди међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама засађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била 
Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без с 
 врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш 
talic">entrement (антраман,</hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа < 
res non efficit paritatem</hi> (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост </p> <p rend="Teks 
ило уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане с 
и једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову,  
ом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је виш 
ити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају  
 сасвим задовољан. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједн 
ке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у дели 
ази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово 
ој Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Му 
азвратности; развратник, сладострасник, мекушац </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сизиф</h 
е.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </ 
чин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видимо. < 
сле види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино. 
ка. </p> <p rend="Tekst">— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А 
="Tekst">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Мене и тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — 
nd="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tek 
исам банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити 
rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа укочен 
гу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти им 
е! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за  
. </p> <p rend="Tekst">— Би л’ пошли за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми би 
kst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућ 
 Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst 
азговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао,  
евојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод друго. 
<p rend="Tekst">— Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst 
варао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарс 
терин прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си в 
три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Д 
баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, 
од њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би  
Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су 
/p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p  
куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ шт 
о, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи 
 </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по  
ао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао 
<p rend="Tekst">— Знаш зашто је био код мене? </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">— Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; дирек 
она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па ј 
end="Tekst">— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као  
девојака. </p> <p rend="Tekst">— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p rend="Te 
рвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и 
погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p>  
сам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси  
 тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће  
kst">— Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— Сврше 
анда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код к 
ekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе р 
 и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да  
али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ј 
> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. 
л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Te 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву м 
од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не каје 
пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p re 
.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем 
— Мене и тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="T 
 суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш кога? </p> <p rend="Tekst">— Кога?  
rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— 
</p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог с 
па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend="Tekst">Господар Софра сла 
/p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за ва 
е госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет са 
француској да који војник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри то 
Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургер 
ао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође  
 Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> < 
е смеје. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецо 
</p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па је 
бе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">минет, менует</hi> (фр. menuet) — стари француски плес </p> <p 
.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стар 
="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све  
а како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар  
поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава 
енку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа 
дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних,  
 хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке з 
d="Tekst">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га з 
инова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На 
 Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend=" 
у Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртиј 
 ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисли се. </p> <p  
кшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чи 
оснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље по 
 rend="italic">у музици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне вредности нота </p> <p ren 
rend="italic">риф</hi> — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
st"><hi rend="italic">аков</hi> — стара мера за течност (50—60 л.) </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
t"><hi rend="italic">меров</hi> — стара мера за житарице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
о се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> <p rend 
"Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмам 
</hi> (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
ра их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти д 
олачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој. 
 позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се доп 
а мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend 
.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бир 
штик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојак 
ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита 
чио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p r 
то.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst 
е код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— Пане добродзјејни, пане ле 
ра устане. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p>  
им гласом. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесар 
му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио лице; з 
Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Кирић, имате  
Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више 
изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папи 
фра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек о 
nd="italic">телбизити</hi> — одабирати, меркати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">tempo</h 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">меров</hi> — стара мера за житарице </p> <p rend="Tekst 
оки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend="Te 
вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чуј 
 (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tek 
ог арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коњ 
 читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то свак 
ре, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су  
роводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Te 
 чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле 
је време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Tekst">Перу  
путовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} 
 да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из 
ра. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господ 
ом коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног накл 
ђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијан 
 другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крме 
коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи пр 
родицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се ле 
 ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њ 
 Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели,  
њ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p r 
alic">карнијол, карнеол</hi> (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичас 
 женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће с 
фашанге, фашанке</hi> (нем. Faschіng) — месојеђе, покладе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Месопотамија</hi> — плодна равница у Ираку, између реке 
са врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је з 
реноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, д 
има и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај и 
и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почн 
 до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награ 
д ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p rend="Te 
> <p rend="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад 
служила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је 
italic">deposіtum</hi> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="Tekst"> < 
 унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S}  
{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, ј 
звесном месту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријав 
родицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{ 
е у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу с 
рађени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p rend="Tekst">После  
де би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи 
>Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на  
 <p rend="Tekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p rend="Te 
но место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p rend="Tekst">— 
јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога комесар с 
 и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — с 
 да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S}  
="Tekst">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад бе 
м Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па 
аљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор  
</p> <p rend="Tekst">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад за 
ки да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p>  
хана била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} 
 <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p 
 са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам 
ли испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек и 
о масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов 
е венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и  
на је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре к 
ори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра 
.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе приј 
ечар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p 
д то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да пева 
 сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst" 
№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Te 
>Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку  
S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је ду 
с јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета в 
. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође С 
коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме  
, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашањ 
те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са  
ре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму л 
ир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код теб 
испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац от 
, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика уве 
прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно 
и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук по 
 на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка 
">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ  
има. </p> <p rend="Tekst">Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где ста 
леда у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од  
 гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им 
ри допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и 
 вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p rend="Te 
коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S 
ли тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tek 
у господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој н 
ао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газ 
} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а 
о ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, св 
го не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, п 
: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам св 
грту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још ни 
="Tekst">Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је ман 
у или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког 
инише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ г 
S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али 
већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p 
ло да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгле 
 узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно  
пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S 
рославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зн 
д ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерп 
 и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst"> 
p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом пре 
рце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада,  
 и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— 
">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ  
ерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Ка 
 не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста 
 слуге служе. </p> <p rend="Tekst">Јела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за дру 
олик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој 
 rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Н 
е“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам н 
t">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend="Tekst" 
а. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је н 
ног села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p 
, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра  
г? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’  
но бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, с 
руку. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убит 
ekst">— Милостиви іllustrіssіme domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац 
очекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst"> 
d="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Ша 
ekst">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгр 
акав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после н 
вог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако т 
ртовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и  
Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту ве 
ш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чам 
 Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу 
ад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па  
а онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па д 
узика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш 
ико хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Треба ми неколико холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто ти толи 
е њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас ра 
 <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрос 
Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. 
Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају  
тац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим  
ети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика х 
а откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се ж 
ка мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, п 
 ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти  
> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> < 
"Tekst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”. 
а кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Teks 
моније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Teks 
е би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у бирт 
 rend="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити 
те л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао д 
Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допад 
а зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у јед 
— Како? </p> <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказ 
/p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати.  
Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то  
 се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце 
 више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за  
 </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам 
ити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у  
 мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги го 
 јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори.  
дест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">—  
ет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како 
"Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој м 
nd="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред мора 
стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве в 
rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> <p rend="Tekst" 
kst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девој 
? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, 
му је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="T 
им.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S 
е. </p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем ма 
ћеника. </p> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да се причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас д 
ктобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то 
kst">— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић  
 Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend="Tekst">— Збогом. </p> <p rend="Tekst" 
Отац ћути. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми новаца! </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера  
 мој план. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг термин 
, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ 
 помажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’д 
евојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </ 
 <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S}  
добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? — запи 
end="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, 
, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и 
S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачекови 
end="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај договору. </p> 
а таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{ 
олику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend=" 
е баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и  
а; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будет 
 лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости се. 
kst">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат 
ао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, поса 
бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p ren 
"Tekst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправље 
ади, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Te 
rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он в 
 мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог с 
>— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра поклони се.{S}  
вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tek 
да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Б 
сподине! </p> <p rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у так 
ијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати.  
ак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те 
о ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Te 
 измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ 
ају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господа 
ше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та 
н сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уред 
ило доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам тво 
дају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то с 
ла, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће з 
nd="italic">auf meine Ere)</hi> — части ми, на часну реч! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 </p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу  
Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ни 
а.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће  
нате. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма 
мо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tek 
 него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто р 
<p rend="Tekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досад 
ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима с 
ирате гитар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend= 
 Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оно 
офијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са р 
âм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог чо 
крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нуд 
Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а м 
е, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend= 
 Добро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend 
променили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је особито. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред 
подворење. </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst" 
Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрм 
богом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи с 
</p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене 
чио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је тр 
nd="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да 
ару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, св 
г писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу  
 <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друг 
>— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и 
ере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи 
да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> 
>— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. < 
с још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend=" 
кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — П 
после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управит 
о сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst"> 
von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. < 
 <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти с 
езопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски в 
p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиља 
воре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још о 
уштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио  
> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери  
d="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но пр 
друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут как 
а сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">— Какво добро? </ 
</p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? </p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш ш 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мизерабл</hi> (фр. misèrable) — бедан, јадан </p> <p re 
а из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му бу 
може да послови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се  
а с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљин 
rend="Tekst">Господар гледа га напреко; Милан стрепи. </p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те 
а. </p> <p rend="Tekst">Виче шегрта.{S} Милан дође. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало 
ије велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру тре 
фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst 
и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре 
ekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац 
Tekst">— Изволите. </p> <p rend="Tekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу 
увени италијански сир из Gorgonzole код Милана </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грација</ 
ред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </p> <p rend="Tekst">Виче шегрта.{S} Милан дође 
ански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
</p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам продао неке 
о се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, овамо. </p> <p rend="Tekst">— Изволите. </p> <p 
ерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </p> <p rend="Tekst">Виче  
па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко 
Tekst"><hi rend="italic">Мајланд</hi> — Милано, град у Италији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то  
м руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није р 
 кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џ 
као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, о 
 дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — е 
 врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде с 
rend="Tekst">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то 
<p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к те 
ам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ ва 
Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претста 
о ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочи 
не и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће 
">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, 
дине! </p> <p rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву  
</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у 
p> <p rend="Tekst">Господар Софри је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучио.  
глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади ј 
 приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпо 
 Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш именда 
 се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи ма 
kst"><hi rend="italic">Видаковић</hi> — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних ром 
ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend="Teks 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Милорадовић</hi> — Михаило Андрејевић (1770—1825), руск 
мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ т 
 потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није с 
ђа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад 
вету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али с 
м победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом  
а је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони. 
окацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend="Tekst"> 
сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, милостива, чиним подворење. </p> <p rend="Tekst">— Драг 
italic">Пане добродзјејни</hi> (пољ.) — Милостиви господине . . . </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
дар-Чамчо, овде? </p> <p rend="Tekst">— Милостиви іllustrіssіme domіne, ми идемо у Кракову на в 
тнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у San-Paolu, по 
 магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је пос 
ија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само 
на само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу  
ући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим мо 
а млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p rend="Tekst"> 
војака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту б 
 осамнаест година? </p> <p rend="Tekst">Мимика учини поклон. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуж 
а. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа на Мимику. </p> <p rend="Tekst">— Истоветна мати! </p> <p  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">миндрос</hi> — одговорност, потсмех, шега </p> <p rend= 
 </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифран 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">минет, менует</hi> (фр. menuet) — стари француски плес  
чну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сар 
ом на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извија 
.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а нек 
ојешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад м 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па н 
st">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа 
и оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шам 
"italic">алатура</hi> (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend= 
ада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S}  
ре, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Tekst 
">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. </p> <p r 
ац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопа 
hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Teks 
ња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни,  
 и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се ли 
 Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милос 
 несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо 
ао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој  
 се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо.  
е жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за 
У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време  
јемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Д 
 врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекули 
/p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend=" 
око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, с 
ри Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </ 
ekst">Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, гос 
госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кра 
жели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узет 
толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека ср 
купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Ба 
а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето 
ви нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Софре није јел 
вићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци. </p 
лави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред  
ре мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од да 
капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S}  
ло! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш  
те. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на ча 
чи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Моли господара Полачек 
мо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад посл 
ву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst 
ог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на гл 
ине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служ 
ицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се мно 
егов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „гал 
} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се 
кинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за ве 
 би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамик 
т никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XII </p 
ича уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Бе 
> <p rend="Tekst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на п 
ујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— Опро 
 погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па  
тина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend 
ка пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на с 
>— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја. </p> <p 
/p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја с 
онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је 
унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у бо 
или нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. < 
амота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим?  
ровести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мислим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? </p> <p 
љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу  
ма.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке,  
е увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га  
до! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити м 
могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега на 
ао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је за 
p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p 
пу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, господар-Софро,  
ао и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац 
. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку 
> <p rend="Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Ча 
kst">— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на  
а, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по  
е те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити?  
оваца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шами 
сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То шт 
 </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има јо 
 његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак  
 па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприк 
ра, Венус</hi> (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, ма 
nd="italic">Пегаз</hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе ка 
alic">Тантал, Танталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фриг 
hi rend="italic">Сизиф</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) позн 
lic">Адон, Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав оти 
Tekst"><hi rend="italic">Кутузов</hi> — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и вој 
t"><hi rend="italic">Милорадовић</hi> — Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом 
ангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та  
глеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па ј 
ћ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, 
</p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p 
kst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst 
та, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту пријатном, </p> <p rend="Tekst">тихој пустињи”.. 
 тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst" 
емљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p re 
ваљда и пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst 
 је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Tekst"> 
Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдари 
> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваља 
ла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико  
, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је прв 
е.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Н 
зо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бит 
Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор  
кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој о 
и Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се х 
оће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само и 
ођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада 
Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрај 
 велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално,  
и „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.{S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама 
 оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, 
> <p rend="Tekst">После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже м 
S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер 
="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Дакако, банда ће  
од Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је д 
ви обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера 
иком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног  
Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја б 
.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још с 
 и уздахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по  
у, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, 
kst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш д 
 за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичицама засађен 
е. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хт 
од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да поки 
млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} За 
адић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, от 
ђаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају,  
собности.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту 
.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Пер 
оба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита  
 Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један 
ка без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но,  
апци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><h 
d="Tekst">Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше  
ке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је 
тут, институт</hi> — завод за васпитање младих девојака </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
и волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућ 
st">— Но ви сте, Herr von Kіrić, вечити младожења, ewіger Jud. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласт 
ype="toc"/> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> <p rend="Glava">I </p> <p rend="Tekst"><h 
њатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypese 
њатовић</p> <p rend="Naziv dela">ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meT 
 на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> <p rend="Tekst">Није постидио! </p> <p 
е.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} 
оброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p> <p rend="Tekst">— Видим да озбиљн 
аш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p re 
је имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певал 
ца се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда;  
">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, п 
м очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Teks 
ка већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и 
а каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом  
Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Ша 
да ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска леп 
 пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још  
барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као А 
хватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало см 
о куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом  
хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бај 
 Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала госп 
љени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађег Полачека да кошта. </p> <p rend="Tekst">Полачек  
ле, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p ren 
је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз 
 чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> 
а, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господ 
 теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше гла 
онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка,  
рази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што је 
Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Го 
а, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p rend="Teks 
у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момц 
 Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, н 
моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лак 
ће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, т 
а вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S 
шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио ј 
 најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Меди 
evіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу н 
ан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана, када 
аш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово 
еце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта 
пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p rend="Teks 
били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да 
но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам 
; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати,  
 је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра грох 
акво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst"> 
лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинт 
абавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачи 
елики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што ви 
 rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Приправни бећари 
 нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">куп 
 кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{ 
још многих других. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге служе. </p> <p rend="Tekst">Јела мешовита,  
nd="Tekst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препо 
t">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касап 
на.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућ 
ећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра  
>Тако живи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није 
 у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађе 
ошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге служе.  
 због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента. 
доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палес 
Tekst"><hi rend="italic">сијасет</hi> — много, безброј </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">с 
пов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно двадесет 
p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад бо 
<p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њ 
рстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имал 
е; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене х 
омагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им ни 
Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> < 
, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагат 
окати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака” 
е, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ства 
"Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да  
ви били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригиналн 
т, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене? 
већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики д 
деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жалосн 
и вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је види 
 Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овам 
оро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији го 
 баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара 
S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек,  
ди кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда 
d="Tekst">Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд н 
г је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама </p> <p rend="Te 
st"><hi rend="italic">зјело</hi> — врло много, веома </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">зуц 
руги дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго врем 
 села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад 
о је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агр 
а Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много господе. </p> <p rend="Tekst">— Nobіlіs hungarus, 
ла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види  
непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба 
 код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ п 
га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар влас 
 господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било нек 
е.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, п 
ас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћет 
ћу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
е. </p> <p rend="Tekst">— Сад морате са мном, Herr von Kirić.{S} Jetzt muss іch Sіe strafen, we 
а полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код вас.  
ма разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра преломио се;  
р. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што  
ђе, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је 
ише до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Са 
ан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и  
, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад  
амика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Ш 
Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати о 
вих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики о 
Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S}  
о право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађењ 
 много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће  
а су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги 
 жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нуж 
ијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” 
о оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није и 
ру, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда н 
} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма  
е се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p rend="Tek 
редио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени  
и.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S 
е служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остад 
 животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и нат 
 толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме. 
 није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дат 
праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јел 
 се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато  
ује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве 
се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било ј 
ики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима 
а била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал 
, као Естер, Мардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгор 
вар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан  
} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви 
и шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју 
ну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пишто 
</p> <p rend="Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме н 
 код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да ув 
е.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар С 
end="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике 
отеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Пи 
 се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратит 
е, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико при 
примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи 
е зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Ч 
?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добиј 
ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере запросити? </p> <p rend="Tekst">— Мо 
ад ћеш полазити? </p> <p rend="Tekst">— Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> < 
тни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па  
 Опет у седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend= 
лаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Певајте! </p> <p rend="Tek 
ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи,  
 то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као  
та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да ш 
рофита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадав 
После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и  
! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="T 
их спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{ 
ви, лако им је дочекати каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{ 
, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже  
једаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледи 
} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када 
и. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата с 
један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира 
да ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend=" 
ого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Мл 
исмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p 
 Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ 
 крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, 
следњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни  
већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живити?  
> <p rend="Tekst">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе по 
адне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} Н 
 Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мат 
 је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’  
адава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S 
а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумев 
немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне добро. </ 
ићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p 
 Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три неде 
p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вра 
тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. 
st">— Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи 
 форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се  
чим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у ча 
 ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend 
 умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није противно,  
и пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTy 
цом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није могуће? </p> <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се  
ази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти ј 
речити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек о 
еције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, 
S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног  
љајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Л 
 још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамн 
 су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Te 
све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна кој 
в калфа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фаш 
ekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst"> 
није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да 
 и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шами 
nd="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном и 
убав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p re 
р, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадн 
осла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам чи 
се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p 
буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’  
ба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми 
је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} С 
 „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „к 
учак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „виз 
 брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се ожени 
ли ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мис 
пођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} П 
о, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p re 
ekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли 
т био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар По 
д је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”,  
ко је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази  
 година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилд 
би из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту 
разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта  
ње, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ћ 
есет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар  
енити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њег 
 отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко друг 
ечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута 
и и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда го 
ли још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p  
.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног 
ем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, 
 оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пи 
 у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не 
кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не  
Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више г 
д претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу  
ар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend=" 
ог сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од 
ић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце,  
ји код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не в 
некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркав 
бија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди  
е јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако 
оре. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но п 
Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се  
сибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ин 
Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не да 
му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц.  
ранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Te 
 држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула  
st">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би 
ву, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армиц 
мета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што  
пе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета,  
ију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и и 
 Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Раш 
њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе  
 rend="Tekst">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ста 
, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венеци 
іt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
пет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p ren 
р Софра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет аков 
} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије и 
ало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst"> 
 <p rend="Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p>  
ј позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на р 
, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био так 
амо касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са леш 
 ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква ра 
 купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спреман кре 
S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао 
су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Сп 
, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да  
, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га  
дно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви  
ом послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst">— 
 и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="T 
 што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend="Tekst 
Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести. 
а и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго 
к се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамик 
 особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало под 
p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо 
већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, 
о се договорити? </p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу 
 с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и о 
ве у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси  
је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све доби 
ш један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао 
коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта  
т. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди с 
 Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S}  
> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. < 
немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијун 
его „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинт 
она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено ти кажем 
 л’ нас позвати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ посумњати?! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Л 
атере запросити? </p> <p rend="Tekst">— Можете. </p> <p rend="Tekst">— Ако буде противна? </p>  
а пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнт 
 за живот! </p> <p rend="Tekst">— О том можете уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад настави.{ 
ољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Брат и 
еле ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на н 
 његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунипарти свећу упалити. </p> <p rend="Tekst">— Н 
па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто шк 
е да их посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Te 
онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава  
ати. </p> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p r 
ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господар Соф 
ожемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, п 
каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њим 
у се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, пра 
ј Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га 
несе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S}  
 вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још п 
р, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мој Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Видиш ону контрафу?{ 
е сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остар 
вините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А К 
астане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се збо 
ји седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари 
се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend= 
 низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p ren 
е горко плакати. </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што,  
 ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година 
у пред Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој стари каваљер. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”,  
 се разговарати: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога посл 
 Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем  
е би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете приста 
 добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је просто! </p> <p re 
д је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео 
 се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса  
мели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет т 
Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека  
 ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па  
ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам кошт 
улу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, 
уби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору 
ане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p  
ћите је. </p> <p rend="Tekst">— Примате мој план. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три го 
 наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, па  
>— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам с 
rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све пакова 
 уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се про 
н се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам р 
<p rend="Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго  
 tanzen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </ 
тане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати 
год? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако 
<p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој не 
Tekst">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а в 
е верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како пошто 
 само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са пошт 
ној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацам 
nd="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, оп 
д су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу с 
е добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо м 
еба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p rend="Tekst">— Та,  
 Herz іst Horst der Lіebe</hi> (нем.) — Моје срце је гнездо љубави </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми,  
д дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм с 
orіs meae</hi> (лат.) — због осрамоћења моје жене </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">проток 
радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја 
глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто моли 
ајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги  
дајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да 
тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет ос 
rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
дили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p ren 
kst">— Дед, Ленка, попевај!{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац  
 ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ да 
 rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се уда 
erz?</hi> (нем.) — „Како јако бије срце моје“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визита</hi 
 смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
араграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију. 
а, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи про 
end="Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — И 
хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је ста 
ољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и в 
 даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер  
} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tekst">— Опростити, іllustrіs 
жено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напреду 
>— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртиј 
е играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им  
 </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Соф 
оје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а по 
свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном ма 
 давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чард 
rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једни 
, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> < 
</p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздравила т 
kst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите, — см 
{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спо 
 католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p  
">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да са 
’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није дон 
 његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </ 
} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан биће година 
о, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а го 
ија, инстанција</hi> (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, жалба </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
ногу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод ру 
с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истисн 
дина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког фор 
е.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу 
цају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавај 
шље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Со 
.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком кој 
ера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари об 
шао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах су 
фра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: п 
 га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар  
то.{S} У долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу 
начи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку,  
село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. 
} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поште 
 посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, п 
офра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S}  
дмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је мо 
тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне н 
Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Te 
ед ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом че 
у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати с 
е ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за  
цо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од 
вати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p 
 Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> < 
 Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Моли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја.  
ла мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ак 
у; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако нагр 
ве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S}  
 Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али с 
S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави 
ра госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже 
ризна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend= 
 допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, пос 
 опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не могу вам дов 
о више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка по 
у да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} С 
та отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима  
те дали? </p> <p rend="Tekst">— Купите, молим вас, даћу вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад с 
ра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у д 
 <p rend="Tekst">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота не 
те што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она не 
они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други д 
е, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p r 
одне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. </p> <p 
господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас на једну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
упи ближе Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте ли путници? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо.  
ене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору куп 
st">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst" 
 — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је 
ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу 
 а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, п 
 то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst" 
рам. </p> <p rend="Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику 
> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја по 
ива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико 
м стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, к 
— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наум 
 <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, ка 
Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам  
 тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба ов 
дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S}  
он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли  
">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера о 
 од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да  
 од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет чо 
вршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S 
еле, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна 
рже. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а  
 обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; к 
шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, 
. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — реч 
на.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњ 
у Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у 
варити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не  
 Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али  
и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим дође и лекар, за 
да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути као обнез 
а су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну обл 
ити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му т 
Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, 
и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оженише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста сам.” < 
еди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи љ 
о би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} 
 ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком 
 првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p  
ерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, —  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">монументалан</hi> (лат. monumentalіs) — величанствен </ 
ају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној с 
аже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч 
еба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му с 
 то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, с 
р Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео п 
о му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина ж 
мена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својо 
nd="Tekst">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ле 
 мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. 
ећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S 
 се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Чамчо 
 има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} С 
 за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{ 
и.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је г 
о није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сли 
дар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, мол 
ви коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’  
ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем  
кле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ов 
т га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти  
st"><hi rend="italic">рива</hi> — обала мора или реке: </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">R 
же да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, 
о је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, кој 
исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити,  
сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да пут 
 иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и 
пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до о 
амики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина ду 
 већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђ 
буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ позна 
т игранка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr vo 
мају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужи 
о.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити 
ако ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека 
ора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола  
S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се  
st">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по 
.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, са 
 <p rend="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет  
улу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst"> 
тио.{S} После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опорав 
о што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим  
(лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p re 
ког „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{ 
огу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пер 
ра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не  
та маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мора лепо бити. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћ 
ава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман  
не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
 убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је кр 
е ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst">Приликом заподене разговор.  
{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре нег 
устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p rend="Tekst">— 
у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је,  
>— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те пит 
 онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на су 
чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави д 
ћ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} С 
шна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p 
 изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица? 
е, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту при 
тражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се  
 rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p rend= 
, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обоји 
кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој  
S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кр 
умарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калау 
 децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако ка 
ћа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мучен 
ио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јак 
 имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала.  
а. </p> <p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад  
еље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend="Tekst">Шамика с 
реба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p re 
ад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је слу 
аспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p re 
e, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tekst" 
да како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када је каква  
{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Це 
евам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају 
лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом ко 
t">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Teks 
ош у уредништво? </p> <p rend="Tekst">— Морам. </p> <p rend="Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Пон 
 отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор 
"Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је  
д њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="Tekst">— Н 
оказати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S 
ку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Оде  
 још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p 
 rend="Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p  
ung’schickt waren</hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="T 
ј посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да по 
гледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш б 
— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S}  
ијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. </p> <p ren 
се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гл 
ом крсном имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо се једаред раставити. </p> <p rend="Tekst">Једна 
родали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри све 
то.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз пла 
друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесе 
едно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p rend=" 
ожемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки 
 што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се 
веде коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пуст 
 бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се из 
<p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћ 
а пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у бирт 
што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен уз 
држао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је 
ekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог 
ао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се доп 
 Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејат 
а мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сас 
тињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика разлика између његов 
цамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију 
скона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нем 
одине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
/p> <p rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до су 
ође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Сад морате са мном, Herr von Kirić.{S} Jetzt muss іch Sіe s 
ете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више  
е, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца 
и зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst 
 и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} У 
 ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, може 
 лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p 
паш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Мог 
нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и  
леда своју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је  
а „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ак 
али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и  
 Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, на 
чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заб 
ије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За четрна 
t"><hi rend="italic">Лидо</hi> — чувена морска плау Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
даред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се св 
hi rend="italic">бајир</hi> — речна или морска обала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бан 
go) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
г тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти  
 писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из санду 
поведати.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле 
ио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезан 
смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји вра 
ена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хирош</hi>  
nd="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествосл 
роучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се ш 
ан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему посл 
kst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај д 
ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у  
"Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! </p 
kst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми  
ekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Teks 
су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд  
сеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору  
ту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ни 
 је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра прочи 
ога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого 
 да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако пис 
Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те тал 
лупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу,  
д пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назначеног  
чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">та 
ити? </p> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, 
фра Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Јер моћно вино? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код н 
еле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже 
та, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је  
 шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p re 
филигран</hi> (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица 
 <p rend="Tekst">Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фиш 
 ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо 
="italic">сатрусан</hi> — нерасположен, мрзовољан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Селадо 
амо може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </p> <p 
но. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду  
 изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{ 
 изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра изд 
 године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој  
ди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце  
аже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад 
 после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са са 
у. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар 
 завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} 
ће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштује 
а би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend="Tekst" 
 газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљ 
инти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армиц 
 га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако 
} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, раз 
rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш  
S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— З 
о да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изн 
 трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко 
ан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је 
”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе 
пује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S}  
г, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта ј 
а па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком 
и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, н 
{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавц 
 у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Teks 
st">Пију. </p> <p rend="Tekst">— Бог да му душу прости! </p> <p rend="Glava">XXI </p> <p rend=" 
љавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после 
да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко  
а бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока пла 
иће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пе 
ду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а  
а би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Te 
е доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p r 
.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у к 
.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при 
а кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајсто 
као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф с 
 играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојиц 
d="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то р 
 да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголиј 
Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек јед 
end="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође  
роф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли 
 кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије  
допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После  
, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна цр 
 <p rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst" 
 однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али  
 ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{ 
nd="Tekst">Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p ren 
и; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, 
 види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете сво 
бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, збогом! </p>  
 у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Д 
а, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} О 
ог што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а знаш к 
н човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријат 
шици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не 
че да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како  
о је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, о 
о за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи зад 
rend="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како ј 
руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, доби 
ај једаред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Te 
еднако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш домет 
еди отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хте 
 тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p 
вио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају 
е после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он 
="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после б 
 је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се велик 
 којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој ча 
S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже д 
н је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера о 
је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред н 
н.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади  
са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S}  
им лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако  
лео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољ 
допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; њег 
S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, 
преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпо 
, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да  
сле опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, дол 
ође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гле 
тку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника 
 напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{ 
а, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{ 
"Tekst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и  
од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту  
се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ст 
Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Ка 
вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена,  
тији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, др 
а ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе 
и као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као баби 
 пружи руку. </p> <p rend="Tekst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend="Teks 
рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз в 
kst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на н 
очека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domі 
вет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хи 
љда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend= 
идити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их  
вице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пи 
{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од  
 кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири с 
 што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} 
а отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош,  
пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера 
ко је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Је 
ам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте сл 
ако одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча 
ра.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst"> 
о пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад 
лима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју со 
. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошт 
 каву, црну. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе каву. </p> <p rend="Tekst">— Седите малко.{S} 
даред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце 
ољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу 
ити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидб 
нтазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S}  
ти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је 
га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треб 
ма их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука,  
} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву 
о мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са гос 
прави мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ 
d="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. < 
Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер  
са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег ст 
творе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Te 
>Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фа 
st">— Како то? </p> <p rend="Tekst">Све му исприповеда. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да г 
прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеј 
дитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, го 
етстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изре 
испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одв 
} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве 
 њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p  
на.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од дети 
} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, те 
е.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Проф 
">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти  
кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништ 
ним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на 
х”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, 
се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p  
подар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман 
држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гл 
 послушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си,  
 прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend= 
Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tekst">—  
у га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад с 
фрајла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао т 
мо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не в 
да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке 
ар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало весе 
.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може би 
 навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tek 
му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ве 
 Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с 
оме ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, 
S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво ч 
аза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је тргов 
 разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чам 
} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време и 
 мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дал 
лежи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend 
Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто д 
е удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умр 
ekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p re 
свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свир 
овог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle di San Oa 
во позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} П 
 се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа 
 „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока  
ном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и го 
едан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да г 
да у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="ita 
ио Јуцу кад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, би 
ка принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би 
 <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је те 
вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst"> 
фра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друк 
Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шам 
="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо  
rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше 
умфатор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{ 
 иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да 
и му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избо 
{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у ж 
 с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бура 
мика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учи 
вој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина б 
t">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови с 
ли каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн 
ваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профи 
чио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп 
осподара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S 
у га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може 
а дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S}  
љак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његов 
пет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац  
је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Алекса 
">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="T 
же да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуц 
S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамчи. </p> 
доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га остав 
 За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га д 
ник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду фори 
овац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} 
{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна  
/p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча чита. </p> <p rend 
бока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам напо 
квог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst" 
што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су  
ре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à d 
и од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Од 
ти.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али т 
S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошиц 
nd="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не  
 упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казате 
ekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p re 
олачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. 
а Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боц 
т plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке 
.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте 
ше у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може дост 
{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. —  
 неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на с 
на су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види њ 
је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="T 
е се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софр 
ко и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у  
 тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се  
ба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече 
 сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу 
иртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се  
и између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на свој 
е Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Ша 
говарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамч 
равно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућ 
е узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Соф 
Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S}  
 опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће 
дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, б 
и, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се ниј 
што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Ш 
ди и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се  
мо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не мо 
мати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ка 
— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> < 
а.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је к 
пак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, 
подар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке т 
 колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима  
 што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај 
осити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S}  
осле тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за 
јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мил 
ђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та ј 
амика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером  
 у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте 
 на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрад 
 rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што ота 
на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, ви 
ри однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драговољно. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само 
мицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух” 
 ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани 
„лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend=" 
егову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћино 
.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. < 
осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Ко 
то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз п 
нвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непост 
доваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend=" 
је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова жени 
заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} За 
савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је њего 
е оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Ша 
елниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелн 
р, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске 
е.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу 
обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а ка 
ам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео 
 одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све  
а новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у ф 
, да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследств 
не, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због ва 
ујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њ 
и где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само 
коро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна н 
тија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Пол 
е случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} О 
st">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој 
 Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог н 
Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће о 
тврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад о 
 и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Sc 
 а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за д 
nd="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатли 
” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно 
 Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули п 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">музикалише дихтунг</hi> (нем. musіkalіsche Dіchtung) —  
дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, д 
љи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он 
у свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соб 
i> (итал.) — време; <hi rend="italic">у музици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне вре 
унг</hi> (нем. musіkalіsche Dіchtung) — музичка песма, композиција </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
астромпета</hi> (итал. basstrompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба </p> <p rend= 
 па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш  
лији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{ 
а га убере; <hi rend="italic">Танталове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћ 
? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет остаје. 
унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стре 
е плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан му 
</p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мунта</hi> — јавна продаја, лицитација </p> <p rend="Te 
 у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подмет 
тнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је д 
ација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} 
је на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и њег 
нас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека ку 
ласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло. 
reі Musketіre) — <hi rend="italic">„Три муске</hi>тара“, роман од француског писца Александра Д 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Драј Мускетире</hi> (нем. Dreі Musketіre) — <hi rend="italic 
кој Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend= 
end="Tekst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам ва 
чаћено. </p> <p rend="Tekst">— Имате ли мустре од њега? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p r 
} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у ру 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">либе мутер</hi> (нем. Liebe Mutter) драга мајко! </p> <p ren 
амдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио с 
i> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њо 
не, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека — град у Саудиској  
— град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилу 
<p rend="Tekst">Доиста, Шамика је прави мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена достаје, о 
мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао ј 
 тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки 
="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до т 
е да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се 
поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с кра 
Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </ 
 <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће немачке књиг 
ала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татиј 
 Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече  
.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учите 
> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за жени 
</p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} 
е</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">cha 
але богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ажи 
мо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу м 
ло</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански ка 
ота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена п 
Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек,  
 и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начи 
о у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оде 
ољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и чест 
рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend= 
алу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се ду 
браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{ 
и кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишл 
о је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и с 
ме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити к 
есно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, как 
а.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови м 
одара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим  
о пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S}  
o_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо д 
сти венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после ме 
 да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек с 
је шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се 
је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вин 
м исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје 
раку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се дели 
 је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, 
Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола сп 
шена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, и 
имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у по 
осили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} 
е исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика  
еки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и 
и, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Ра 
ад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билија 
Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је  
. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на препоруку Шамикину. </p> <p rend="Glava">XXV </p> <p 
коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира и 
p rend="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, госп 
узе. </p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, 
села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!”  
ломеја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ко 
italic">auf meine Ere)</hi> — части ми, на часну реч! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ах 
ржи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{ 
је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима д 
nd="Tekst">— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">—  
а се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на 
богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </ 
">Пшемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
yőr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p rend="Tekst 
t">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S}  
t">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу 
<p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега,  
p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема 
зателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву уш 
к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом вра 
м и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим;  
 Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су  
ланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју.  
о његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, 
ар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на чет 
 rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да п 
товило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где  
љине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </ 
 rend="Tekst">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста у 
јас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики  
е с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, —  
 су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друш 
p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће  
p> <p rend="Tekst">— Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Te 
ега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура,  
ној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Нарав 
/p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек  
а.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{ 
ву их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S 
е није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А 
 „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и леп 
фка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеран 
rend="Tekst">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, 
{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире,  
ачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гус 
ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља,  
не ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинт 
 сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војво 
ације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и  
ранице, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко 
 један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасн 
ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{ 
фра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га посл 
 висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу који 
е друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; и 
 господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ле 
 и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће н 
 обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату т 
 ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем д 
век опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и к 
 </p> <p rend="Tekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— 
ека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препору 
<p rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад ј 
 rend="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Креч 
адвокат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући т 
nd="italic">en bandoulière</hi> (фр.) — на кајишу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">entrem 
="Tekst">Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се прод 
kst">— „Херајн“. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кр 
 је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> < 
 је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с п 
и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки начин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет  
, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вин 
, трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сад приђе  
} Трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сва тројиц 
где си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авли 
="Tekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Раст 
о? </p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на ноблбалу. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p re 
="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </ 
>— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, 
о нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ п 
 сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија к 
а двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек  
н, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писм 
ратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” ма 
ки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена п 
кер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној х 
ене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шам 
е, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тр 
уду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p ren 
говорио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон 
 собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах к 
 које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца  
н материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чам 
пи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице 
 </p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем 
м рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо 
олики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ м 
овијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Аро 
вих успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, 
italic">натентати</hi> — навести некога на нешто, наговорити </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ти, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за 
S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на  
клопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу  
 <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Te 
је, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије,  
, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend= 
, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо. 
ињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S 
дина. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа на Мимику. </p> <p rend="Tekst">— Истоветна мати! </p>  
 су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек извр 
бодно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p ren 
гра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">—  
d="Tekst">Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst 
ђа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="T 
ва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе 
ст. </p> <p rend="Tekst">— Нема изгледа на боље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор тако каже. </p>  
а на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{ 
подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади 
end="Tekst">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на ст 
st">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика провод 
тиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и 
} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у а 
не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је 
ајпре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скор 
н, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела 
ј молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његов 
н корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се д 
а; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро и 
сподар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу  
ика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно 
л и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главно 
 би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог ме 
} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није  
ic">шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
нављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање 
ошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам 
е, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада у 
био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испи 
рак</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шајн</hi 
— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. 
 <p rend="Tekst">Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Јед 
кино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори 
службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамчић госпо 
а онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеци 
у се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, п 
 лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне 
атирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p rend=" 
 добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код крој 
о наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">bouill 
тирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су би 
lic">интабулација</hi> — судска забрана на непокретности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Ш 
p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по в 
рног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и  
ко с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен ист 
ла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих г 
оле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било  
st">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ 
је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је  
ића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је доб 
ако се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. 
 је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви 
де га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а ни 
о време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади  
ekst">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; 
е, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не б 
} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, 
="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста после по 
<p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја он 
end="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ј 
ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tekst">—  
та. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао м 
ером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p 
мози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Пр 
 дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, до 
м магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи изл 
Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се о 
и укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у 
код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на 
Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} С 
к био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интерес 
е насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави 
 смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни желе 
му фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што ни 
о му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу  
е сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој при 
а дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу ку 
ма, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p>  
имљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу 
в, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">а 
d="Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> < 
иш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да 
на да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарк 
о лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, 
ноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полач 
е свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst">Гос 
"Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо  
мрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим  
 па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Ша 
уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту  
оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после в 
 тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су  
 rend="Tekst">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и с 
је радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је воле 
а, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не б 
ћан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драг 
 Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом 
разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он,  
 не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо се малко 
ложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му  
коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто  
"Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испро 
ав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају 
 </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p rend="T 
тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се го 
у. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовић 
ли су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, на 
беду одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p  
</p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, 
и позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном 
ак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу 
против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
>Катица, као негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чин 
о неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се госп 
 па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p>  
љивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим пр 
 како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги не 
— Како? </p> <p rend="Tekst">— Да пређе на нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим дру 
емачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> 
пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана 
 чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима  
е затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p 
арем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање д 
да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам  
ста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења з 
а, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а  
 не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p 
абост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профи 
ио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, г 
 сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі 
и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не по 
end="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас  
="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је 
о конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озл 
S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући бил 
S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, м 
време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу  
а је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{ 
ош „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном чет 
ћи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, мал 
ове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi  
{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Ш 
 чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="T 
сно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је ота 
 бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А 
једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, 
> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p rend="Tekst">„ 
дара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно пол 
име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправ 
павати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} 
лили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господа 
ера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и вр 
мах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у 
љиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је 
риметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом прили 
од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и  
 јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста с 
м ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна ј 
ао негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим  
">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка у 
ђашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допа 
профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпц 
 примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри премет 
p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао:  
змама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђу 
 Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послат 
 њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет пр 
јим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су о 
наш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је де 
огоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом све 
Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} О 
е много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може п 
">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити  
уги пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после прип 
тврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрај 
 очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">К 
е Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">До 
</p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у  
ј ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд 
— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан са 
апут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај кап 
ади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend= 
у господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </ 
дар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри 
гација</hi> (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа </p> <p rend="Te 
зају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депут 
> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање  
грачицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је м 
 lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
мика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку  
d="Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча ј 
рају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрај 
 у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазира 
ла.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head m 
 вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину 
и, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога комеса 
 у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се н 
, јеца. </p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед 
црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан пр 
 код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет зао 
ави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или ка 
могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца ко 
 Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на 
.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, 
> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend=" 
ан од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде н 
денц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кр 
 је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и вен 
му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако 
узе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још н 
 а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од 
епо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад 
мика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Ба 
ијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностим 
е гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам  
авани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посе 
ознати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p 
це нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није про 
ру, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године д 
ма.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! </p> <p ren 
 <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> < 
â, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанс 
и?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече  
аца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назн 
ано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S}  
ћу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, по 
н.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за д 
спођом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. 
муза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће ви 
 фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда к 
<hi rend="italic">букагије</hi> — окови на ногама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Бунипа 
рата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грац 
ну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика ј 
и такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој 
; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Со 
 и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле ш 
почео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S}  
е пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, 
 ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта 
 и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују гос 
и у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш 
t">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мале 
 дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада, премда сам д 
 метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово ј 
капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Ка 
главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је го 
та смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји  
ар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и пох 
а опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ бу 
вце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом и 
 калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим  
му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за оса 
 од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с как 
 проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред ј 
ебрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре 
">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви 
рашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гав 
њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараш 
 Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоре 
} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па г 
ута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је 
а господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на де 
ју па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар  
 данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека 
>— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује 
 им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по  
и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадв 
, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овд 
ити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— М 
/p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо 
еће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{ 
била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тог 
вати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како ј 
 нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, 
ко се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно је свршено. 
је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p 
же да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не 
па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими  
, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут год 
/p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Glava">XXIV </p> <p ren 
 за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је 
те ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! < 
а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу 
p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. </p>  
зна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прсте 
учи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургер 
вакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, од два 
 кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапо 
ашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад  
="Tekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи гор 
те сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим б 
.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутнос 
м писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, 
окојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћеб 
зговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађ 
али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд про 
ekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, как 
 чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је 
пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{ 
смо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шталу. </p> <p  
гло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију 
еј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од госп 
када</hi> (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> <p ren 
 У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свир 
ic">хинерауг</hi> (нем. Hіneraug) — жуљ на нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хијоткињ 
? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш цел 
 си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света м 
т сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ партија? </p> < 
опова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се л 
офра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу ви 
 дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се ње 
{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p ren 
ила, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да заповед 
а оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; ду 
узику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ ј 
/p> <p rend="Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="Tekst" 
агослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видимо. </p> <p 
овором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго 
добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} 
обошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њ 
сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чар 
ивници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча ј 
јацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продават 
 поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место, дан  
е места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „ 
уку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Teks 
 држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и  
и поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо 
и се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S 
 тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, а 
биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на про 
у. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на п 
чар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх уг 
крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало 
м од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâ 
ене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њи 
 стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па 
, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У ду 
>— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташ 
 добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар 
 играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tek 
се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете. 
родавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tek 
кајт (нем. Schildegerechtikeit) — право на трговачку фирму </p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.)  
<p rend="Tekst">— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend 
а на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend 
е да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к ме 
резани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео п 
ек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе 
ерујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш 
ам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бит 
<p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не  
хилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"> 
p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакл 
{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Л 
ду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да вид 
је се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће д 
рено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, госпо 
Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? 
 Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује. 
ује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа у 
а не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млеци 
 оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар. 
іr) — служити, послуживати, изнети јело на сто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">servіce ( 
се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; баби 
ро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог ци 
 фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p rend="Tekst">Па опет: </p> <p 
S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полаче 
пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И 
у. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи.  
> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{ 
 Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако боле 
мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној 
ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак р 
е, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само  
.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе п 
ла се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је 
у знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас  
било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне 
Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар да 
st">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну св 
т”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, им 
 Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по ду 
 дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бави 
сподар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице 
р обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па  
Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас на једну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра устан 
људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци 
ко се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи 
{S} Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око 
"Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кће 
nd="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; св 
емо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо 
дина како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљев 
ј да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста 
тују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку 
еније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца 
<p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, н 
знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извируј 
llustrіssіme domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tek 
вар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујз 
ка хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tekst"><hi 
дово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Meіn  
бе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p re 
end="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да 
 било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту ј 
ају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> 
морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{ 
="Tekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу 
 <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— „Херајн“. </p> <p re 
кују. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— Отварајте! </p> <p r 
игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује н 
"Tekst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p re 
>Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не го 
ронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „лендл 
ког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, 
тац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито  
шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „т 
е.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то  
јбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="T 
е за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да 
kst">Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, 
м стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош гото 
, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пу 
ве питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауе 
ви су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет 
"Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању  
 одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му 
ећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је  
и.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{ 
дала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети 
принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би го 
 букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило м 
} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> 
 вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Te 
е косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кири 
му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад Софра 
гласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три к 
ила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш  
т. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; <hi rend="italic">интабулација</hi 
и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">—  
а пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tek 
ekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра 
ер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да 
 другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на диван. </p> <p rend="Tekst">— Господин Кирић изволит 
укете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по  
а кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела 
та, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. 
 донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да пов 
онтрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </ 
 <p rend="Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси 
ли „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице. 
мо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће с 
ослављанин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">—  
 каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су  
ри дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Пола 
елом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу  
да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p 
ише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Зап 
ру је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могл 
длер</hi> (нем. Grosshändler) — трговац на велико </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">грунт, 
i rend="italic">крајзлер</hi> — трговац на мало, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
нути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет 
ере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то 
ан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белоза 
палатин</hi> (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник </p> <p rend="Tekst" 
 па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend= 
 тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете и ви! </p> < 
 </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за сејање? 
ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> < 
а честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсн 
кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика иза 
ц виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари 
подар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру 
не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господар Софра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Ни 
се добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто г 
Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико. 
ekst">— На вашару. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у вар 
 средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне 
p rend="Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне 
{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста. 
nd="Tekst">— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још не 
 кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и 
се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на стол 
Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отско 
"Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде,  
; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend="Tekst">— Т 
станција</hi> (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, жалба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
мча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она дво 
<p rend="Tekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p r 
м већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та н 
i rend="italic">алагросо</hi> (итал.) — навелико (обично у трговини) </p> <p rend="Tekst"><hi r 
kst"><hi rend="italic">натентати</hi> — навести некога на нешто, наговорити </p> <p rend="Tekst 
ри ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то ј 
ира</hi> — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, 
ану.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао к 
ске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше и његова лепа в 
i> (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа </p> <p rend="Tekst"><hi  
мао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се 
бучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине к 
бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две 
чар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, под 
п.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаш 
што? </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а 
адве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њен 
Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мат 
а.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Te 
 је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Мил 
тентати</hi> — навести некога на нешто, наговорити </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">нах П 
ла; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p 
зирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста  
>алвалук</hi> — дар, поклон, напојница, награда </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алијирт< 
олико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— С др 
} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене ус 
Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но неће другим 
 но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човек 
жи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p> <p  
ите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати з 
е.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из  
стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми нем 
 сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софр 
ати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Teks 
ник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године. </p> <p rend="Tekst"> 
 аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика п 
 је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је  
н хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S 
ац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће ос 
де се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Teks 
с Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора уда 
/p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но ка 
> <p rend="Tekst">Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљ 
да надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пер шн 
постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће </p> <p  
 опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пре 
ом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} 
у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у ме 
ај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од к 
 rend="Tekst">— Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> <p rend=" 
од једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна ст 
изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} В 
 дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесет 
ан</hi> (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дех 
ена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S 
">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је и 
ко умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, д 
деш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Т 
 механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је 
и свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је  
свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, 
е да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једн 
 за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра 
ошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Ш 
премим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, да помо 
мча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па по 
осе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst" 
пикантан</hi> (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унуча 
/p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси 
а ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} До 
 rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> < 
а Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли  
азгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе  
 бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S 
Tekst">— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зет 
си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити 
сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени пу 
није обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели т 
 упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Катица  
болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— Нажалост. </p> <p rend="Tekst">— Нема изгледа на боље?  
Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је била  
огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p rend="Tekst 
сле више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра отп 
ом убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој око 
а сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”. </p> <p rend="Tekst" 
 да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијаш 
подар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без прес 
пају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се  
учен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад  
, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што ст 
јаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tek 
c">Рац</hi> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p> <p rend="Tekst">рев 
угивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би  
ити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назначеног села. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пр 
ју и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даљ 
нидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst" 
меће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни 
S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба 
S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допа 
врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кош 
курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
 да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везан 
ацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће обогат 
ћи, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата  
а, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу  
. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и  
="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу дават 
и ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми ква 
рчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините како најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај. </p 
ђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, д 
кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је госп 
јзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Б 
ође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="Teks 
о је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у после 
kst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био 
а-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ ода 
"Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред морамо  
ет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза в 
alic">Фајерпикет</hi> (нем.) — завршни, најбржи део игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ина 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“  
ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу 
Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектор 
Tekst">— Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно  
рем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче,  
ја, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а су 
добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Ш 
реме његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle d 
унти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са гос 
ка плаче. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред.  
ово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забел 
а постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ 
italic">дискант</hi> (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Te 
па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p 
 био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, трговац без  
ти и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S}  
јало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време наста 
 жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да с 
ekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене 
 сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказ 
Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p> <p  
 војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p rend="Tekst"><hi  
опов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S 
цом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним проф 
елики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{ 
т година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет п 
вију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p rend="Te 
Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати,  
је купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је С 
 лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S 
 собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и пр 
ића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео 
ентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p>  
амика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Teks 
к јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад но 
ти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профи 
ио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S 
ашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купи 
San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{ 
ћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе но 
ти</hi> (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi r 
ина јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопа 
к, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама  
} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто фор 
="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на ла 
 како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је ве 
лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприч 
гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „таба 
анаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Па 
ка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полач 
а доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични 
"Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћем 
осподар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу 
дложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје 
 је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венец 
дна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч 
Tekst">Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда 
После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Јел’те He 
би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би т 
 рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шу 
{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отака 
о окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ < 
а за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно 
} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. 
 са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болесне ж 
робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су канон 
и, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама 
подар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и  
литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета ш 
зама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рука 
на узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивос 
ic">пургерија</hi> — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) </p> <p rend="Tekst"><hi 
е га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној во 
ин фишкал свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму 
> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом </p> <p r 
"Tekst"><hi rend="italic">адиђар</hi> — накит, украс, драгуљ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
— накит, украс; шмукирати — украсити се накитом </p> <p rend="Tekst">шпенцер — врста кратког ка 
 ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дв 
м прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зна по 
једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend=" 
ужавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрем 
и.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара 
је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} И 
уби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељи 
ш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мрко пог 
 други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, ме 
и пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам вели 
 прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста  
ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту п 
nd="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанск 
ер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{ 
мењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <di 
еке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека — град  
пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па 
враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и 
их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча изв 
Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, ка 
 али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим сви 
} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика ниј 
 је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S}  
end="italic">бурунтија</hi> — заповест, налог </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бухолтер</ 
t">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и  
ли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend= 
 зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну арм 
 у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst 
мицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у 
помињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, ниса 
а разлика! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо 
ту. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго ш 
">— Јест. </p> <p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има  
kst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели,  
p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst">— Купите, мо 
ти, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оста 
nd="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> < 
тина. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у цело 
офроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је 
end="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, село ниј 
ице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивота 
, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend 
а? </p> <p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три л 
 мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’ нек’ буде. </ 
егнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе и 
доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану  
ом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца приста 
ekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У  
дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а 
ледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, п 
 погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p  
 оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима јави да мора 
st">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се при 
м. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћ 
оварајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти и 
м облицима, нарочито у грађевинарству и намештају </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ружича 
е сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је 
дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је укра 
 <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; штав 
о му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што с 
варати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend= 
тавили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет  
rend="Tekst">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај 
кокета</hi> (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">прокат 
а, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си 
руге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог дел 
</p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и т 
 кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као т 
(нем. Bіldung) — образовање, васпитање, наобразба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">билета 
ског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p> <p rend="Te 
="italic">лорњет</hi> (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p r 
потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су каноници, на сп 
p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет н 
још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доско 
 су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци 
пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је  
ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке до 
ти! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас напаствовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Саве ко 
мо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалос 
="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend=" 
фитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало оп 
p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Ша 
 лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напо 
а редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p 
дне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу 
еду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="T 
, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, овамо. </p>  
d="Tekst">Кречар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало 
ао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу с 
 и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па 
о ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се,  
t">— Нешто мало. </p> <p rend="Tekst">— Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам 
е путем законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари  
ic">инкасирати</hi> (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу </p> <p rend="Tekst"><h 
ео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трб 
у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и д 
nd="italic">алвалук</hi> — дар, поклон, напојница, награда </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
kst"><hi rend="italic">Бунипарта</hi> — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војско 
, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године  
аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алега 
и командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">минет, 
i> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским 
м ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p 
у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у ру 
а странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p 
> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих д 
p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој 
о поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим 
чијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар пу 
> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је 
 дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава с 
чун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, ал 
у.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан 
у на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати 
е унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах  
/p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе,  
атварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Оти 
ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаш 
опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се  
 онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им мо 
 новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле  
rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S 
било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разиш 
ар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски 
о Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, —  
је је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> 
">херајн</hi> (нем. herein) — слободно! напред! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хинерауг 
еба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p rend="T 
!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Др 
е шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена  
Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повра 
<p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио 
стим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; ист 
 </p> <p rend="Tekst">Господар гледа га напреко; Милан стрепи. </p> <p rend="Tekst">— Још једар 
би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, 
ке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца 
, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вин 
, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p rend="T 
 на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p ren 
ерпелетским” дуваном.{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали 
овољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековима опет на саон 
! </p> <p rend="Tekst">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу  
ма.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, он 
alic">дезертирати</hi> (фр. déserter) — напустити војску, побећи из војске </p> <p rend="Tekst" 
Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p rend="T 
ча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско у 
ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђако 
ила је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је  
та, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав 
међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад  
бом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живо 
ри би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, наук 
ав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Го 
ешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, св 
чар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, 
с и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче  
ј кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p 
kst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то доб 
ара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst 
латна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар  
 за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst"> 
и још какав бал? </p> <p rend="Tekst">— Наравно. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете л’ нас позвати?  
о је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је кад је  
и шта приповедати! </p> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати.  
 Hossen<hi rend="italic">träger)</hi> — нарамници за придржавање чакшира </p> <p rend="Tekst">< 
д.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, 
рбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô с 
} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Кад 
а времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге пада 
ло. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке 
марати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су  
 „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не 
/p> <p rend="Tekst">Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљив 
р, мазурка</hi> (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">„ 
</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">J 
alic">cerito</hi> (итал.) — италијанска народна игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">црн 
">Чардаш</hi> (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живљ 
ив Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
end="italic">конфедератка</hi> — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p>  
Tekst"><hi rend="italic">изредан</hi> — нарочит, особен, изванредан </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p 
 многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају </p> <p rend="Tek 
ем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </ 
разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p rend="T 
 galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
а</hi> (лат. brachіale, фр. bracelet) — наруквица, гривна </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
kst"><hi rend="italic">белензуке</hi> — наруквице, гривна, украс </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађ 
о његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити 
 Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто 
равно. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете л’ нас позвати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ посумњати 
жило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst">До 
 оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{ 
аковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у 
ат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има економију, п 
p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> < 
а, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто фо 
ајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како 
ка скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, мо 
ло, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго врем 
ојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ ком 
nd="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљах 
иви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трг 
жемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча по 
нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p> <p ren 
у натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Го 
се картати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча 
>— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Со 
ekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На  
ад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико ло 
 дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада  
и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не 
 оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да 
. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наје 
">actus potentіae</hi> (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво </p> <p rend="Tekst"><hi 
="italic">actus potentіae</hi> (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво </p> <p rend="Te 
 не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, и 
уска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst"> 
 гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена 
ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве корац 
а врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, и 
ца о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
ступи Шамика наследство као унинерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду 
а дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.{S} Сенатор је доказивао д 
е картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">процес наследствени</hi> — парница о наследство, о имање које  
ле смрти господара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследник.{S} Малу кућу усту 
c">процес наследствени</hi> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </ 
ање, остављање једног дела оставштине у наследство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ледин 
осподар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације  
, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном о 
 На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сано 
р, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била  
rend="Tekst">Господар Софра грохотом се насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамч 
у, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити 
нам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво нео 
</p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра. </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ 
 лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> < 
”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла 
 и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не мож 
је. </p> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код св 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јоване, да испијем 
зи делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јах 
} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге игра 
 уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </ 
/p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па опет настави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро б 
дина и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. </p> <p rend="Tekst">Господа 
умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нареди да  
{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно 
ечења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „ти 
к одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, си 
ешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по д 
, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не  
неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре б 
 дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље 
_Char">П</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследник.{S} 
не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и 
угачак као година. </p> <p rend="Tekst">Наступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће с 
 — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће  
мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кири 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Натарош, нотарош</hi> — бележник, општински чиновник </ 
 и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кре 
kst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат. 
а узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошк 
код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и 
nd="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљин 
шу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Teks 
{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Te 
ицијашу. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш натегне, маше главом. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.  
 вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука 
 маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">натентати</hi> — навести некога на нешто, наговорити </ 
ћ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш 
ле неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже ј 
ра исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је 
вају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} 
тотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пер 
еда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му б 
странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди кој 
 и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера  
к целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би  
е одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде  
ас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Оде одважна Мат 
але још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад чет 
везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мр 
 на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, го 
се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но  
 <p rend="Tekst">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех 
 си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој 
д друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да  
амтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чиновници 
и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачеков 
 како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” укра 
па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер 
rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, вели 
ви педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, 
ћи којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и т 
руге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? < 
женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза 
о укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, 
сном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиром 
ли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покв 
 оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а д 
ећ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да  
 </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље знате. </p>  
Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти научена 
е радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за тргови 
јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да ког 
ере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p rend="Tek 
ајпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у San-Pa 
 свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време.{ 
ао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала  
кав dandy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик ле 
има.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој т 
.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рак 
идесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, г 
.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, офици 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Teks 
 имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіssіme.{S} Чамча тумачи.{S} Онда 
приповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се  
ађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Ша 
ach Parіs) — у Париз; <hi rend="italic">нах Лондон</hi> (нем. nach London) у Лондон </p> <p ren 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">нах Париз</hi> (нем. nach Parіs) — у Париз; <hi rend="i 
Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фр 
парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да п 
озвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки начин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свр 
 и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> 
ју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш 
.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропа 
талама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њ 
се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча пак једнако своје ст 
жи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручу 
 несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Te 
. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао,  
а, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend=" 
end="Tekst">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда некол 
аво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па опет наст 
је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмен 
опадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој неш 
анира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. </p> <p rend="Tekst">— Зна 
ашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може  
="italic">пунш</hi> (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (ли 
е. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И  
дина је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до  
<p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо вре 
ли „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="T 
атилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није чов 
о је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се  
{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унап 
сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али им 
”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Провалише кроз врат 
офра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend=" 
ао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели,  
 <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разг 
nd="Tekst">— Једна пушка, два пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у 
ном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим 
 Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. < 
шак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst"> 
унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ паз 
седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inex 
end="Tekst">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст 
ће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће у 
а ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам напољу, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">наџак</hi> — мала убојна секира </p> <p rend="Tekst"><h 
p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испит 
е.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{ 
и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду,  
и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карт 
S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар  
о, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо 
ртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати мо 
p rend="Tekst">— Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насме 
 се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{ 
 зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p> < 
</p> <p rend="Tekst">— А банда та иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту 
kst">— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је готов. </p>  
rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како?  
на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо как 
д девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на 
а је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна  
ара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да јо 
ор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу п 
</p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповеда 
 се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p re 
 што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се зарумени,  
">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда 
t">— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити 
ахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и 
d="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне  
. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путници. </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend="Te 
> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend= 
 Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком  
 Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tek 
ењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки 
са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета  
е, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> < 
 неколико холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто ти толико? </p> <p rend="Tekst">— Имам велику баш 
ако? </p> <p rend="Tekst">— Да пређе на нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим друго. 
<p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. </p> <p  
Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend 
о, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што  
Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S 
е, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте 
офра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и  
госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, и 
па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можем 
а Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина 
офро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p 
смо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда ка 
цији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађар 
ном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућано 
пођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{ 
 да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, 
 обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и  
 а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после уве 
е до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо,  
узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он 
="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате 
 око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли 
знат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар 
шта. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа к 
својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта с 
ађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бит 
ти.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијал 
и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst" 
међу две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда 
у вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па кра 
Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p ren 
уше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </ 
адић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том раз 
а сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд  
ицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Ча 
 ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p 
 он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао,  
</p> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест 
деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p re 
 наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гл 
би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини ра 
 господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану 
end="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече 
S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара;  
 сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија 
ш није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде. 
се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на ј 
 Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, о 
клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="T 
 раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видел 
.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} К 
ти на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па 
>Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одла 
моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врат 
сам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Мат 
дом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ ко 
а шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ин 
све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst" 
d="Tekst">— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. < 
кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена  
какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трч 
 себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но 
је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико н 
 да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па  
имљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Teks 
лео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далек 
бне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма к 
му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може к 
та.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p ren 
p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} 
="Tekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ  
у га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пе 
Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend 
ри за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је П 
">Но родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па бог 
а платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{ 
 велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра 
ло разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита ш 
 па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике ј 
 Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува 
е савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она ч 
ећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па как 
грушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам 
Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толики 
нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Ви 
ало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> 
 како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Te 
т: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Тати 
Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као п 
еда у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену 
бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Проф 
ате, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но  
 на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, м 
смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p>  
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу ве 
 Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а 
задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан б 
рио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на 
ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, с 
и свећу упалити. </p> <p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p re 
и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p r 
хајд’, да идемо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? </p> <p rend="Teks 
па је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p>  
е то лака ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видит 
и и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Te 
нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p 
мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p  
е ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Т 
још кога питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога смо требали. </p> <p rend="Tekst 
педесет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господ 
ekst">— Ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Не, прво пургербал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не н 
ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Погодите. </p> <p rend= 
ете да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </ 
зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. </p> <p rend=" 
ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога питати? < 
е хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег за 
rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ т 
? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Т 
Дајете и ви! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па ви 
ка’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одм 
end="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чул 
атолик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај т 
p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па  
лу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ св 
а, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на 
 оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око  
 зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређаш 
да узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst" 
 — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
t">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па 
 кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће оп 
 краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Лат 
 вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га 
 још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ ка 
е, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће 
 га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко д 
еће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти 
S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора 
чисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још с 
поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </ 
о молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фра 
ј соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде т 
 је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпу 
ри кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен,  
сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опе 
ggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S}  
фра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав,  
и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвра 
е дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише св 
t">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst">Ч 
већ остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар н 
оста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам  
воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и ба 
ала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда с 
це да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје,  
раво фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучен 
">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p ren 
>— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још в 
је рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvu 
Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p>  
у.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него  
и овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
амо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst 
 „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да л 
чну разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо да 
>И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tekst">— Herr von 
на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико 
илди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда 
, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p>  
а му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— 
а га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га пи 
еда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болес 
о говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Ш 
тати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на 
лан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме са 
лико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tek 
си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га н 
жеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> 
лу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Беч 
> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца </p> <p rend="Tekst"> 
 добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на ги 
она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све п 
фра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што упле 
зити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи,  
 игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не 
тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару д 
ка полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту 
зумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци каж 
 Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, в 
у и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се 
"Tekst"><hi rend="italic">„Јешче Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска наро 
оворити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да с 
 га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да 
еди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армиција 
 широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у р 
ако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет 
икаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у  
ли отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен  
aritatem</hi> (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
на кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови  
е знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је 
kst">— Знам. </p> <p rend="Tekst">— Она не допушта. </p> <p rend="Tekst">— И то знам. </p> <p r 
Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p 
оље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајсто 
иљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схв 
 и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после виш 
ога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није 
 кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, н 
де се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ  
 под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину ку 
Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми проб 
му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Te 
се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </ 
е Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра 
подар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p ren 
о је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели 
удног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, 
о исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око  
моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="T 
памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујз 
е овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head 
сање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дел 
 чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готов 
ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду фо 
елу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазна 
м до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p 
а нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у 
end="Tekst">Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у 
молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend 
end="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћ 
све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умер 
жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један  
јаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „прови 
еру једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар тргов 
тали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати 
nd="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не ус 
d="Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио је и доктор 
</p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, п 
 саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикуј 
”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради 
ћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамик 
ловић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више дец 
дава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој 
о, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди к 
сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изу 
 једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање 
е дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се 
м потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне госп 
утији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико н 
ао некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цр 
 када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p ren 
 добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нуж 
вирају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују 
 првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та ле 
 код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, нег 
реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је  
Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја кон 
 Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} 
 жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p r 
end="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} С 
ш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> 
д задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} 
 се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Го 
{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном с 
и пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишк 
ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst" 
 пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем но 
не.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика л 
и је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је т 
ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избра 
ekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— 
а писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Ка 
ш горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Н 
ори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и  
олико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити 
 две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки 
{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} 
st">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, д 
у мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </ 
сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог да 
а, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш,  
мика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend 
 већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S}  
ој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на стр 
>— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си  
па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних оч 
 да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад з 
="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S}  
нула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме г 
, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуго п 
ли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и ун 
знати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве ч 
дрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима уст 
пресибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="T 
">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’  
ође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Жив 
едно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица  
 Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да 
у се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Со 
</p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богз 
 дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p 
на. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и ост 
обро вече! </p> <p rend="Tekst">Отац се не одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бит 
 њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребуј 
 рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је прекинуто. </p>  
а.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али 
одар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glava">XVII </p> <p rend="Teks 
S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не 
d="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изреди 
 води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отер 
је му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креден 
е ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после  
ика стане. </p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијаке 
ригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{ 
писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравил 
ече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p 
 бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве с 
брата, назове добро јутро.{S} Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну изд 
„физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, о 
Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добр 
?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Teks 
 руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да с 
вабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато  
p rend="Tekst">— Herr von Kirić, зар ви не играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумил 
ља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су 
 последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи  
 сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се 
о је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе 
забранио.{S} Забранио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend= 
да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ по 
уца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутно 
ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p rend=" 
сној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он из 
 у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак 
Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блат 
рећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када 
сти држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чу 
ном шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, би 
дају како изгледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на 
креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако с 
>Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало 
приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао 
е стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо,  
 <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p 
ам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Ш 
да.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло  
брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуд 
дио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="T 
и; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p re 
ве тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, 
чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p ren 
rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ ба 
Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не 
главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Ар 
дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све ш 
арапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебет 
ekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту доб 
{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{ 
тацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда  
{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина  
ам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живит 
је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женид 
</p> <p rend="Tekst">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе 
ропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S 
штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">—  
{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst"> 
и, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра,  
а се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас во 
кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то 
а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо д 
 Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Teks 
устите, domіne spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску  
овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисл 
} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend="Tek 
 их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцим 
ик каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то госп 
 rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити,  
сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то 
ше женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код госпо 
ели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му же 
а, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p ren 
позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на платну 
S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p r 
 ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} И 
р бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац 
ов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало при 
ло а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразу 
м богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А  
’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат 
ер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се  
 rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад н 
 нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чу 
ту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — ин 
н, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{ 
d="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вр 
довац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} До 
у.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> 
за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но госпо 
вати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам ни 
<p rend="Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Буди 
ти, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар  
ко се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! < 
— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узе 
кад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе 
 би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst" 
ца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, ј 
>— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{ 
 <p rend="Tekst">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста,  
ли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но гд 
 је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље 
ити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље так 
еће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто  
 том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла уда 
ла”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој  
војке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на  
ва, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљ 
ком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка многи се 
ена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, вен 
 онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим сас 
equіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
у, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде 
 шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта,  
имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати;  
"Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам с 
ло, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се  
st">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst"> 
лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки погл 
 Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко.  
ме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само 
опет игранка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr 
појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити б 
 човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене 
и; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне добро. 
 од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим бо 
</p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон 
 отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да  
пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде на 
слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p rend= 
и Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> 
/hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi re 
а опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p  
ргербал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био један ноб 
{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју 
дмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра парт 
а шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себ 
одар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет а 
тавићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи.  
 </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{S} М 
осим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, 
забере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p rend=" 
.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име све 
kst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио 
ара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три н 
ера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет  
.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштриј 
опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— 
е?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо  
е била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се д 
о уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара 
и у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Ју 
 укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунит 
óљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, 
јекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак и 
хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече ки 
о он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај др 
нидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац примет 
 у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није ни 
 се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као д 
вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру  
и стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </ 
ка се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се ско 
спрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </ 
 како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му ре 
 </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се  
 онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопов 
и, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господар  
 инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре 
овала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком 
ком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али 
 други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. 
и поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под на 
Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о  
осподар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више не 
 девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј  
а и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — лицита 
етле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле 
 већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерк 
робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне. 
ić? </p> <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p  
се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и  
 ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне 
оњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су 
а му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је к 
ашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш 
ekst">— Отварајте! </p> <p rend="Tekst">Не одговара им се. </p> <p rend="Tekst">— Развалићемо в 
блику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свир 
одар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p ren 
 то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S}  
жи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да посло 
едњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, з 
е. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Арми 
у кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p re 
ости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чиз 
мт</hi> (нем. unverschemt) — безобразан неваспитан </p> <p rend="Tekst">узус — обичај, искуство 
или. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав 
е невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође  
i rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му 
"Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац 
Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупак, будала </p> 
d="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се 
еци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> < 
д великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио 
ија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, 
’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мал 
ису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње 
ав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> < 
је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да 
шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у По 
 мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кан 
 А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мал 
ој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend 
">— И моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрл 
 Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ва 
весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на ноблбалу. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p>  
 се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И т 
 rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софр 
Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити;  
ekst">— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног  
ко приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви 
">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуц 
ве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек  
rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p  
јни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена,  
 умре. </p> <p rend="Tekst">Катица, као негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, дели  
све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{ 
за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депут 
мећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш 
Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грч 
едели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари таб 
ка, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} 
е можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p ren 
 у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за  
есемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар с 
, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске 
ије рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту 
ekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на  
емонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого с 
е господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— 
оја је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и в 
.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валце 
p rend="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што 
Tekst">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугач 
воре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Су 
лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и  
 га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, дод 
} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже ш 
="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно из 
р и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а са 
већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? 
ачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бал 
 увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да по 
у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није 
<p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте уза 
 је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође во 
Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p rend="Tekst">— 
> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цве 
варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетк 
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p 
 они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије  
 лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за гос 
ка је дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, нара 
 једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ са 
је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрд 
, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ ј 
kst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да н 
баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{ 
ља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!”  
ор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а 
ђе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш  
Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збо 
 а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало  
ручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </ 
о је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, п 
е морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише п 
t">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана госпо 
инама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока н 
 <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана 
ега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био  
зили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису  
амика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је ње 
је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импонов 
 срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике,  
а је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst"> 
временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Размишља. </p> <p rend 
rend="Tekst">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали т 
не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p rend="Tekst">— Како  
</p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти укра 
, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног.  
сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жу 
в круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у там 
давно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">Путници  
итељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на 
end="Tekst"><hi rend="italic">движимо и недвижимо имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непокр 
{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слу 
. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о госпо 
же да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> < 
је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекат 
е. </p> <p rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда  
ко панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун р 
емај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говори 
алошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код 
ема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу д 
ва кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варо 
едаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend= 
и једаред! </p> <p rend="Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p  
иди једаред! </p> <p rend="Tekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је  
астао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари По 
ад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже 
="Tekst">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла  
/p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас напа 
чи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врл 
 вароши. </p> <p rend="Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је 
морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помало опоравио. 
олико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни 
а, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ 
 — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „г 
Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.{S 
 је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље уп 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу  
прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног  
 свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без 
ње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек 
kst"><hi rend="italic">фајн</hi> — леп, нежан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">factum іnf 
ре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Ј 
да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира 
ша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p re 
ењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело  
стио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чис 
end="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava">XIX </p> <p ren 
ли која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Катица усамљено жи 
rend="italic">plump</hi> (нем. plump) — незграпан, неотесан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, 
nexpressible (инекспресибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend="Tekst 
зна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="Tekst 
Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо си га 
ранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узај 
’ учи школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек 
> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst"> 
ти? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове  
end="Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у раз 
ле, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend 
ља. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће 
p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча 
<p rend="Tekst">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јури 
у. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p rend="T 
 осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу  
м оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с к 
st">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не 
 био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пр 
шљање један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} По 
малати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’ нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на к 
 Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи шко 
алфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш 
 све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и нек 
ове Шамикине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака дос 
 да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> 
обро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </ 
 наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у ко 
ила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико тре 
у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend 
</p> <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом. 
ђу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно  
то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат 
ао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опомен 
пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; 
.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После ос 
есе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба  
њ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца ок 
са том Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Чамча каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младос 
Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> < 
дар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће,  
 која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из св 
грао. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају  
 натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био с 
уча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, је 
уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било паро 
 обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини  
Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да 
дно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш 
је господар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује ко 
 имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам до 
 и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе  
="italic">Краков</hi> — град у Пољској, некадашња пољска престоница </p> <p rend="Tekst"><hi re 
— главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора  
 осушен старац.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више  
<hi rend="italic">Житомир</hi> — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини </ 
манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао 
а.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, 
, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати,  
hi> (лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; 
ик</hi> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехтика 
 други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} П 
 гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрај 
> <p rend="Tekst">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend 
на, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се 
оновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и  
ог озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије по 
p rend="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер 
ани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са с 
ркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из конвени 
{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумњ 
> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро б 
 послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> <p rend="Tekst">Госп 
м светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се сре 
 силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} К 
{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изглед 
guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, 
још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Ф 
и знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко  
нао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p ren 
.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да ј 
е није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика  
од срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролаз 
о хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ по 
е гледа, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Ша 
на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола,  
не, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се  
 су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; ос 
рив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и п 
неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела 
d="Tekst">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S}  
hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се примењуј 
а себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да ј 
 припомогне. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разг 
р.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје и 
tique) — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; ина 
послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, 
а путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
ство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">puncta de 
end="italic">курентирати</hi> — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко  
ити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности </p> <p rend="Tekst">каснар — благајник 
 rend="italic">натентати</hi> — навести некога на нешто, наговорити </p> <p rend="Tekst"><hi re 
osus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство  
а купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} 
мачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати п 
ћина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — по 
но друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капут 
ди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирн 
толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тр 
тихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је д 
у лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку гр 
ина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S}  
 са Млецима! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да г 
тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто сел 
вети Никола. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и 
ку увредити. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се  
i rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рохујаше неколико година. </p> <p rend="Tekst">Шамика све стариј 
{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фонда 
а, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst"> 
 хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Треба ми неколико холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто ти толико? 
ане Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заро 
је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу пр 
p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, п 
у и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Са 
 нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети 
> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђ 
 од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратки 
то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. 
italic">Ранг</hi> (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p rend 
а глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позив 
сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици  
ео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} 
 дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у  
товати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је ум 
talic">Damenzeіtung</hi> (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист) </p> <p rend="Tekst"><hi r 
d="italic">лаћман</hi> (фр. lіeutenant, нем. Leіtnant) — потпоручник </p> <p rend="Tekst"><hi r 
">Theaterzeіtung („Театерцајтунг”,</hi> нем. ) — Позоришне новине </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
end="italic">Frauenlob (фрауенлоб,</hi> нем.) — удварач, ласкавац </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
i rend="italic">пурђер, пургер</hi> (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј </p> <p rend= 
"Tekst"><hi rend="italic">решт</hi> (од нем. Arest) — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
end="italic">Herr von Kirić</hi> . . . (нем.) — господине Кирићу . . . . . .{S} Herr von Kirić, 
talic">Wіe stark pocht meіn Herz?</hi> (нем.) — „Како јако бије срце моје“ </p> <p rend="Tekst" 
st"><hi rend="italic">белајдигунг</hi> (нем. Belleіdіgung) — увреда, вређање </p> <p rend="Teks 
"Tekst"><hi rend="italic">билдунг</hi> (нем. Bіldung) — образовање, васпитање, наобразба </p> < 
 rend="italic">музикалише дихтунг</hi> (нем. musіkalіsche Dіchtung) — музичка песма, композициј 
Tekst"><hi rend="italic">хинерауг</hi> (нем. Hіneraug) — жуљ на нози </p> <p rend="Tekst"><hi r 
t"><hi rend="italic">грунт, грунд</hi> (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога </p> <p rend="T 
hi rend="italic">фашанге, фашанке</hi> (нем. Faschіng) — месојеђе, покладе </p> <p rend="Tekst" 
"><hi rend="italic">ауф мајне ере</hi> (нем. <hi rend="italic">auf meine Ere)</hi> — части ми,  
><hi rend="italic">Драј Мускетире</hi> (нем. Dreі Musketіre) — <hi rend="italic">„Три муске</hi 
ekst"><hi rend="italic">нах Париз</hi> (нем. nach Parіs) — у Париз; <hi rend="italic">нах Лондо 
Tekst"><hi rend="italic">лустрајз</hi> (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве </p> <p re 
"Tekst"><hi rend="italic">бирцауз</hi> (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, биртија </p> <p re 
t"><hi rend="italic">хозентрегери</hi> (нем. Hossen<hi rend="italic">träger)</hi> — нарамници з 
="Tekst"><hi rend="italic">Тиркај</hi> (нем. <hi rend="italic">Türkei)</hi> — Турска; <hi rend= 
="Tekst"><hi rend="italic">гешмак</hi> (нем. Geschmack) — укус </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
d="Tekst"><hi rend="italic">тарок</hi> (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учест 
d="Tekst"><hi rend="italic">герок</hi> (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен у 
d="Tekst"><hi rend="italic">фарбл</hi> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њи 
t"><hi rend="italic">масивер керл</hi> (нем. masiwer Körl) — дебељко </p> <p rend="Tekst"><hi r 
"Tekst"><hi rend="italic">танцшул</hi> (нем. Tanzschule) — школа играња </p> <p rend="Tekst"><h 
Tekst"><hi rend="italic">ајслибан</hi> (нем. Eіsenbahn) — железница, воз </p> <p rend="Tekst">< 
kst"><hi rend="italic">унгебилден</hi> (нем. ungebіldіg) — необразован, прост </p> <p rend="Tek 
Tekst"><hi rend="italic">Сербијен</hi> (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Срб 
="Tekst"><hi rend="italic">херајн</hi> (нем. herein) — слободно! напред! </p> <p rend="Tekst">< 
риз; <hi rend="italic">нах Лондон</hi> (нем. nach London) у Лондон </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
st"><hi rend="italic">фатермердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник </p> <p rend="Teks 
ekst"><hi rend="italic">абентајер</hi> (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, пустоловина </p>  
"Tekst"><hi rend="italic">лендлер</hi> (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 
st"><hi rend="italic">гросхендлер</hi> (нем. Grosshändler) — трговац на велико </p> <p rend="Te 
Tekst"><hi rend="italic">кинстлер</hi> (нем. Künstler) — уметник </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
Tekst"><hi rend="italic">бухолтер</hi> (нем. Bucholter) — књиговођа </p> <p rend="Tekst"><hi re 
"Tekst"><hi rend="italic">беамтер</hi> (нем. Beamter) чиновник, службеник </p> <p rend="Tekst"> 
kst"><hi rend="italic">либе мутер</hi> (нем. Liebe Mutter) драга мајко! </p> <p rend="Tekst"><h 
Tekst"><hi rend="italic">гебилдет</hi> (нем. gebіldet) — васпитан, образован </p> <p rend="Teks 
kst"><hi rend="italic">Фајерпикет</hi> (нем.) — завршни, најбржи део игре </p> <p rend="Tekst"> 
ekst"><hi rend="italic">унфершемт</hi> (нем. unverschemt) — безобразан неваспитан </p> <p rend= 
"Tekst"><hi rend="italic">алијирт</hi> (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника  
nd="Tekst"><hi rend="italic">фрау</hi> (нем. Frau) — госпођа, жена </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
nd="Tekst"><hi rend="italic">тајч</hi> (нем.) — немачка игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
Tekst"><hi rend="italic">барбариш</hi> (нем. barbarіsch) — варварски, дивљачки </p> <p rend="Te 
"Tekst"><hi rend="italic">шенктиш</hi> (нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за 
ic">Meіn Herz іst Horst der Lіebe</hi> (нем.) — Моје срце је гнездо љубави </p> <p rend="Tekst" 
st"><hi rend="italic">Ewiger Jude</hi> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је прок 
d="Tekst"><hi rend="italic">Büste</hi> (нем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип к 
><hi rend="italic">Kabіnettsstück</hi> (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и от 
weil sie damals ung’schickt waren</hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти 
d="Tekst"><hi rend="italic">plump</hi> (нем. plump) — незграпан, неотесан </p> <p rend="Tekst"> 
еки суд </p> <p rend="Tekst">штафирунг (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема < 
баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се н 
ју, спрема </p> <p rend="Tekst">штуцер (нем. Stutzer) — кицош, фићфирић </p> </div> </div> </di 
) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехтикајт (нем. Schildegerechtikeit) — право на трговачку фирму </ 
d Chavalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваље 
оке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак и 
к види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера 
дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам  
 данас. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суз 
и је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати  
лико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не ра 
 старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као ф 
ар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто ф 
дужи. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болес 
ити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бит 
ису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, 
 rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је по 
и се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, 
резирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p 
ио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборни 
исмо. </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л 
елики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или мо 
Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих entremets,  
 види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама  
фра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p rend="Teks 
. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изи 
 се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврс 
кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у 
лета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S 
>Међутим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета 
ћ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно  
 је опасан . . . </p> <p rend="Tekst">— Нема времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора би 
kst">— Нажалост. </p> <p rend="Tekst">— Нема изгледа на боље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор так 
, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, д 
кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, и 
 </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам 
 је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега 
и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Л 
е који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је госп 
ма.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су св 
и већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ та 
. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S}  
 мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба  
ити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољ 
је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из 
 егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је оби 
ћи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, 
у, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. </p> <p rend="Teks 
ану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери дао. </p 
ађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! </p> 
а коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике к 
, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест 
, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Гос 
 се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, 
ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у т 
 је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и о 
сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тог 
à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазу 
, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај ње педест хиља 
rend="Tekst">Прођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут и 
{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се 
пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штето 
е Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамик 
 кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S}  
и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да  
рте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је в 
мча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца ј 
донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, 
мо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радости нема краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S 
добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свир 
хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још д 
{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекај 
е се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, она 
— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане 
је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па ј 
ан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много  
ћа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шами 
д их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се 
 свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што  
Фишкал” чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— 
 Кречар чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни  
хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова,  
омак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S 
и да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанств 
nd="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сок 
>— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту.  
ему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst"> 
и се као бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, послаћемо. </p> <p rend="Tekst">Још се д 
а чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један  
 Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је 
 rend="Tekst">— Ја сам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред. </p> <p rend="Tek 
ргербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде 
еколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} Али 
t"><hi rend="italic">тајч</hi> (нем.) — немачка игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Там 
ио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова 
лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талија 
ћна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади  
а српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката 
а да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи д 
ажено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} С 
већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, официрија, ту је лак 
 </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са немачким стиховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би с 
alic">Профет</hi> („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера </p> <p rend="Tek 
d="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћем 
ш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рај 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">немеш</hi> — мађарски племић, властелин; <hi rend="ital 
ци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити  
авуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ 
ки племић, властелин; <hi rend="italic">немешкиња</hi> — племкиња </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека 
раљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
сте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пет 
ад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, п 
а онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћ 
како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p r 
ва суду предати. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{ 
 хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та  
а с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> 
кво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад д 
 Како си, Софро? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p 
Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> 
">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што и 
боље знате. </p> <p rend="Tekst">— Зато немој ми кварити вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка 
овољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети;  
мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. 
"Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно 
ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend="Tekst">Обојица мало трг 
</p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћут 
ице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се з 
, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу на 
ic">унгебилден</hi> (нем. ungebіldіg) — необразован, прост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
пустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто  
 опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да  
ресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за  
S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, каква светлост очију!{S} Иронија за  
c">plump</hi> (нем. plump) — незграпан, неотесан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пожун</ 
 она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло ж 
н</hi> (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ауф м 
јска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао про 
 комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити при 
арци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Би 
іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; <hi rend="italic">интабулација</hi> — 
 имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непокретно имање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
">интабулација</hi> — судска забрана на непокретности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ин 
>драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ђур</ 
е велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта 
ерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, 
 се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам 
ости.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Соф 
е улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ дос 
и овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако б 
ekst"><hi rend="italic">сатрусан</hi> — нерасположен, мрзовољан </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
чне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви с 
ујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{ 
 разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је т 
е није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица 
} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шами 
"Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сас 
лило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p 
p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато. 
р Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље. 
рло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су 
t">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оно 
колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> <p rend="Tekst">За десетак година и у о 
и на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас  
м корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера 
и, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кутузов</ 
st">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је к 
ст година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, 
лфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра 
офитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”. </p> <p rend="Tekst">Профит је долазио  
 куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst">—  
ућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Несторе. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} 
већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет  
Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p ren 
наест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p 
 чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </ 
 срећан. </p> <p rend="Tekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задово 
 опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Ж 
, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну ку 
тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назор 
а дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког  
ћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ жив 
 насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза ка 
још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо 
о тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p rend="Tekst">Гос 
м бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tek 
е каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S 
јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га  
S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној в 
су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; ба 
у доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у  
} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а стар 
не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend="Tekst"> 
главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Te 
 Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p rend="Tek 
 Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку 
 није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости;  
и ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend= 
="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци 
у, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би иша 
х његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се м 
{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као 
мојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S 
да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пр 
гу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „но 
">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад ј 
а неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци 
нални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} И 
ога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; т 
и играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фрајле, завидљиве погл 
тавити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Од 
S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенород 
и је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит ника 
зу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шам 
 година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена с 
ој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрп 
а? </p> <p rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пиј 
ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва  
вски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо  
талијански, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испи 
 са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула 
 Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst 
 матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће преломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми с 
 по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој л 
се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пу 
 али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p 
огатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô  
.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">— Добро. 
па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са 
 Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, је 
 Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се  
лико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда.  
 зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Te 
а, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје к 
 је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, с 
рети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га 
рач.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} 
у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му ј 
ekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она  
ади. </p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кош 
наш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити 
раво кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, 
ио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за 
— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свак 
здовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци”  
 да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд  
рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p 
га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пр 
ач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се  
="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нист 
је. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и  
поручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече,  
оње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклап 
end="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с ти 
но? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо 
има „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p> <p rend="T 
 шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend=" 
само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта 
p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, са 
</p> <p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук,  
три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на  
 православљанин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Teks 
S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и моји 
 горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили н 
ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} 
е кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро 
је ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да н 
мрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи т 
калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </ 
ити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst"> 
 из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег 
Tekst">— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби  
вукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сенатор 
Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, кол 
с адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, н 
ве добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек ис 
сле друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико им 
 ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од да 
прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не  
вно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткин 
 </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо? </p> <p rend= 
уку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је  
/hi> — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
исао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све но 
(лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрзак, неучтив </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">импонова 
и Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра р 
ectіonis</hi> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца </p> <p r 
ца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
ечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">actus pot 
ntri</hi> (лат.) — срж ствари, главно у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пунш</hi> 
mpagner) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p 
т. dehonestare) — осрамотити, повредити нечију част </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">диба 
talic">Танталове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend 
(лат. manipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
uarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гебилдет</ 
жу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже 
лу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’ да не  
фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пане 
ровео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски испит и пост 
је могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отме 
чица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p rend="Teks 
јало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од с 
га пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са своји 
 пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га 
 па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо 
<p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би 
"Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </ 
пита га уредник. </p> <p rend="Tekst">— Нешто мало. </p> <p rend="Tekst">— Напишите овом господ 
, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, тро 
’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би пок 
нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из изло 
ма повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пела 
едну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он 
икле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бок 
гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једа 
д тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, не могу в 
 и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куп 
 поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на 
lic">натентати</hi> — навести некога на нешто, наговорити </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
т, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу  
ктор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на се 
првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав изр 
и излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Ша 
ам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p rend="Teks 
оликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} З 
блер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку пут 
рећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући посла 
е продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли. 
ца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у 
коле изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га  
 Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је  
о исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима 
> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p rend= 
г дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан 
. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли  
p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend= 
 Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Соф 
н из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу д 
 па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p  
 би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућ 
ка, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{ 
="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други  
 Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост 
више, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend= 
— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, 
kst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за ма 
> <p rend="Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst">— Баш фина? </p>  
<hi rend="italic">зуцати</hi> — потајно нешто причати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Id 
чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" 
а, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу 
вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а пор 
.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, али не 
и, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћ 
ијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S 
нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао  
 Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског 
ud. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Т 
е у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људ 
 новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласо 
љацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти К 
знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ча 
од куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За друга друштва, „ 
p rend="Tekst">— Она се неће преломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? < 
кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад е 
ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S}  
к све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортир 
личи. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p rend="Teks 
е, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевље 
 бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— А 
е млађи Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p>  
уре не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда тре 
">— Даћу ти сто. </p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где  
је рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и 
онде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме 
, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p 
 „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је м 
но прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и Креча 
 деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозо 
ео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па 
учене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље знате. 
 се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за је 
едну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао,  
 била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и 
гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин к 
рофит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би 
штво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но ј 
p rend="Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никакв 
ном и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Св 
end="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да са 
гог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђ 
 нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па  
лого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут  
анак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па ни 
е од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном 
ar">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад б 
ду му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо ка 
се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра,  
арео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очин 
би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанки 
ним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов пле 
о ослабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И ло 
а требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је  
лађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво 
{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио,  
кова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, ж 
ет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како  
 само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може 
људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су трговци! </p> <p 
ом сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закљ 
пала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан,  
ам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за  
ових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане р 
е да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па  
о.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку 
а је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао  
st">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам  
сподар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика и 
а.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом до 
и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чи 
држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет о 
ису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, 
дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пер 
 већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиниц 
који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tek 
Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће је 
> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p r 
љахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p rend="Tek 
ер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке  
ти, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у свој 
 ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо  
и нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{ 
</p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути.  
 ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Татијана мало 
а кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону трој 
За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се н 
е. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, п 
рати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend= 
ених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих г 
о кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у п 
 га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, нар 
вим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с  
</p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’  
ама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где 
 Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже д 
з очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, госпођо Та 
ика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаре 
 </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend="Tekst" 
ни никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуј 
Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа. 
ику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог ра 
инио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и је 
ра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на 
.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и  
 се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сенаторовица 
емерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је про 
ер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је ч 
/p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, — на 
 вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја 
, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади  
 се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— С 
би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти ј 
е, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој  
ледњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S 
речар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко 
> <p rend="Tekst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, т 
 јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, 
рата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend= 
лда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац 
исати.{S} За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи  
што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним ра 
трица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату св 
p> <p rend="Tekst">Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је бил 
 волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. < 
ако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задово 
кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупљ 
м друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описа 
и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А г 
је имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предоб 
нија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у 
 купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— 
 rend="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада 
и већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је 
ekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у  
p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад мог 
Tekst">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Д 
е да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заруч 
, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и ли 
 оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема 
vo_Char">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а  
ачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{ 
равио кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, к 
 куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољско 
о, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити. 
d="Tekst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана  
 Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је с 
а Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од госп 
ку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје д 
 говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— А 
По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је ч 
јало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи х 
.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов 
вуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори 
 сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend 
стор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет  
ласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског офиц 
ије оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се  
е недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend="Tekst">Шам 
сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао  
е остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против 
а верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад вид 
е строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно 
и те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд.  
ватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} П 
успрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за рак 
 заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сест 
.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег ж 
 онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима гово 
а не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Тали 
 тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је 
ти; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У мех 
е на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива ка 
е био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговар 
мислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> 
зграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај њего 
о опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Кал 
пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра б 
ј бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је уд 
а!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же изд 
једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаш 
еликих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p 
вог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на  
е јако ослабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— 
 девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти 
а вам се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је  
 лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још данас. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ни 
, свему је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p re 
са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није могуће? </p> <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћ 
— запита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно?  
Tekst">— А вина? </p> <p rend="Tekst">— Није нико тражио. </p> <p rend="Tekst">Сад господар Соф 
л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те п 
 каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет  
, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био  
сприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики о 
"Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, 
у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, 
олико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пер 
 је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људс 
господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једн 
{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је в 
ао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио  
неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у 
опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсн 
Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ с 
ању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише  
ији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те  
S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst">—  
з џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му  
давити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
тава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изоб 
дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у ен 
у у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а д 
 „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње 
то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа  
шитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено с 
 ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико годи 
 <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је  
че Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst 
тина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, к 
а, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} 
">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који 
о по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ак 
p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p  
е женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здра 
"Tekst">— Е, младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га он 
чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод 
{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни 
м сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала има 
нао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </ 
вори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проу 
 ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо дево 
 се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, 
ега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До кра 
 коњ, — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на ваш 
 разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устат 
ранпутице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав 
 је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латин 
р моћно вино? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво  
>Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, к 
арост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што г 
ао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почет 
јбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо 
ересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму  
— или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриол 
ма времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око 
” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; 
 дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за  
 Сутра. </p> <p rend="Tekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> 
све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви 
е такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се 
rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољско 
омогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Госпо 
тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут госпо 
млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p rend="Te 
науке прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје с 
 уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче  
утовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав  
 </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шт 
уше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахт 
ема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд ку 
олачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још че 
охеј</hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јев 
 њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здра 
је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Сви 
душе, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери 
ак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend=" 
свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много  
 претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био ј 
>Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као  
д баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио  
ле нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, ск 
е малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча 
руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сув 
 не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узе 
} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним  
егат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одгов 
мре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не п 
ткуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се жени 
p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам не 
ле бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{ 
во, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у з 
амдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се  
солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи што 
, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да  
жи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да с 
де у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки страна 
 му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапат 
 „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p 
чен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, 
">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сас 
 па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпо 
не је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— За 
око. </p> <p rend="Tekst">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде 
 времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у к 
а „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар  
а, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst">То 
зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p 
 што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам нај 
вити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има е 
репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео  
ја; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софр 
 врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се п 
 звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но оста 
ци због његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једа 
 у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну  
чар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том п 
амо вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту ј 
ије видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гум 
ли на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{ 
веком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend= 
век весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то ј 
фитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако господар Софра са 
 се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто мало „в 
 него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах  
> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, п 
ића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчал 
м ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао 
се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да к 
 се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чини.  
ли — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у др 
 у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. 
а гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дођ 
} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, јецају. 
Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће  
за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Te 
Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst 
ав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све  
 шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” ст 
ашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лоп 
та, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „теј”. </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамчо,  
, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се 
извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend 
вити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем  
тпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} 
 бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да нос 
лед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изглед 
овољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буд 
um fіerі nequіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се зарум 
р Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се раз 
ели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, 
„состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се нав 
nd="Tekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш ни 
о дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка 
. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика је „га 
не. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало п 
мислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра 
 Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и јед 
ије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен 
а још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не 
ати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто ве 
дили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и  
> <p rend="Tekst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му  
ина, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато 
>— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро 
е.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пи 
е ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по шк 
просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је ле 
 се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S 
амика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамик 
могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="Tekst">— С 
дну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву 
рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p r 
к, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је  
 Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се  
, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је с 
у то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су трговци! </ 
кидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{ 
 играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Игр 
 деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, н 
лази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велик 
 и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst 
 могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању н 
> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend="Tek 
разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, п 
данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је  
ека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сув 
</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познат 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капо 
уго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> < 
на Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће  
удо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти има 
 је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и на 
 компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst"> 
вара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако  
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање ов 
вечити младожења”. </p> <p rend="Tekst">Није постидио! </p> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МА 
 лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен 
извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лоп 
из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није шт 
је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамик 
нарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шам 
 ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, 
упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је у 
ака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачу 
Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема 
Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад т 
а познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тем 
ве на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ из 
ли се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S 
т година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се ч 
 пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му у 
зговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био о 
Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p rend="Tekst">Ко 
ови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о 
енити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p>  
а. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p 
а, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе н 
у Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали  
рахино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, на 
 опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па 
— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у  
 Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> 
 разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tek 
ог његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред и 
t">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао 
„Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам сед 
 умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у з 
ако је. </p> <p rend="Tekst">— Нисмо се никад увредили. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p 
Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S 
удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умр 
кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p> <p  
kst">Свирају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S 
дна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарека 
лтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а 
ра Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али 
јма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то на 
о је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p>  
живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} 
а дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">К 
јатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина 
о је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па  
и, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то  
S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њ 
шла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекциј 
.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер ј 
nd="Tekst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армици 
лише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљ 
у, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста  
та, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика га 
 до врага дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми какво 
ада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но 
st">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу 
пали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитира 
и ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда  
пусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Д 
 једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, 
о да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је чест 
л.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунш 
>— Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’ 
могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу ма 
азболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Ј 
да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда в 
="italic">маријаш, марјаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 к 
Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могл 
ати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Го 
ницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а  
} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је  
олудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави 
 „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају. 
ве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамик 
е.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог  
 Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски го 
} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, нешто ма 
већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеј 
ед у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у  
шу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно пс 
">— А вина? </p> <p rend="Tekst">— Није нико тражио. </p> <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђ 
аније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па  
 али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање  
мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал 
 Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst"> 
 из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пал 
 две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, о 
а спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећ 
 кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка мно 
 удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле 
 </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио  
ти на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са своји 
а нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мис 
p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> < 
н ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два ла 
{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кућ 
и. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend 
а Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, ф 
 <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати 
 ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци г 
">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га  
о код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, 
 међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана спреме 
офра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак под 
одар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p>  
опет: </p> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, а 
г срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му от 
 Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му 
 позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси н 
ког златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S}  
 пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честит 
наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p 
уги је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју  
 ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви  
, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаки 
ш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Мо 
е тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити так 
ц га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра 
 Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по 
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">и ниње отпуштајеши</hi> раба <hi rend="italic">твојега</h 
<p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p r 
ој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с који 
а га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Te 
ћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је з 
и тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговор 
се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто, но сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> < 
дегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је ув 
буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ који н 
 чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је до 
кову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Краков 
а то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо как 
р дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, 
? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви ника 
ознато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tek 
>— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се не 
 сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} 
стите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} М 
 Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увр 
амча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоме 
 rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ћ 
мо разна еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p ren 
мча пун радости. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више 
ли већ код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p r 
еси л’ онде био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, д 
">— Јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом  
 о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tek 
у девојку уочио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend 
е смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко вре 
а на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал.  
 Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особит 
 се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Te 
о желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у Краков 
одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И  
st">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мал 
е, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам з 
тпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већ 
дра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па 
та сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и 
трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пе 
S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. 
.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навали 
као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. 
t">„Љубазна Лујзо! </p> <p rend="Tekst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и  
">— Јеси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> <p rend="Te 
биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најб 
 rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се о 
пасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски вало 
end="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="T 
<p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав мом 
час па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргуј 
 basstrompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
е. </p> <p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То н 
ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Нисмо се никад увредили. </p> <p rend="Tekst">— Тако је 
о, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend="Teks 
есте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p re 
Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва т 
е: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде 
амчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћ 
 ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива с 
 ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада,  
цу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми с 
ам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ 
могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба ј 
="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst">— Купите, молим вас, д 
 ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећ 
мика побледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћ 
Какве помоћи? </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{ 
p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако жи 
>„Господине! </p> <p rend="Tekst">Ствар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параг 
је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месе 
<p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па  
, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова 
правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и  
 rend="Tekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их 
офра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом н 
 послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p r 
у, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца,  
р Софра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрот 
Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задовољства. </p> <p rend= 
о, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Додуше,  
 и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће  
епуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скув 
 се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није  
, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с  
 </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске нису на дућан и биртију научене. </p> <p rend="Tekst">— 
од кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун 
сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босон 
е заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </ 
летку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господ 
 но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који 
nd="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширам 
еној кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је 
премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p rend=" 
сто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био  
 како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он  
испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се су 
а да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити 
<p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову а 
спођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о п 
свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку ба 
е одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst 
тити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисл 
е, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћер 
 отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опрос 
асапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих entremets, или faіsan à la Cambacères,  
кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> < 
а питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесн 
 ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употре 
ојој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом леб 
 и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац 
сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кће 
 rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећа 
човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкрот 
nd="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S 
> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само  
дао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend="Tekst">— А вина? </p> <p rend="Tek 
није католик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} П 
речар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend=" 
не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Ша 
није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. < 
а Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је п 
> <p rend="Tekst">Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино  
 рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Сам 
цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> < 
а је према томе »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, 
ло нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend=" 
ећ сам оматорио. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, жените се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да у 
— Шта има новог? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. 
 болесне женске? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само шт 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа 
ијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинам 
чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика:  
с. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му  
 </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мог 
ма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако бо 
куција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао ч 
естру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! </p> <p r 
е да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек 
већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајнос 
ек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од 
, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, ал 
ајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S 
> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас 
ре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профи 
у.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић”  
 да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само  
стала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац приметио да од 
хваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан к 
 никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и  
олима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут господар С 
 „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима  
ојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити 
ромишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p ren 
чне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крад 
 у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остал 
Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад  
Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе  
есте. </p> <p rend="Tekst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали 
kst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар 
Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити 
 теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо 
овори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, мог 
p> <p rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. 
т’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић про 
ти, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну  
офра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући.  
о пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати 
end="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А је 
 што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца  
 Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви ст 
, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst 
„Theaterzeіtung”, „Damenzeіtung”, друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А ш 
сет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друго ништа? </p> <p rend="Tekst">— И половаче ракије. </p> < 
 <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се 
Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — 
 нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па 
да умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend= 
ћ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у 
енидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p  
речар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред  
а не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђ 
 да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p re 
нати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обите 
S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропа 
 Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар пос 
утнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом. 
р Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим 
 је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, т 
p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад 
 играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, бе 
и.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Креча 
бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекн 
де на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p 
воје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купа 
— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На св 
ча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, п 
 </p> <p rend="Tekst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се догов 
 је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, С 
ају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад не 
е на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одгова 
ће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке  
и дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p>  
 знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики до 
овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта са 
 било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад  
Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахте 
амча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се з 
доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и г 
иком великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар 
могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у к 
Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се вр 
и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био  
е сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад б 
kst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а 
разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се 
је се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио д 
 rend="Tekst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно 
} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет 
ље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може  
ост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једна 
бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Гос 
е никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом зан 
слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својста 
p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном. 
ош два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф. 
 </p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто, но сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="T 
су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће им 
та проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, на 
 и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после 
ле ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опро 
се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узме 
 уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења п 
ују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много 
о са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се 
а је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба 
ти.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допуст 
 па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чин 
а да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p 
 за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ак 
м упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S}  
терују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по свој 
rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> < 
који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „ 
ише влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти,  
ана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта  
ла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држ 
едали — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у 
агради. </p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према  
 Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">С 
о препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у л 
гне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> 
 узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ 
 девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутал 
није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
ој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, теш 
ати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као вен 
ифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене 
се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p re 
огу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чи 
т’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти  
ератка”, — милина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазн 
е и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпев 
начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе да 
ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tek 
научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је в 
 је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође 
 <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p ren 
 ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је ма 
Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где с 
ам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је  
 <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> 
лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? 
руги дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам да 
стита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst 
даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног но 
ли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече  
та вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{ 
, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке к 
поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помо 
 Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су при 
а онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Гос 
ају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца ра 
 се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst 
ове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да пев 
 нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у кат 
 једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хо 
 ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу са 
е, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их 
</p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Креча 
 кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може до 
није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра  
S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све о 
е, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред 
ојој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} П 
иљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, све 
.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао  
они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst" 
ntremets, или faіsan à la Cambacères, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марви 
иком, запита га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одла 
 — рече Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне д 
сиротињу помаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не 
отом се насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и 
 па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је? </p> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта  
 баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто 
 разговарају се. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p re 
Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend=" 
далеко путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али  
 нема опасности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам чи 
а га на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад с 
), — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су  
у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — ре 
је ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне  
набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре 
одговори Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољ 
 се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">—  
ти, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте, Herr von Kіrić, вечити младожења, ewіger Jud 
друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас к 
и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш 
и баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дуб 
 Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати 
иди колико имам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p ren 
цији за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого,  
је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живе 
 су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и ка 
ола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсел 
 ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га до 
а у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S}  
во господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био;  
па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венеци 
оља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма 
него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се по 
а се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика 
иолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасв 
офри вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. 
а знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише  
о о Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру 
ми нисмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих об 
 неће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун 
</p> <p rend="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала 
p rend="Tekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и о 
nd="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад  
ekst">— Још два. </p> <p rend="Tekst">— Ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Не, прво пургербал. </p 
рбал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Већ је био један нобл,  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ноблбал</hi> — бал за отмен свет, племство </p> <p rend 
Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом 
метити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се см 
 да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шам 
<p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал  
ад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од 
</p> <p rend="Tekst">— Веселије нег’ на ноблбалу. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend= 
rend="Tekst">— Врло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend="T 
и.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} 
димо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="T 
младини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају за 
ekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, 
> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча и 
„Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролис 
мре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је  
се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дођ 
иљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Није з 
 куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта 
м! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </ 
 али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо г 
аш, марјаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p re 
ку живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend="Tek 
d="italic">црне банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много 
ic">шајн</hi> — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </ 
то хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
е Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме пл 
 не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Про 
 — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
end="Tekst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле х 
оби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, новаца, </p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, 
брн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, је 
ати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама 
вој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова  
и у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери д 
} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви 
ба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћем 
оћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито вр 
">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p>  
— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја са 
новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене к 
ц ћути. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми новаца! </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде 
ам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно  
="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? </p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад зна 
="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље 
d="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ мога 
је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада ј 
 ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде 
а оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изнена 
 мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да  
italic">(Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле)</hi> </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кот 
и лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се разговарају 
вим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ 
 геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамик 
{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и растану с 
p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви 
rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у 
аручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шами 
је све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Нов 
о укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског жи 
о је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіtung”, „Damenzeіtung”, друго ништа.{ 
tung</hi> (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">da 
Театерцајтунг”,</hi> нем. ) — Позоришне новине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">телбизити 
ажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреж 
 чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамти 
p rend="Tekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се  
примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта има новог? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о  
ине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад  
ре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина к 
{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванца 
оји је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шамоа</hi> 
ањивање номиналне вредности једне врсте новца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дезертират 
 (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсн 
end="Tekst">Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </ 
 једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па 
њ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </ 
ирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног 
а је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у д 
узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здр 
ко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану м 
 </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси такс 
; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари т 
<p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то би 
е да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни к 
биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зн 
оваца, </p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а 
 rend="Tekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у 
ух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. 
ти господара Софру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p 
одар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако 
т. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове 
д сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адрес 
 почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Господар  
 Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чам 
етан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика се приправ 
одару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај  
ека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p 
рце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме  
 іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">inexpressi 
/hi> (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
ekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је ле 
онфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђе 
 rend="italic">букагије</hi> — окови на ногама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Бунипарта 
/p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе н 
rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној  
 за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Te 
тавио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабер 
гачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да ј 
укли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. 
Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто  
н, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке,  
метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лиц 
бући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда п 
nd="Tekst">— Видим.{S} Погледај им само ноге. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече господар Соф 
 rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">—  
 засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно д 
 може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати 
>хинерауг</hi> (нем. Hіneraug) — жуљ на нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хијоткиња</ 
тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ауспрух</hi 
аве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен 
авно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле  
 добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То  
ација</hi> (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца </p> <p rend="Tek 
е новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности </p> <p rend="Tekst"><hi r 
мице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tek 
 наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто 
стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи  
а помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кр 
 за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, 
ао „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, о 
тва тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана,  
есет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен,  
ра Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с пр 
мешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, јед 
апију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код ку 
"Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана  
<p rend="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адвокат п 
обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехар 
и. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Соф 
 даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо 
end="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p rend="Tekst">— 
S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена 
очијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛуј 
</p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
кало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он 
огибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми,  
се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али 
.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте ма 
одитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена  
е моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућ 
и до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Ка 
end="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тог 
та необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан да 
да не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља м 
форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити 
е постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати 
<p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему с 
} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал 
 пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и  
 му писмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и ве 
kst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уго 
ема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> 
</p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога ше 
широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке о 
ла</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља  
st">— Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из рук 
ај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја двадесет. 
с ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја 
на. </p> <p rend="Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst">— Баш фина 
згледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап.  
не кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се но 
иле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне  
алу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и о 
р Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и 
ње и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће гр 
 додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуц 
 медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу м 
ку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће на са 
дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али 
S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најте 
гођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p> <p rend="Glava">XX </p> <p rend="Tekst"><h 
н, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst">Полачек.” </p> <p rend="Te 
и, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend="Tekst" 
аш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— Ој, черт 
И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек 
 мера за одређивање апсолутне вредности нота </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">tіtulіs</hi 
rend="Tekst"><hi rend="italic">Натарош, нотарош</hi> — бележник, општински чиновник </p> <p ren 
, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.{S} Мл 
 се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p re 
 биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хо 
ктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Бр 
онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </p> <p ren 
ђа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек се 
очео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матер 
/p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарим 
>Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима сп 
једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале  
Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, 
"Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме  
мерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (м 
а то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из шк 
/p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за д 
 армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S}  
говим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним н 
и је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто 
Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца  
о дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има д 
тисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму г 
но изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад ноћу морам на ногама бити! </p> <p rend="Tekst">— Не мо 
сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се 
 у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби. 
у тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових,  
} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађ 
и. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чард 
никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји,  
st">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} 
рског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убил 
е сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, 
Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то ј 
ори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Доба 
 све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљ 
зиђоше. </p> <p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и  
огод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који с 
 на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кес 
азговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би л 
не на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, 
, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено 
а по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. 
а опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} 
у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један  
">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом че 
анда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „pi 
ки разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име  
елина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коњ 
е протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује м 
ekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп нап 
ормалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и ого 
анцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два  
а намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара 
 о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „ 
ало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти бу 
.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло леп 
уги пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Tekst">— Ниса 
мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ће 
ра га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум. 
аје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S 
ији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку 
це, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом ра 
каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не до 
ема. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај ње педест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је нова 
да радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">Али сам 
а игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и стариј 
коловића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је от 
г доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави 
говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ 
, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добр 
S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених к 
; у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она  
а. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине,  
а светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замо 
me domіne, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend 
st">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао 
а са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, 
</p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— П 
тан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S}  
адом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ра 
 Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповеда 
{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспа 
адној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете  
 разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамик 
Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но прок 
исак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „вир 
је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је  
ера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су т 
м трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предл 
d="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софри је т 
ати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p re 
а; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу ост 
ћ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend=" 
шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се пр 
ек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ прав 
ре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро ц 
орак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се дево 
о житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се 
 се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. </ 
{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! </p> <p rend=" 
а, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијо 
ије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на 
и Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видела.{S} Досад бар 
ром и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго вр 
а, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њ 
а.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p ren 
венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и прет 
љу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend 
газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару  
о, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. </ 
ао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потрошил 
p> <p rend="Tekst">— Имате ли мустре од њега? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tekst 
ера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за т 
да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стеч 
жде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему 
о би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш  
а Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро б 
 бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте 
ића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са пр 
ила ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а 
испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додај 
ан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова  
ме.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S}  
 његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме ку 
тари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нем 
увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али к 
позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; м 
арко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне 
о псовао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend 
д дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, ч 
rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Соф 
зната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена ха 
види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend=" 
мику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке б 
е имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чак 
провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд са 
ају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пе 
р Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је проме 
а знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже м 
о било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека 
ц.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа 
{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама п 
S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздрав 
оспођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад 
ште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend="Te 
 прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупо 
у се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Ша 
дара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend= 
 то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђ 
н и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата. 
аће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Ша 
end="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их 
е на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде кра 
{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за ро 
а.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је до 
Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред кап 
тати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то 
уде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђ 
. </p> <p rend="Tekst">Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамик 
гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </ 
Главна кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету 
у колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није 
питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенло 
рофит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би б 
 хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да г 
мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p rend=" 
спођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта им 
 одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шами 
али, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра река 
њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S}  
о рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај 
о, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљеб 
е, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, пит 
раља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> 
st">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за св 
 странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема н 
ного замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не дај 
на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. </p>  
е, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адо 
д јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода н 
 би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењер 
мао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалин 
Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним 
н је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је 
 ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, ил 
 који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који,  
влачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после 
вану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око чет 
о.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му как 
не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор  
којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позориш 
ли су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да 
За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га.  
S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан  
и руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p rend="Teks 
осподар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзо 
 и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео је тако го 
оговори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} 
> <p rend="Tekst">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Господар Софра је био од и 
уци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гр 
његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад 
лио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунипарти  
 и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан К 
ал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Ника 
лачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов 
 јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и 
!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p rend="Tekst">Доис 
и.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи. 
ији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудни 
алупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости  
.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код 
е носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је 
 учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — пр 
грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гле 
шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па к 
 живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би б 
 му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљах 
и.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се п 
ецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајл 
оће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не мож 
 било. </p> <p rend="Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновал 
лужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми и 
па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути  
 Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, к 
е Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као с 
 на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кава 
Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има н 
дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са дру 
том Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су с 
имећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да с 
љину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женс 
 живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужи 
чар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељ 
пи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу руш 
ћи.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="Tekst"> 
оворили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, д 
ени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви ст 
ет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни 
 многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу дола 
S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због 
ће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одм 
ај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претход 
осподар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend 
 њега вредна. </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p ren 
S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад би 
учен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако 
у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С 
 вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика 
t">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; ви 
ц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз  
играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог цирку 
мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад  
е л’ могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="Tekst 
. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за 
ми, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док  
на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не зна 
се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак гос 
то је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно 
с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њ 
цер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте, Herr 
Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{ 
едном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике 
елика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гости 
 да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трг 
ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на к 
гује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend="T 
} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чуд 
; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са  
</p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, д 
т у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tekst 
извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа 
м на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У долами! </p> 
а дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б 
фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам ни 
е на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} 
на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то 
малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре п 
 да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — и 
, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да нема кљ 
 престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргну 
бу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не раз 
 вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </ 
 дворио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и 
ве збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад  
Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обуч 
рде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S}  
савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је би 
а. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је  
стију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добиј 
 учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет,  
тупи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p ren 
и свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S 
о што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XII </p> <p rend="Tekst 
rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, мл 
онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на зла 
и Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још ниј 
ла.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба до 
 свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ 
а бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању  
а је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда и 
тове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и  
е нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису много ни мариле. </p 
, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; уж 
руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па н 
и. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као г 
аторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због нас 
{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су 
 Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слоб 
 слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Јуца,  
етстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то дв 
; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће д 
лем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Ки 
 </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је 
ко добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата др 
S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто,  
S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV </p 
удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У  
не играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољ 
е, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p rend="Tekst">Шам 
Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило. 
дну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усуди 
Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредништ 
ена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свира 
се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер а 
ошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да ј 
 <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Ша 
 пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на  
p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“  
а већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, как 
ekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац 
ио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лак 
рофит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и П 
и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то 
на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S 
ђом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </ 
чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p  
ало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати  
би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S 
ли отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико  
">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађ 
ити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи бл 
е упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S 
јку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p r 
и, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p r 
д којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се нос 
ekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцн 
има, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три  
о зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код 
 конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова и 
пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и бе 
игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвиш 
 унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Ша 
 не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не п 
е завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шам 
ekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glava">XVII </p> <p  
е јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад  
г човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек  
паст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџа 
и. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од г 
ави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Г 
} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Teks 
ако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="Tekst">— К 
 на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вин 
ве искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се м 
алу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зач 
Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставит 
њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили 
јицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће,  
ац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да ви 
, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу 
} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst"> 
још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну оп 
ј тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има и 
 га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, јед 
ен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S}  
им платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог п 
d="Tekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку 
рофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други  
ву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{ 
је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а 
младина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и т 
 „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће 
е погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је ве 
 Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујз 
ори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а 
растно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p>  
хранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку  
повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се 
ане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шами 
едном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst"> 
у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, 
ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је  
мерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире ни 
 </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи  
а Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час ну 
их коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће 
ак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још ниј 
 се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се 
а даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до  
д зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни  
у, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима јави да  
</p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па он 
ња, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> <p rend="Tekst">За  
ра на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера ви 
<p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамч 
доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или кој 
тољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тр 
с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у  
ча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је 
и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пиј 
бу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p>  
ед, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кол 
} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика пре 
 се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха 
е била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис  
 хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фате 
мре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst 
та, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, б 
ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође 
у, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — ре 
ној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него 
> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву  
у од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком с 
 и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p rend="Tekst">После неког вр 
ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p 
лачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био  
 друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они  
ма терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена ка 
ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице изба 
сцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S 
{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Луј 
 то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би 
гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дис 
 Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала м 
ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер з 
, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сен 
е?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке цер 
ја укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама штого 
авалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико 
ао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека  
ти и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у  
енута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „алијир 
е у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су нас 
неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p  
илда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место,  
петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни  
Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst"><hi 
депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћ 
} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По 
е дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет 
кла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контрас 
ј на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то  
вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као 
им задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још  
та си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? 
 да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите 
/p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захваљујем вам. </p 
 женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац при 
 </p> <p rend="Tekst">— Имате ли већ за њу каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било би,  
 исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју  
 кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, не 
 цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад уд 
, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухва 
анима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, 
 колико? </p> <p rend="Tekst">— Питајте њу. </p> <p rend="Tekst">— Али колико си примио? </p> < 
овек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то  
колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ста 
 подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{ 
p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та как 
не хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола пр 
ви, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му с 
 — ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — есп 
следствени</hi> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend=" 
аћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио 
а је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . 
пезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да госп 
="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у 
, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и П 
ца, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, с 
ронија за живот! </p> <p rend="Tekst">— О том можете уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад нас 
.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> 
t">Кошта Кречар. </p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смеш 
краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Teks 
ас што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани 
договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину 
а коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ 
а, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт  
авио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што 
ао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну  
. </p> <p rend="Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било,  
S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато 
дне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као 
с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стар 
st">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди ком 
rezervandis</hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="T 
ене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке ц 
убадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином ко 
а ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на 
 </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не 
а.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tek 
lic">процес наследствени</hi> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога  
>Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p 
ика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S}  
ту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend= 
есело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду 
о играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S}  
рође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Со 
гим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај  
во се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри доп 
тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend= 
{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је ч 
е да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Не 
Tekst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као др 
p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend="Tekst">— 
деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
чког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер 
, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се ув 
амике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник 
аног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p 
 да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p rend="Tekst">Тако више  
јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} С 
"Tekst">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="Glava">XVI </p> <p rend= 
а остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та  
т КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али 
Да видим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да 
са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рек 
н ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. < 
књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не мож 
љахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом 
уку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота 
тишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи 
 вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако има 
ба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Teks 
"Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да н 
која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама што 
 И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкур 
за се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да  
ну вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носи 
 су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше,  
у. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар С 
 и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време ј 
Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било 
.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> < 
оруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпо 
грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; 
</p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ау 
ка га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек 
, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па 
 само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мер 
 rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{ 
p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и други 
 </p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се  
сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас  
 започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га 
="Tekst">Па опет: </p> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чам 
лександар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tek 
 мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опро 
 у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi rend="italic">ангажирати се</h 
лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опро 
 meіn Herz”.{S} Довео је у „удивленије” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на р 
а је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но в 
адо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадвојица. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то 
вет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадвојица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију 
d="Tekst"><hi rend="italic">рива</hi> — обала мора или реке: </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 dіe Schiavoni</hi> (итал.) — Словенска обала (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
="italic">бајир</hi> — речна или морска обала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">банда</hi> 
литки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">л 
аре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више  
евет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четврто 
цијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити 
а кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На саоницама до 
нда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео б 
><hi rend="italic">роваш</hi> — ознака, обележје, зарез ради распознавања </p> <p rend="Tekst"> 
ина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра 
d="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу т 
е, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. 
p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Како то? 
<p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">XXVI </p> <p rend="Tekst" 
равом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамик 
као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размиш 
да Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">етикеција 
па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend="Tekst"> 
t"><hi rend="italic">хунцутарија</hi> — обешењаклук, мангуплук </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
е празно време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су 
ице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; тр 
S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чек 
ан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под 
тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе 
селост, <hi rend="italic">Талија</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка 
о, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} 
ekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Све би добро б 
р Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у ку 
> <p rend="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промен 
 неваспитан </p> <p rend="Tekst">узус — обичај, искуство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ш забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S}  
 Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри 
 етикета</hi> (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом 
<p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће  
старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, 
Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре 
сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst 
тничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде на 
 </p> <p rend="Tekst">Заподену разговор обичан. </p> <p rend="Tekst">— Како си, Софро? </p> <p  
одаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети  
p rend="Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гуми 
т спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад 
} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између осталих,  
д столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела в 
акрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова п 
амча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и  
 долами.{S} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst" 
чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код ку 
.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништ 
а не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници,  
ри, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, к 
} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођо 
ило истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, п 
alic">алагросо</hi> (итал.) — навелико (обично у трговини) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
олачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи 
на комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих девет 
рци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздр 
ама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му пом 
три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, глед 
традан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајд 
а се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна 
ест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шами 
p rend="Tekst">Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке  
ном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „ј 
 изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p rend="Tekst"> 
(фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> < 
дликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају </p> <p 
ација</hi> (лат. restauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо нек 
сто неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе </p> <p rend="T 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути као обнезнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува  
 рестаурација</hi> (лат. restauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на пр 
о приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ в 
_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Ни 
ако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p rend="Tekst">Та 
та сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед рец 
ји! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô годин 
г бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом и 
S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је осо 
 Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ обојица задовољни? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> < 
су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је  
ас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избиј 
 немојте лудовати. </p> <p rend="Tekst">Обојица мало тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу до 
гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да п 
олазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у х 
оваче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико 
дар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав о 
 нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку и 
ика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да  
 руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш бук 
 величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </ 
р иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мен 
пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њ 
се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве 
 овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребр 
билдет</hi> (нем. gebіldet) — васпитан, образован </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">gentle 
="italic">билдунг</hi> (нем. Bіldung) — образовање, васпитање, наобразба </p> <p rend="Tekst">< 
академикерка</hi> (гр.) — жена са вишим образовањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аков 
ан као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун 
енка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасв 
уво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад 
ећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопо 
е спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} О 
але и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p 
а увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд р 
ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У један 
да је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пош 
p> <p rend="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет  
три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајд 
од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари игра 
м, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и,  
ца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ру 
укња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
ачује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој прите 
, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена, сам 
 пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — —  
{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Т 
павати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима 
d="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{ 
<p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у свако 
 голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчин 
у: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро пров 
сати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва 
.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код  
Шамика” </p> <p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend=" 
са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад 
о, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине 
 метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као прос 
сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фра 
риправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје  
несмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлиј 
ан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда н 
p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што  
маторио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао  
Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „вен 
нствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </p> <p r 
чловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка 
на или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако ј 
знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле 
би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S 
 Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба 
поведа како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољаш 
ако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајл 
кла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом  
з гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Оп 
тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô  
 одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, о 
нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа кас 
о у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понел 
и се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црн 
Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду.  
{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахте 
 вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја не 
ати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет о 
ка“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав  
за боцка га, да је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{ 
крупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Го 
сније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањ 
ојима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="T 
 <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча кошта. 
триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако  
уди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">С 
е и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. 
ати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, п 
 пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S}  
ожда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S 
допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} 
је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, п 
>Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{ 
 Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ра 
{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па 
а то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а раки 
rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи По 
 <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онд 
i> (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, 
 који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој ми 
ј црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и жива 
је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
обу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, зем 
ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Љубазна Лујзо! </p 
 послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Благородни господи 
тити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако:{S} Venezіa San Paulo Nr.{S} 5008. </p> <p rend=" 
— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо јед 
. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог п 
ekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst">„Поштовани господару! </p>  
другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се састав 
S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, 
богатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали  
ио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, овамо. </p> <p rend="Tekst">— Изволите. </p> <p rend="T 
Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер  
, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst"> 
похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је жи 
"Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, с 
kst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се затеже. </p> <p  
аљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се  
</p> <p rend="Tekst">— А ви га довезите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и оду. </p> <p r 
ресију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тро 
ају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, 
 </p> <p rend="Tekst">шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) </p> <p rend="Tekst">шљахтец, 
ридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја 
д држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend 
end="Tekst">— Откуд ви, господар-Чамчо, овде? </p> <p rend="Tekst">— Милостиви іllustrіssіme do 
у „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="Tekst"><h 
нелу-мантинели</hi> — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p 
волуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ечарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још 
nd="Tekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је ве 
таш га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срд 
миласти</hi> (од фр. gomme élastique) — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређеног смисла,  
d="Tekst"><hi rend="italic">гога</hi> — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар </p> <p rend="Tekst"> 
="Tekst"><hi rend="italic">створ</hi> — овде: стас, раст, изглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
ја ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— З 
ској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="T 
 пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{S}  
амчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морам 
запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћете доћи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Te 
 се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајте б 
ekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S 
ра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
kst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваш 
о сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас 
ас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ј 
најем. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само 
st">— Сутра. </p> <p rend="Tekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. 
 да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са 
</p> <p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, 
а Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто то? </p> <p rend=" 
у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и 
а.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говор 
раво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се врати 
ш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не 
де форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет с 
аци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко 
 у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst" 
 хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како 
 и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Н 
. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и  
а од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ 
јне? </p> <p rend="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, 
изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда куп 
он са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Ша 
не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је било видети г 
сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је 
Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи 
хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па 
еца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је  
ови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити. 
 <p rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле  
ти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опрост 
>Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче доб 
Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> <p r 
и боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну д 
у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети 
евојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да д 
ког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
че Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те 
т, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дош 
 те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испиј 
/p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Гос 
затеже. </p> <p rend="Tekst">— Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. </p> <p re 
 ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p ren 
ал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га  
="Tekst">— Господар-Чамчо, коштајте.{S} Ово је „камилнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Чамча се смеје 
рог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено 
domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tekst">— Седите. 
 по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и 
дости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње  
икад водили. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p ren 
kst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, см 
о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— 
 и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} С 
 </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, 
 </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног бога 
у на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађе 
kst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst 
ekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зат 
 господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, д 
е нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, 
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, дод 
е први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или 
 „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају 
мо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! 
st">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје з 
о комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одг 
> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у 
може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не 
nd="Tekst">Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а 
а? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тум 
е суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на он 
о мало. </p> <p rend="Tekst">— Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. 
е у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путуј 
треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: < 
рангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се. 
а најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионича 
.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно ств 
им валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо кол 
дно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau,  
hi> — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Te 
 зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од 
гледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Н 
 сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамик 
лене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и 
адама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а 
обудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје у 
на, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, ст 
е већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој ка 
 оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране,  
е?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> 
} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше,  
 друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Рук 
дног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ  
 морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и так 
 rend="italic">јапунџе</hi> — кабаница, огртач против кише </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
nd="italic">атила</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену 
> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонар 
триски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p rend="Tekst"><hi re 
м проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend= 
на два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег п 
 </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{ 
ина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо  
, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако  
{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у про 
То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако и 
страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше 
Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од године до годи 
а, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи 
баталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога си 
{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће при 
асвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу  
ити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала 
 друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „в 
лавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p> <p rend="Tekst">Господ 
сплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја  
човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пура 
јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи 
јачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдес 
момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од 
ет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, на 
копац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жа 
Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија  
едесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, —  
започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих з 
и.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав  
оучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњ 
ко добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. 
бе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљи 
 пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш 
у и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шам 
нда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи 
октор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од уда 
фру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и ка 
није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар  
Tekst">— Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву 
ио један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на ј 
, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а 
сет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест 
 материн прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако с 
 ја би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, ј 
 не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — одговори Софија. </p> <p rend="Teks 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карта 
авамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Због 
име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љу 
емда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Неде 
о је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S}  
p> <p rend="Tekst">Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћи 
ионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па какви 
одар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава 
 бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p>  
м никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пур 
p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst 
још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. 
а није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала имате више хасне? </p> <p rend="Tekst">—  
> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га ис 
 писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је да 
о ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, о 
ко? </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву 
ад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар  
ле три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S 
 rend="Tekst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} 
ekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p r 
и и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Schіmmel  
ar">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу  
но долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата у 
кадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допал 
донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш ка 
p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држа 
ем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због  
вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али  
<p rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шал 
ородицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У св 
</p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам н 
е мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још  
а Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има про 
без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут д 
 па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”.  
 па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су,  
и, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био ј 
i rend="italic">самуркалпак</hi> — капа од самуровине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">са 
ouillon</hi> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p>  
S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „ 
"italic">Профет</hi> („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера </p> <p rend=" 
родукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво,  
ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари 
а сребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме 
 дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођ 
 готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, 
етку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у  
 године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара по 
> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану.  
а чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна  
но било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дуга 
ики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. < 
ећ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у 
м пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, д 
p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava">XIX </p> <p  
rend="italic">холба, холбер</hi> — боца од 6 децилитара запремине </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све свој 
 волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ 
іgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tekst"> 
 Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је 
} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако  
d="italic">сесија, сесијум</hi> — посед од тридесетшест катастарских јутара земље </p> <p rend= 
ио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока о 
ар. </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика 
 су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменити 
 па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју  
ко сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад  
, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, п 
мо та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког  
им газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води ста 
обро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. 
Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне  
речар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели  
за већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јо 
леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прсте 
 је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, трг 
ца неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није ув 
осити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак 
енију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш 
.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рука 
ио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да  
мо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— 
еднака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, 
и дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре потро 
 у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико  
дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, д 
 чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А р 
фра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољск 
а</hi> (лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за бр 
 </p> <p rend="Tekst">— Имате ли мустре од њега? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Te 
 мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центр 
а ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из р 
к је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема те 
о лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начи 
ти, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у в 
о Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао з 
бро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде л 
да Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац  
 <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да поста 
 ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, брков 
да дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, а 
Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, 
ду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком с 
 нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њ 
 даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} 
S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет 
арата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Teks 
 кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушч 
 права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Ш 
eau</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi 
а, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су 
ошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће  
 продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и 
мислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунипар 
си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч зад 
г, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. 
да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Какав  
латког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
ој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто м 
 Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „ 
равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!” 
а се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте  
век на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ д 
ледство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">puncta 
е па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам так 
ју или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и ж 
} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Мож 
и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p>  
богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има економију 
истаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену 
ако му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p re 
 што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје с 
ет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а 
њи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га  
ма до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па к 
ој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације,  
, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не  
твовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Саве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога ч 
ко први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву прин 
оја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њи 
разберу, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек  
ју, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, П 
"Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p 
И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p>  
офра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на к 
>Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он ј 
врши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане,  
d="Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је прв 
е четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се  
Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа  
а</hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дуг 
куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кр 
p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило пл 
Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, нез 
блику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кук</hi> 
{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на бра 
цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Ко 
чан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
у, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и оглед 
удској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Соф 
 Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш  
штества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> <p re 
ду повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости 
мо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест 
nd="italic">„Три муске</hi>тара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p rend="T 
омантичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску в 
евојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p rend="Tekst">— Узмите мене, мене,  
лоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скор 
постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p 
ђе Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Уг 
па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на  
>— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То 
лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепо 
де, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам пр 
метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Ј 
рине младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се бо 
Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Te 
еца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Ни 
 његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорни 
ишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуг 
мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем ваш 
сто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу ква 
"Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забаса 
/p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p 
kst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џ 
> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита писмо. </p> <p r 
>пунш</hi> (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, пом 
прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао  
огу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам памет 
колико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку 
> <p rend="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} До 
децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним корако 
тилда и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Г 
иш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет ова 
сподар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере запросити? </p> <p rend="Tekst">— Можете. </p 
ади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опро 
и, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш  
пу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S 
rend="Tekst">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{ 
е још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и 
господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </ 
т година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика,  
), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао 
имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтан 
спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шет 
nd="Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са о 
и, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем  
иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, о 
адесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">цента 
нкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која  
 стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Ш 
 и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Соф 
каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш  
да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} 
"Tekst"><hi rend="italic">шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p re 
ekst"><hi rend="italic">гумиласти</hi> (од фр. gomme élastique) — овде:{S} Шамикина узречица бе 
Tekst"><hi rend="italic">гарниран</hi> (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снаб 
><hi rend="italic">пурђер, пургер</hi> (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј </p> <p re 
Tekst"><hi rend="italic">прокатор</hi> (од лат. procurator) адвокат, правозаступник </p> <p ren 
nd="Tekst"><hi rend="italic">решт</hi> (од нем. Arest) — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi  
матик</hi> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехт 
лагивати се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> 
речар сав побледи. </p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењај 
ако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се црк 
kst"><hi rend="italic">телбизити</hi> — одабирати, меркати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, ба 
репреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свет 
 Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и,  
 да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у  
е је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана  
движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти,  
kst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је јо 
 доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у  
 Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара. 
пођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас 
још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. < 
а Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за  
о вече! </p> <p rend="Tekst">Отац се не одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити п 
погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— 
ту вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="ital 
мча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту  
огод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше  
од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маске 
руго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше одане. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их посетим. 
гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. 
е покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на свој 
е него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако,  
.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се 
 „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док касн 
“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> <p rend="Tekst">П 
аћин господарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант. </p> <p rend="Tekst">Гос 
ва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра ди 
аг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Оде одважна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна  
мртва, или њега — или никог.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне 
ко, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Д 
сти.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син 
ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не  
>Шамика се збунио. </p> <p rend="Tekst">Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шами 
е може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити  
end="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — допуст 
ра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде 
патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао издржат 
еколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tek 
дне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p>  
ет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> < 
 осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то ла 
тету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав ј 
ити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се кан 
ински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години тан 
д морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви ст 
 није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме и 
у с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} 
бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ств 
лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца </p> <p rend="Tekst"><hi 
 што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео н 
 задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да д 
то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p>  
а сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој пр 
t">— Отварајте! </p> <p rend="Tekst">Не одговара им се. </p> <p rend="Tekst">— Развалићемо врат 
 ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда с 
 мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. 
е делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{ 
у је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове  
 промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разговору 
кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — 
ekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. 
{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме 
"Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошт 
> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — одговори Софија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружи 
уме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни 
ошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја 
вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p rend= 
дите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволит 
ећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Н 
Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ни 
 публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у 
 нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и 
="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај договору. </p> <p 
а озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина с 
Tekst"><hi rend="italic">миндрос</hi> — одговорност, потсмех, шега </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} 
дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypeset 
.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p>  
 да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његов 
 трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Тако донекле се  
амчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профит 
кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, г 
<p rend="Tekst">Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Сви 
t">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла 
p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред  
боравио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па ју 
пет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се  
а путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро ј 
 ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његово 
мену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најл 
ш му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поу 
офра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Чамчо. </p> <p rend 
еди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли  
ока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дош 
се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна ш 
зи, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једно 
два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека 
офра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гл 
/p> <p rend="Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спах 
е се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у д 
 отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика  
а то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} С 
едно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слу 
е.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код к 
ра. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручк 
ли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p re 
ни. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи  
облбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кће 
с разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као го 
 драговољно. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио,  
p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Ша 
да.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учин 
не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пр 
е дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ позна 
у у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коњ 
 rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино,  
нике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst">С 
/p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита 
резу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати.  
е их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; х 
сом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Шами 
ле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p>  
>Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио. 
 разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син ка 
вршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> 
="Tekst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и  
бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан р 
ет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не прист 
е велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка прокл 
е се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује 
 То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} С 
н.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Ше 
натраг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Оде одважна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не  
евојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p 
 ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="T 
ом игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публ 
нт</hi> (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">en bandou 
чне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском  
ире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
end="Tekst"><hi rend="italic">карбонари одело</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач 
ј величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црве 
енске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње пон 
robe, garderobe (гардероба,</hi> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоц 
 </p> <p rend="Tekst">Једва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, а 
 остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није 
у, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигери 
.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} А 
вде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
ти. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве чита 
> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна  
и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, овамо. </p> <p rend="Tekst">— Изволите. </ 
а вересију дао. </p> <p rend="Tekst">— ’Оди овамо к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако 
 јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пурге 
у ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговара 
st">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p rend="Tekst">— М 
.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулам 
каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, 
 баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Гос 
аш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мо 
p rend="Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време 
дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S}  
, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза ј 
ј по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{ 
 Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли  
 свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа  
<p rend="Tekst">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча 
 фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га 
 хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> < 
фра све добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док 
ше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вино 
, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посет 
Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку,  
, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара С 
ио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, наро 
токол</hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се п 
вољу.{S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу из 
бро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p rend="Tekst">Господару  
им ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило н 
е већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p 
> <p rend="Tekst">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове 
 обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију д 
службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде,  
ађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p r 
 ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и да 
она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љути 
 Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{ 
б, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му 
утити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ 
ш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst">— П 
и идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао 
ста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо  
чети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само о 
p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tekst">— Купите, молим  
ве је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p  
p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst 
д дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не с 
е треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе,  
рџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, и 
а изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Арм 
ош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамч 
> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Прим 
цу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти  
пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корис 
 баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро дош 
ку на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако ј 
то да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте  
, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет 
p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако ј 
 женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан? 
 доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантаз 
 „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год  
квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није 
ро, двапут каве. </p> <p rend="Tekst">— Одмах. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, седимо.{S}  
ог кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре с 
 чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не 
амешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend= 
љења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша:  
аденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњ 
, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем догов 
же да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p rend="Te 
о на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој с 
ву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је 
{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта ради 
, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{ 
} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, го 
ора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо  
у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај ча 
лим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургер 
кати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не ос 
уо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао 
овима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре  
ли Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су он 
 какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са ка 
о „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду 
а дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случа 
S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се.  
а, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како т 
 Полачек. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпу 
па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} 
би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор пове 
Полачек”. </p> <p rend="Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо 
и брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, н 
види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, пре 
d="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у 
>Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{ 
 нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Наш 
и.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачеко 
је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то о 
амац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">горгонцола 
свој сандук. </p> <p rend="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границ 
ђу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p rend="Teks 
.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер ј 
унава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„Прови 
Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у ч 
 остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S}  
бијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, 
ије код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S}  
а, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола и 
 и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи доша 
жуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и уве 
опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах н 
ати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, п 
> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драговољно. </p 
ји ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> < 
о која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика 
смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри светле се  
, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p rend="Tekst" 
пови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу го 
нијала који се примењује у дипломатским односима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Профет< 
ше кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Сад, ами 
ом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет  
.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да  
„теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, д 
">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кр 
га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. </p 
ве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутоват 
nd="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend=" 
Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{S} 3аист 
talic">банда</hi> (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p> <p r 
 — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: ги 
talic">у музици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне вредности нота </p> <p rend="Tekst 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је м 
ет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов б 
ниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је  
} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата 
е на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури По 
 или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изиђе  
 јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после 
и.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи. 
отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У к 
инуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке 
 обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је м 
"Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали ка 
и начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предо 
end="Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниск 
 баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тум 
p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча св 
не устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи  
ће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за  
вамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то го 
ју, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p re 
вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго пут 
 Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужно 
ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах пут 
. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ожалошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу две недеље.{S} Ша 
} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видит 
ам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се жен 
„фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то с 
у: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S}  
 олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, д 
и?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је тво 
наш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми им 
ње. </p> <p rend="Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој  
 жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још здрава би 
> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика је „галанто 
/p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по год 
обар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш јед 
ј после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S 
есна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада  
ема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је  
ећ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му на 
 фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Оста 
евојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p> <p rend=" 
t">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао 
то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из те 
 такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика  
избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три да 
ти; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове д 
.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови о 
Tekst">— Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма 
{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на  
але. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оженише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста сам.” </p> <p 
рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} 
је, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, осо 
овој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме де 
</p> <p rend="Tekst">После вечере почну озбиљан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво ј 
рајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје  
ше старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живо 
ролази. </p> <p rend="Tekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја 
p> <p rend="Tekst">Сад настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </p> <p rend="Tekst 
бити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. < 
 Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла П 
одар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља;  
смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дел 
воје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако ниј 
е мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Госпо 
ле, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S}  
нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зе 
тац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита 
ле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носил 
 који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то 
="Tekst"><hi rend="italic">роваш</hi> — ознака, обележје, зарез ради распознавања </p> <p rend= 
ck</hi> (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије 
победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут усп 
ца без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост </p> <p 
е до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу 
па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп  
и Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p rend="Tekst 
акне нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? </p> <p rend="Tek 
чко мајоренство</hi> — пунолетство у 30-ој години </p> <p rend="Tekst">макао — врста хазардне к 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, 
 тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћ 
.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах к 
ekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Со 
„зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господа 
дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој  
је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p rend= 
живачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="Tekst"> 
а сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend= 
и задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини  
о запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мот 
 платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округ 
 врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа М 
лико? </p> <p rend="Tekst">— Тако свега око десет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друго ништа? </ 
ачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на  
оспођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђ 
ме опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућ 
.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређ 
служује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погле 
} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пер 
/p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога  
 Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S 
S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног бр 
сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или 
раг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од 
 дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са М 
ао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачек 
 је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} К 
d="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, 
алијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нем 
недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би 
 Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} С 
ео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гл 
ечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p rend="T 
е око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је  
два говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред 
 у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Ј 
</p> <p rend="Tekst">— Јесам, и сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам  
рекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за 
сио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Софија, или С 
одар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих  
ekst"><hi rend="italic">букагије</hi> — окови на ногама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
рмердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фашан 
p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара,  
 би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend="Tekst"> 
 кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ вр 
 чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p r 
 лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} 
а се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину. </p>  
број нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри шт 
ика, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а 
</p> <p rend="Tekst">Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p  
ећма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар 
сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што б 
 се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „га 
ењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика  
нтома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се пој 
/seg> </p> <p rend="Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> 
 цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend= 
 оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p>  
’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst">Брат искочи и 
</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, ка 
кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Соф 
 се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који ј 
 — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: „Вгаvо Kir 
 Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири 
 rend="italic">вармеђа</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроуга 
т година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј гот 
нструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend="Tekst"><hi  
ћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, 
 да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им 
ца има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од тру 
nd="Tekst">Шамика” </p> <p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p 
ло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="Teks 
о кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и пог 
евиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци 
 сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једа 
увеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу </p>  
лади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи  
 шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из 
га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, господар Соф 
знавала! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам оматорио. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, жените се. 
<p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си  
 ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сп 
оје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend= 
ака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Ша 
 <p rend="Tekst">Бал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра 
ала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе. 
 бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена,  
ра Полачека.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно 
га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јур 
 падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конц 
и опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота 
е ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође  
ра да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде  
 дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шам 
о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „ш 
у, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали. 
а њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend=" 
S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чини 
ишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </ 
 да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па 
 ноћу.{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ 
ад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор п 
ознали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, св 
">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варо 
 он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе 
ад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да 
је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да  
 Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а бо 
и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између 
ика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на б 
чно звао „ледингеш”, њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но о 
 <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још једа 
и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend=" 
идео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе не 
о пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-1 
нао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, 
игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се јед 
о господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око ба 
вољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек 
ж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја  
да га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора 
же остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају 
 од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави 
аква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">С 
подара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога јо 
е, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али  
оле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме 
 га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај њ 
 и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда ј 
ребају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зн 
} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И ка 
ши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда с 
сподар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певањ 
ро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у к 
} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав 
згубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да 
ве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су ка 
се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{ 
ајмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његов 
хтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Ј 
="Tekst">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћ 
 није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њ 
а, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да с 
е укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S}  
амче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма  
_slovo_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{ 
 rend="Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потр 
ешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst 
о му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му ко спомене мат 
амика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу,  
 воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{ 
да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми ни 
ал радо вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst 
и коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend=" 
о, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но о 
 господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p 
 веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три д 
ицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стан 
 један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци за 
рат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Tekst 
 кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да  
ера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, посед 
 Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане 
рде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира ба 
ачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и 
{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино 
ини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не 
ке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је  
у форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући у 
је њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матил 
начки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну 
изора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им к 
{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </ 
кав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времен 
букли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Ша 
е њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рам 
ко треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ак 
еје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у то 
ликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну  
ашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. 
о ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог  
а, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у  
ав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако  
 једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у 
не до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се п 
 је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао 
ралштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трош 
 дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери к 
а фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p>  
d="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцн 
ли морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам  
нотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд о 
ек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарај 
шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измеш 
штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p re 
одар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталон 
 и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска ок 
 јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Размишља. </p> <p rend="Tekst" 
играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти 
не.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови че 
Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече г 
â гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је 
ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу 
он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће  
е, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p ren 
а га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, њег 
ош и Кречару, и нико га није већма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља св 
мо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање 
ekst">— Моли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, го 
види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред з 
ао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у који 
ити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S}  
господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S 
 <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу ника 
Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; 
оничар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о то 
, — прави Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли п 
} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S}  
х у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онд 
рајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фа 
и ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је 
а је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и 
rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар пре 
 о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви с 
онде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по на 
ење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео.  
/p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је госпо 
 Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једар 
аљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Г 
ла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито 
ијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави 
 не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или 
 сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица,  
есном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Леп 
е.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад 
Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фра 
 вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tek 
 и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли о 
спођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне шт 
и.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне  
ужа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p r 
="Tekst">— Знам. </p> <p rend="Tekst">— Она не допушта. </p> <p rend="Tekst">— И то знам. </p>  
 ћемо с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће преломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">—  
 познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисли се. 
и радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изв 
офре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока,  
, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претст 
nd="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. 
ица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било 
а, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, бр 
, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на сил 
очијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се  
им задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика 
Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде н 
rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst" 
он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару ма 
оједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веров 
оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си 
анака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p 
 озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} 
клује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sp 
ekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Није 
 да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доист 
сла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, ка 
шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар бољ 
еко капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала. 
ма као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход 
 носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од 
 око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бај 
 прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али  
ма за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у  
м грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p rend="Tekst"> 
S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ства 
 брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Пау 
кључи да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову. 
 њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tek 
рији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате,  
к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, 
="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S}  
 папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом прил 
ekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S}  
може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај 
даред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде  
де како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику упот 
ла.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчеку 
човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познај 
ародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са свој 
S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; нем 
ј руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извиј 
биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времен 
о предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p 
д сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Г 
грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst" 
Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана т 
лавобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Г 
би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан ко 
р Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов 
.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која по 
аса.{S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, го 
оли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар По 
 озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, 
м шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону  
ш и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну на 
дине, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ић 
rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пок 
. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седе 
 rend="Tekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за  
а је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у р 
 живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године тол 
о њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се про 
је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купил 
ти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више 
p> <p rend="Tekst">— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ 
ekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и  
дин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> < 
е време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, 
да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">После ручка чита 
.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једн 
е смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност в 
ако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе 
јлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} До 
је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. 
амо њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Te 
оме Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пр 
 мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде  
, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Поги 
и, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрител 
mіne іllustrіssіme.{S} Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} О 
када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним одн 
ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хи 
ђе на нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим друго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше 
нда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p re 
 Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још потк 
и геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два,  
жа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратки 
рник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар  
 у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казате 
ете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншесте 
ка.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још  
требљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорник 
, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend= 
од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна ма 
коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових  
ца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздах 
твословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шами 
 rend="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— Опростите, господ 
nd="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад ј 
.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за  
а се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} К 
"Tekst">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жен 
дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су има 
он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се т 
 петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамик 
га, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p 
 на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">С 
 за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо л 
онекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изб 
много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро 
 дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} 
..{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне  
ем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Са 
оловићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је 
 припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{ 
 једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код  
даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити.  
ад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече  
е борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Ча 
у за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе 
"Tekst">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ 
 да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може по 
ите стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда 
ekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али т 
заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види им 
.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S}  
>Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се 
о Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу 
ком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је ку 
и филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да мож 
еваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, д 
крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад 
а.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби ка 
 у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend=" 
ца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од м 
е ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пар 
ну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p re 
већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у 
каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend= 
з пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео 
етнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сва 
свим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онд 
одревну цркву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без прес 
која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми јо 
ти је просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо м 
е сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да с 
kst">— Добро. </p> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити,  
један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет 
амчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ 
такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, 
ао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p>  
 сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу  
господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандил 
 четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све 
 (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупак, б 
и у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> 
реломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst">Међути 
аквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па к 
„рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити.  
а га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </ 
ји пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар С 
kst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је м 
ам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па д 
} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви  
уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на тр 
 тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Tekst" 
празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је  
те.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта х 
уцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу 
у лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта,  
</p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удат 
мао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову  
 уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам в 
ом „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем ве 
е добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на веш 
 младост лудост.{S} Бог зна није л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у  
је је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мис 
 то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се  
тији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера 
d="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост лудост.{S} 
 пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак 
— одговори Софија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ с 
е му госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне и 
сандру и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутуз 
што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су  
 како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p>  
{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој:  
kst">— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш  
е сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p 
ика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у са 
 на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио.  
Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од  
kst">— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто  
ећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати. 
<p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за старо 
а сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма 
Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, а 
end="Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p re 
ињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и д 
ког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар  
и с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Р 
е лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је ст 
ођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпаница.{S} Неће ниједна 
ило, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: би 
мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Каж 
нута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst">Профит при 
st">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </ 
амики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и 
није тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав 
ике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} 
 нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Teks 
 кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам збо 
мика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да се дец 
лугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Крибле 
t">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је и 
 уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пуш 
st">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. 
kst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ај 
ха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу ис 
је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема г 
ад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се про 
мика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погл 
кар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу 
по прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst" 
у госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу 
 путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S 
а и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на 
="Tekst">— Дед, Ленка, попевај!{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта о 
st">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p rend="Tekst" 
 баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="T 
оваче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се п 
, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p 
Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, касна 
е ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и,  
ном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава,  
и Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка,  
ши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутра 
 ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кава 
стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у  
вље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend=" 
почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно ја 
.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слат 
ш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Поп 
 га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика ниј 
<p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платн 
тивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је 
еш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат  
лачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин 
кал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend= 
бар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натра 
лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породи 
 не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два ст 
неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увре 
де редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јак 
ки, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по 
елики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у с 
м налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте  
у.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху,  
а вино није добро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који в 
тог Марка у „Campanіle di San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од 
ђара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на п 
">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пу 
, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика 
 </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лак 
ве нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путуј 
ска.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју 
е коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p>  
ашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чека 
стави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још л 
m іnfectum fіerі nequіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Teks 
ан.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{ 
л’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чини 
 Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је ф 
је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад 
end="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је  
ту запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend= 
за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst" 
дог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође 
st">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p re 
њу није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а 
те шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ 
 опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси вина, оног доброг. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и 
а се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва над 
 иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лага 
одаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и по 
руда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> 
 јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга ко 
а здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst" 
о, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад се 
ла.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, још је господ 
и, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда о 
 што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани с 
rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend="Tekst">— Е 
} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрез 
zervandis</hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tek 
Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би  
е хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је и 
ој Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="T 
а ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, 
виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не мож 
ају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ћ 
Tekst">— Добро, промислићу се, корак је опасан . . . </p> <p rend="Tekst">— Нема времена промиш 
зиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кол 
а језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} 
и су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар  
у Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p re 
де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти грофа?  
а. </p> <p rend="Tekst">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p r 
, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend 
још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, 
л” чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, 
ар чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи! 
Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прстен 
мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p rend="Tekst 
 rend="italic">Профет</hi> („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера </p> <p  
одати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поц 
вај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг коња. </p> <p  
леди, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да ка 
ао бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим  
себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шам 
мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, брков 
о.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће м 
S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде к 
а-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić,  
славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један  
.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, 
ћма му је било жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпље 
е фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара п 
своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да 
 па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се 
ера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамик 
ћ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По не 
 то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га  
Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разу 
, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак  
ти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— 
риве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа јед 
мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не  
чар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи ка 
 нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са такво 
 мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је  
олестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После 
t">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у еконо 
у се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Сад морат 
дити, и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера,  
<p rend="Tekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но б 
ве се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер 
 и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и 
ас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћ 
 сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад 
, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети з 
. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси ј 
тав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ м 
рајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју  
"Tekst">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте м 
пи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегр 
 Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући 
да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Пр 
ље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је ум 
.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst" 
о нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> < 
А у колико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске до 
, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат  
 разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, та 
ма спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те је 
ји залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Ни 
се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред 
а са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет пре 
сподара Полачека.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још за 
кулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кав 
, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продават 
овију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика ба 
t">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, го 
о, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једно 
ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p>  
d="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме про 
ј твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш  
 оста сам.” </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је р 
унио.{S} Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S 
буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва  
 узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опе 
хо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се госп 
ње плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Ш 
ерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра  
мо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здра 
кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, 
st">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
 из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео 
kst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање јед 
ти! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па опет настави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад до 
пада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то  
 је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије 
анку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу и 
} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како  
 мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та с 
а брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ 
rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </ 
 може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Бра 
 жртву принети! </p> <p rend="Tekst">Па опет: </p> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љубит” 
ила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на зна 
, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} После вечере банд 
о село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Д 
и заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом 
{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пе 
осподара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану  
{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен  
уцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога стр 
кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst 
и задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са немачким стиховима. </p> <p rend="Tekst"> 
захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће ком 
ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану ко 
 добродошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се рита 
у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава с 
уле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу”  
 је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудава 
ји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку но 
хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у 
је подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tekst" 
 врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годи 
ћи нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо дола 
ше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Н 
 кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и 
обом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend="T 
тао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst 
ало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се ди 
ко су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку 
ио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је ба 
 И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Пау 
амо као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубоп 
 поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво б 
>Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о њего 
ирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „ 
ражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па 
е бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке  
>Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Креч 
"Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Но, како ва 
љства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика ј 
 године. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трај 
е, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Tekst"> 
ежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и н 
ге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Как 
{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S 
рости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништ 
{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно 
 rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о ма 
rend="Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниково 
о да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено ти  
 Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други ст 
end="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код 
 правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгл 
</p> <p rend="Tekst">— Дакако, банда ће опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцај 
. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Tekst 
 Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, над 
 код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} 
d="Tekst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паули 
 ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџи 
Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на 
еме. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst" 
а, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине. 
ако је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и позд 
иви Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па  
 увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим 
о печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p  
зилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају дон 
атилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Ша 
 не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки 
ура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце 
о он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} Све праз 
ости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се  
офиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па о 
ског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p rend="Tekst">Да 
ази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </ 
 да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пе 
д извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, 
авно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форин 
и била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штого 
ужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> 
оринти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам 
се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим стар 
се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана 
 <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал 
де у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst 
 сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам ј 
утао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пан 
им на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tek 
очне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tek 
"Tekst">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p> <p rend= 
гла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон 
 на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{ 
 се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола про 
 истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са г 
онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра ко 
<p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав да 
о село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, н 
ачин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те,  
та вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и госп 
подар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од 
Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни  
амча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авл 
сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздр 
">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p rend="Tekst">— Какву комеди 
“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па о 
{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p 
зајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго шт 
ekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух 
 им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> 
">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чи 
т не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се  
t">— Збогом. </p> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на  
гласа о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у  
ад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где с 
врло тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље 
ung’schіckt waren. </p> <p rend="Tekst">Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шам 
ио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">опечалити</hi> — растужити </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако  
ји се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га 
а, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне форме. у о 
у хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара 
писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве  
Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те 
и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „аусп 
го бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала 
ио је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између осталих, као „особити зна 
 друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију 
После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S}  
уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуна 
 ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p rend="Tekst">— Узмите мене 
.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдов 
 је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пел 
 пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав 
уде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што с 
ој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од 
а никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси вина, он 
, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамч 
ко ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две нед 
ика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што ј 
који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао 
} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} 
сен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена 
а. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су бил 
руги пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле 
тељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу  
. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но д 
ешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољава 
је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра б 
 је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? </p>  
нт</hi> (лат. testamentum) — завештање, опорука, последња воља </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описа 
па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко пут 
 се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Ша 
="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се 
 да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S}  
тафирунг (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема </p> <p rend="Tekst">штуцер (не 
а, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Так 
иде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хо 
ме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend=" 
ве спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по  
мику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку об 
а, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости 
неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њег 
ити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест с 
Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Ча 
 последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Teks 
се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tek 
">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде сас 
â реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом 
сподар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допр 
 жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим про 
ад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се 
ам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено  
 Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
а онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишка 
дете моји гости. </p> <p rend="Tekst">— Опростити, іllustrіssіme domіne, имамо још једнога сапу 
 rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, због 
д акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра гледа на 
гледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица,  
 сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Домбров 
ју, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S}  
јза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па мо 
 је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу  
Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи. 
ардохеја кћи, која би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, ни 
ећ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге ка 
на какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти так 
у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Жалузин 
онфедератка</hi> — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p> <p rend="Tekst 
.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на ги 
ratus) — општински суд, општинско веће, општина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мадам</h 
alic">Натарош, нотарош</hi> — бележник, општински чиновник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
="Tekst">Магистрат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско веће, општина </p> <p rend="Te 
рат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско веће, општина </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
нски карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетк 
ал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимз 
 братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је био по 
пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера неће дућан 
равке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.r 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">оријенталан</hi> (лат. orіentalis) — источни источњачки 
ада, морала је бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу ма 
лим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра” 
ље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без маму 
стављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst 
 Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, 
 „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венеци 
г појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">—  
да. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два пиштољ 
мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; г 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај д 
"Tekst">—— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим  
едног кириџију. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду. 
<p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да зас 
во у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је  
м је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби јо 
х осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у к 
ује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S}  
никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем,  
н је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па 
S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tek 
треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека и 
 на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} П 
илду.{S} Катица неће ићи на бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратк 
{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst">Полачек.”  
 толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана лечник  
ору. </p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не м 
ваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дв 
ац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{ 
rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Tekst">Мимика учини пок 
 година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамнаест. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесе 
у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа на  
о леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као т 
 војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402  
hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао  
, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, 
ти, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра започ 
Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но 
да се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џиг 
, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— 
госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпни 
 је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га 
и, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за д 
"><hi rend="italic">чувствителан</hi> — осећајан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Шабес</ 
ом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ  
а неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек 
разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и 
здржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику жива 
и, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи ст 
 још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Ј 
’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој 
ндук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у дру 
шкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне. 
ојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, ум 
d="Tekst">— Ко је од моје душе господар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> < 
по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пу 
обу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три неде 
арде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова же 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследство ка 
око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не мо 
rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се 
ри виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и  
киња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског кра 
st">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava">XIX </p> <p rend="Tekst 
{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је в 
се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и  
евојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p rend="Tek 
 одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију 
е о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p rend= 
 па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша: </p> <p rend="Tekst">— Господине, шт 
 спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </ 
гровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и  
но друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p> <p  
нт, грунд</hi> (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онд 
i rend="italic">изредан</hi> — нарочит, особен, изванредан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
х” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л 
мчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и ре 
st">Чамча кошта. </p> <p rend="Tekst">— Особити. </p> <p rend="Tekst">Кошта Кречар. </p> <p ren 
у господара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве  
нда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима. 
а, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Со 
} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетава 
мати способности.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати  
ви газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за саве 
 у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће да 
је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p 
 Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад по 
држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p r 
 његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре.  
а и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дош 
значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} 
риповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука уби 
на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахт 
 стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био позн 
али, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели с 
или! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је особито. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред Шамик 
>Кошта Кречар. </p> <p rend="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешат 
оме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Н 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, п 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за ду 
дехонестирати</hi> (лат. dehonestare) — осрамотити, повредити нечију част </p> <p rend="Tekst"> 
tationem uxorіs meae</hi> (лат.) — због осрамоћења моје жене </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ци оженише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста сам.” </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прави посет 
i rend="italic">deposіtum</hi> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="T 
ја чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак по 
<p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, тру 
S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до 
ручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом  
ка у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па 
и. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет онда  
кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оставили 
ним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам  
 Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти има 
 његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цве 
 могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} 
азили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штав 
.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса ко 
ко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стран 
уда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто. 
едеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послат 
тец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је 
тника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то? </p> <p re 
н не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од  
смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о том 
 вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst 
 ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дођ 
шту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се 
као, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жен 
менат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шам 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Так 
егат</hi> — (лат. legatum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство </p> <p r 
tum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
ичега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек би 
ати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за ко 
а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрт 
p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ни 
д хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ожалошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу две недеље 
 посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p> <p rend="Tekst">Шамика Кири 
аш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, и 
згубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујз 
видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и ра 
му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави  
цњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују,  
те и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Ч 
стави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у ле 
не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшу 
варају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то 
чековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош 
сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме 
вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S}  
је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте глед 
 форме. у опису господара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос,  
неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} 
 осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо  
долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади 
а то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као уд 
стане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре,  
 је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један 
ери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће  
но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend=" 
 се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је 
а има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позов 
а није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно  
јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати,  
S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да 
ивад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад П 
о рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем 
rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће  
оби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те љ 
kst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи с 
могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помал 
а је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о  
 Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају  
 било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S}  
 кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Зн 
ина. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у 
фра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јах 
 нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумњате? </ 
олу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као екон 
ћи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто то? </p> <p 
, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Соф 
оље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће  
ска комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који 
st">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на 
Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ о 
м би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="Tekst">— Др 
аг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће 
Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту с 
може.{S} Иде за женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али ка 
јатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и остаћемо до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек 
 се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када  
а Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само 
} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, к 
 још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће б 
ито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">купец</hi 
italic">Хијоткиња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend="Tekst"><hi 
, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p rend="Tekst"><h 
д куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „ 
ом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend=" 
ста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џела 
едва човек може познати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква разлика између некадашњег и сад 
> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend 
 шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} 
p rend="Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава 
/hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни 
се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?  
проси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годин 
</p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све 
грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Teks 
ала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p> <p rend="Tekst">Кат 
ћ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту 
говарају се. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend=" 
без тебе. </p> <p rend="Tekst">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="G 
иш? </p> <p rend="Tekst">— Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p re 
е; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући,  
ај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брат 
отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Ша 
ло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} С 
теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он  
ече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p re 
га у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова 
 му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одма 
а му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом 
доначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градон 
варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце 
о, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док ниј 
дне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита  
у му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на с 
 путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да 
 У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећени 
тов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава дру 
/p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуб 
три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати,  
рцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, до 
ика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="T 
с оцем договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Ид 
у се договарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли 
тане се са оцем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> 
ика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стој 
ши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза у 
end="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пре 
е мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још  
већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; о 
Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p ren 
ло, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће ј 
 оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’  
ећ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} 
гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда 
 Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљад 
 <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend= 
сти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p  
ко Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав 
ац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће 
це покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе но 
пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S 
о што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни и 
дине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у  
се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха 
чек је удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор  
чере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да  
енебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне шк 
а први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве с 
аје ништа. </p> <p rend="Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, 
ј прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S}  
 Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Д 
је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да уз 
nd="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </ 
ошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда 
Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Н 
творен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише прост 
ју газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Коз 
> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
д матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} 
 као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не зн 
ко има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће д 
је, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се у 
end="Tekst">— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје п 
 <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ј 
иденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него шт 
 хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да кој 
н би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу 
а лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Н 
’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати н 
рени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се промисл 
да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам  
ас тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код 
амет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то упл 
којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или н 
<p rend="Tekst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се в 
{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде 
 живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ожалошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу две н 
силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га  
а ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојк 
е да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако карт 
 био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend=" 
 моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, 
ће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на свој 
ekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја. </ 
— Дајте ми новаца! </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S 
kst">— Добро вече! </p> <p rend="Tekst">Отац се не одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја б 
 и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од за 
ке, но без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S 
 тромо дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале.  
дну није испросио. </p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми новаца! </p> 
р бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> < 
те л’ ову штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend= 
калауз</hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
ет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она мисли да је њена верна 
кају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— Отварајте! </p> <p rend="Tekst">Не одговара им се. </p> 
иче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први д 
ко флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити. < 
<p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} 
к на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">армада</hi 
у отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хв 
ти, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искрени 
ве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио ш 
че што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”.  
 само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, в 
оре наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовањем Полачек”.  
дар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак по 
моа</hi> (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p re 
и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с  
 пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Драги Шамика 
ад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p rend="Tekst">„Господине! </p> <p  
пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назо 
госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у б 
 Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p rend="Teks 
нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чуј 
правити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— И 
">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{ 
аш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео 
 крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам  
ти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од 
м детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира,  
осле, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био пр 
водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Te 
улу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад  
d="Tekst">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра б 
ли што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде 
хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина ј 
е по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} П 
ангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња в 
писана, душа боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача ј 
егендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепот 
тра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то та 
 <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али оп 
сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. 
подар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заб 
kst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} С 
ћи сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може г 
 и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе да 
ekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста дв 
бе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Ј 
е дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп б 
 Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Д 
 је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је п 
> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горњ 
о ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А ка 
, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Пол 
ешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се раза 
, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали.  
у Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици м 
је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао 
 <p rend="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, ст 
><hi rend="italic">Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, отку 
га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} 
 играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвал 
 даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и  
диција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
ишел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 видио”.{S} А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем бли 
 rend="Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; до 
 све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и н 
ах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, господар-Чамчо, овде? </p> <p rend="Tekst">—  
ам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="T 
леко доносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада  
са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за по 
су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> <p rend="Tekst">— 
их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, 
мча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Откуда сте? </p> <p rend="Tekst">— Из Мађарске. </p> <p 
"Tekst">— Јесмо. </p> <p rend="Tekst">— Откуда? </p> <p rend="Tekst">— Из вароши У. </p> <p ren 
ју за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их 
 славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли с 
а да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код  
инут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p rend="Tekst">Она 
lier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
lic">галантом</hi> (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p r 
="italic">елегант</hi> (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
<hi rend="italic">ноблбал</hi> — бал за отмен свет, племство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Софра мрзе 
руштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио 
ости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће  
 га контролисати.{S} За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пер 
„виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га в 
о пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмен 
hi rend="italic">хотволе</hi> — високо, отмено друштво </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">х 
ина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога </p> <p re 
 са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље 
 дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења </p> <p  
<hi rend="italic">шизматик</hi> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p re 
е.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа  
уби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера сп 
lob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софр 
амика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} Довео ј 
іn Herz іst Horst der Lіebe”.{S} Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па зап 
сле срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возб 
— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда га. </p> <p rend="T 
е излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан 
 </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst">„Поштовани  
војка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако м 
 куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p ren 
d="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бо 
ноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да  
мо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Софр 
аруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча нат 
lic">твојега</hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ка задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, 
а се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрада 
ед капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p rend="Tekst">Шамика је био добра срца 
Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S}  
d="Drop_slovo_Char">К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли  
 плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше госпође поб 
nd="Drop_slovo_Char">К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчек 
 <p rend="Tekst">Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је,  
шици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној за 
d="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у 
 могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, т 
 а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу ком 
Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је от 
име што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуд 
 да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ с 
е Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики  
и Паулину. </p> <p rend="Tekst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамик 
p rend="Tekst">Ујутру исплате бирташа и отпутују. </p> <p rend="Glava">Х </p> <p rend="Tekst">< 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">и ниње отпуштајеши</hi> раба <hi rend="italic">твојега</hi> (ц 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">отр шос</hi> (фр. autre chause) — друго, друга ствар, н 
фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај бр 
ар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S 
 противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но ј 
="Tekst">— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда ст 
е већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господа 
журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се п 
јски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за  
="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та бирт 
постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Х 
у.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било 
.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варја 
се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S 
 двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{ 
у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па п 
ове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Прође „визита”.{S} Профит 
 (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">абент 
каће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера своје 
S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и дон 
товање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Ч 
 чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријате 
 па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Teks 
рена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
бедилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пета“)</hi> </p> <p r 
rend="italic">Abalienatio</hi> (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење </p> <p rend=" 
гој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта  
 и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до 
ма све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p re 
 већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа г 
 знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и мно 
— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не иштем ни крајцар 
о, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет”  
добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска а 
 су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понаш 
фино немачки.{S} Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и влади 
задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а оч 
nd="Tekst">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изн 
амика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а о 
 пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однес 
ећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је мора 
вићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна 
ба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталож 
 са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је  
 другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим 
ног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.{S} Сенатор је д 
.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље дао моју кћер, 
t">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па ч 
 одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је 
азмишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца 
правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је м 
ао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од 
ење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој 
алио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина  
а и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од  
неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек  
а заправо још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт 
Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар  
ром; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код 
ју дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађи 
е то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту 
ад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је 
p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava">XIX </p> 
p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ћ 
 оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S}  
ћно! </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па од 
ка увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. </p> <p ren 
а, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> <p rend="T 
/p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">XXVI </p> <p rend="Te 
ekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па  
ђује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на дале 
Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је 
чекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </ 
ман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p rend="Tekst">драстичан (гр.) — груб, снажан 
ака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу  
ешта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери ко 
 и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити н 
Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац 
амики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у 
чијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend="T 
тпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; мате 
 кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом 
емити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли с 
а, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабер 
 зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће м 
kst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријате 
 извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} К 
 покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа 
о што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио  
 Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пр 
аци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штран 
ка се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Ота 
 rend="Tekst">Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била про 
 <p rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и  
ековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпо 
ао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају 
вити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да в 
”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p ren 
у вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се о 
о иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. 
ати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на о 
а кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен б 
ан, десператан</hi> (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
мике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} О 
ше писмо: </p> <p rend="Tekst">„Љубезни оче! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети 
већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „ 
и пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутра 
о вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово 
.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку ст 
и жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у  
бротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузн 
а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још данас. </p> < 
 седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо си газдовао: кол 
ешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа 
це узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда 
ице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој г 
уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, 
то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пру 
 облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра 
ма и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује  
{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопа 
> <p rend="Tekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо  
ка сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем саста 
, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен 
ли. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више задржав 
е суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем 
 rend="Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је 
ар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће м 
">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво,  
фу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко 
ику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не и 
зу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нис 
мо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
 је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за ње 
ски, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, п 
ару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој ве 
S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече гос 
сиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња 
alic">oculata</hi> (лат.) — комисија за очигледан преглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
м познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> < 
 њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика 
ере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S}  
Какво неописано смешење, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p> <p rend="Tekst">— О то 
рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то  
rgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срц 
је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа 
лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продај 
на да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе 
а Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ ви, Herr von  
о сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђав 
 уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује 
ови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прат 
овати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p 
и се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце  
ваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Ша 
 школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколи 
 Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу 
 се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и  
.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или какви 
и крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч ошт 
ekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође. 
о, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за  
ни, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара 
">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону 
, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на веша 
рдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим ствари 
алу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен 
а плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} П 
ом. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и мног 
ослов. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. < 
ма више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакри 
 стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Креч 
ти, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки 
ересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследс 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рохујаше неколико година. </p> <p rend="Tekst">Ша 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви т 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још је 
дноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у друг 
ак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него 
м животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу ка 
игне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји  
ол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Со 
„В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај ме 
kst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали  
и.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољ 
{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још п 
рсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p 
рао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вр 
">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад ј 
у један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би о 
 уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много  
ају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После 
рт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео 
шао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутр 
 наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у цел 
тшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S}  
утовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све  
 пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark poc 
рач узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други  
чући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена дв 
еш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај 
а ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Te 
пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кра 
то допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика;  
 платна. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Ч 
ак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет да 
p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се 
свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима  
у.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Соф 
 коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро  
да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прим 
 стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p r 
нуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер 
сну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend=" 
с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Б 
 џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за ст 
зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календ 
 Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени  
оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живе 
 са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{ 
а опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’  
 на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стиг 
="Tekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још 
чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Teks 
, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други  
; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте 
 жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, су 
 Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал 
 држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. < 
p> <p rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> < 
ики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се 
ну метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst"> 
 Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва  
оже казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као ш 
је имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке прво 
лу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „каз 
а; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови  
 — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао  
раузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде н 
ш има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и поса 
е.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, п 
зобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта по 
говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. </p> <p rend="Tekst" 
дна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се г 
ар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако  
ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро  
у, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти каже 
мика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет д 
а столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p ren 
ишт’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам п 
 зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шт 
рвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па 
овом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{ 
та је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо.  
и дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца манше 
икако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен  
аљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође 
р, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди  
ек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „ту 
сле три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лага 
еника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а ј 
ира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... 
 и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољск 
 ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">—  
па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} П 
ађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности. 
употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзор 
уги бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">—  
nd="Tekst">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и пој 
знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту пријатном, < 
, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју 
ру? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја  
 ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти прокл 
d="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend=" 
а већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривај 
ини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих  
нажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Соф 
ом преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са го 
Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде  
али, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p re 
 сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће в 
сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке пок 
Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Н 
 у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се  
дар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек 
огосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле  
аћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у з 
јати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у б 
 — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти  
, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром  
д је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, к 
бе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, 
о, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна 
, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља д 
низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у св 
/p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нис 
 мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је К 
ао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред таков 
st">Размишља. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао проц 
, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има  
S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их о 
ило да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два ш 
спођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и и 
"Tekst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се  
иједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака 
Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst">Господа 
мику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа  
ју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики  
Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend=" 
а, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипу 
и је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш н 
сапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима 
у, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend="Tek 
ија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, вид 
 и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи 
 тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо че 
екао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јо 
г калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право ка 
} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него 
 били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у до 
Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p rend="Tekst"> 
.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види 
ав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све д 
ађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, о 
Tekst">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после  
, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p re 
 баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уз 
ји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а 
t">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар 
чар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у  
 с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује 
плавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— 
пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но тр 
ц почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Св 
у ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не дође, он 
и питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Ч 
ву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па  
ећ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{ 
твар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst"> 
и не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувозем 
ио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом 
био, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле,  
ти где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам против 
скрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ 
ад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Tekst">—  
еби из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога жи 
, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шами 
ам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека ве 
 а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, је 
> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госп 
ча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме  
, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, ал 
 свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је 
ка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S}  
једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друг 
о себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим  
S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруца 
тествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Ш 
 Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p rend= 
ити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Поди 
Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље го 
ола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">—  
nd="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали 
шки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst" 
 из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. < 
p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђела 
"Tekst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање  
 <p rend="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— Опростите, гос 
} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пиш 
 rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ ка 
ице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони  
т, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други  
 У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду  
мимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; в 
, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S 
уном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S 
ка преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="T 
о испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошит 
друму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бит 
ој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац  
d="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{ 
в вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p  
мам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати 
рајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њи 
више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико ј 
а брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се 
ве, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ва 
квом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p rend="Teks 
S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="T 
мика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S 
nd="Tekst">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој  
писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је  
су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су  
пањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p  
Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на  
удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend= 
и, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све с 
ика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли  
 калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чам 
ти, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де с 
је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Б 
је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј”  
.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује 
ребати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кре 
{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шами 
д дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{ 
има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Ша 
rend="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели н 
 и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, 
 дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду упра 
ије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан  
адоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам 
ко, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу 
 Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она 
 њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> 
ни, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран  
ећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти  
писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена рад 
е како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S 
и моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби би 
ек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „к 
олу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst 
Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не 
р, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром  
.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји  
ног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, д 
 Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживет 
ам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће 
 сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се не 
аки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћем 
, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S}  
гу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путо 
 ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао 
е.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта ми 
-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар 
већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове,  
је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наск 
оверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фр 
чинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венг 
шевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаш 
 га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши. 
е и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са с 
етку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете в 
ђен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте, Herr von 
 Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад пад 
више, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми де 
; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам 
о, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано 
лажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско в 
овац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера доби 
кидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у с 
инити! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па опет настави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад 
 Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{ 
’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћ 
је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али  
 могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’  
отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да 
ошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и на 
о даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је ј 
ље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још п 
кој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кра 
за узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се 
и што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу 
мча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="T 
вадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи о 
 допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И  
и к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је јо 
фра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да  
 изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за уда 
end="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налев 
е, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p> <p rend 
били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био пр 
ма доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћ 
/p> <p rend="Tekst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фа 
дио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрд 
не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елега 
Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tek 
л, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> < 
нар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и 
ekst">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражи 
јаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја 
Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђав 
д тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасен 
дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— 
st">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте 
сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код кућ 
ави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као д 
бошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се 
ош једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно покло 
најдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја 
а једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика  
 После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели,  
ка кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— 
рости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред руч 
о врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе 
и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p r 
опова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет 
> <p rend="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Никола 
то. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst">„Поштова 
 се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Н 
Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да 
само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи,  
у се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био ко 
Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад 
ви’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га коват 
kst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Са 
ји је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лав 
сељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле 
мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к  
дили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адво 
р је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. < 
>— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
с је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све испл 
н дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">—  
ња; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p rend="Te 
рвом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала  
сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може к 
трах изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче 
 да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа,  
 женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срц 
, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, не 
не, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p 
} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S}  
st">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Со 
ба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранит 
мча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Не 
але се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на 
/p> <p rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p  
о сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — ре 
 руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица  
е танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокал 
е.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није кр 
 нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си добр 
ре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је оса 
ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ 
 Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпо 
 да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом саст 
 се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ 
Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш 
осне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst" 
е знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. 
="Tekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се по 
rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Со 
 коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исп 
 после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{ 
 ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба 
ле ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће д 
, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Л 
т, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ ка 
рију за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране к 
е девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго пред 
тим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплета 
rend="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S}  
очетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсен 
 изводи.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једн 
ује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је  
>П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже 
ти.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терез 
говци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да  
у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била  
рији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што,  
нде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Teks 
неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend 
rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — ре 
 или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, ал 
} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} 
nd="Tekst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин коч 
а столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обичн 
и Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари.  
р Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год 
е војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, г 
nd="Tekst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „ 
p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељ 
nd="Tekst">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је  
ле, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може 
S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. < 
. </p> <p rend="Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. 
пу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на рева 
чините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Нагр 
 њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујз 
исам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој ду 
нути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан дов 
ти, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то б 
офра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чва 
 био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им с 
="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, ал 
">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени 
 и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види 
право у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p r 
радну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па господар Софра започне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, 
оле” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тих 
 кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак 
оје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{ 
 на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га пре 
вао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница” 
 да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он куп 
е у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па св 
се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док и 
st">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му 
јла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом  
, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако  
а ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће ве 
ни.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као 
ekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам 
ена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и  
рух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се 
кужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долаз 
ићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш леп 
џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} 
">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и кви 
нда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{ 
 не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамч 
ра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је тит 
осподар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; П 
 коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, д 
ња, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како 
ицу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, дру 
е да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S 
kst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо л 
мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било  
што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као  
бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="T 
у до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, д 
 лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз  
нда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валов 
сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је 
.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела ка 
нски филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да  
е неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду 
оли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је д 
ашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш с 
 ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Т 
ти крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај  
ук и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, ка 
а, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици с 
 То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно 
рота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а  
 на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то б 
е као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата,  
гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tek 
 за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је је 
арца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби 
, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати 
nd="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар са 
лу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p ren 
мбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли о 
 још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета,  
ио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји 
о што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно  
овац. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">—  
очи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи? 
 срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, о 
 говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро п 
неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацим 
 је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали 
даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци б 
д беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ 
коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико  
ћи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала  
пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно мес 
е могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са ма 
почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p 
ако ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку упо 
rend="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав  
умње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, 
е боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирт 
се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха” 
 лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па ј 
ки венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако  
т дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће т 
примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га 
 и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p re 
 човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђа 
а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да ј 
раје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао;  
 без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару  
н, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полаче 
е метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за  
. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је 
м је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било 
 па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики  
н; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не к 
ра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, ати 
н, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавил 
антно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до 
беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу 
Tekst">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си  
 сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па  
љине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао 
тародревну цркву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без п 
ка која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми 
атили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад 
 одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до п 
Chevalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p re 
 једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudea 
ија, па бекрија! </p> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје д 
и су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tek 
ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост 
сам, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не 
 Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нис 
Да ти је просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћем 
 згорег и новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се д 
лина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па усрећите је. </p> <p rend="Tekst">— Примате мој план 
 Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинут 
као обнезнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да уп 
кајцу не уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у мех 
ут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти 
ажног разговора. </p> <p rend="Tekst">— Па говорите шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно до 
kst">Чамча чита. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је т 
ецова и прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије 
го је израђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да идемо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, х 
октор тако каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћем 
офра брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо  
мчине враголије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, поглед 
ла, све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и  
ми је моје муке. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби  
ваће те у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend= 
ватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака  
 Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst" 
 али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно ве 
мо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би  
т моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? < 
 добро намалати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’ нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах с 
о мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend=" 
скоро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте  
 ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли,  
о не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, д 
нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се договорити? </p> <p rend="Tekst"> 
умилно се смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> 
офра се насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква ср 
 шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас  
st">— И то знам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од мој 
е да се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сва 
ајд’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за 
олем са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па к 
Шамика замишљен. </p> <p rend="Tekst">— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">—  
иће ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми  
 би’ тако рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— 
а би’ и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешт 
и рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име 
, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst" 
ло у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра н 
му било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је мо 
купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу м 
"Tekst">— Добро. </p> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудит 
д тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то н 
ломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа 
 живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док мо 
амо да испитују. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. < 
и’ у Талијанску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти  
едну забележену. </p> <p rend="Tekst">— Па иди једаред! </p> <p rend="Tekst">Друге недеље спрем 
="Tekst">— Хоћу. </p> <p rend="Tekst">— Па гледај једаред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се св 
од посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста 
бучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Д 
ђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} О 
реће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— Можеш гледати к 
S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на такв 
hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. 
каже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра 
и још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији доне 
д то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на п 
 наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маск 
{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, ал 
, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нис 
 овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> <p rend="Tekst">„Љубезни оче! </p>  
арданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра ј 
 не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „ 
">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати 
ет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покр 
збити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно 
већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио ј 
етсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око дево 
 Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце и 
евати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре;  
адан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устал 
ди бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет 
 да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре 
ти, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Ш 
"Tekst">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет ов 
 дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} П 
Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица 
S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tek 
у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школ 
и је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви пок 
за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, 
 вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине до 
о у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Тре 
>— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме нат 
о Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка. 
на до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет 
и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не  
х Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је  
 спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и н 
рао.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све  
лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо  
радан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред о 
ече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ 
шта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је? </p> 
јој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски 
 на жртву принети! </p> <p rend="Tekst">Па опет: </p> <p rend="Tekst">„О кто, кто, Николаја љуб 
чијаш према грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће  
стре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа  
е, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко гла 
већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шами 
ки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ из 
се Шамики клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела,  
 по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> < 
Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </ 
 нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мр 
Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па те 
} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име светог 
 </p> <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p ren 
ј последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се извр 
 Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамик 
адоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако к 
како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брат 
 из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да  
је писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себ 
и да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој ку 
ити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ћ 
не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај  
ти.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, б 
во до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати 
ени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно уд 
 у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величи 
е, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{ 
; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа 
 шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац  
"Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме 
 затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерал 
а сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Te 
прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Милане 
се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но р 
нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, пос 
ећ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио 
ино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Слов 
лији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу. 
kst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу  
{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерна публика.{S 
је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зн 
 се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет пос 
детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и пост 
а ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држа 
л’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да  
трукама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест к 
ekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> <p rend=" 
 као бесан. </p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екст 
Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро  
ку.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и 
мика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst 
t">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве н 
ре и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка дол 
 Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило  
е на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику 
менио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под к 
лице начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за оз 
>— Јесмо. </p> <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да 
рот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Кинижи Пал</hi> — истакнути мађарски борац против Турака и XV  
удео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и х 
кочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за по 
теви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Ни 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">палатин</hi> (лат. palatіnus) — великаш на краљевом дво 
наменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског,  
а Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара  
ет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као Ест 
о причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </ 
Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто до 
ије у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кр 
и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p r 
ене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једна 
ного да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може поди 
ако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дуг 
естита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно и 
о је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а с 
т као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хт 
е окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг,  
виси, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су гот 
о, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о тр 
 је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је шко 
 манчестар</hi> (енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и жен 
тинијан <hi rend="italic">(Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле)</hi> </p> <p rend="Tekst"><hi 
 кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p rend="Te 
ве грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одвед 
и.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, п 
p> <p rend="Tekst">— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? </p> <p rend="Tekst">Армиција 
 при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? </p> <p re 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пане добродзјејни</hi> (пољ.) — Милостиви господине . . 
заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док 
ракова, „венецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан м 
 „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице  
 паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кро 
 кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије 
онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ћ 
емао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сан Паоло</hi> — кварт у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi  
куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, бр 
="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му н 
; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Ле 
и сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онд 
Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака 
птати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамч 
лепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика  
nd="italic">шајн</hi> — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног  
су избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме  
ш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Ма 
цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зи 
чке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p 
упио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући 
 тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге  
мачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као н 
т као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једн 
="Tekst"><hi rend="italic">par plaіsіr (пар плезир,</hi> фр.) — из задовољства </p> <p rend="Te 
ак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">цента, цент 
од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p re 
исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је венеци 
љаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му  
и.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младос 
 Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{ 
ekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битк 
о удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; та 
 као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај те 
понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хо 
о су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње  
вара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, до 
не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S 
 још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „ј 
то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског  
угом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у живот 
држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају  
кан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па  
Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па господар С 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend="Te 
 су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p 
луга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им ра 
<p rend="Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend="Te 
оји дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си мл 
 тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша: </p> <p rend="Te 
само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву жива 
асицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година 
="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> 
c">нах Париз</hi> (нем. nach Parіs) — у Париз; <hi rend="italic">нах Лондон</hi> (нем. nach Lon 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">нах Париз</hi> (нем. nach Parіs) — у Париз; <hi rend="itali 
енада</hi> (фр. promenade) — шеталиште, парк </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">propter deh 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пармезан</hi> (фр. parmesan) — фин и укусан италијански 
 рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве 
кусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst"><hi 
"italic">процес</hi> (лат. processus) — парница, судски спор, поступак </p> <p rend="Tekst"><hi 
end="italic">процес наследствени</hi> — парница о наследство, о имање које има да се наследи од 
italic">causa litis</hi> (лат.) — узрок парнице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">каштига< 
<p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p rend="Tek 
а на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путоват 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пародија</hi> (гр.) — смешно или подругљиво подражавање 
је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büs 
путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Соф 
на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ партија? </p> <p rend="Tekst">— Стоји. </p> <p rend="Te 
t">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задо 
дан касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много  
о је његов брат.{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p 
 на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пе 
подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tek 
мча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па  
ине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је пр 
} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и  
аљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави честит адвок 
имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелник 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пасија</hi> (лат. passіe, фр. passіon, итал. passіone)  
 сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p 
це да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра  
пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу  
 па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије госпо 
ило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благо 
 понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, погађ 
="italic">Селадон</hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а;  
просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госп 
, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да  
 носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та 
 година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{ 
ико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу 
обра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера,  
сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранч 
ад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не покли 
 и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </ 
ћи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">патрон</hi> (лат. patronus) — покровитељ, заштитник, св 
но.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрн 
кав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам им 
p rend="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао 
на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест 
итају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико да 
Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље  
учница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p>  
рити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па усрећите  
иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном прилико 
, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S}  
Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пи 
Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет иг 
варају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан. 
ти се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана 
н, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се стран 
 и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Доведе  
Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} О 
колностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину. </p> <p rend="Tekst">Странац отпутује, но скор 
договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Ша 
или Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, ишт 
— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје с 
е шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав 
>— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Пр 
Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” 
приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших  
аци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и 
ар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика поглед 
ишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час т 
ви чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Певајте! </p> <p rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, ал 
евет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад з 
ом оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у из 
вакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула 
певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О  
 је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у 
оји би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек п 
је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар 
и. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти и 
) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p rend=" 
</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајестет 
.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Т 
уге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, к 
и вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друшт 
и у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend="Te 
у је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се  
"Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst Horst der Lіebe 
rend="Tekst">— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ј 
певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би с 
енгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају 
рње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пегаз</hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који 
 после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту до 
омака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамде 
о година вам је? </p> <p rend="Tekst">— Педесет. </p> <p rend="Tekst">— Соколовић је био педесе 
 је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће на 
 мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера  
 ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p 
и; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет  
нуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело и 
радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">Али само т 
дној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто  
ране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} На 
 Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгл 
</p> <p rend="Tekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две годин 
тном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло,  
лого, господине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не може бити, с 
о балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} А 
. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај ње педест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац,  
вљати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се  
ра је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као 
оке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма  
гу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умр 
о се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њ 
еног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у 
тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шами 
ма Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p 
>тихој пустињи”... </p> <p rend="Tekst">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два  
п, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепш 
.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад ч 
Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало 
сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурм 
ekst"><hi rend="italic">Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанско 
st">— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била;  
— по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни бого 
ити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није уда 
 кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и 
ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар 
од себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на ст 
 парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео 
пио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жал 
ари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пер шнас</hi> — из шале </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
к и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића в 
оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео. 
ему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није им 
ан корак. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да је 
адовољан. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња,  
ekst">Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, над 
d="Tekst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека 
ринти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Пери 
офит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на 
ству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живе 
 Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према  
ти?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био  
— да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но  
е Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу до добошара, жене и деца око њих, па кад ј 
ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{ 
шара.{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, гл 
подар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добр 
вака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није 
егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта 
 то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамико 
нти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на  
 Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за це 
p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту 
ка, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бр 
губи утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну ру 
Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Ка 
рављати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Te 
 коњ ознојени, јако је морао јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, 
</p> <p rend="Tekst">Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p rend="Tekst">И доиста, 
а сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га са 
rend="Tekst">Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форин 
и. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он  
е од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{ 
е не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, а 
сплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иш 
а дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, оз 
децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шам 
таријег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, 
лу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — 
Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи к 
учена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог д 
лиже. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p rend= 
 па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с 
 као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми 
ера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p ren 
ладост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто новаца, он 
ђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да ж 
жасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере 
 се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">Крај котиљону.{S} Котиљон се 
 њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, ал 
, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо 
а дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута ј 
 </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само 
ра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере  
напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скин 
ио код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више ч 
уњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац ви 
 кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у  
устили. </p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да  
ртије оца. </p> <p rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати 
опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао  
 се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му о 
 је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, 
ог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и п 
.{S} Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантаз 
 и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, к 
/p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека п 
е преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек 
} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p ren 
оба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши 
 нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, де 
 у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као 
S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер 
</p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати жел 
ивад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годин 
ише ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и к 
сује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест 
 лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, н 
медију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне, он опет т 
ме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, 
а, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело 
.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столиц 
ли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред бирт 
дранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из  
збере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере  
ли се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на њег 
кола. </p> <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ д 
одар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му до 
орио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њ 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој П 
те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па 
 уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да  
му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће  
и га. </p> <p rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S}  
али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, рава 
сподар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софр 
p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="T 
у. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Как 
ика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра 
аш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па 
 и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend=" 
кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а св 
е на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
 од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">Д 
— На вашару. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку к 
 буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане 
кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} 
заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> < 
теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испава 
вамо к мени ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац  
гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодуша 
Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су 
 Профит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба  
у много ни мариле. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се р 
одски коњ, — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан н 
Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и п 
и сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.{S} Пера на коњу 
ава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњуша 
Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ,  
дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али  
ије имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни н 
арски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочиј 
 свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог ко 
ма никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро 
се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Н 
 је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати но 
дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгле 
оговору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне 
хану, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пер 
> <p rend="Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst" 
нерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера пр 
одне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} 
речар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчини 
="Tekst">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона сир 
rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је  
е да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пер 
 са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда 
али лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А зашт’  
. </p> <p rend="Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју 
>Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, и 
 види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Ве 
 одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила 
ијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и 
оји је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је  
у су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> <p rend="Tekst"><hi 
коња водити.{S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p ren 
 кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану ил 
пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у 
о било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у  
кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контролисати.{S} За д 
 нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућа 
но. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend=" 
ним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тој 
то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра 
ада кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ би 
 сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за  
умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију,  
ан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год 
 године до године. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} О 
додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 (нем. musіkalіsche Dіchtung) — музичка песма, композиција </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
 ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јешче По 
Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Jetzt mus 
"Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост 
адоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S}  
 и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кинстлер 
 фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш да 
нез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.{S} Младе Шваби 
и.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошиц 
шава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} Довео је у „удив 
фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst Horst der Lіebe”.{S} Кад је отпев 
вор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће </p> <p rend="Tekst" 
ија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
јаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у пол 
е дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви с 
о има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ  
ро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend 
ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst 
у форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „аусп 
и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А 
 плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака!{S} П 
Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под ст 
роји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година 
d="Tekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на п 
.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> < 
пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за 
i rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Соф 
ћан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, п 
ка, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се.  
кови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> 
ње, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седа 
, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после ж 
rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разг 
ко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} 
гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па 
</p> <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак б 
ња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет,  
им од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ о 
евер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Ју 
="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p>  
 у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> < 
а је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и  
пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пета“)</hi> </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Баја 
девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше 
ог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па к 
иш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ им 
S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивал 
о Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} 
 имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је 
евојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је 
} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да је већ боље, наде и 
ран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се  
кој је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старо 
rop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда долази Ленк 
 могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много ст 
{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и т 
он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њи 
 други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш 
ту, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пета“)</hi> </p 
вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, ку 
драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено. 
ко се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпо 
hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
к’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p ren 
ане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по старом о 
е довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опет данас ишли?{ 
/hi> (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p ren 
">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ в 
но побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за  
 четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миљ 
st">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend="Tekst">Варошки ии 
<p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ на 
} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају р 
Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из куће, 
и успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести в 
{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробн 
 шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас 
ју, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p>  
 </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. < 
ити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће с 
ити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушк 
ре него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava">III </p> <p 
, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{ 
 каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свр 
м. </p> <p rend="Tekst">Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ћ 
va deі Schіavonі”, „Пијачету”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог б 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пијачета</hi> (итал Pіazzetta) — трг у Венецији </p> <p 
але, фондамента, „Rіva deі Schіavonі”, „Пијачету”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где 
 проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или ви 
{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога оп 
е да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и он 
в, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели н 
 га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је морао јурити.{S}  
 би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе ко 
> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покр 
гура, права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где ј 
овници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} 
и. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p  
ков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а  
ала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, нег 
ни часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта  
му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се 
с рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутур 
уо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не боји 
извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ 
/p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Св 
плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, 
нити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p rend="Tekst">— Дајете 
 опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар  
ојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта го 
азе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код к 
о их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мал 
ди Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седн 
донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами ј 
, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да 
} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете 
замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p re 
оге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, кој 
<p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst">У бирти 
и и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се  
и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p> <p rend="Tekst">— Бог да му душу прости! </p 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пикантан</hi> (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духо 
, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p ren 
"Tekst"><hi rend="italic">pіccolo</hi> (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, 
 ниједног коња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца 
њи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, ма 
 њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јест 
једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу  
д грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умр 
ежио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst" 
мрда га. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst" 
ајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нем 
— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> < 
ста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не м 
Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опа 
код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографи 
end="italic">билета</hi> (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
st">Прођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венециј 
је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да п 
. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. < 
осле му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се вра 
p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p ren 
мика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи 
и писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из 
ормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, 
ош писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и  
прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша. </p>  
ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, није још писао.{S} Додуше, 
 уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писм 
ћ</hi> — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у св 
 доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли пре 
тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, 
питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, 
ekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да  
Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када  
и господару! </p> <p rend="Tekst">Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али ве 
d="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Со 
 курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како 
 rend="Tekst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је 
светити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Teks 
 преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра 
 Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али 
 Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} О 
јзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, п 
дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S}  
кмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и си 
писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Љубазна Л 
 rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод  
 мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље 
и се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се 
 од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, је 
>Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да рад 
а”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај моле 
 се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде 
чате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из  
раги Шамика, </p> <p rend="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опеча 
и. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </ 
е то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. „Фиш 
 Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зар 
езано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} 
ча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p r 
иликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> <p rend="Tekst">„Љубезни оче! </p> <p rend= 
 пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови, запеч 
t">Кречар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорав 
 свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће б 
мике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умр 
обе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то пи 
да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Драги Шамика, </p>  
, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза узме писмо, 
ш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S 
исмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је  
="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p rend="Tekst">„Господине 
} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако  
 то? </p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онд 
nd="Tekst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писм 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита писмо. </p 
 дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли пред 
а пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да н 
<p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је так 
"Tekst">Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у 
же. </p> <p rend="Tekst">— Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. </p> <p rend=" 
осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики 
да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} 
у на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend="Te 
 </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сокаку. </ 
 </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се 
вањем Полачек”. </p> <p rend="Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије 
="Tekst">Ш. К.” </p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма к 
нети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је  
и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не веру 
 <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча чита. </p> <p rend="T 
 се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика проводи време,  
ски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам 
а Кирић, адвокат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачеков 
га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако гласило: </p> <p rend="Tekst">„Благородн 
ек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend="Te 
е мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S 
 пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p 
ри муске</hi>тара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p rend="Tekst">драстича 
леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је 
} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Изви 
st">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је  
а вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам  
p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био  
rend="Tekst">— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">— Поздрав 
 посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали 
ног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три н 
а.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест  
talic">pіta pіtae sіmіlіs</hi> (лат.) — пита пити слична </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Дакако, банд 
 rend="Tekst">— Како је испао профит? — пита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро; боље не 
="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Крако 
nd="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од  
Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S}  
 је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за г 
зиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она  
јаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко  
 измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамик 
 </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst 
">— Није могуће? </p> <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то 
t">— Али колико? </p> <p rend="Tekst">— Питајте њу. </p> <p rend="Tekst">— Али колико си примио 
болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како бо 
ст ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чам 
{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они  
и понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се сме 
ве хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да исп 
="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још  
> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити 
озове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а 
ва комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S}  
 стане. </p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер.  
год хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса 
а питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога смо требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћ 
лантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мо 
ка. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend="Teks 
из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="T 
 <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати?{S} Не 
p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми  
ти?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </ 
> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Te 
не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка у 
дговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати 
p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога с 
> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend="Teks 
 Софро? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend 
ата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се 
о село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у д 
p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питати!{S} Бекрија, па бекрија! </p> <p rend="Tekst">—  
уда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за дру 
 Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Отк 
{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких ф 
">pіta pіtae sіmіlіs</hi> (лат.) — пита пити слична </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">plum 
 части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило. 
 целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p r 
апоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то 
"Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend=" 
то друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пи 
тили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и ов 
 Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S}  
гра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend= 
 rend="italic">пунш</hi> (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сок 
) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шизматик</h 
та скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мо 
nd="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породиц 
ијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та  
би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви  
 кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, п 
ке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао сво 
</p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend=" 
 натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове 
, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> 
лати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак бол 
ом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> <p rend="Tekst">„Љубезни оче! </p> <p  
анске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је о 
е зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући 
ни да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду готови,  
 јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један кас 
та не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плач 
н ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви зн 
у форинти. </p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, по 
ад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је  
S} Дођу сведоци. </p> <p rend="Tekst">— Пишите тестаменат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики ост 
момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључ 
 капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара,  
 rend="Tekst">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џепови 
у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија; на ова 
</p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Са 
прези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сва 
у.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди 
 <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="T 
и, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра м 
kst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шег 
ти, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад 
ла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p> <p rend="Tekst"><hi r 
kst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и  
 о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Крако 
м и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек 
} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{S} Завије у 
ад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било ј 
а се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — говори кроз 
, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мал 
rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било о 
 </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да вам ка 
 своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остан 
 је. </p> <p rend="Tekst">— Примате мој план. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три године 
 тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S}  
сподар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да идем? </ 
 није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако 
цијални велики бркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута 
огне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. 
а мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{ 
?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш  
да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то  
две капље једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће јо 
.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — изл 
м сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуци 
у, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пер 
 ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p r 
 rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд,  
па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамч 
 узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „ко 
сподину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само пре  
> <p rend="Tekst">— Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но  
дар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, п 
д, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом с 
осподар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S 
овати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">— Платна. </p> <p rend="Tekst">— А за продају носимо нешт 
.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне п 
о, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па зар тако дале 
 по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} Н 
, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend 
чина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполит 
 разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, госпо 
Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, 
н дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и  
азни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто  
} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад ш 
су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па х 
и, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p ren 
чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати 
— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </ 
 кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет годи 
p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлеску? </p> 
би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњ 
е”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући го 
t">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са плат 
ко дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Крак 
уће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му ј 
и, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих,  
 плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — лицитациј 
” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти  
ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми с 
rend="italic">Лидо</hi> — чувена морска плау Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ло 
 и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, гото 
ставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} 
 rend="Tekst">— Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више з 
н”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и т 
 жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост  
о.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су и 
е разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава,  
твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плаче. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам највише изгубио, н 
невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, п 
бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој 
<p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиниц 
Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо 
</p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ јед 
</p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p  
е? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од 
ако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете  
еће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њ 
раставити. </p> <p rend="Tekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend 
ије добро? </p> <p rend="Tekst">Они још плачу, јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је вр 
 жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Tekst"> 
 што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вави 
пова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лагано даље пу 
се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро  
</p> <p rend="Tekst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а ко 
kst"><hi rend="italic">par plaіsіr (пар плезир,</hi> фр.) — из задовољства </p> <p rend="Tekst" 
ј његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у  
ћа, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући гра 
фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек </p> <p rend="Tekst"><hi  
i> — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим сту 
ахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић </p> <p rend="Tekst">шмајхловати — ласкати улаги 
сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p> <p rend="Tekst 
alic">венгерски шљахтец</hi> — мађарски племић </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Венера, В 
<hi rend="italic">немеш</hi> — мађарски племић, властелин; <hi rend="italic">немешкиња</hi> — п 
 коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p re 
лин; <hi rend="italic">немешкиња</hi> — племкиња </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ноблбал 
alic">ноблбал</hi> — бал за отмен свет, племство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ој, чер 
рму </p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада </p> <p rend="Tekst">шкопац —  
"Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} Пера још не плаћа. </p> <p r 
ует</hi> (фр. menuet) — стари француски плес </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">миндрос</hi 
(фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">коше 
} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још је 
ле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и дв 
 <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p 
е низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало у 
{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{ 
агуна</hi> (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак 
о мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">латов</hi 
</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, плиш </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">калауз</hi> 
дина, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати 
"><hi rend="italic">Месопотамија</hi> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p 
е јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинам 
 стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прст 
н је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> <p 
пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође.  
rak!” </p> <p rend="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, 
о се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: „Вгаvо Kirić, bravo Frau von Svіrak!” </p> <p 
во. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p rend="Te 
к није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Испове 
и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један  
адала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> 
ла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца плачући 
 стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а н 
је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су д 
ње.{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе  
осу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p 
ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
hi> — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend=" 
Tekst">Уговор је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у  
ати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо да 
</p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибриг 
производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
љашној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више н 
 </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све 
, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је 
одар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пош 
уга, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну р 
rend="italic">Identitatis</hi> (лат.) — по истоветности </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
st"><hi rend="italic">Пегаз</hi> (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви 
><hi rend="italic">Естер, Естира</hi> — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера 
i rend="italic">Тантал, Танталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, к 
="Tekst"><hi rend="italic">Сизиф</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Кор 
—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину гене 
 фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој ста 
а Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Је 
н дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Ј 
е фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све г 
е њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно и 
аље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у  
 авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S}  
р Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{ 
ораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га нећ 
сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће ново 
st">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, новаца, </p 
и. </p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се от 
па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, доп 
(1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; вод 
p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tek 
јна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи  
Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад 
Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта има ново 
жемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској нај 
 коња, он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опе 
купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се ко 
на; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца —  
ити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </ 
згалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господ 
оји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па 
би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кр 
ост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види 
 доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри 
мика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst" 
 рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разгов 
„јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst"> 
а живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ле 
оби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tekst">—  
 ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S 
end="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну ма 
м у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у би 
 Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга  
аш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на ва 
ински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у и 
ekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад  
">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Гос 
 место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његови 
 име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде  
е дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и 
о.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, 
нао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са  
е навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу кол 
су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни 
оји је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend="Te 
 одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне 
лости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад от 
пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва 
 јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити.  
м столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кра 
е напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух,  
ет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је,  
”, друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend= 
ни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Господ 
а господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Нав 
м кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.{S} Младе Шв 
који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p rend="Tekst"><hi r 
му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још 
, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По њихови 
="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> 
 Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p>  
} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} 
ена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наиш 
ш одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је 
 има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с арм 
да на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају  
ко су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа не 
одитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је њего 
ких истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend 
и у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend="Tekst 
 крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, ка 
end="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">—  
говор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне про 
о нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S}  
убица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада  
а бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола простран 
ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамча ма 
p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су глав 
офит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али о 
p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се д 
kst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе  
kst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покуповали, 
{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо њего 
 осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, 
 и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо дође, али баш  
ти, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавај 
, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца с 
 хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом ж 
.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су из 
S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend= 
којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у вод 
 друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носит 
д у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се нал 
а напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="T 
е, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво 
се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S}  
 највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi re 
<p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје 
лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим свој 
као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године. </p> <p rend 
шити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда  
ћ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза за 
ира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, кој 
 за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће 
ојима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека б 
, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — о 
/p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> <p rend= 
/hi> (фр. déserter) — напустити војску, побећи из војске </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би 
, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају 
nd="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте католик, па зн 
главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав побледи. </p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад један 
мика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита 
а код куће нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас  
то ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник  
и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да  
kst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софри је то мил 
ем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра угушава б 
ки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште донети два л 
Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би 
Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оста 
хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се п 
end="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Glava">XXIV </p> <p rend="Tekst 
рми али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе П 
у, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Со 
ум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, п 
х дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе.{S} Кад види брата, назове добро јутро.{S} Брат  
 комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам три. </p 
је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба на и 
/p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је упо 
end="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; штавише,  
 детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса  
лат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, неки „Киш- 
nd="Tekst">Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на д 
е, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле так 
век. </p> <p rend="Tekst">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овал 
инији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у 
rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајл 
и како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је доб 
<hi rend="italic">tіtulіs</hi> (лат.) — повод, изговор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">т 
ац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се до 
 се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одош 
бнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности,  
d="italic">Laesіo honoris</hi> (лат.) — повреда части </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ла 
ркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p rend 
и</hi> (лат. dehonestare) — осрамотити, повредити нечију част </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
llon</hi> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p  
и.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, ба 
и картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до то 
до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у  
> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада 
о, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча с 
а продавцима све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су си 
најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi rend="italic">ангажирати се</hi> — заузет 
 себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није глед 
тино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наме 
ђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. 
стоница, седиште политичког или верског поглавара </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">reserv 
nus ех stіrpe Jaroslavsky. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице  
ко, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут  
Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, п 
Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и  
слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда у 
ставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се  
ерају. </p> <p rend="Tekst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају 
о се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! </ 
} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема. 
омесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу  
есела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад  
није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га више није видел 
ад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но о 
</p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нија 
гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канд 
а Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се за 
Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па не 
 али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе  
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форин 
 будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одго 
Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Видим.{S} Погледај им само ноге. </p> <p rend="Tekst">— Видим, —  
 нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, ј 
авуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је  
к се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{ 
чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица та 
не, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш  
<p rend="Tekst">Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек ш 
и топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лаган 
Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, в 
 и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> < 
а морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта има новог?  
i rend="italic">кондиција</hi> — услов, погодба, подучавање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} Пос 
p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да 
ра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата от 
напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{ 
ом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“  
end="Tekst">— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— 
end="Tekst">Као добар врачар, свакој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху и 
н, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране  
ekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Погодите. </p> <p rend="Tekst">— Ваља би вам требала ка 
згледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добиј 
рши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад  
стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="Teks 
 година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе  
дара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква разлика између нека 
 убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га бр 
че за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је  
, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. 
ти. </p> <p rend="Tekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена.  
ар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend 
а, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао 
пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кут 
тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Сав 
 бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седе 
руг (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, ок 
еп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Дв 
атити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати 
 последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће р 
ндом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p rend="Tek 
амика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнез 
.{S} Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра д 
робио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p>  
а, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи „фиш 
сјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи  
kst"><hi rend="italic">виценотар</hi> — подбележник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вице 
подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се  
 онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му 
Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади 
d="Tekst">— Добар дан, милостива, чиним подворење. </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; јесте л’ 
а пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопо 
ешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p>  
вођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; пост 
пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
едног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по 
нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још н 
и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и послушне. 
стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро 
цл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки  
ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с н 
давао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, од 
је што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају  
стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Провалише кроз врата. </p 
.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај ва 
а Перу и мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без у 
атарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари 
се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и г 
и да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Н 
д</hi> (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гувернан 
је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господа 
S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „ 
 из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од рад 
у чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или  
"Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још  
ио лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} 
 и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се пр 
ати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Оти 
 rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ дол 
ј док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је  
ј прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glava">IV  
о, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst" 
се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере  
S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спа 
о где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио 
родавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењен 
 мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва 
p rend="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да будет 
ече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане У 
ти се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матил 
е га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разгов 
 је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика разлика изме 
дија</hi> (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост  
ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам с 
иле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, д 
end="italic">Рац</hi> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p> <p rend=" 
d="Tekst">— Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту ј 
talic">пародија</hi> (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; и 
>Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао 
лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека прек 
осподар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступ 
.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је то 
 најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у  
а код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их из 
"italic">тремоло</hi> (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тон 
 код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и каван 
с сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у 
ики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да  
ни поклон. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посе 
 они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p rend="Te 
talic">кондиција</hi> — услов, погодба, подучавање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конве 
а.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је  
 већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуд 
војку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си 
{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још 
рајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми н 
су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је не 
t">— Моли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, госпо 
, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо 
 три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано  
реме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати 
у gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу с 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пожун</hi> (данас:{S} Братислава) — главни град Словачк 
} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p>  
.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла 
 сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, каж 
ика лакше одане. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш  
 Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S 
е код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравил 
сподар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамчић господару Софр 
 „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара С 
!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра 
је за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра 
ан занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— 
 који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледа 
у ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад 
а пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорит 
о. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете л’ нас позвати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ посумњати?! < 
д мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки начин. </p> <p 
гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо 
S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Ује 
шла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S}  
{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, дај кане. </ 
ш лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног 
знаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> < 
rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фра 
Tekst">— На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скин 
учен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега  
ра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту 
ом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend 
. </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави, поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са  
 Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} П 
, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја  
 ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p 
енгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћ 
 добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако:{S} Venezіa San Pa 
у на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да 
 по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи 
 била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема раз 
Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Пову 
ика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S 
ише понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра м 
коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста за 
муни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шам 
додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p>  
alic">алегација</hi> (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа </p> <p 
носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфеде 
“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона  
ал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p rend="Tekst">— Једну ка 
екови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Ш 
ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не  
слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и  
S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— 
ју страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисл 
, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а  
ође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="T 
 среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам оматорио. </p 
ивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан  
варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се нада 
ва је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> < 
ципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће бити ђенералшта 
И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начист 
уги изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад ве 
то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био „галантом” 
 лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S}  
па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврш 
ар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst">—  
"Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац гово 
о живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или је јако 
Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p re 
ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">О 
 загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} С 
ж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати. 
јеш ли ти грофа? </p> <p rend="Tekst">— Познајем. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ако и овде наседне 
срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег оца и његову кућу, ја би’ вам драге воље 
ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— Промислићу се. 
’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти грофа? </p> <p rend="Tekst">— Познајем.  
ат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме ф 
ај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови п 
<p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst"> 
ка, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} 
Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, 
же умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у в 
 се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајућ 
господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S}  
 јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили 
едаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је  
t">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и би 
ра одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">Па к 
 коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бе 
а их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, господар 
син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је ода 
не добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаро 
вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштв 
у, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је 
</hi> — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владав 
 о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет 
опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S 
узов</hi> — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Ту 
talic">Кук</hi> — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачки 
од тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам 
подар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> <p rend="Tek 
ен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква разлика 
 али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му  
фре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та  
ћан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар  
ачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. </ 
> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ab 
н.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао 
едаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу 
али су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{ 
м, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на дива 
ре. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо по 
ди. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p 
е још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта  
аменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра дад 
 време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, го 
ко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове,  
â му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господ 
, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ кару 
обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се об 
 су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почаст 
у децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која 
zeіtung („Театерцајтунг”,</hi> нем. ) — Позоришне новине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену”  
S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па ар 
уке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У  
robe (гардероба,</hi> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају 
х блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p>  
пет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове 
део, и после више година би га познао и поименце назвао. </p> <p rend="Tekst">Када је господар  
и леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не  
 види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови  
суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „п 
тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка испов 
ekst">....{S}Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики  
 са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са 
гнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видет 
ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са 
те долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руц 
агистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник 
</p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ п 
 изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Краков 
 па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и  
ли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако 
"Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам ко 
kst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ вол 
а дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">С 
ико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{ 
„наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, 
d="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ  
” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend="Teks 
једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p re 
ј мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> < 
д они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. </p> <p rend="T 
 чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту  
. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="T 
су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </p> 
друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не з 
шушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. < 
 са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у рук 
d="Tekst">Прва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S}  
end="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst 
ајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из в 
с молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, 
 надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p 
н, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Ште 
<p rend="Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све  
жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли  
ми свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обога 
ристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха” 
сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће ш 
Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде г 
џаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска н 
весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од рад 
тивности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била 
 у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p> <p rend="Tekst">С 
се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу,  
свим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S 
ај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати  
од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалостан погле 
л’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tekst" 
Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p rend=" 
 </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће 
ашанке</hi> (нем. Faschіng) — месојеђе, покладе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фела</hi 
у руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пу 
да, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако се з 
"><hi rend="italic">алвалук</hi> — дар, поклон, напојница, награда </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
дина? </p> <p rend="Tekst">Мимика учини поклон. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуже разговараше 
е крај. </p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у меха 
робље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне 
га довезите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механ 
ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра поклони се.{S} Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у  
ем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда  
аћену боцу. </p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се д 
st">Велики удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару г 
, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока 
 Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог  
</p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако  
, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле,  
и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке про 
да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њ 
ћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао  
е жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на  
код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чег 
— вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вав 
љубећи вам десницу </p> <p rend="Tekst">покорни син </p> <p rend="Tekst">Шамика” </p> <p rend=" 
од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из ч 
 се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој ј 
у фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још д 
} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијанск 
ка, сенаторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, з 
чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кућ 
и за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се св 
мо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! </p> <p rend="Te 
а опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлик 
јке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њим 
сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> <p rend="Tekst"> 
е на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је госп 
атере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај ње педест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми  
оћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, 
укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софр 
 између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p 
rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро? </p> <p rend="Te 
ру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst"> 
и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима ј 
ј већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер гос 
о, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи 
ачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда  
ан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у пар 
, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst 
се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је зад 
p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио н 
о и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. </p> <p rend= 
 храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} К 
кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сес 
у као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p 
а наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
и недвижимо имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непокретно имање </p> <p rend="Tekst"><hi re 
крса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p rend="Te 
<hi rend="italic">шабрак</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> <p rend="Tekst"><hi r 
="italic">патрон</hi> (лат. patronus) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице ил 
аду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад  
ста да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељ 
ка похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својо 
дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; так 
та од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „б 
ебе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од 
име више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не мож 
еши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вел 
 недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра;  
Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало на 
Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реф 
воје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове муке</ 
то знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања  
ка ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Ша 
p rend="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен г 
и; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обич 
тина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане 
е било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су о 
дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После руч 
данаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо  
ви.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја сам болесна,  
дине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p ren 
нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, свако 
и лечника награди. </p> <p rend="Tekst">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на  
о фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено м 
, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спрем 
вом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не з 
. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, кад ћеш полазити? </p> <p rend="Tekst">— Могу прекосутра.{S} А  
аром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са  
ју, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tek 
ло ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се м 
„екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће.  
{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касап 
ле вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S 
о што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се 
 Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фр 
сам ли ти казао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан католик. </p> <p rend="Tekst">— Као  
S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе 
— Иди у шталу. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио 
уги ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пурге 
је ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p re 
nd="Tekst">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онак 
ам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар С 
.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару С 
удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. 
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав  
 заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „в 
ика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, друг 
t">— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Дакако, банда ће опет с 
ачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали ка 
гра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздра 
ахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету 
ет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. </p> <p rend="Tek 
пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше главом ст 
 полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један др 
а у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар 
о су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И н 
t">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша” 
{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноб 
ујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега т 
година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је 
ро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго 
nd="Tekst">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га 
подар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{ 
двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином до 
> <p rend="Tekst">— Не знам, — одговори Полачек мало збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам доша 
ена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовањем Полачек”. </p> <p rend="Tekst">То писмо одмах запечате  
е никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан одмах спреме Луј 
офра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим по 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ак 
исока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре 
оље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{ 
 сести. </p> <p rend="Tekst">— Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и ле 
Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син  
ији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препору 
 како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p r 
е Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „ 
 своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани  
Полачека да кошта. </p> <p rend="Tekst">Полачек кошта, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— То није 
t">Чамча се смеје. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају п 
дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst">Полачек.” </p> <p rend="Tekst">Шамики се вилице тресу.{ 
ућу јако поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend=" 
а ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте  
="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били 
господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} 
. </p> <p rend="Tekst">— Моли господара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="T 
ти.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. < 
и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар По 
еј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађег Полачека да кошта. </p> <p rend="Tekst">Полачек кошта,  
 <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p re 
. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, зва 
p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита писмо. </p> <p rend 
ове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затеза 
"Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жа 
Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са  
 О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову 
е.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до госпо 
 Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у зд 
="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Красна, здрава д 
 <p rend="Tekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Све 
nd="Tekst">Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се 
S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познава 
S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу  
<hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћал 
 после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p 
ели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из  
 После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, 
абави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му  
мика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика и 
а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечер 
 још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S 
и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. 
дара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика з 
} Сви се разиђоше. </p> <p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се з 
равно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; има 
та џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах св 
ћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst">—  
ар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. < 
 <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: муш 
ку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу  
ћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекових, опет, госпођа Матилда и млади Полачек јако 
а се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у соб 
и марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> <p ren 
мика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и син 
дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, 
во дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима. 
ди, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ћ 
село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p rend="Tekst">Кућа пространа, г 
реломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан  
kst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем 
традан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кућ 
ђу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву как 
S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру ра 
p rend="Tekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst">„Поштовани господа 
ји син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Мати 
 ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst">— Добро, отац,  
ли ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време руч 
тне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је м 
же им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у ч 
 на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујз 
ица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка 
ekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну  
, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је до 
 У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамч 
ли италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињење Итал 
(лат. resіdentіa) — престоница, седиште политичког или верског поглавара </p> <p rend="Tekst">< 
а.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра  
рај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад јед 
— Друго ништа? </p> <p rend="Tekst">— И половаче ракије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро вин 
сту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте ар 
уштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армициј 
 седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу част 
успруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” 
 још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линиј 
rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била 
форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидар 
ttіtude</hi> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Te 
ен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рајтерај 
у, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, с 
а је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио,  
alic">полонезмарш</hi> — марш пред игру полонезе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Поњатов 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">полонезмарш</hi> — марш пред игру полонезе </p> <p rend 
 Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али 
уцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, м 
им оком гледа на кћер, држи да је и она полудела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си бол 
и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобра 
вићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине, гово 
то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је њима јако наклоњен 
па, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу до 
">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом св 
 чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Te 
ta) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у рук 
а за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мад 
> (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте боје </p> <p rend="Tekst 
оња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све  
черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слу 
чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p ren 
">„Јаци таци Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна пес 
><hi rend="italic">мазур, мазурка</hi> (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта </p> <p 
i rend="italic">Пане добродзјејни</hi> (пољ.) — Милостиви господине . . . </p> <p rend="Tekst"> 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Улан</hi> (пољ. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врс 
 </p> <p rend="Tekst">шљахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић </p> <p rend="Tekst">шма 
ко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му 
овима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске во 
у у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па по 
остим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ру 
одар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго ш 
 трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собј 
t">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча кошта. </p> <p rend= 
и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском ру 
ити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="T 
 сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год 
t">— Ево новци, амо квиту натраг.{S} Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! 
nd="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позва 
је то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. 
c">мазур, мазурка</hi> (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><h 
"><hi rend="italic">конфедератка</hi> — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спред 
знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са армицијаш 
Краков</hi> — град у Пољској, некадашња пољска престоница </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јешче Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољс 
rend="Tekst">Јела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіll 
c">„Јешче Пољска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p rend 
> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
гинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својо 
орио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао не 
 родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
не позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софро 
 хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска  
ље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ 
ко оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су м 
мора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На лини 
Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} 
ушко</hi> — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском ус 
ислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењ 
вски</hi> — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; за 
Совјески, Собјески</hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник ауст 
kst">шљахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић </p> <p rend="Tekst">шмајхловати — ласкат 
бито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он ни 
ти са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо 
„Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p> <p rend 
озвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макн 
а је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу  
дирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико 
 је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1 
d="italic">Пшемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend="Tekst 
ic">Замоск, Замошћ</hi> — град у јужној Пољској </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">зјело</h 
talic">Житомир</hi> — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини </p> <p rend= 
тни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фин 
” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског злат 
><hi rend="italic">Краков</hi> — град у Пољској, некадашња пољска престоница </p> <p rend="Teks 
ице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p> <p 
к господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са 
а ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а тв 
сподар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су  
асно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдиса 
то форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Е 
 му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар  
и, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их 
755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову служб 
и револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије,  
 са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће  
до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме  
је.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend="Tekst" 
 опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи 
агано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но 
 растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захва 
та молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад ј 
 опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду  
туј срећно! </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне 
{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p rend="Tekst">— Лепа златна коса, као зл 
у.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
 пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S 
 мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend 
туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p>  
"Tekst">— Старог господара доле вешају, помагајте! </p> <p rend="Tekst">Шамика узме брзо напуње 
га су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
ба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра јако је во 
штерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по  
ekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштериј 
ја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је  
итве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="T 
и”... </p> <p rend="Tekst">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати ти 
м алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; 
ду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, збогом! </p> <p  
ахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први поштен ло 
, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако ми дола 
те! </p> <p rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Ча 
d="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше же 
 недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако болеста 
цијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодил 
м редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако  
кала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико  
па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па 
шац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја с 
афом; могу воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато  
 чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан,  
чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на св 
и Шамика. </p> <p rend="Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} 
одар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад 
аквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Та 
ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ си 
ан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро 
 Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске нису на 
вом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учи 
ли и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло изл 
.{S} Била је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује 
војим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Њег 
атна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и х 
</p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра ми 
равату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор б 
alic">dandy</hi> (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
">Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака 
(рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и т 
1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом  
вест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају аром 
адгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се 
триц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помоћи? </p> <p re 
ма помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помоћи? </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал  
 rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто посл 
. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Teks 
нати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоред 
> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst" 
kst"><hi rend="italic">вицесудац</hi> — помоћник судије </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
у Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њег 
t"><hi rend="italic">чрез</hi> — преко, помоћу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чтеније</ 
— дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тона </p> <p rend="Tekst"><hi re 
рао.{S} О књизи нема више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без к 
не недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озб 
итана девојка, смиреног, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али ј 
еђу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилу 
флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p r 
ки обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхође 
rie) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање </p> <p rend="Tekst" 
 даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртвов 
 очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац  
 све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситн 
kst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S}  
<hi rend="italic">ружичало</hi> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румун 
е Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend="Tekst" 
а ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на руч 
 за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек 
ад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и  
, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p 
p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све  
 пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од  
е саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пре 
м своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га  
ко бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспру 
<p rend="Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’  
равни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком ј 
Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни  
ак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — garde de robe 
(лат. restauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуциј 
спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео,  
изгорели вулкан, није већ живо, зелено, поносито брдо.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је пр 
д држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више 
end="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— 
 више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </ 
 насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем о 
> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у ч 
} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајл 
t">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. 
е. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S}  
о „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут о 
іavonі”, „Пијачету”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p>  
Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо сврше 
седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном 
зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и  
 Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би 
а мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог не 
lic">Поњатовски</hi> — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спас 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Поњатовски</hi> — Станислав Август Поњатовски (1764 до  
ског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. </p> <p rend="Tekst">М 
{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p ren 
обили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има п 
ика. </p> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да се причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође 
дгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, попевај!{S}  
ева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, попевај!{S} Знаш оне моје. </p> <p rend="Tekst">Ленка ј 
 пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p rend="Tekst">Го 
ту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћ 
ери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамик 
њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> < 
осподар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном на 
су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Д 
ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p rend="Tekst"> 
гова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је го 
st">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Софро?{S} Кон 
 ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог давна 
е дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу 
сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносн 
е иде.{S} Он најрадије напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају  
тинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. < 
н бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{ 
је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Tekst 
rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ тешко. 
м?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као ме 
ко се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуго пром 
пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га не може истерати; он је гост у биртији, 
"Tekst">Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма 
e</hi> (нем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део 
="italic">лендлер</hi> (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта < 
 ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она в 
к био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет да пије 
да би међу њима не једном младићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким  
{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та „монум 
ишта, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, дакле ка 
 отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е 
и га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче вина и једну  
 (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан </p> <p 
законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p  
к, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, 
 Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Су 
огзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Додуше, лопова с 
end="Tekst">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да 
 Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара д 
а одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S 
ити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p> <p rend="Tekst">Господар  
овитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
лу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.{S} Господар Софра доп 
ите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам 
 <p rend="Tekst">Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месе 
пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог ман 
седну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код 
е свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако  
н пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p  
ekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак теста 
ика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча к 
ући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку 
p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи 
ме ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p  
у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен чов 
ште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с  
и; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћ 
о, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном мест 
="Tekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и са 
богом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend="Tekst">— Збогом. </p> <p ren 
 ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
 Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за бога 
једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господа 
о.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више прима 
омогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он  
м ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p ren 
ekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Растану 
ekst">Тако живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне п 
 и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов посао</hi> — узалудан посао </p> <p rend="Tekst"><hi re 
S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао  
екле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да 
 Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани,  
/p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, припове 
мо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачек 
"Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгл 
 у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу м 
="italic">Сизифов посао</hi> — узалудан посао </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сијасет</h 
овати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} 
о колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме  
<hi rend="italic">сермија</hi> — имање, посед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сесија, се 
hi rend="italic">сесија, сесијум</hi> — посед од тридесетшест катастарских јутара земље </p> <p 
> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на ба 
чином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер к 
ше члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За  
та не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је  
у запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум  
ија</hi> (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета, смотра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">в 
end="italic">визита</hi> (фр. visіte) — посета, похода, преглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
дне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрај 
о ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија 
. </p> <p rend="Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога  
ekst">шпенцер — врста кратког капута за посете </p> <p rend="Tekst">штатаријум — ванредно стање 
вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим о 
о поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са пошто 
.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће с 
 </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то  
е свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S}  
реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и д 
</p> <p rend="Tekst">— Позвала ме да их посетим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола  
му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, п 
 (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орма 
прегледати, извршити преглед, походити, посетити </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виртуоз 
овараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле г 
је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица у 
 захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне 
<p rend="Tekst">Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву San Gіovannі Paulo.{S 
н имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зе 
но опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> < 
Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац. 
 толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако про 
е странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет  
мика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} П 
мика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">XVIII </p> <p rend="T 
и да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро  
lic">визитација</hi> (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета, смотра </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
мика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S 
S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се до 
та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми ког вра 
Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћ 
вати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за по 
ити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из глав 
овек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити 
’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend="Tek 
: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Ча 
st">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да будете данас мој 
у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђемо у собу. </p> <p rend 
ћ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, какву ј 
st">Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу 
ш и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа 
је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одма 
 а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу 
м на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst 
едива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
</p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="T 
. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али богзн 
, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то 
а послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л’ по 
<p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бриге, до две 
у се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на прво 
чарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није 
{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међутим д 
дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако гласило: < 
мча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њих 
 а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се  
 а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </p> <p  
а што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан 
. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, послаћемо. </p> <p rend="Tekst">Још се донекле разговар 
н је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нар 
аска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш 
 Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најп 
та, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{ 
Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p 
лади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је дошао и билете 
</p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p rend="Tekst"> 
} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора р 
 разиђу. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </ 
p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада 
фит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задр 
 споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик 
 те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p rend="Tekst"> 
е и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разго 
/p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p> <p rend="Tekst"> 
свакојаких фигура, права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође  
ар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о  
а опет у здравље господара Полачека.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и го 
 дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend="Tekst">— Због 
} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамик 
 Шамика, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полаче 
} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није мо 
нити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држ 
о, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам з 
је, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада,  
 писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. 
} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва гов 
 је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуг 
 и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су та 
 било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак  
мчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако јо 
е, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим в 
мике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} О 
м.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tek 
 извади још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га 
замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра 
дар Софра све добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, друштво мора још који дан остат 
 ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је  
едан дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соко 
t">— Дуг термин. </p> <p rend="Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онд 
Tekst">Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда  
ањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорач 
 Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда ј 
ал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са  
<p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и неста 
та сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал 
оцес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућ 
држим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи кој 
 Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају 
 то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу 
е господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који 
у је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p rend 
је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову 
ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга 
сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p  
S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да  
мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да 
у састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{ 
ду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац за 
/p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред н 
ки и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре 
исте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су з 
ио срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу про 
Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend= 
{S} Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S 
бра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и  
а времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, г 
— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се  
ри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, С 
<p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље, господи 
 а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комеди 
по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glav 
све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрок 
послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би 
е живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. </p>  
се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад  
на.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом жи 
 смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Glava">XXIV 
, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? 
/p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге прођу 
девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ мо 
г пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на м 
боравио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише. 
— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend=" 
у воде насути, могу и мастилом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више в 
 је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си  
о досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, д 
italic">ружичало</hi> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покрива 
 њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није доста,  
са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно жи 
 Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију,  
оли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.{S} Господ 
hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </ 
нији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела ј 
тво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p>  
Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“  
 много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири,  
нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, а 
 вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођ 
чи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика д 
 да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе  
„Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара 
тити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Лег 
иштво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та  
} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S 
рофит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p rend=" 
кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеј 
ла и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био,  
Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шами 
Кошицу са Млецима! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац ид 
нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам гос 
ћи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чис 
зима свети Никола. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре пла 
у и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, а 
а се слатко смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фра 
иховој припомогне. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, господар Софра зове Шамику на важа 
медбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разго 
 онда ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго 
 публику увредити. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, свак 
е на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господа 
ви човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S}  
„маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је про 
ије у свој сандук. </p> <p rend="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске  
м је друкчији био. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, По 
но им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну озбиљан разговор. </p> <p rend="Teks 
лат. testamentum) — завештање, опорука, последња воља </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ти 
"Tekst">— Пошто? </p> <p rend="Tekst">— Последња цена аков шест стотина форинти. </p> <p rend=" 
сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком с 
 други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst">Игр 
рмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служи 
lovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Али Полачекови не могу доћи, је 
ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, к 
о, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p rend="Te 
пе није ништа. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби  
} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменут 
Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колач 
ика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру с 
зјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољ 
хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о  
осио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покрај  
есту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој цркве 
 Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је господар Софра љуто 
 дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог  
у се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на 
штво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} В 
сао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst">— Добро,  
 била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да 
 Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — запит 
d="italic">servіce (сервис,</hi> фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе </p> <p rend="T 
> (лат. servіre, фр. servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто </p> <p rend="Tekst"><h 
лити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p rend="Te 
 лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, ал 
амику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалите 
је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, 
о где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха” 
кар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре,  
. </p> <p rend="Tekst">— Будите добре и послушне. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и г 
ло.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде 
дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу 
><hi rend="italic">Шабес</hi> — празник поста код Јевреја </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
ивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шт 
није ниједној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> < 
 би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p> <p rend="Tekst"> 
— (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фарбл</h 
актицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, 
ућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би оп 
ор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и с 
ј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала пес 
пре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук 
о грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу;  
ад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли с 
ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучи 
а, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је ј 
ини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то 
калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то 
осјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p r 
 сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки, тај мора 
ке од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одвед 
начава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али 
и младожења”. </p> <p rend="Tekst">Није постидио! </p> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПО 
јим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, жи 
 у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. < 
и, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане 
са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у 
лат. processus) — парница, судски спор, поступак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">процес  
 ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend="Te 
м. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сермија</ 
звати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ посумњати?! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза донес 
"Tekst"><hi rend="italic">зуцати</hi> — потајно нешто причати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши  
би, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и  
би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онд 
пођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме  
 </p> <p rend="Tekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом и и 
Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо је бил 
„господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и мех 
окол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зов 
решан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p rend="Tekst">Доиста, Шамика је пра 
</p> <p rend="Tekst">— Један другом смо потпомагали. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p re 
</hi> (фр. lіeutenant, нем. Leіtnant) — потпоручник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лега 
ви Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенств 
ра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте дол 
ита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају. 
у је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда била је 
душе имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам 
а; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напада на богат 
 сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је  
била настрану метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p re 
товати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путов 
галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари 
живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} 
>— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend= 
р Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више при 
nd="italic">миндрос</hi> — одговорност, потсмех, шега </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мо 
ан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S}  
коб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под 
амчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хо 
 Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. </p> <p rend="Tekst">— Јест’, 
Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро 
у Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </p> <p rend="Tekst" 
ekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} 
лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фр 
о све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, ри 
пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а  
ају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p rend="Tekst"> 
ошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења с 
били четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери Чам 
вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан  
животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек ј 
дине. </p> <p rend="Tekst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, 
здарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим пос 
е. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли ш 
а се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи  
том”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколов 
нати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се нећ 
дурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p  
{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Te 
ад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауер 
lic">визита</hi> (фр. visіte) — посета, похода, преглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о 
іsіter) — прегледати, извршити преглед, походити, посетити </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
води.{S} Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну д 
оње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мир 
c">honoris causa</hi> (лат.) — за част, почасни </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хотволе< 
 са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софр 
месаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрад 
 па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још 
еком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Кад мо 
, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док ниј 
асти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ св 
ило једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу  
 још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, друштво мора још к 
 да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Го 
ања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} К 
о се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би ул 
 отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; госп 
="Tekst">— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда с 
 било, али он нема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасе 
ике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шам 
пољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништ 
и допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матил 
о носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Ка 
ше држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{ 
ће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдари 
 то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато с 
е за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да  
.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је пед 
м, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend="Tekst">— Какав 
уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био 
одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p>  
беру, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек доз 
ије која се борила за уједињење Италије почетком XIX века) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
 — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Te 
о.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади гос 
е, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забав 
у оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу од 
ити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даљ 
 не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и пр 
и лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за  
 Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоно 
његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре,  
чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту  
 имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упеца 
 пет инструмената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано. 
да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се же 
оном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ 
глед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> 
 rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мач 
.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом 
на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S 
 укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати.  
им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, 
Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драгов 
} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S}  
, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прослов 
ном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на 
е умотан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш нало 
 онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча,  
ош половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети  
ар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, — 
 rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst Horst der 
Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мир 
то је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим пр 
t">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану к 
лаве избити.{S} Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је ч 
ли му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командир 
 а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурск 
ет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша  
е истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p re 
извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети 
ти заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ 
p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од г 
end="Tekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово,  
 подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пер 
му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Teks 
ад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Ка 
а то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну озбиљан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, к 
н валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пр 
{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у  
тра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, вра 
изу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један п 
 се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си 
Развалићемо врата! </p> <p rend="Tekst">Почну врата издизати. </p> <p rend="Tekst">Господар, Со 
 <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ гос 
они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Госпо 
очијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Беж 
дите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока из 
нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на по 
 одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један 
 идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Не 
’ пошли за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг не 
н венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетињ 
учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз” 
а, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод друго. </p> 
осле неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика доша 
 господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута  
клон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После н 
е на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао;  
st">— Би’. </p> <p rend="Tekst">— Би л’ пошли за мене? </p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви  
Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била 
ем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад у 
лаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња 
опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па  
е ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишов 
ћи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јав 
едан леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколови 
end="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах 
е радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и  
д је без службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
 rend="Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При ч 
ба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однет 
ekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и ч 
с, дилижанс</hi> (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend="Tek 
ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за доса 
{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца  
. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао н 
на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. < 
ла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам мо 
исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с какв 
и новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда б 
ћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p>  
ласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, нав 
молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад с 
p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p rend="Tekst">„Гос 
е да је изврсно. </p> <p rend="Tekst">— Пошто? </p> <p rend="Tekst">— Последња цена аков шест с 
 бећар опорно. </p> <p rend="Tekst">— А пошто би га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинти. 
ега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу л 
ти и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треб 
е Полачеку овако: </p> <p rend="Tekst">„Поштовани господару! </p> <p rend="Tekst">Вашег писма с 
роводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка 
веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за досадање, захваљују 
почтенородна</hi> (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског д 
поновати</hi> (лат. іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак </p> <p rend="Tekst" 
за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p> <p rend="Tekst">Шамика Кирић, адвокат“ 
ам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовањем Полачек”. </p> <p rend="Tekst">То писмо одма 
сподин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p rend="Tekst" 
="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођен 
 се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p 
 ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти б 
окат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући тако 
 готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend=" 
>Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика проводи в 
kst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању поб 
у л’ добили?{S} Ко зна нису л’ поробили пошту? </p> <p rend="Tekst">— Додуше, лопова свуд има;  
? </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваш 
руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p rend="Tekst">Полачек мало мисли се, п 
војку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, е 
ере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад н 
end="Tekst">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућк 
 Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет 
човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока намалан 
lic">Зборник права,</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi ren 
ала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и  
Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Ш 
вело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где г 
урис, лат.) — <hi rend="italic">Зборник права,</hi> збирка римског права коју је у VI веку прир 
italic">јуриста</hi> — правник, студент права </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јуфка</hi> 
ад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце г 
сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода  
их госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гле 
и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита и 
 како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за се 
престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају с 
ер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се праве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једн 
Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, п 
а Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst"> 
 је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у с 
Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити  
тентичан</hi> (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
и’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика че 
ава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му,  
ве сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У  
ра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови о 
 интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру,  
ада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја вас сажаљуј 
зео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, с 
раке до играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зна потпуно етик 
коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави господски коњ, — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера  
"Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све н 
 </p> <p rend="Tekst">Доиста, Шамика је прави мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му времена дост 
rend="Tekst">Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних в 
мча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S}  
 се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако  
вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
ру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Tekst">— Биће млого, господине.{S} 
лушкује. </p> <p rend="Tekst">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе 
ко то? </p> <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> < 
дар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек да 
Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп наклон, — прави С 
јла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стис 
nd="Tekst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванк 
и, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен дру 
 сам.” </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, 
ао што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан  
ик који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским о 
он правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан </p> <p rend="Tekst"><hi re 
{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvulus sed martіalіs  
м друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчин 
alic">регула</hi> (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, 
к дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Софра напуни 
{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „сл 
стимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p 
Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на 
уса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек  
іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">и 
ом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у 
 Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворц 
 rend="Tekst">— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p rend="Tekst">— Не 
.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за 
="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал 
 фискал</hi> (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
Tekst"><hi rend="italic">јуриста</hi> — правник, студент права </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јури 
ма економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </p> <p rend="Tekst">— То 
</p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умре 
огао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p ren 
 па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па ј 
{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду годин 
ерехтикајт (нем. Schildegerechtikeit) — право на трговачку фирму </p> <p rend="Tekst">шићар — ( 
{S} Ето профита! </p> <p rend="Tekst">— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p ren 
 пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">—  
мо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p 
 а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог чове 
ц”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p r 
 ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p rend="Tekst">Кћери, као го 
ам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао. </p> < 
> (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и 
ви, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море снагу извуче,  
st">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се о 
атор</hi> (од лат. procurator) адвокат, правозаступник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">п 
 католик. </p> <p rend="Tekst">— Као ја православан. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учтиво прим 
 се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле 
> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове и 
прухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кр 
 после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Ко 
а је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p 
добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши  
, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат.{S}  
екеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашу 
што и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа 
="Tekst"><hi rend="italic">Шабес</hi> — празник поста код Јевреја </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ео господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао ј 
оља своје галантерије проводити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године. 
ину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи адвокатски испит и постане „фишк 
то помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} 
.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама 
рама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут  
и: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема зеца.{S} Молио 
едан сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било већ мало накресано, али о 
искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетине ладне је још било, али он нема  
и? </p> <p rend="Tekst">— Биће зецова и прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весело? 
ге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од до 
.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака и 
озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослаби 
ју.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављу 
"><hi rend="italic">калауз</hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p rend="Te 
Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду 
ела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек би 
фр. accompagner) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему 
">акомпањирати</hi> (фр. accompagner) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, 
 је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не 
кани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst Horst der Lіebe”.{S} Кад  
је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави  
 видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бећар најпр 
 богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пер 
му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но 
ра, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље об 
арица и ишпаница.{S} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз 
г у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} 
 Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је б 
д изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију. 
о он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног  
ет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, 
ке крмке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и др 
е отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и 
буну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p rend="Tekst"><hi 
vіvant</hi> (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p rend="Tekst 
 етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачеко 
{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је  
треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играч 
о кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профи 
ekst"><hi rend="italic">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend= 
ера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} 
иче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра се ј 
ном. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три нед 
rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме  
 поносит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-К 
дашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p>  
смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну 
омаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бо 
омци!” Макар је педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од  
.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не  
и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, п 
} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у дру 
{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, 
фро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар  
т и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, 
 — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу зап 
жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозор 
. </p> <p rend="Tekst">Наступи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати 
 је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у в 
а кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео  
st">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час пот 
.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чујем. </ 
валише кроз врата. </p> <p rend="Tekst">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега г 
ди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату  
и нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га 
 сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће пре 
<p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали  
ра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у б 
е. </p> <p rend="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је  
о. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> < 
">— Ноблбал? </p> <p rend="Tekst">— Не, прво пургербал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не ноблб 
онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад 
">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избор 
ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без ње 
и добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путо 
о, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. 
у лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопо 
оту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему 
е мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назначеног села. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
владао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски кер 
 позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима 
S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем теж 
дају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Ш 
Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, по 
нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло 
о живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> < 
 Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она в 
> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p> <p 
="Tekst">Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га  
ра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посе 
еких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту;  
седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.{S}  
правља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момц 
Доктор није ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифус 
се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје запл 
 грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек  
{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— 
е се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst 
S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за 
бог каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и н 
ђу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху.  
ласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, ко 
а у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у шко 
де је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе г 
ка к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Ј 
вка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се м 
и код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једном месту, на  
ка чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује. 
Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S}  
ет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била 
 </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који 
ав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говори 
Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре т 
p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим да б 
nd="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говори 
репоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире 
ја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су о 
о што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се побол 
ка сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татија 
наест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. 
’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по ф 
st">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> <p  
.{S} Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у  
ити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети с 
а.{S} Изгледа као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај ф 
ве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— П 
абавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Glava">II  
 свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разлика! </ 
/p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али ниса 
олегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици 
то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напи 
{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро 
о примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шк 
ца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је 
каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то господа 
о се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Tekst"> 
већеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику  
 дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{S} А мислим да 
="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend 
н трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу пре 
S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у  
. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
"italic">болозанка</hi> — лађа којом се превози жито </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">bon 
еди у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамч 
ита</hi> (фр. visіte) — посета, похода, преглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визитаци 
re, фр. vіsіter) — прегледати, извршити преглед, походити, посетити </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ata</hi> (лат.) — комисија за очигледан преглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">опечалит 
Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне,  
уо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере р 
овјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Креч 
у наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="Teks 
ати</hi> (лат. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледати, извршити преглед, походити, посетити </p> < 
="Tekst"><hi rend="italic">латов</hi> — прегледник, стражар; <hi rend="italic">латов армицијашк 
је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и р 
ем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Пола 
ави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и 
кономији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу је очистио од ноћних б 
 коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит 
два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend="Tekst">Дов 
рудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт чо 
елог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се п 
и рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као до 
д смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p r 
 малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соб 
 иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера.{S} Отац позн 
rend="Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} 
то. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глав 
пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пр 
ру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види св 
nd="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тр 
S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га у 
оже ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Пол 
и се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу,  
етог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кан 
срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је з 
rger Handlung« — ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде с 
 могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магно 
Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жиц 
 да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени,  
kst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад  
већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па  
 је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p 
чар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S}  
те се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S}  
реног, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Г 
ам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{ 
сле кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па зам 
о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p 
повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> <p rend 
проштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашт 
офра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи  
буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили н 
обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместил 
о светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени 
 </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један б 
овито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето  
ије за њега марио.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за 
ekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој б 
, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </p> <p rend="Tekst">— Добро  
вом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и млад 
не и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </p> < 
 чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к м 
Готов је. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коњ 
ему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена 
м је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Са 
, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би  
на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки  
не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко  
 би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не тре 
 и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, прија 
ан.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој стари каваљер 
">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно л 
чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p 
ада је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза ј 
i rend="italic">полонезмарш</hi> — марш пред игру полонезе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
d="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика  
он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend="Tekst">Кочијаш носи писмо 
/p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Нипошто. </p> <p ren 
м кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било у 
{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p r 
овце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је 
три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? </p 
н до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врати, 
д исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори пап 
t">Ш. К.” </p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да 
ан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три  
 и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарај 
свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу  
<p rend="Tekst">— Пишите тестаменат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движим 
енат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движим 
ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драговољно. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде,  
ли да је њена верна баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst"> 
шао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — св 
кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрај 
вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пош 
рио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирен 
амика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика  
Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако брз бити, мо 
глед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пе 
а деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S 
nd="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која би за ње 
hi> (лат. іntroductio) — увођење, увод; предговор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инштан 
мча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачу 
ве, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да из 
 <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да вам кажем.{ 
ic">corpus delіctі</hi> (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу </p> <p rend="Tekst"><hi  
 то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је 
st">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се доп 
рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се  
његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до оса 
и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платн 
.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четир 
одарски гостољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
е збунио. </p> <p rend="Tekst">Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљ 
ј показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p rend="Glava">XIV </p> <p r 
t">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би  
ic">галантерија</hi> (фр. galantèrie) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање жен 
то јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опом 
 и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а го 
 почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код г 
будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Tekst">Свећеник в 
ekst">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Да пређе на нашу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасв 
маже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар  
ekst">— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? </p> <p rend="Tekst">— Не дâ. </p> <p rend="Teks 
 вас код мене, ваљда изволите меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имат 
Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у  
 седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује  
t">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p rend="Tek 
одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошуш 
 су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је з 
” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетс 
за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и 
и се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра  
">штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p rend="Tekst">штафирунг (нем. Staffіer 
а нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst">— Добро ве 
еда.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се с 
вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако 
бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој  
ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако 
 не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је прекинуто. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па отпиш 
авати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не д 
а ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио 
, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, ко 
ера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мат 
d="Tekst"><hi rend="italic">чрез</hi> — преко, помоћу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чт 
 тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекле се тако разг 
ођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glav 
о сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мор 
е у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика 
Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини 
S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њем 
 пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p 
а Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али с 
есмо. </p> <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сув 
дарца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав 
>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одмо 
отпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{ 
ао би му на знање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се му 
ш полазити? </p> <p rend="Tekst">— Могу прекосутра.{S} А колико дуго могу изостати? </p> <p ren 
{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет ј 
и. </p> <p rend="Tekst">Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пр 
језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То је  
ац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ 
ај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tek 
н шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборни 
kst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p r 
ма ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне  
животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> <p rend="Te 
спођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p  
о.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео да 
а и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="Tekst"> 
nd="italic">chaudeau</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p 
е га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити о 
ом. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} 
угачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то м 
уће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend="Tek 
ал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно ј 
ром? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће преломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами н 
 А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не б 
{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништ 
рце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамик 
 прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пард 
"Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по сл 
алница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ издале 
ругим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Соф 
сподар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гла 
 развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, п 
omme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ga 
бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је  
ар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Прави 
тане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих његових к 
то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Н 
го муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели госп 
одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на  
се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, н 
х отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Tekst">Већ пола 
 па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључај 
t">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, 
х својстава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У такв 
мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, 
 магистрат бирају. </p> <p rend="Tekst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, 
е у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. < 
 тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како ј 
офра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двој 
лико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар 
t">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код По 
 </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </ 
е и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, ст 
nd="Tekst">Пера је био већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио  
end="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све т 
ек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сети 
c">Abalienatio</hi> (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење </p> <p rend="Tekst"><hi  
 се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамч 
ли, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруч 
nd="Tekst">Крај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Пола 
окуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављај 
ази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Л 
је један касапски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угле 
ше једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst"> 
/p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на препоруку Шамикину. </p> <p rend="Glava">XXV </p> <p re 
ац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S}  
 давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године прем 
оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, 
ако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се ка 
ју.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S 
ну, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославс 
пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S}  
у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ћ 
. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Ча 
t">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо н 
 у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јеса 
а.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално  
/p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце 
, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши носе бу 
краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне б 
д неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра ни 
lic">illistrissime domіne</hi> (лат.) — пресветли, преузвишени господине! </p> <p rend="Tekst"> 
г, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли 
едом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Rіva deі S 
е, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend="Tekst">При концу вечере чује с 
опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уз 
. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, п 
ог краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер I 
љање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; о 
c">резиденција</hi> (лат. resіdentіa) — престоница, седиште политичког или верског поглавара </ 
/hi> — град у Пољској, некадашња пољска престоница </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кренк 
тамбол, Истамбул</hi> — Цариград, стара престоница Турске империје </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
</hi> (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ал 
d="Tekst"><hi rend="italic">фент</hi> — претварање, претворство </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
ити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити 
ебрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његов 
i rend="italic">фент</hi> — претварање, претворство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фили 
ек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он са 
е дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend= 
е, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p rend="Tekst">— Има економију, па се 
свим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш н 
 дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је,  
несе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд да 
ла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па пока 
амчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ 
дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S 
ужи руку. </p> <p rend="Tekst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend="Tekst"> 
и за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </ 
риправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” сл 
 Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p ren 
рном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана де 
> <p rend="Tekst">— Nobіlіs hungarus, — претстави га шљахтец свима. </p> <p rend="Tekst">Господ 
ају.{S} Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ позна 
 су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бе 
е и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто је д 
мча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Se 
trіssіme.{S} Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гост 
трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у пара 
te) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди </p> <p rend="Tekst" 
ини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечит 
 је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на о 
шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Прода 
лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што  
х вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кће 
а Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Ј 
rissime domіne</hi> (лат.) — пресветли, преузвишени господине! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
вог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> < 
 није имао воље, али очина воља била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био 
мо две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаок 
шњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет г 
rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио 
{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити 
мрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S}  
Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест,  
гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парч 
ј и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потај 
ошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, о 
варају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend= 
м Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у  
кинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим  
 било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу ра 
чају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у п 
ац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и жи 
 био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?  
а искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Ју 
ати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, је 
да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— Ос 
а затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, П 
прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после 
т. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p  
 што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед  
ekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— Пане добродзјејн 
гим без престанка. </p> <p rend="Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куља 
 у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од  
(сервис,</hi> фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
d="Tekst">Господар Софра поклони се.{S} Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико сати? </ 
nd="italic">träger)</hi> — нарамници за придржавање чакшира </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви с 
. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сад приђе Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јова 
.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа 
ећ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас 
d="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре 
оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је л 
 Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то  
 штатаријум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не  
p> <p rend="Tekst">— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p  
ике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било дост 
d="Tekst">Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па  
<p rend="Tekst">Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да де 
 власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине,  
н и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му го 
 Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним к 
пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску 
 отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници куренти 
} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> < 
мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве магистрату да с 
ant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">галанте 
ш од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и на 
амизант, амизантан</hi> (фр. amusant) — пријатан, забаван, занимљив </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ic">камарат</hi> (фр. camarade) — друг, пријатељ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Campanі 
у.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца 
 <p rend="Tekst">Варошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин зна 
Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољи, сама Јуца при 
мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend="Tek 
Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут,  
p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p re 
р, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је 
рављати, нема Софри саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Ша 
но име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра 
 очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „М 
м је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S 
S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, и остаћемо до  
светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио,  
био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра мног 
Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчи 
си л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p rend="Tekst">Доиста, Шам 
ему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душ 
р Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишка 
 је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је 
ећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, п 
 одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је мо 
end="italic">амице</hi> (лат. amicae) — пријатељу! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ангаж 
>ауспрух</hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p  
започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту пријатном, </p> <p rend="Tekst">тихој пустињи”... </p>  
/hi> (лат. convenіentіa) — пристојност, пријатност, уљудност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да 
не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра парт 
="Tekst">— Нисам; није било ни места ни прилике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам н 
 му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> < 
држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом, запита га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, 
ен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајд 
изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у 
овори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на  
о долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је 
росити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је вид 
вац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео 
 Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту  
/p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нис 
 истиснути га. </p> <p rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдо 
тао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда к 
 једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst">Приликом заподене разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чује 
ко лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гл 
а после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће  
ина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, ал 
 оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn”, један „piccolo”, ј 
ењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни 
нтролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путни 
мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љуба 
гу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу,  
 напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта има новог? </p> <p  
оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у 
терије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану 
end="Tekst">Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту,  
ве боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан;  
подар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију  
аше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа. 
 Па усрећите је. </p> <p rend="Tekst">— Примате мој план. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми терми 
ј није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне госпођа Сока. </p> 
ајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S 
љу ликера и моли их да они опет од њега приме.{S} Отвори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и 
в ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tek 
” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо ц 
Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка  
о чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst" 
а не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvulus sed martіalіs (Мален али јуначког  
олегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима </p> <p rend="Tekst"> 
ути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним 
но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </p> <p rend= 
} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће  
">— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. </p> <p ren 
ар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави те н 
за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу 
је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tek 
је трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кува 
е баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кува 
p rend="Tekst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се 
ишта. </p> <p rend="Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи 
 ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би 
лом помешати после поноћи, па неће нико приметити.{S} Зато ја више волем ово нег’ „ноблбал”. </ 
, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка многи се ра 
S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом долас 
гери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насут 
">Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S 
и му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште по 
тих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и захвали се. </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, ами 
<p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе р 
ом.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но 
чековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Пр 
st">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> < 
осподар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад оп 
омка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре,  
.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој м 
а праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе зап 
 <p rend="Tekst">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети  
тац га отера, па на молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend 
 и квит. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими новце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их  
у. </p> <p rend="Tekst">— Али колико си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бу 
. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда 
амика, </p> <p rend="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило,  
rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p ren 
е је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после под 
те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p 
ог доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дош 
олеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Te 
вно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и оф 
је чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отм 
сле приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет позван, како им је жао што отац ниј 
вићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Пау 
 <p rend="Tekst">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу 
у, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{ 
у у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну, друштво их лепо п 
аоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра  
ећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p rend="Tekst">Па опет: </p> <p rend="Te 
 да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће 
 ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да виш 
ајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очис 
молбу материну опет прими, док није био принуђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst">Том прилико 
и матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капиту 
"Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Принципал радо вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">принципал</hi> (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопстве 
шег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педес 
дан пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим 
дости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. < 
nd="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p rend=" 
ав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити стра 
Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst">< 
 rend="Tekst">Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искр 
еда.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} К 
 стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да  
 преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst 
тву женили. </p> <p rend="Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би до 
рати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда како је код Полачека лепо примљен био, и опет 
енидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S}  
е вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитира 
{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја са 
 па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је п 
фит говори. </p> <p rend="Tekst">Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју 
 опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази 
ије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је 
ак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p rend="Tekst">П 
и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију сам 
тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татија 
а Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p 
ekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код 
ене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p r 
, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра канд 
ајмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољ 
>— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вам 
е ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p ren 
{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је 
 си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уо 
 <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst">— Чек 
онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, ал 
убље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, ком 
к утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадб 
оље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? — запита госпо 
не чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, г 
а.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији теш 
и Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговор 
="Tekst">Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође 
 готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пу 
ди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика  
них хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе 
.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од  
оре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере 
одару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата 
ку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи д 
ekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пре 
Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад иг 
_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају се. </p> <p rend 
очијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend= 
 млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к ду 
="italic">јурат аскултант</hi> — судски приправник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јурат 
>Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљин 
ма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} 
еје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у неми 
атере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, кој 
Tekst"><hi rend="italic">мајалес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="T 
 збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="italic">(Институције, 
> (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, приређивач </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аришт 
rend="italic">мајалес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="Tekst"><hi r 
за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо у 
entіo rei alienae</hi> (лат.) — држање, присвајање туђе ствари </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
— извршење путем законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретни 
. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем про 
 већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече  
">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst">У биртији прави лопов 
">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере мла 
путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p ren 
да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се ст 
оју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало ко 
 пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p rend="Tekst" 
 собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца  
ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Te 
у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се оп 
 познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за осам дана 
нвенијенција</hi> (лат. convenіentіa) — пристојност, пријатност, уљудност </p> <p rend="Tekst"> 
 више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да 
ти га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у 
унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{ 
женирати</hi> (фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, сметати; <hi rend="italic">женирати</hi>  
> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">в 
> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ра 
ападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">E 
је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била поко 
женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се ж 
nd="italic">зуцати</hi> — потајно нешто причати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Identita 
, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румо 
<p rend="Tekst">Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш 
мчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра  
p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да се причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође свећеник и 
"Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су зн 
="italic">Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си доша 
p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— 
а каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините како најбоље зна 
 покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма  
; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њега јоште  
логај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му 
упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади нов 
лази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га отац види, гледа га попреко, али га 
све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од 
; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говор 
, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хо 
ица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се в 
је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p 
 четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све при 
 на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није т 
ло стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово сел 
">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Пол 
ек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После 
ла. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пробуди Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево с 
> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чеш 
ати.{S} Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спа 
"Tekst">Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у  
Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код к 
па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Креч 
, а наџак подигао. </p> <p rend="Tekst">Провалише кроз врата. </p> <p rend="Tekst">Први капетан 
 навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео ка 
амо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у  
а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практ 
Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака 
ињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика 
p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем д 
ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мислим. </p> < 
 нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилд 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">провијант</hi> (итал. provіanda) — храна, јело, животне 
хани.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасви 
ачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p rend 
 Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола 
а није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да армицијаш њих  
о одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{ 
па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где ј 
е за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина  
писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p r 
антерије проводити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године.{S} То је жал 
осно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра им 
онско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у 
Tekst">Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месе 
Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без 
ици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glava">IV </p> < 
 најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и 
ије хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерк 
ekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колико година вам је? 
ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му с 
 те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Г 
е да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има  
, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра смеши се 
} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасиц 
за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом 
ог коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добо 
ра виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и де 
бра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрад 
о владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли 
нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силни 
ба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају се и куп 
t"><hi rend="italic">мунта</hi> — јавна продаја, лицитација </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
есет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, 
 у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па п 
једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има их  
 подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а 
 присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
епо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} 
терије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а  
S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна ш 
ру, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле се,  
е, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи  
и у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
">— Платна. </p> <p rend="Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst">—  
о сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, а 
p> <p rend="Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p rend="Teks 
тију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продај 
</p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на прод 
е и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Со 
</p> <p rend="Tekst">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. 
 све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш 
{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио. 
родавати.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} М 
сао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту ф 
не? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p>  
рио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако ј 
ног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p> <p rend="Tekst">— Када? </p> <p rend="Tek 
{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да о 
т стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити 
S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изв 
p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешт 
!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p rend="Teks 
? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Te 
ра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред д 
p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће 
ати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да ти исприповеда 
; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дођ 
 малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p> <p rend="Teks 
S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око два 
а педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst" 
д лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” < 
 rend="Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst"> 
а у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром,  
 им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend="Tekst 
ке се тек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Прође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сват 
сподара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долаз 
еба свет да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њега јоште нема.{S} Писао је двапут, је 
лику бригу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно  
">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав к 
са. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз 
 остаје ожалошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша 
а ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наст 
ekst"><hi rend="italic">машкртан</hi> — прождрљив, лаком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ло при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим преп 
би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с н 
а се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте изгледа 
алузина, жалузија</hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица </p> <p ren 
једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила ј 
оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. </p> <p rend="Tekst"> 
спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и до 
86)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевнос 
трибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</h 
е или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију изме 
kst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">прокатор</hi> (од лат. procurator) адвокат, правозаступ 
ма, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији и 
чити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора 
 и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе ш 
преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> <p rend="Teks 
латнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради 
се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда  
а оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p ren 
га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћет 
de, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
е за женидбу мира. </p> <p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љ 
: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има тр 
игерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а  
е основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p> <p rend="Tekst">— Видим да озбиљно говори 
ред вече, не може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту 
анимала музиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, 
n Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, ри 
о отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште 
} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> < 
одаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. </p> < 
уре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет леж 
али и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема  
осподара Софре Кирића настала је велика промена. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је остарео 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">променада</hi> (фр. promenade) — шеталиште, парк </p> < 
но се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је особито.  
е.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још једа 
 мери. </p> <p rend="Tekst">И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend="T 
Не може да вечера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево д 
зволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> <p 
 ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Добро, промислићу се, корак је опасан . . . </p> <p rend="Teks 
ознајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— Промислићу се. </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају 
господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромаш 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе г 
. . </p> <p rend="Tekst">— Нема времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер  
пет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљање један дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде  
ој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми про 
Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина изјави да би 
S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће вас 
t">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком  
лу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда га. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ пио? </p> <p 
 не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">Крај котиљону.{S} К 
о овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p> <p rend=" 
kst">Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зов 
. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst"> 
свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један да 
тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но 
 сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти сам 
љска не згинула“</hi> — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) </p> <p rend="Tekst"><hi 
муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га ц 
осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst" 
о сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми ос 
ђар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за  
> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година 
>— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">—  
 ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језг 
пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао не 
ула</hi> (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан 
 поредак; регуларан, правилан, редован, прописан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">резиден 
te) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштв 
. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљено 
italic">кошер</hi> — јеврејским верским прописом забрањено јело </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
е.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се  
Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење 
нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокош 
убила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као ти 
"Tekst"><hi rend="italic">Профет</hi> („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербе 
а мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Соф 
трдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст  
 наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женс 
"Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то  
S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S 
.{S} Имала је заручника.{S} Заручник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p> <p rend="Tek 
 <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, да 
каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно з 
и. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по 
 лепо обучен, као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио 
 Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И са 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем 
> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву руку?! 
се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш 
војку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њим 
, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ тако рекао. </p> 
вају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Пери 
лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} 
в је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богат 
0—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим ка 
="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— Опростите, господине,  
} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену де 
уму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S}  
н</hi> (нем. ungebіldіg) — необразован, прост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">унфершемт< 
и faіsan à la Cambacères, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи  
је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасв 
дина умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио,  
. </p> <p rend="Tekst">— Бог да му душу прости! </p> <p rend="Glava">XXI </p> <p rend="Tekst">< 
t">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то лукс 
де мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он  
ког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост </p> <p rend="Te 
 путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се  
ачекову кућу. </p> <p rend="Tekst">Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре н 
ио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, леп 
 не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ в 
удо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит ј 
и руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катар 
рине II, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812  
а у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући р 
уски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
крај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.{S} Сенат 
чкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруск 
као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
"Tekst">Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац 
ижи Пал</hi> — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним пе 
italic">јапунџе</hi> — кабаница, огртач против кише </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јац 
више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом ин 
змем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend= 
 пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад нови лопов 
Можете. </p> <p rend="Tekst">— Ако буде противна? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је запитати је 
подар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на з 
лук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} 
е? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу 
.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} 
ције, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{ 
t">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нисте га ни ви никад водили. </p> <p re 
та, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">протокол</hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког 
, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све пр 
ову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад 
дити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p  
чу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане го 
 господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када 
о, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно 
вуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је  
бу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Профет</hi> („Пророк”) — опера од немачког композитора  
{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка  
</p> <p rend="Tekst">Прође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје 
учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не д 
очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пе 
Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профи 
ћ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се смеје. < 
бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика  
 термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљу 
st">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после р 
ри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не  
у карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, не зна ни играти.{S}  
уо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господа 
 да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењ 
а кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад мог 
да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профи 
о за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst">Профит приповеда ка 
се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на ко 
ла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна ка 
ачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну 
енку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend= 
сподару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је њег 
еје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржа 
 бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ле 
а. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао профит? — пита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр 
 ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако  
д, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле 
 му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчи 
о.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”. </p> <p rend="Tekst">Профит је долазио недељом 
кад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">профит</hi> (лат. profestus, фр. profіt) — корист, доби 
, „Нестор Профит”. </p> <p rend="Tekst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу,  
шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst">Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, 
 и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит”. </p> <p rend="Tekst">Профит ј 
st">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је пр 
дца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће д 
 правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трговат 
ли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној оз 
атише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја пра 
 су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Со 
ekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па јед 
трије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду д 
т стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p rend="Tekst">— Право каже Чамча, тако  
 <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Нест 
 на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео.  
ајглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица  
"Tekst">— Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ј 
путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Би 
еда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор Профит 
 би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније 
вог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешеств 
, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S}  
ти свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше господар Соф 
ији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изре 
{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а п 
да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под п 
, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се  
 Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато г 
ошио, прави дугове.{S} Дужан је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може  
чинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, п 
трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оста 
ена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства.{S 
ко доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто др 
као: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да после смрти У 
е бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">процес наследствени</hi> — парница о наследство, о имањ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">процес</hi> (лат. processus) — парница, судски спор, по 
р Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава на 
ша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели  
ек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде ф 
="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шт 
К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао ш 
 <p rend="Tekst">Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика б 
>Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили 
као из кутије.{S} Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, мате 
и га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да 
е недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p  
и, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче  
а ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за недељу дана не  
ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо оп 
ви пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живе 
 штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала имате ви 
азила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно 
ћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, прежи 
њала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођ 
, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дан 
 Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му пр 
t">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Јуца гледа доле на букет.{S} Ох, какав  
ањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је т 
човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте ка 
>шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
одар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји —  
 је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend="Tekst 
подар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S 
то нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па њего 
сподар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па к 
и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да 
Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у  
их његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није 
мча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“ 
већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— Промислићу се. </p> <p re 
ој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно ка 
"italic">солитер</hi> (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом </p> <p rend="Teks 
 Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто, но сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? 
а никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба  
уку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одм 
ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{ 
p> <p rend="Tekst">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан немешки грб, а код те 
јног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, 
ију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у  
ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но до 
} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за С 
м” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему из 
ринти.{S} После му још да један материн прстен. </p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен 
искао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. 
 им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још нед 
/p> <p rend="Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао 
два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је венецијански фили 
ду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то ко 
рат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шам 
де ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у вел 
гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу је 
ме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p ren 
аран појас.{S} Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини  
у већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је 
це Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку с 
 rend="italic">фура</hi> — терет, товар пртљаг </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хасна</hi 
, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био ко 
— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: 
"Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш нат 
лан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој 
, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред ба 
t Horst der Lіebe”.{S} Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз 
ана.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Сам 
 је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{ 
ју.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може,  
ј руку мало. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи руку. </p> <p rend="Tekst">Софра му претисне мало 
 даље писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. </p> <p rend="Tekst">—  
мицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци 
гран. </p> <p rend="Tekst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и 
Ја вам дајем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst 
кровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка 
офија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, 
адавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
еле Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса 
ник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполе 
hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кондиција< 
ијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псов 
. </p> <p rend="Tekst">Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими 
џе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на 
 на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Так 
ом животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p>  
 </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у  
, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чам 
па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први ј 
је време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност </p> <p rend 
ли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах  
и?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend="Tekst">После неколико д 
уги сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу  
адан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука 
 предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” и 
и кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „ 
и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S}  
ашању gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао сла 
љене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је  
новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћ 
мо части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да 
ки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чи 
ери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за папри 
арцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакши 
чао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и  
еса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема х 
 добру кућу водио.{S} Лако му је кад је пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Главна кућа му је била  
аравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала д 
ом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S 
даљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е 
 више хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је 
, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један 
едни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе 
бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Б 
S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана пут 
 се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купуј 
 мајоренитет</hi> (лат. majorennіtas) — пунолетност, зрелост; <hi rend="italic">грчко мајоренст 
 rend="italic">грчко мајоренство</hi> — пунолетство у 30-ој години </p> <p rend="Tekst">макао — 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пунш</hi> (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рум 
у га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а 
 „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="T 
тину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Ча 
не.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И 
пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско- 
d="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамч 
син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p rend=" 
о као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} Па мени ниј 
едесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дет 
, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од  
 rend="Tekst"><hi rend="italic">пурђер, пургер</hi> (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, бурж 
 музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата 
а бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих  
 ће то бити бал? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ћ 
Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве 
ика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па 
облбал? </p> <p rend="Tekst">— Не, прво пургербал. </p> <p rend="Tekst">— А зашто не ноблбал? < 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пургербал</hi> — бал за грађане, занатлије, ћифте </p>  
} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту ј 
ије прошло. </p> <p rend="Tekst">— А од пургербала имате више хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај 
 пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам припр 
ги донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. </ 
ањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — 
 rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нис 
сте.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после 
још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </ 
слао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави неш 
ле, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ра 
у данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им  
 Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то 
бар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; м 
">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пић 
ечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и шт 
че господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј”  
аздрављају; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Ч 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пургерија</hi> — грађани, варошани (најчешће: трговци и 
тна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. </p> <p rend 
kst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти д 
то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шам 
ад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{ 
ћи нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за т 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пурђер, пургер</hi> (од нем. Bürger) — грађанин, филист 
"Tekst">Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за  
ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака 
</p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо 
 већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да дожив 
је коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Пер 
 комедију.{S} Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш с 
пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде. </p> <p rend="Te 
ати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коњ 
 да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом о 
у пријатном, </p> <p rend="Tekst">тихој пустињи”... </p> <p rend="Tekst">Пелагија јој помаже, а 
мрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И  
 Како? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са 
 држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пе 
 (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, пустоловина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">адиђ 
ви већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако  
еми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује,  
 се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и мо 
i rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају се.  
S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола мор 
реба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — в 
ачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви з 
праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма 
да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка п 
радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео б 
имо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је било при крају, го 
Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је х 
 <p rend="Tekst">— Друге недеље идем на пут; имам већ једну забележену. </p> <p rend="Tekst">—  
kst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери  
елику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p  
Char">П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} П 
t">Прва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако ис 
остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{ 
сам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушк 
путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш  
">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све нова се 
вињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад ка 
"Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео  
сит. </p> <p rend="Tekst">Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот” 
, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p re 
аклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је  
онесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине 
ети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити 
исао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после за 
о сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. < 
и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. 
 Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојк 
бро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="Glava">XVI </p> <p rend="Tekst"><hi  
одина био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} 
и, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ наси 
моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="T 
едом, канда осећа да отац иде на далеки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим преправан, С 
гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице нач 
оста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Ч 
куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p rend="Tekst">— Мо 
ишта. </p> <p rend="Tekst">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Го 
 арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tekst">— Чам 
S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се он 
рло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују  
 Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све поб 
 на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он  
Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tek 
врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости 
 су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запи 
} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ 
ољу. </p> <p rend="Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њ 
речару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душ 
ојој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а др 
се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро 
ега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Т 
 А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљани 
p rend="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па  
послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан 
оварају. </p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да мож 
 ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе 
фтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tek 
 разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све про 
и су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p 
енити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости до 
о у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Н 
 Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p rend="Tek 
да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буду  
ља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Св 
 стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и друг 
ита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Мати 
-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учиниш 
alic">курентирати</hi> — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нест 
авања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p rend="Tekst"><hi 
куција</hi> (лат. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, присилна наплата пореза ил 
 rend="Tekst">Полазе.{S} Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.{S} То ј 
а волели.{S} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натр 
Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варо 
 си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онд 
t">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме про 
end="Tekst">— Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} 
ирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Teks 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">путешествије</hi> — путовање </p> <p rend="Tekst"><hi r 
једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p 
речар. </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је ви 
ари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити 
 „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му је 
, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. < 
ко се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су коч 
kst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p rend= 
, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а 
e) — брза поштанска кола која превозе и путнике </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">deposіtu 
споведио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој вл 
 прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је 
а у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армици 
ших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к 
очасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали,  
и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређа 
пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте ли путници? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо. </p> <p rend="Te 
> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путници. </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend="Tekst"> 
><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па с 
 у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">Путници вечерају. </p> <p rend="Tekst">Голи синови погл 
/p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не о 
ај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатари 
рема вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови армицијаша: </p> < 
ша. </p> <p rend="Tekst">Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разгов 
{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало сел 
то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="Tekst">— 
ци сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда пр 
поје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћиће 
>лустрајз</hi> (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве </p> <p rend="Tekst">Магистрат (ла 
"><hi rend="italic">путешествије</hi> — путовање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пшемисл 
ан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не  
тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се није оженио.{S 
ekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељн 
акој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет годин 
ратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Талијанску.  
јант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и к 
ећ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним под 
 сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p rend="Tekst" 
ежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су ду 
е него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али 
јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа о 
а ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда  
 али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ј 
 мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А ку 
о врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Би 
 год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је шко 
а З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад 
 и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручуј 
јант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон н 
end="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: куп 
одинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га м 
а, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више  
се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p r 
здравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће 
 био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је ве 
иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Ча 
ћ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу 
>— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у  
p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај с 
Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је уз 
} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи:  
офра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али д 
ћ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва сп 
ном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику г 
rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика 
 а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш,  
о том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико д 
це које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и  
</p> <p rend="Tekst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки дру 
 Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Ча 
ем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола пространа.{S} Ча 
 хранити и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у к 
опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет н 
. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у с 
d="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је ве 
{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} 
ре доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осе 
 добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тог 
ек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасени.  
да окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па 
, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а  
 на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у ш 
 чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не из 
од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{ 
касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{ 
кови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном до 
 погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови 
дар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у  
едне госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. < 
ку, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним 
Tekst">Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коњ 
. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер ка 
ава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на с 
а оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два пиштоља и наџак. </p> <p rend="Tekst">— Добр 
у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па 
тко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом на 
ст, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити  
st">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), 
 обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се ч 
ије изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} 
много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превид 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пшемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, прит 
 </p> <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, —  
где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p  
i rend="italic">и ниње отпуштајеши</hi> раба <hi rend="italic">твојега</hi> (црквслов.) — „И са 
 Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та  
/p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код 
рад у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p rend="Tekst"><hi re 
наестој години танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састав 
end="italic">Месопотамија</hi> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p re 
рти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда ни железни 
е удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господа 
 сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости клич 
не у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш  
те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш  
е те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Н 
ао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајл 
ко, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану з 
о у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах  
ућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p 
лике. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не 
о куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Ме 
ам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Teks 
 без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S 
ли отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и о 
Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом 
четку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, 
 другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} 
ста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst"> 
фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зн 
а се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макн 
 fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tek 
оживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tek 
<p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} 
t">Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку вер 
гов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, о 
ере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод в 
ало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем 
Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко узд 
трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Иг 
 почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш дана 
азговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Пл 
велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног  
енеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а  
ру, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чам 
ц једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шам 
преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за ве 
враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер  
а живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје 
епшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S} Кад дорасла, пала је  
 rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у жи 
у сачувати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend 
} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер. 
ирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је 
>— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради х 
</hi> (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве </p> <p rend="Tekst">Магистрат (лат. magіst 
ахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и она 
 </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се И 
> <p rend="Tekst">— Па говорите шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском живо 
безни оче! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим  
а ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{ 
време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— Збогом.{S} Дакл 
 Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћм 
c">роваш</hi> — ознака, обележје, зарез ради распознавања </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек послао био  
 врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове госпођ 
ке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јак 
тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Tekst">< 
ужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које год де 
<p rend="Tekst">шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) </p> <p rend="Tekst">шљахтец, шљахт 
S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага дућан. </ 
гра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш  
ете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њи 
 Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонина? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> < 
ј: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одговори. „Ни 
етку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што, опет, господа 
на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити 
мо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо какови 
нам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе госпо 
живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> 
. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
end="Tekst">Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се п 
 Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза доп 
 у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Сви 
те готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада  
 чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале 
ић. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фр 
d="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од це 
 Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследств 
ли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало  
подара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </ 
м путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, ниј 
на у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само  
и се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p rend="Tekst">—  
Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Принципал радо вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задо 
 рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па  
 оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадвојица. </ 
 збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина в 
је хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежниј 
о од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца си 
е жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да 
</hi> (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ћ 
"Drop_slovo_Char">К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпо 
обу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад арм 
, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати 
чију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, госпођо Татиј 
{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претс 
ра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} У 
и”! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} 
три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом  
 час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p 
ава”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шами 
нодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господар!”, а 
а управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако с 
и права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на  
Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први д 
т и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst 
е диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо  
уго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о 
се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радости нема краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све  
вуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамик 
, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Креч 
, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код 
Tekst">касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности </p> <p rend="Tek 
 па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се 
нораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S}  
елагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то бо 
неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да вечера. 
е. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест б 
рти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек го 
</p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он  
ње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p rend="Tekst 
 зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је  
 Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка до к 
и, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p r 
у, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шами 
те боје </p> <p rend="Tekst">касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужн 
nd="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздр 
бу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S 
 одговара им се. </p> <p rend="Tekst">— Развалићемо врата! </p> <p rend="Tekst">Почну врата изд 
а се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате в 
амча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро  
амча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напати 
 рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све 
oc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се 
еног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац </p> <p rend="Tekst" 
ј Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац </p> < 
 rend="italic">јуфка</hi> — фино, танко развучено тесто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао ш 
">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И  
орио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира 
ринти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на очиглед з 
">— Какво добро? </p> <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руск 
се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом век 
а, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа  
ј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задо 
 саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се  
е да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер нађе једно мес 
end="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. </p> <p rend="Tekst">— Господине Кирићу, жао 
.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу  
.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча  
н, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како в 
х двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендле 
пуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, 
/p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега ст 
н. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласк 
мо. </p> <p rend="Tekst">Још се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођ 
">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра претста 
 је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским санд 
шао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора госп 
.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам  
а млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Јел’те Herr von Kir 
 долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </ 
сподар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то мо 
 мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје 
ислићу се. </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је госп 
Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се доп 
тити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на  
а. </p> <p rend="Tekst">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, к 
 поклони се и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду посло 
нало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта кос 
 прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женск 
ацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдиј 
Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дораш 
ац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допад 
S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend="Tekst 
о ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај  
 </p> <p rend="Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћ 
им да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане  
t">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта сам д 
вршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кра 
а господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењ 
е већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворе 
бе. </p> <p rend="Tekst">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="Glava"> 
/p> <p rend="Tekst">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend="Glava 
он. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, п 
м. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је  
Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} 
мах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то гос 
 На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је још за 
 </p> <p rend="Tekst">Приликом заподене разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти 
 син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна би 
} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p rend="Tekst">— С 
">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао  
на, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мој Шами 
rend="Tekst">После вечере почну озбиљан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово се 
друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде наше жене 
. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Teks 
рича како је Лујза жалосна.{S} Заподену разговор. </p> <p rend="Tekst">— Знате, Herr von Kirić, 
дај кане. </p> <p rend="Tekst">Заподену разговор обичан. </p> <p rend="Tekst">— Како си, Софро? 
и вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> 
ekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend="Tekst">— Па говорите шта сте р 
 </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли и 
азговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а гос 
; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега марио.{S} К 
чијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Ч 
 за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог разго 
Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега нау 
р. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је званична посета 
, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, сам 
ју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p>  
 подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{ 
кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S}  
ако најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био је 
ково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај.{S} Пера купи арпаџик и оде. </p> <p ren 
ер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да је доста 
ари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамику и 
rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кре 
донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Tekst"> 
поколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цич 
захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, после ручка, гос 
p> <p rend="Tekst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштв 
е једнаке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бел 
 Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">После ру 
ју, и — крај балу. </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „ 
ер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет пре њих  
 почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Со 
ност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности </p> <p ren 
га живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Ш 
{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег господара Софре!{S 
и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разлика! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад магист 
нети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика разлика између његове и Перине младости.{S} Господар Со 
, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те ка 
идбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јур 
ете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend 
p> <p rend="Tekst">Свећеник верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под пр 
ба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и  
Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом 
урдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Размишља. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде  
астану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лу 
супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">б 
 једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане  
, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Пози 
kst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="Tekst">— Нисам за лајпцишки 
, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је 
да као бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе 
одар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити. 
ао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побу 
ан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме  
а”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су жи 
тео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за науку.{S 
, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бразлет 
 диспензација</hi> (лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код пр 
ати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности </p> <p rend="Tekst">каснар — 
а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S}  
ће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кре 
ветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује,  
"Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра ка 
окаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спр 
еда. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разумели? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени 
за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. — Јурист 
гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недав 
p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас не разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{S} Мисл 
 разумем. </p> <p rend="Tekst">— Ја вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се уд 
е хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p ren 
ем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Te 
н зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика се збунио.  
p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше  
Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S}  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рајтерај</hi> — јахање, дворана за јахање </p> <p rend= 
 мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је  
љаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па 
обито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p> <p rend="Tekst 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рајфрек</hi> — женска хаљина са високим струком, по угл 
сти „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад  
ош једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика ожени 
допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро 
д пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у са 
ишта? </p> <p rend="Tekst">— И половаче ракије. </p> <p rend="Tekst">— Је ли добро вино?{S} Да  
ојели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена м 
еда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да 
 сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst">Господар  
ољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет  
к господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а 
лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекле се тако разговарај 
милијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој стари  
>Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посл 
еће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема ј 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ранг</hi> (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду,  
, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не ж 
и јави.{S} Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и 
руштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу с 
 <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „ја 
>— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде бу 
 месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре. 
се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај д 
 згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако 
ет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти с 
 пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали 
 би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш  
t">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ра 
говарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p rend="Te 
ка доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у 
 ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ују 
га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. < 
 каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се н 
 са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме 
они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а сво 
p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и  
ни су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих  
руштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на до 
Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пе 
ekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је  
italic">шизматик</hi> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst" 
st">Гледају се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост 
 баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шами 
st">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али  
усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и 
ваш</hi> — ознака, обележје, зарез ради распознавања </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рок 
="italic">Ћеф</hi> (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 позивање на спис, навођење, адвокатска расправа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">амизант 
cance) — ферије, летњи школски и судски распуст </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ванцага< 
 rend="italic">створ</hi> — овде: стас, раст, изглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">стр 
ставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће 
/p> <p rend="Tekst">— Морамо се једаред раставити. </p> <p rend="Tekst">Једнако плачу.{S} На то 
st">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једа 
и је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Кречару  
 овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар.  
фром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку 
да зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати как 
ма спровести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприме 
а не губимо време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> < 
на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим 
осподару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Морају и он 
о алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери  
ешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Dam 
) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> <p rend="Tekst" 
 говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, како се  
 Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фура 
Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p rend="Tekst"><hi re 
говарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, тре 
kst"><hi rend="italic">опечалити</hi> — растужити </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">оријен 
 разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће 
д”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, дру 
истичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
алан</hi> (лат. martіalіs) — ратоборан, ратнички </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">масивер 
lic">марцијалан</hi> (лат. martіalіs) — ратоборан, ратнички </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
kst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака 
ни новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама </p 
), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за вр 
генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командан 
ар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар и 
етиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда:  
м знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бу 
атим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Рац</hi> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); ра 
једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се 
бин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p> <p rend="Tekst">реверенда (лат. rev 
у трговци! </p> <p rend="Tekst">— И то „рацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогатији! < 
да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и див 
у још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га 
, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све н 
е, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада с 
рати</hi> (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
ава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам ј 
и испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово  
rvatіs rezervandis</hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p  
 ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се  
азговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> <p rend="Teks 
у био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend= 
зучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао ви 
ћа пуста.{S} Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него  
аре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S 
ме, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, доби 
е с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави 
ању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају  
у. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У 
ekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избира 
.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну опера 
торо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого би му било и једно. </p> <p rend="Tekst">—  
е са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати с 
оста времена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само  
ди стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да 
а још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније у 
анка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kir 
ош свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p 
ило видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински,  
но вино? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пи 
 ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи рев 
 <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после 
о, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар 
е Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза 
p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p re 
е још нису добиле. </p> <p rend="Tekst">Рђаво, нема гласа о путницима. </p> <p rend="Tekst">Опе 
а Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно полова 
је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад Софра пр 
е); рацки — српски </p> <p rend="Tekst">реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина кат 
<p rend="Tekst">— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да  
о успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор 
i> — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку п 
вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">регал, регалија</hi> (лат. jura regalіa) — закуп; сувер 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">регал, регалија</hi> (лат. jura regalіa) — закуп; суверено пра 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">регула</hi> (лат. regula) — закон правило, пропис, поре 
gula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан </p> <p rend="Te 
о дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му с 
p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до в 
rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
ео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Игр 
е опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли 
 гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове.  
ekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још т 
 Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад 
 </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p rend="Tekst">— Чу 
obe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} К 
ати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли  
 цркви: више свештено лице световњачког реда. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">карбонари  
 И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за вином, или вино за ракијом, само  
 то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест д 
рат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. </p> <p rend="Tekst">—  
, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условим 
воду, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Со 
 као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш”  
кву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагу 
ад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S}  
 (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у бирти 
ирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кола пространа.{ 
издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је 
 лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На т 
end="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што он 
ам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снив 
мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као 
 Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и 
фра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па 
 свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Ча 
све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено 
акову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш н 
p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четр 
речару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се  
 и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па 
 дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шт 
о немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">резиденција</hi> (лат. resіdentіa) — престоница, седишт 
о јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tek 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Ваг</hi> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> 
i> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ленгер</h 
д.{S} Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Ст 
а би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи ч 
.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трго 
аз блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила  
го што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на 
не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући 
kst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је 
арати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику с 
чина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића ј 
је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </ 
ад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstück”.{S} Ако је која позната да 
ко у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у  
ка”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео процес”. </p> 
о казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја  
 rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst" 
и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По  
ити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ тако рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо  
end="italic">рива</hi> — обала мора или реке: </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Riva dіe S 
а</hi> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
 је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикин 
ekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млад 
 чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне господар Софра. </p> <p rend="Tekst">И Полачек хо 
"Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га  
"Tekst">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Јер моћно в 
твителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води к 
офра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чуј 
е само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите 
на, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не мо 
ва.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код 
ају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све п 
 се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— 
ардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кинижи, кнез П 
а, изгледа као међу љубичицама засађени рен. </p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих 
садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад  
end="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} 
не мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратим 
аговору мајке, дао растргнути коњима на репове </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">bouillon< 
је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту 
то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је 
"Tekst"><hi rend="italic">рештаурација, рестаурација</hi> (лат. restauratіo) — обнова, обнављањ 
д црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше 
тију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе  
на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p  
аганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи 
p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам 
утим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </p>  
Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но к 
Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог налич 
је. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја?  
м матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у 
ити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tek 
 ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан пролази, а  
 он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можем 
пасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољс 
еја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конди 
шемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава </p> <p rend="Tekst">< 
/p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="T 
 посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господ 
удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је већ се 
ачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и  
>— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Teks 
st">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} 
и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задов 
жи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, 
х са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види с 
p> <p rend="Tekst">— Молим вас на једну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра устане. </p> < 
uf meine Ere)</hi> — части ми, на часну реч! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ахил</hi> — 
адовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим за 
мље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце 
 је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, свете, доста сам т 
. </p> <p rend="Tekst">— Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. </p> <p rend="Tekst">— Рук 
ко си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато  
ијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше коме 
 ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти 
rtіalіs (Мален али јуначког изгледа), — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у  
ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </p> <p rend="Tekst 
 смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми 
те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, господару 
 кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне  
ље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На здравље!{S} Седи 
ад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад в 
ати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Креча 
ром, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо. 
<p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за се 
унаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— П 
нгом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p> <p rend="Tekst">Сутр 
p rend="Tekst">— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределим 
анга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бећар најпре лаганим,  
о ноге. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p rend="Tekst" 
p rend="Tekst">— Прави господски коњ, — рече. </p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коњ 
вамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице м 
</p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све то требамо т 
аквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — маш 
 као злато <hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је 
end="Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знај 
kst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи ву 
 .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ ника 
имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са госпо 
 </p> <p rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац  
о познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, с 
> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чамча разашиље бил 
мча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред 
ред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и т 
vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у  
t">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p rend 
калом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Ф 
о у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један 
 је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пази 
="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Abalienatio 
="Tekst"><hi rend="italic">бајир</hi> — речна или морска обала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
la) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Tekst"><hi 
st">Није постидио! </p> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако  
н му једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, 
И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бит 
ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства не 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">решт</hi> (од нем. Arest) — затвор, хапс </p> <p rend=" 
Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера ј 
ра је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договор 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рештаурација, рестаурација</hi> (лат. restauratіo) — об 
ет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је гос 
онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фра 
м ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печ 
риповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, „Нестор П 
 добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S 
 Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балов 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рива</hi> — обала мора или реке: </p> <p rend="Tekst">< 
роз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Rіva deі Schіavonі”, „Пијаче 
”, „Пијачету”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p ren 
е делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет с 
о челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало н 
!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означ 
ри, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ћеф</hi> 
змерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелаги 
end="italic">Зборник права,</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан 
ic">Венера, Венус</hi> (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулка 
ким струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ра 
салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">риф</hi> — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p 
ко исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је  
а и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у 
а гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, 
} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни н 
 дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му  
Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да н 
па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку. </p> <p rend="Tekst">— Господа 
то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, п 
— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p rend="Te 
="Tekst"><hi rend="italic">еспап</hi> — роба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Естер, Ести 
 мислио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два- 
це не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.{S} Он најрадије напад 
сли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет ж 
мо ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; пога 
у. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">роваш</hi> — ознака, обележје, зарез ради распознавања  
оламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може б 
 ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> < 
а</hi> — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фент</hi> —  
рио за време болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лим 
е.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но т 
ер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— 
ах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави 
p_slovo_Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не 
ико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних 
>— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту  
st">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— И 
баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend=" 
ет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да 
н фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши 
ћ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је  
иге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика проч 
који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљон 
е већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хо 
 мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком к 
ће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S 
Tekst">Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда и 
 изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 годи 
вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у 
 потврђује и каже му боље да је женском рођен.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју.  
е мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командира 
авности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S}  
вари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш 
десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, к 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рококо</hi> — (фр. roc, гососо) — стил у Француској кој 
 и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено 
nd="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће по 
<hi rend="italic">„Три муске</hi>тара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p r 
ковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан  
победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се м 
41), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке чита 
лице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у живо 
Селадон</hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежа 
и није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бац 
Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде 
а га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рохујаше неколико година. </p> <p rend="Tekst">Шамика с 
 зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, к 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Госп 
не се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкрину 
 пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, го 
амболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S 
 соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гарниран</ 
ами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било 
мицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да  
 млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p> <p 
негда Isaure Clemence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ружичало</hi> — други понедељак после Ускрса у који пра 
kst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као друг 
н. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте боје </p> <p rend="Tekst">касирати — разбити, 
 јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та л 
ве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке св 
rbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови  
 „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, кап 
сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђерд 
оне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично,  
 обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао примет 
оже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst"> 
фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, рук 
 све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цван 
ројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао  
бице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у р 
врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром око 
му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли с 
осу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p r 
оге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради. 
 мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости 
а, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумр 
="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек 
ког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} 
ају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један 
ц уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ мн 
е. </p> <p rend="Tekst">Девојке му љубе руке и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, бо 
ребало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на  
је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво 
ца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала 
ња.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућ 
 с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="T 
 и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме б 
} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оц 
-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писм 
>— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовоља 
чим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, с 
st">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже  
охвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком по 
 коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Мо 
звади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш мил 
а ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино.  
одар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једн 
. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро. 
и Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И т 
">манипулисати</hi> (лат. manipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати </p> <p rend="Teks 
тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не бу 
наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лустрајз</ 
üssen Sіe mіt mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Г 
е срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљ 
и протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Соф 
ута Соколовићка. </p> <p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst" 
ко Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, ш 
</p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не можемо 
ићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад ота 
p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање гов 
ати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> < 
ици, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је и 
">— Стоји. </p> <p rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо на 
ну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „аус 
 мало. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи руку. </p> <p rend="Tekst">Софра му претисне мало руку, 
ушу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код матере. </p 
d="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? < 
 Свршено је. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хиљада 
рту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку мало. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи руку. </p>  
ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p rend="Tekst">— Ево. </p> <p rend="Tekst"> 
ем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће 
је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“,  
ли. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем руку. </p> <p rend="Tekst">Пружи јој руку.{S} Јуца прим 
</p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не  
p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p>  
nd="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву руку?! — рече 
 <p rend="Tekst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш ј 
ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош 
оле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p 
ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Кати 
/p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S}  
мика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p>  
 па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа х 
не.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаре 
 дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутк 
 отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична де 
ку Јуцину. </p> <p rend="Tekst">— Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. </p> <p rend="Tek 
а почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови в 
мика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро п 
 нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ пра 
би је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу. < 
а увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинил 
t">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend= 
ио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата  
ekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напрш 
несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{ 
d="Tekst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај  
} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту њег 
што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p re 
p rend="Tekst">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамч 
ар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S}  
ачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја ниса 
лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{ 
нг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), аром 
ком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као 
ок Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="T 
после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p  
званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, са 
d="Tekst"><hi rend="italic">Венгр</hi> (рус.) — Мађар; <hi rend="italic">Венгерска, Венгрија</h 
тигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p re 
ају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, др 
 устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али 
тив Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
за време Катарине II, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на 
</hi> — Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима  
да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појеш 
али, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p 
> — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на  
е. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Ч 
— савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против 
} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора 
кој носе.{S} Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које 
им гласом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоће 
лужбу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Tekst"><hi r 
а, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај 
изу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџ 
 јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „кар 
 кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерск 
ги ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Te 
сера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна кап 
је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да прегледам 
="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна девојк 
кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али  
. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend=" 
 пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопови 
једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На свако 
ићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други и 
се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак 
исмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато и 
 онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамчи. </p> <p r 
 Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка  
 баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у ав 
S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опиш 
kst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарнира 
о сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра треп 
бу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући 
p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и  
жбе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамчић господар 
о још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, св 
ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tekst">— Опр 
 забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења заве 
осподар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учти 
здравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати.  
Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с  
 је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту  
о моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар 
и, па има доста господе, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а 
дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачек 
ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> < 
коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претст 
амча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, п 
ајн“. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p>  
учка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p rend="Tek 
Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас 
st">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами оста 
ви гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, 
Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати.  
p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код теб 
у. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p  
едне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава.  
и још два дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо  
ође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића 
. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвал 
одар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је ов 
о опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend=" 
на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да припра 
личиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, нара 
 Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{ 
d="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— На здравље, господин фишк 
 дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.{S} Господар Соф 
d="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p  
е примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар  
о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају 
ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Ч 
ају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} 
 позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужу 
ekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста после подне 
она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарај 
аје се. </p> <p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог каса 
гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки 
орност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара 
о, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан  
 њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчице, па онај леп 
мика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један  
 ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт чо 
ара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда  
ијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча  
и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S 
а унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Ст 
{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Te 
.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Н 
дванаест дуката. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend= 
 ће вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend=" 
st">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </ 
 тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="Tekst">— 
јати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">—  
аљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у д 
S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако чи 
p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; шт 
 од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се н 
"Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их до 
оњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва тр 
="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредни 
ве на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на в 
а шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра 
 и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна  
, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софро 
ако зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} К 
з пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг  
ој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова 
ековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{ 
емена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Сви 
ад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима 
вако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па  
 </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему н 
 lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак </p> <p rend="T 
 све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се 
Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су з 
, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо кући. </p> <p rend="Tekst">Кад буд 
, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и  
 незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро,  
рави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">IX </p> <p re 
шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Tekst">Кад Раша види коња, з 
. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst">Стане 
ам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забад 
агради.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад поч 
 лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пиј 
а се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер 
у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати 
а игра.{S} Играју, али карте, и Пера је с њима играо.{S} О књизи нема више ни говора, но понајв 
арошки иижињер, његов пријатељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да 
е бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p 
о се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но 
 је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су н 
{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{ 
емо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што 
p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а  
се.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, 
kst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар ви 
стан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе 
 у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{ 
уно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Д 
> <p rend="Tekst">....{S}Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Ј 
ве унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им  
е стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Сви 
о неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> < 
атилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место 
} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Остав 
е вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж 
и.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли, а 
премити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли 
у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и 
к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Пролази 
д петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није н 
теља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S}  
 Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком 
ан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с братом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фијакер 
ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито н 
 <p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире 
ројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће 
нети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">С 
ја од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу о 
ча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма не 
отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да  
кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да с 
у, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће поче 
господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p rend="Teks 
ра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">До 
="Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst">< 
— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше,  
Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Ш 
ри то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом помешати пос 
одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задов 
, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шам 
 првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — од 
{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst 
није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де 
е где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад ла 
"Tekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="Glava">XVII </p> < 
еће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} 
>Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у 
говарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p ren 
не, покуди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шами 
ам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен 
с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан чов 
огу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао пис 
</p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend="Tekst">— Па гов 
ре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече,  
ема зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштв 
м.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{ 
, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </ 
па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у куј 
јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да пос 
на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољуби 
е још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} Отац га отера, па на молбу материну  
ом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фијакером, господине Кирићу. </p> <p rend="Tekst">Шам 
 би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви  
в. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће преломити 
сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враго 
Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише,  
рај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има 
 док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend= 
тог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опе 
 га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, к 
 зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом.{S} Они дођу.{S} Пера их доведе до велике куће 
 </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Приправн 
ије јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Ка 
ажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> 
 Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S 
ти.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, неколико пари гусака 
ишта помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на ср 
че га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, ј 
не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је,  
тал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend=" 
"Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.{S} От 
рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згоре 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се,  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код госпо 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија 
ега и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклон 
 даћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је 
чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на ње 
ршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш 
, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је  
<p rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, п 
 стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у 
коња” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Ха 
елики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од 
 тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је л 
е мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзин 
десет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S} Као Јудита, као  
путе.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцар 
о »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; ка 
о њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} 
о Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p 
Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће,  
 мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p re 
{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирак 
лијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се 
а, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око пе 
— пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
к, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по ред 
чицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} О 
чне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше г 
онски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа м 
ћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава 
 зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт 
кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но к 
ка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снужд 
 </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлеску? < 
ад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакид 
> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад 
е то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се  
таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над 
подар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више 
светог Марка у „Campanіle di San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била 
/p> <p rend="Tekst">Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend 
алфу на ручак, а после ручка отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им 
ђе са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити с 
ла ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Пол 
ина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене  
 Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасн 
т код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p  
 опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „га 
> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца 
виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S 
 ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им 
S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле мест 
пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко 
 Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташица каже да нема, в 
е звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа 
пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жен 
а ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да дору 
st">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p  
умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући 
а добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли  
Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „по 
S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакш 
 јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски 
"italic">академикерка</hi> (гр.) — жена са вишим образовањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
<hi rend="italic">Хијоткиња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend=" 
d="italic">рајфрек</hi> — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску х 
е, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девој 
"Tekst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочија 
кширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трип 
ћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Дове 
{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон 
српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">марц 
о, елегантно игра.{S} После, опет, игра са госпођом Матилдом.{S} Млађи Полачек, јак касапин, иг 
 и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{ 
јли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра 
тиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпо 
ћару. </p> <p rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst 
едног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нек 
оиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах 
мика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери 
амча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче:  
е оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочија 
родица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њег 
, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахт 
отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили 
/p> <p rend="Tekst">Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од м 
hi> (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лиму 
а је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст п 
гра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">The 
шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „ 
ска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са армицијашем колима. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зл 
опију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујз 
ог освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио т 
 Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и  
рчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладостр 
 позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне  
ји пре поноћи нису били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог  
 — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се од 
вио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре т 
дуката и да јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} 
 господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућан 
и да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p 
на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, ви с 
end="Tekst">— Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара  
Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади велик 
е ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч  
рећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p rend="Tekst">Међутим 
ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра  
избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправит 
 „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери 
рећно дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p>  
S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко с 
вори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсац 
.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у 
о вас има? </p> <p rend="Tekst">— Он је са мном задовољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хо 
е доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике по 
ц без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође 
гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је са оружјем? </p> <p rend="Tekst">— Једна пушка, два пиш 
обро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p 
 <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са своји 
о је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога д 
вади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак,  
ркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрним мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, и с 
бучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трај 
е неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера 
ан да га нико позвати не може, па почне са армицијашем пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да  
ави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се г 
ког.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара.{S} Из очију им добро не г 
пођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} За 
сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Господа 
i rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кућ 
шао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза  
чек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> < 
ина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац 
ачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу д 
 ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полуде 
оме и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бит 
t">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst">— О 
end="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув 
лед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у  
, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују 
ас кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муште 
ме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и косе  
">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па ид 
аљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Ш 
ти. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="Teks 
ачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, 
пикет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујз 
каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан  
Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ рас 
име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске ш 
ирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
илде. </p> <p rend="Tekst">— Сад морате са мном, Herr von Kirić.{S} Jetzt muss іch Sіe strafen, 
d="Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Чамча каже 
еговом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо к 
ешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, још је гос 
 Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио 
ања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tekst">— Како је испао профи 
отпусти га са поздравом за Полачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Te 
а Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газд 
 Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend 
варати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, а 
 сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити,  
end="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> <p rend= 
 Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из  
 свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сум 
alic">мајалес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
а важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту  
<p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожу 
уго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то 
шумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре 
 путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за п 
">лорњет</hi> (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tek 
ком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Teks 
>Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn Herz іst Horst der Lіebe”.{S} К 
 Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, ни пољски, ни францус 
 <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све по 
зи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује к 
">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но 
рају, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — 
рнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе с 
} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При 
а тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend= 
седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{ 
ме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са немачким стиховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта б 
и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика 
а окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p 
адужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напр 
ери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђем 
</p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. </p> <p rend="Tekst">— Господине Ки 
 а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p> <p rend="Tekst">Шамика Кирић, адвок 
ekst">— Нисам за лајпцишки еспап, волем са платном. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ’ајд’ са п 
етима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне игр 
">солитер</hi> (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом </p> <p rend="Tekst"><hi  
били.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да жи 
У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи нас 
аш, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвал 
ле.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изг 
Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп чове 
рале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме  
ад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а  
и, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији госп 
разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p rend="Tek 
са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши  
d="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио так 
е. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздравил 
 додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову 
а”. </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима  
 Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре 
оговорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад 
 данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас с 
ек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи школ 
нате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p 
руда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код ва 
ала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? </p> 
оби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половаче в 
 нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра преломио с 
 „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа 
а ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst" 
ц отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; м 
умачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, н 
</p> <p rend="Tekst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан оп 
 Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као ло 
ча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </ 
</p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst"> 
 rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Tekst">— Како 
иван бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говори 
илиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гро 
колаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити 
 јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хв 
alic">герок</hi> (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу 
ло, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p 
дила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није могуће? </ 
 оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све  
римљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вице 
 сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан  
ачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Софра нап 
чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана, к 
друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од 
р Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву ча 
мах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч насамо са Луј 
а проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Међутим  
комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{ 
 почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла  
а вам је отворена. </p> <p rend="Tekst">Са поштовањем Полачек”. </p> <p rend="Tekst">То писмо о 
чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соб 
 шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети.{S} Н 
уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
уждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="T 
st">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад  
уцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> < 
nd="Tekst">— Има још и други’ који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адвокат проакт 
 Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бу 
p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто, но сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Teks 
де некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприме 
вући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst" 
е седиште мађарских краљева и мађарског сабора </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">полонезма 
 опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} 
одара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва 
t">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пун 
 ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сва 
/hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је 
шем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и 
S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p rend="Te 
еринства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се 
.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у 
мисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њи 
ећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одм 
 кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га на дору 
 намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
амо једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. 
ако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде 
> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колико го 
носило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасе 
аше главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав побледи. </p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад ј 
’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу лар 
вали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Саве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога чита 
(лат. confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држава </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
нфедерација</hi> (лат. confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држава </p> <p rend="Tekst 
italic">алијирт</hi> (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и а 
љски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцим 
Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у б 
везника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> <p rend="Tekst 
 сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла ч 
ма штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или 
кућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације 
исмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, та 
 други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одг 
„Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у с 
а Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, гд 
а ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеју.{S}  
} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности  
ије био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опроштење.{S} Исповеди  
ео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву са 
S} Заједно још вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпу 
оба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — 
ћ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у 
p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а т 
 свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремо 
ој вештини или врсти уметности достигао савршенство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вист 
” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, из 
 сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљд 
 сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На игра 
хтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет на 
осте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш 
 сваки начин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чек 
е, доћи ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} 
Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путн 
прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се разгова 
">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопов 
ски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{ 
н наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend=" 
„јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испава 
 пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Мати, ни ико, не може га контр 
е од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране  
жбе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма 
м синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устан 
} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на п 
p rend="Tekst">— Већ је био један нобл, сад иде пургербал.{S} Знате зашто?{S} Од ноблбала немам 
т јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скоч 
ну, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{ 
оће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ ј 
ирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и с 
е. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још  
end="Tekst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови м 
ра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари  
end="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отп 
н дође. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере прола 
е у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча 
вац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, 
 наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жа 
 <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до 
то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst" 
S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па игр 
} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од жен 
st">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="T 
е.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге  
 rend="Tekst">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тер 
 женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали,  
ју кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p 
ја где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо ориб 
 Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, ал 
ање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати кој 
 воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде ка 
е се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију 
бор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S 
а похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} 
увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак  
и.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} 
остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана 
не господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет ост 
д армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с коли 
p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите м 
Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега 
не услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tek 
ало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде доб 
оња, ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема мате 
већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двој 
ша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> < 
 rend="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогл 
тсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На 
од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напред, да се б 
реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S 
; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа к 
р Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру с 
ак. </p> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премес 
срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једн 
рајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано де 
 стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Св 
има ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има ње 
ровуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао п 
ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, 
ђе за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пу 
Tekst">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </ 
х да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш 
у приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује 
rend="Tekst">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="T 
сподар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају пос 
ужби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сад приђе Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете  
ку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tek 
Tekst">Куцну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још полова 
на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча 
Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну б 
штољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више  
шанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће 
 троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац 
речар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време утал 
аца! </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету  
е руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst"> 
 није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није 
к што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="T 
 налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави  
е. </p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пр 
ни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господ 
ају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу 
мики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика  
анда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад и 
 се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу.{S} Ма 
"Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, 
, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. 
ти од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаш 
о поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица П 
цара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из  
ој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, м 
е већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја.{S 
ођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече госп 
нутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Уда 
вића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Ова 
 Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и 
, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend 
се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим 
врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst" 
, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не  
одина опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала бог 
дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку,  
 damals ung’schickt waren</hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p 
 — велика школа. </p> <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке,  
жи, нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у 
госпође Матилде. </p> <p rend="Tekst">— Сад морате са мном, Herr von Kirić.{S} Jetzt muss іch S 
.{S} Брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на срп 
а мало тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p  
уту калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу 
амике сузне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> 
kst">— Да видим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кре 
ји није испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији 
с све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p 
а ови му помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо 
 — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми 
л’ко јој година? </p> <p rend="Tekst">— Сад јој осамнаест. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам 
 што вами смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћем 
 сутра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудри 
 попуцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога 
а од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда  
; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{ 
p> <p rend="Tekst">Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто,  
енка никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава к 
и. </p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опас 
st">После осам дана лечник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању 
ише новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри допад 
е убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код 
шер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p ren 
; вици, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кре 
 девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p 
дно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, к 
 је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда.{S} Нешто 
, па бекрија! </p> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добр 
 — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не 
 човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tekst">Ка 
ан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst"> 
— Ма до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем одма’ на посао, да не губимо време 
лијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде  
<p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад 
о је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе праве о игр 
 да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки ж 
ејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три 
а. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, нара 
 али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Ота 
офра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да в 
ка! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви тр 
из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за 
не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на дв 
ницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p  
 па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци  
ашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="T 
 и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу 
у. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати св 
у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћате? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend 
зговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћ 
си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја 
, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend= 
 нема краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за  
.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза ш 
прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидб 
 је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доб 
kst">Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. < 
ча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире 
 погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S 
е? </p> <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клања 
"Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече го 
итоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угље 
ије млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.{S} Лице 
ави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> 
сити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд би сад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске 
— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Т 
мика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузови 
из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купа 
 дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst" 
пом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Ша 
 питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде нек 
rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш 
е пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит 
спусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако про 
 rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{ 
.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам 
end="Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није р 
мча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан тргов 
ли, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај са 
 срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фи 
t">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’д 
ио пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p rend="Teks 
 ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто, тражи дру 
даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. 
а својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с  
ују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој  
 ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу 
 људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо 
а на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам  
узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети. 
но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </ 
 <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ 
тскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је п 
гоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за ло 
вале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жут 
адио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње око њих бајати. 
 дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је  
те бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро 
е опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једн 
Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега  
и нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу р 
а с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег 
{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Ка 
ете л’ посумњати?! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шам 
е.{S} Срећно дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу 
{S} Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, см 
 је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предложити. </p> <p rend="Tekst" 
 их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са армицијашем колима. </p> <p rend="Teks 
 пуца за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасени. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су ла 
а Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се упр 
 му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва ру 
>— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све при 
управо до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући пи 
Tekst">— Добро је. </p> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чаш 
епријатељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају 
 држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са немачким стиховима. </p> <p rend="Tek 
аље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „аусп 
ут је, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па о 
 наклона удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а ж 
у и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће 
еђу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео 
а нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоко 
г бркови обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од ле 
 тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код нај 
и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армиција 
жете уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад настави.{S} Лице озбиљно, канда велики испит полаже 
па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S 
 да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у каван 
рофовски бал доћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па упр 
мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па та 
е да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола т 
 реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољ 
па је остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет пр 
договор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарск 
 Није нико тражио. </p> <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема  
 мада је оматорио. </p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се  
 даћу вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst 
ијаши се довикују. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— Отварај 
st">— Иди у шталу. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренер 
вце и дâ му квиту. </p> <p rend="Tekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} 
 као добродошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се  
Полачек је удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разго 
ојој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно  
ад најбоље било? </p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— 
о; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намеш 
аже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био 
 и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да мог 
{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разлика! </p> <p  
ера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође  
="italic">твојега</hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ја није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа  
/p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, с 
пала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, к 
су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали 
и дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана. 
текао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у  
end="Tekst">Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Он 
 а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему с 
рог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, иси 
ц.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софр 
rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и са 
> <p rend="Tekst">Профит приповеда како садашњи младићи иду по биртијама, играју карте, бекришу 
одару! </p> <p rend="Tekst">Вашег писма садржај јако ме коснуо.{S} Врло ми је жао, али веру нећ 
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Садржај</hi> </head> <divGen type="toc"/> <p rend="Nazi 
ic">протокол</hi> (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала ко 
и шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела би да га виш 
о споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу на б 
само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом  
.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па  
ве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по ту 
алантом”! </p> <p rend="Tekst">— Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! </p> <p rend="Tekst">— Зашт 
</p> <p rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend 
ери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа за 
е, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и М 
ар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примед 
и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрел 
сти, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то 
 ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend= 
{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се промислити . 
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTypese 
та, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend="Tekst">После одмор 
т управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на д 
то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма 
 лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве 
страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика вр 
{S} Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом игр 
 играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеле 
ekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови 
ен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.) </p> <p rend="Tekst" 
 пита га Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Салату праве од њи’ са луком и зејтином. </p> <p rend=" 
ја, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у бе 
 бркове. </p> <p rend="Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у ка 
зређује.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и 
ће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отмени 
, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у сво 
 и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавају с 
опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљ 
 </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви с 
јим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend=" 
тосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — т 
 старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча до 
идиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо тр 
{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Креч 
ама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p> <p rend="Tekst">Још посл 
ве било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p r 
 је салонски, али опет више женски него салонски. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је њему му 
 Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мој Шамика. </p> <p  
куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p r 
цу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни с 
г смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико о 
па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди да 
е се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са метл 
, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трго 
 ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну с 
 писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Ча 
ј обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p re 
е више никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава,  
бом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је  
оћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{ 
е вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати. 
 ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но и 
врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметил 
оспођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трик 
на, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке 
ме на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак 
 је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Б 
Tekst">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на р 
 polonus ех stіrpe Jaroslavsky. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од поро 
наново. </p> <p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке 
end="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. 
да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кре 
 већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се све 
/p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо 
 </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колик 
? </p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољ 
 вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p> <p rend=" 
ekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцо 
мао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити,  
> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’  
 доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинт 
ћу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend="Tekst" 
о, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро.  
це му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и до 
е, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану 
> <p rend="Tekst">— Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што с 
kst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S}  
к пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар С 
rend="Tekst">— Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од ср 
y. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице Јарославског”.) </p> <p  
лаже. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћм 
ekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ј 
побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од с 
’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. 
наест. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да с 
ри нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друг 
ај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.{S} Истина, имам има 
 чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче г 
 rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом ву 
>— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> 
<p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. </p> <p re 
де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесе 
rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па  
, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p 
d="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се  
кротира, да јој дође кћи на врат.{S} Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, 
 Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била де 
дамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Соф 
>— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend= 
а других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски о 
сам полудила. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није мо 
ти срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До тр 
Шамика плаче. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам највише изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једар 
е да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но још једно: морам ли онда доћи обуч 
одобравајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заи 
запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ п 
 мало збуњен. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу  
о се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Теш 
омотно живио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p>  
спадне добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кре 
 Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код матере. </p> <p rend="Tekst">— Знам. </p> < 
ар осим бога? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> 
 новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колико?  
а две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан. </p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољан, 
ости венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> 
адно са мном? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам најрадије код вас. </p> <p rend="Tekst">— Код болес 
писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао, али богзна јесу л’ добили?{S} Ко зна нису л 
 нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није 
квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте.  
p rend="Tekst">— Над ово мало живота ја сам господар. </p> <p rend="Tekst">— Могу вас од матере 
. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то  
мо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо доста; новце 
толико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе.  
p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету позн 
арте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p 
сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матер 
сам готова. </p> <p rend="Tekst">— И ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе 
d="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, 
ити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да ни 
салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да С 
ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. </p> <p rend="Tekst">— Господин 
d="Tekst">— Знам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> < 
{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко 
 педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} Па код вас с 
"Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако се 
t">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам мл 
ђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име но 
 госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу 
S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирта 
ти се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дођ 
ртао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда  
енише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста сам.” </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прави посете, пр 
 <p rend="Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља м 
и: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе оставља 
се. </p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? 
вцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p 
ати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p>  
тим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако  
="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p>  
у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ партија? </ 
ам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других или 
тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су д 
и, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S 
ене и од грофа.{S} Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви з 
, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми иг 
Како то? </p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш 
м. </p> <p rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ 
дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу с 
мила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалост 
ашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, 
.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, д 
оварају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они који п 
времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме  
се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нис 
нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио 
уго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске  
 хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли,  
ео да га начини правим газдом, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, 
дно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело 
а почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао 
, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукуј 
о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend=" 
 мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S}  
икаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и с 
крај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да с 
као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, м 
ко лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ  
е од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није дос 
ар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад нећ 
 rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напослетку почасти их са „аусп 
авао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S 
 треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него  
. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} С 
<p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} К 
d="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нотом по песми „Ich 
ријих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њег 
и су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта о 
уту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста  
 и ја ишао. </p> <p rend="Tekst">— Па и сам би’ ишао.{S} Нешто новаца имам, а још би’ нешто под 
Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форин 
е, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио к 
у. </p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend=" 
чка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости о 
и „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </ 
rau von Svіrak!” </p> <p rend="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пуст 
кад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за ни 
е зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су 
о здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се в 
Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што 
ваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше с 
е више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код г 
ве што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран” 
рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кр 
д, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да м 
а на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увред 
<p rend="Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча ни 
асне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> 
л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш д 
">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— 
?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си о 
адо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали 
 господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да 
ки поглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и  
ом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућ 
ну кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, се 
 rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst 
вар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после ди 
еки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у 
 од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, а 
ји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити 
, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Н 
ати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p 
end="Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца д 
те ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најма 
.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p 
Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То 
ка имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обуче 
ра паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’  
end="Tekst">— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Кл 
 је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада ф 
t">— Како? </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам да од вас просим руку Јуцину. </p> <p rend="Tekst"> 
бала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p rend="Tekst">— А 
 кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и б 
ш код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p re 
д боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стев 
ка била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Кречар да зап 
ио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је 
 нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ 
p rend="Tekst">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади  
 фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита писмо. 
 прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан 
атити. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tek 
памет.{S} Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта 
аш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо зд 
</p> <p rend="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам 
ио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јек 
имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам  
же забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам с 
е, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као г 
нке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при проси 
rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три х 
 ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, н 
 мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је т 
о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика ск 
рости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва кра 
планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, иш 
о сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињ 
 Па мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио. 
без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, 
, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо 
нији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p 
оде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја ч 
kst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо  
 сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Та 
м лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p  
еце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до н 
 неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам 
аће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend 
ет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А банд 
 бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред искрсн 
као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="T 
м ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана 
е, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, 
добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се св 
обар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код м 
е само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend= 
н. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јест 
 што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код 
у? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </ 
 за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније  
 бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend="Teks 
 можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске  
Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. —  
итирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти припове 
t">— Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво 
, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разго 
аљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst">— Б 
{S} Ево ме сад опет овде, и знате зашто сам дошао? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, — одговори П 
ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им 
аљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, м 
? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинил 
баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је с 
ekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend 
е познавала! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам оматорио. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, жените 
вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst 
Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. < 
. </p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да  
 вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{ 
 допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте  
ћа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то прист 
ијатељ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла 
end="Drop_slovo_Char">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не 
коловићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, милостива, чини 
 лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена 
гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре н 
е сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Са 
 шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахт 
 газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двад 
 је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао д 
њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је са 
 допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-П 
оније. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p rend="Tek 
о „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, с 
што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се где и как 
л’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њи 
end="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би  
, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па ми сами не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи 
тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни 
p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим 
</p> <p rend="Tekst">— Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst"> 
ребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p rend="Tekst">— Да види 
би бранила ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и м 
ц све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора би 
радовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се в 
 њих не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити 
 <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.{ 
ба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Добро, про 
ош има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад о 
ћар призна да је краден коњ; даје коња, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p  
а опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу за 
</p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p>  
наш? </p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па 
{S} Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре. 
Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што с 
г сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има 
не. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном  
ије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански 
 хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете раст 
осподара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се  
и. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, само пре подне имам посла. </p> <p rend="Tekst">— Молим 
 својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућ 
рбал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од  
је имају.{S} Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима.{S} Ишту јести.{S} Бирташ 
офра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіssіme.{S} Чамча  
ој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да с 
 Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла изми 
 Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">—  
г било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend="Tekst">— А откуд 
</p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго сел 
ekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти каже 
лати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој око 
 да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати. 
 замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да с 
кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је с 
ећ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није код куће, 
и ракија за вином, или вино за ракијом, само кад је добро.{S} Кад је већ време било да се иде,  
ви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, 
њему је лако било, он није ништа вукао, само је претходио и водио.{S} Но осталима је било тешко 
 кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у  
после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, м 
="Tekst">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p>  
адити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини о 
st">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго сел 
ише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађ 
<p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео г 
тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако сави 
нам, већ ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst 
никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и ле 
е, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и 
атински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу в 
p rend="Tekst">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу 
— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког  
е уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог жив 
 језику, па онда неколико реди немачки; само да је лепо.{S} Награда је дванаест дуката. </p> <p 
Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти  
оре. </p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви  
ати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити 
па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах д 
а.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, г 
има је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била 
но, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из П 
d="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како т 
доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има 
ола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стив 
t">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не тре 
је, толико боље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, 
не губимо време. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам  
, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне добро. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам п 
о што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигур 
rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта  
ујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tekst">— Може 
е се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал 
 Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као ота 
 од широке читалачке публике; данас има само историску вредност </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
збор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, 
на, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је 
ском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пета“)</ 
Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, остав 
ило је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Доба 
леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи д 
 формом позвати, јер и један и други је само „купец”; доста кад их је накратко гроф позвао.{S}  
">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То 
 rend="Tekst">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостиј 
знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра за н 
озор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они 
 <p rend="Tekst">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S}  
емо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p 
а Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S}  
ekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у р 
то, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња  
на, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио  
Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити  
Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; ка 
очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Госпо 
гу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад н 
d="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је  
но. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма н 
ика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад о 
иљада форинти. </p> <p rend="Tekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је 
ору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај бри 
<p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трош 
ећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и П 
вираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се зам 
<p rend="Tekst">— Видим.{S} Погледај им само ноге. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече господа 
! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="T 
Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} Пос 
ка почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца  
дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бит 
ко се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча с 
о не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једа 
 кућа! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће 
Cambacères, — но говеђина проста, какву само касапин из дебелог марвинчета исећи може, па каква 
у како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде 
 тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{ 
и излечене продавати.{S} Па онда купићу само једну крмачу с прасицима, неколико пари пилића, не 
Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта и 
е за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некад 
оње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ожалошћен. </p> <p rend="Tekst">Прођу  
вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако 
о рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, ал 
о писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јест 
м година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, н 
ма, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стој 
у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад г 
</p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрним 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">самуркалпак</hi> — капа од самуровине </p> <p rend="Tek 
end="italic">самуркалпак</hi> — капа од самуровине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сатру 
каже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог с 
 банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” куп 
л</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио ф 
 љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Св 
ција око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је маш 
ају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сан Паоло</hi> — кварт у Венецији </p> <p rend="Tekst"> 
нео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на са 
и.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет уз 
 седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Ј 
паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">—  
досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па о 
 сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Ша 
а шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend="Tekst">После одмора крену се и, т 
> <p rend="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што 
а доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p>  
коро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после с 
ови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву л 
end="Tekst">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим к 
ин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ћ 
у за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар н 
му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испун 
 платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра умилн 
 о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и  
и не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend 
и лепеза, па онда „Вечити календар“.{S} Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану  
="Tekst">Прође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану го 
могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповед 
о свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут ску 
е пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Ш 
 Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око по 
 је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} 
задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је го 
ти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла- 
игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли 
 вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а  
Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{ 
а оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујз 
 може да је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на се 
nd="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој 
а му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армиц 
іllustrіssіme domіne, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. < 
у нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Ч 
шаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће по 
лог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. < 
амча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у г 
вију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи. 
омка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог 
 форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњих три д 
се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девој 
ог доброг. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сара донесе и наспе. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Јова 
у не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, дос 
 богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би по 
акво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, о 
с Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док 
кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати изл 
 и друштва. </p> <p rend="Tekst">— Дај, Саро, двапут каве. </p> <p rend="Tekst">— Одмах. </p> < 
не ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, донеси вина, оног доброг. </p> <p rend="Tekst">Го 
и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} Т 
p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздравила те.{S}  
м дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му 
ekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве  
мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна,  
ен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. </p> <p rend="Tekst">После кола 
ољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао 
 тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p  
тилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по  
{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису ви 
дан га доврши, а други дан изгладио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадн 
еки пут. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — за 
уци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познај 
 жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од  
ти. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет 
је то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа  
 „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tek 
ебелим, кривим ногама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора 
ини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, ви 
шу веру. </p> <p rend="Tekst">— Онда је сасвим друго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше одане.  
само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је  
ама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огл 
Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. </p> <p rend="Tekst">— Како?  
у, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се 
е пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о то 
. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне  
а, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им  
куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{S} Ко 
 хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице  
ек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера се 
кета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот да 
">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су 
 дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни 
ед шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су в 
ати. </p> <p rend="Tekst">Кад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Со 
бори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем п 
, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши  
Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње 
и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst">„Der T 
едао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно  
 им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирташ Арон није к 
 један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’  
а Лујзо! </p> <p rend="Tekst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог 
амдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га јо 
 у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вре 
рави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, 
н удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка у 
 трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фанта 
hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају се. </p> <p rend="Tekst">Господа 
рати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуц 
м ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза  
 rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend= 
вуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће в 
ости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика с 
 па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Ш 
дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p ren 
лико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend 
еме је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полаче 
> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све и 
, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те  
Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста после подне шета  
 договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза 
"Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигра 
 у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} С 
уже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из 
. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто ст 
 састане.{S} Определила је место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказано  
> <p rend="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ства 
м спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend 
 о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, 
Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантно држање, — сви на њег 
едном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда нав 
посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst" 
rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у служ 
поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мора лепо бит 
натлија, бити.{S} А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. </p> <p rend="Tekst 
и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То с 
ији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсви 
мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује 
 знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који 
 дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд буб 
 устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред о 
свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који  
алити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све гото 
ња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна отк 
{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један 
а билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музик 
Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица 
 </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило се 
кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо  
у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још нек 
о се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. </p> <p rend 
 Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара. </p> <p re 
, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца ј 
kst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p r 
е ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадава, доп 
ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва дочека’.{S} О 
"Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је в 
 се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се 
p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста. 
kst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике 
d="Tekst">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама 
ма од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p> <p rend="T 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сатрусан</hi> — нерасположен, мрзовољан </p> <p rend="T 
><hi rend="italic">Медина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 
едов </p> <p rend="Tekst">Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане 
е да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="T 
ешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{ 
ао што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend 
 шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{ 
ом сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — 
твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то 
а се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри  
ред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то с 
panіle dі San Marco</hi> — звоник цркве св. Марка (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седн 
гљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S}  
ицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном 
ужби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst"> 
нт”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> <p rend="Tekst">— Седите, јо 
ваца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Ка 
} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нах 
обар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац,  
они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. < 
м руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је 
 хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све ј 
егорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оц 
о више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као  
 јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док 
је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="T 
и. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па 
ао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих 
шта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драгово 
.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Са 
ет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још 
ог а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, же 
 фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним do 
 сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек п 
end="Tekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst" 
дан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не к 
ој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има  
nd="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Ша 
казује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p>  
ине млађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво 
то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst"> 
сан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док  
.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Ст 
ела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоћ 
.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га 
ушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се 
, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у 
/p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га ц 
на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, 
.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S}  
а!” </p> <p rend="Tekst">Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху 
 провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пер 
 и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја! 
 унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst"> 
е шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, иша 
’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код к 
">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал 
p rend="Tekst">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда  
st">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и  
амчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки начин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет неш 
 domіne spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу:  
 који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били 
 двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухв 
S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лопов 
ј не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попов 
ође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери неда 
алона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па један велики орман пун разних ц 
е познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни 
а боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чам 
хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знал 
очеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену ко 
тао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти 
ји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p 
 само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâм чести 
ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толик 
 То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у м 
језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, 
Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S 
, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много пу 
ви коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер д 
ако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
 оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чам 
ана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} 
о ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су  
се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, ј 
америти баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови 
S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њена кћи.{S} И Ма 
кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> 
м.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, с 
че и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst 
ра играчица.{S} Онда игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то 
осподар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању ло 
смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа! </p> <p rend="Tekst 
 стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, ш 
 очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или они 
горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору,  
 „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу 
ншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млад 
из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату в 
а земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се сме 
 </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој је погодио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у  
 каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао 
S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима 
 шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свира 
ио би да је какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три д 
сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Г 
и; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S} После вечере пи 
пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је п 
ико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} 
рали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фр 
 нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра ве 
жимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаров 
дан наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасна,  
Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте. </p> <p r 
па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p> <p rend="T 
и је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега  
ецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбон 
ете и ви! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш 
е на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата п 
уга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло  
.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина, новац је давао сваки дан 
ању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ ма 
/hi> — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кама 
спрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награ 
г то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p  
крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве 
d="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој 
онај дан заручница.{S} После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три г 
та”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али ј 
алу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни 
ек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи;  
, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди 
ез дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S 
ијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокин 
 ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се  
ко је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је видео да когод бајаги неће  
 се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Н 
"Tekst">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, об 
ости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак,  
це; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар 
на игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи 
/p> <p rend="Tekst">— Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви  
Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаме 
сподин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, ш 
 кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све сме 
сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је би 
end="Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није и 
ну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са сп 
’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst" 
t">Прође „визита”.{S} Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господар 
разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Долазе и они ко 
ани се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта има 
ад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend 
 Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече А 
 доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то ота 
 пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муште 
 какав велики логор.{S} Робе свакојаке, све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само хо 
 обесили. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори та 
а од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан.{S} Све 
штво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна 
јзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само  
end="Tekst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће не 
лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика 
 поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа 
а као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: поја 
ила времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су 
p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— 
ји.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. < 
 нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не 
S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће по 
вде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприпове 
о треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p  
t">— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, 
 много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И 
амо дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шами 
} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— Промислићу 
матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђе 
ца је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да не 
ено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам с 
мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимик 
се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји. 
има, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у св 
вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend= 
 четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.{S} Испитао је и путнике 
ежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S}  
упљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, 
сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном 
 </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чам 
ем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се  
S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се прово 
плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је бадава, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у к 
да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p  
д држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се  
d="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у р 
. </p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну по 
обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изг 
ђе воља своје галантерије проводити.{S} Све празно време проводи међу дамама, без обзира на год 
 госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки 
леганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} 
авио, и још један леп златан ђердан.{S} Све донесе и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у  
ка вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p r 
битељ? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти ј 
.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с 
</p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са б 
rend="Tekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шам 
зговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Про 
st">— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари ра 
је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни је 
тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сут 
 — запита Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио 
 ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, 
="Tekst">— Јест. </p> <p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи,  
Па шта ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да  
те ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице.{S} Откако сам болесна, све време ваше ме 
Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао са 
предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супр 
 закључају. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капета 
беде.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамик 
’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш:  
 у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су имали до 
 у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође 
 рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрег 
 умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра угуша 
d="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта ми 
 ми и кочијаши. </p> <p rend="Tekst">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> < 
 другом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због  
ву гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tek 
ико година. </p> <p rend="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за чов 
ут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати п 
arde de robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски б 
ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му  
ју, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је  
вему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> < 
је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад 
удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару  
ају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били  
рад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А ни 
 пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити. </p> <p rend="Tekst">Дођу до првог назначе 
ати после подне бићу овде; готов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ партија? </p> <p r 
авно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му уз 
џију. </p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Прибли 
о добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно 
 истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. < 
 патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p ren 
 форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву 
 ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tek 
 што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети? 
 игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
е зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног 
дера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја са 
<p rend="Tekst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске 
да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети 
одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После одласка комисије, д 
држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, 
</p> <p rend="Tekst">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра  
 је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, 
ћи била добро примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешт 
чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Ча 
rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, но 
а краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто  
да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми  
} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало  
 „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S 
о како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па  
 игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Сви 
 Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли, Кре 
 да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна к 
ад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не 
> <p rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све  
очети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац 
тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о моји 
ају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је све на продају! — одговори му бећар опорно. </p> <p ren 
d="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је о 
иче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија,  
 Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан. 
о кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} 
 господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S 
та.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али  
аш, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примље 
е узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">— Више н 
е први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика  
азумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу лике 
 мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје мес 
ам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио 
је купио крмачу са прасицима, па купује све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи  
 тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга так 
за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се смес 
стају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг 
 Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ коња водити.{S} Дође пандурска патр 
од куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, и 
а удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске с 
ти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки  
д казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Тешко. </p> <p 
огат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, само 
етити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се ув 
вце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако:{S} Venezіa San Paulo Nr.{S}  
ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="Teks 
оговоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код ма 
амо онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не 
 да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се в 
 то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лак 
rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамч 
 јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати 
у празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће не 
брну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p re 
једнако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комеди 
еда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу 
 осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{ 
јдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одг 
чне па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{ 
већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра из 
kst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држ 
 Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од Пере рачун како је манипулисао.{S} Пера 
} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли с 
} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за дру 
одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама 
, преживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом др 
 је манипулисао.{S} Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине.{S} Каже да је матери 
ла хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно  
 ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање 
тењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад д 
 другим знаменитим људима говорило, али све о рату. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек  
ствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који ј 
иди тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како с 
лим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S 
друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање 
.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује,  
 га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпр 
{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p re 
е ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој 
="Tekst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава г 
, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре,  
} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац По 
ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза д 
 Предајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавд 
аца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам све матери дао. </p> <p rend="Tekst">— Али колико? </p> 
, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио. </p> <p rend="Tekst">Јуца баци жалостан п 
по снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend 
а онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари 
} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски т 
 Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p>  
мали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па о 
 преко батине.{S} Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настра 
о да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске огов 
ако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше,  
end="Tekst">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, про 
ели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују 
уга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрај 
ног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први  
="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жало 
позна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њега поћи неће.{S} Бад 
, коју време није могло излечити.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку 
 коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; 
рајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S}  
лама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговин 
 три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрај 
да свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S 
аћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он 
е познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се ј 
сподар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напиј 
ецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити. 
роз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује магарце; има 
, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Tekst">— Па кажи ми  
">На саоницама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина чест 
је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са  
S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за 
е на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst 
донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им  
. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, vіdі,  
свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на с 
е оцу па иште опроштење.{S} Исповеди му све.{S} Клекне пред оца па моли.{S} Отац јој каже да ус 
л, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли 
је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кик 
путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било  
 претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео 
, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и в 
јд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде чове 
слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловч 
офит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам в 
узову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорад 
к, више не долази. </p> <p rend="Tekst">Све је прекинуто. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, п 
а ће опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али ка 
е и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на препоруку Шамикину. </p> <p rend="G 
кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, к 
">— Тако се зовем. </p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му с 
 већ душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи гос 
ако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, 
"Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">Све му исприповеда. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће  
end="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, по 
">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Тако свега око десет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друго ниш 
р. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> <p rend="Tekst"><h 
е признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт  
мики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у м 
{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у  
 парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p rend="Tekst">— Пишите тестаменат.{S} П 
а него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца зате 
 Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему ми 
о је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу М 
венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p rend="Tekst">После не 
анас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрет 
.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похв 
ве његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на 
 радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам 
оди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му 
ије било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медве 
Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и 
 постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месеци, њег 
е. </p> <p rend="Tekst">— Па на млађима свет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи:  
вати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend= 
та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би н 
rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако 
ачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру 
 му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, н 
или? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је свет онда био.{S} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер 
ао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, нач 
века дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећ 
 запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— В 
 дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend 
ћ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадвојица зам 
 готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се мож 
ријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која 
kst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлика између пре и сада? </p> 
. . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Кат 
се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p r 
овског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је ф 
nd="italic">ноблбал</hi> — бал за отмен свет, племство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">О 
ени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало  
живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Ј 
оложио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} Посл 
а, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших  
месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tekst" 
лат. patronus) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома </p> <p rend="Te 
и, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">По 
нгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> <p rend= 
 ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам  
аложимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву с 
итељи, међу којима главно место заузима свети Никола. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана  
арели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на д 
 Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато 
дар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџ 
.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никол 
и. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst 
а, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, каква светлост очиј 
, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта  
ве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је  
етле.{S} Какво неописано смешење, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p> <p rend="Teks 
">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да 
и, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend="Tekst"><h 
 у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и 
 год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle di San Oarco” са оним лепим а 
кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му 
> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечер 
госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров  
о још и позлаћено.{S} Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго 
 из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срц 
”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зл 
ног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом икон 
не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје  
трошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се није о 
</p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и 
акав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој гл 
есрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се 
и, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај та 
е богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се 
 а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жив 
ијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са  
 <p rend="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивн 
 црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада 
 <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су зад 
венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет с 
 одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да т 
стим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантаз 
 брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све 
к озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би 
 у католичку веру. </p> <p rend="Tekst">Свећеник верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да  
јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S}  
оспода се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да с 
рила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му 
ани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео поку 
">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="Tekst">— Пане добродзјејни, п 
 то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, т 
ут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> 
 </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунипарти свећу упалити. </p> <p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ  
ов брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’н 
rend="Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зелено 
ра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кр 
ар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници з 
звао.{S} Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите”  
рај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и пантало 
end="Tekst">Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао госп 
са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с братом. < 
ачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{ 
аред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">С 
ча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест  
и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали бил 
da) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">регал 
. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. </p> <p rend="Tekst">< 
л”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; с 
 се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и 
духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Нап 
ише улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да с 
/p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне  
ура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчини 
 се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је дои 
ен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, т 
кад не игра „лендлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзинге 
о.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде 
ту се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу м 
Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како жив 
, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани,  
олико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p rend="Tekst">Полачекови нуде Ш 
 се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко  
} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо игра 
end="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играт 
го неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе 
кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, м 
иша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend 
</p> <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о бал 
p> <p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Н 
зговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом 
тријумфатор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерле 
ко врата, па његово елегантно држање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом  
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави, поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А  
та ти деца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта 
— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p rend="Teks 
цу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један о 
ује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!” „Дошао је господ 
што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш 
отово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне господ 
ну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рог 
у је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од њих, н 
е тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће н 
кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда пра 
на гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tek 
е сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала 
на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још сп 
тао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; 
е иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, 
трат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито  
у даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало 
одошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, з 
оменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигу 
ели Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, 
дао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S 
о муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На 
опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка  
, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се п 
 руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, после руч 
а да једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ  
не одговара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело 
 су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оженише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста  
очео.{S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих зема 
>К</hi>ад кући дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу так 
, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, тргова 
ти на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, ш 
у Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону 
d="italic">диба</hi> — фина и скупоцена свилена тканина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад 
већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђе 
лагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ле 
 лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend="Tekst">— Ев 
говара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину.  
аполеонових ратова, било много у готово свим европским државама </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
шпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу.  
 гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што  
’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам к 
е се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">С 
obіlіs hungarus, — претстави га шљахтец свима. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се.{S} 
} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S 
као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и кри 
rend="Tekst">Госпођа Матилда је гања да свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} После ћ 
њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у д 
{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац ниј 
ега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим б 
 ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви.  
несе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамик 
ке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако р 
 свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{ 
и Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању 
ка.{S} После вечере банда опет омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креден 
 забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, 
врстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашањ 
сађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све 
е гања да свира. </p> <p rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p 
его сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су в 
ребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла 
ш не игра.{S} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са  
феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци 
а таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендл 
 сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала 
јвише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је 
едала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће 
S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде ка 
и.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вар 
ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази ко 
von Svіrak!” </p> <p rend="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, 
 обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S 
на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном прили 
на касапнице.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} 
њен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље с 
ва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није код куће.{S} Само госп 
ом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том прили 
иког за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и њ 
ат Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} С 
.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је  
} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој стари каваљер. </p 
ћевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код Свирака, особито кад је и го 
у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{ 
Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S 
х узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{S} Посл 
/p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та в 
ки.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} 
, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi  
Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства доте 
{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад јед 
 да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом ен 
. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прв 
p> <p rend="Tekst">— Herr von Kirić, ви свирате гитар? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је, ал’ не 
 смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја 
рајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће 
рај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и 
<p rend="Tekst">— Дакако, банда ће опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. 
азано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је об 
rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле 
 младић, општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} 
е.{S} На мунти је и господар Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Сви 
Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена упозн 
, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">барбариш 
а њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} М 
 Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је  
 га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, о 
а их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло 
пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре по 
ан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе није имао, држа 
ekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејти 
 местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди о 
ца, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору н 
t">Свећеник верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напи 
 било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и  
ши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> < 
ивети не може по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледин 
д већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S 
е колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасн 
слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун 
 rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем 
ујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је т 
рзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девојке служе, мати н 
hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">іn іnfіnі 
> (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Колом 
а</hi> (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> <p rend=" 
d="Tekst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или 
, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Сад 
 опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсуј 
удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферн 
ана кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се,  
њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да в 
 Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у гал 
 тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што  
лер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта  
вство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући гд 
ти. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, пр 
оћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што игра 
пио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p  
ор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провућ 
то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend="Te 
не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend="Tekst">После одмора крену се 
чи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је  
пође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у дол 
а је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да  
</p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; 
, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Молер дође и понесе сав нужан  
, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и 
ри јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p  
 јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра изл 
мљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њен 
S} Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шт 
ви крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар 
ојих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два 
> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} Све празно време провод 
 хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тоје 
рак. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, ж 
ећ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Живад и 
акви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S} Живад, опет, добија бо 
доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју  
 Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес 
nd="Tekst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Он 
ела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како  
рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по 
ије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га  
м чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се са 
ако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана, од месеца до месеца, од г 
а.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После  
 без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јо 
о, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи н 
 </p> <p rend="Tekst">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, уве 
пет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу од 
 баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p rend 
 жене и деца око њих, па кад је добошар своје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није исти 
/p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнај 
нталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; дан 
нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> < 
у, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је 
позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Пред 
з ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, ка 
а ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је 
а дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово виче: „Из 
е у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст позн 
к није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би  
? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst"> 
даје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову шт 
бра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре ст 
} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног ж 
nd="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у гла 
ра, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од 
 Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ ви, He 
{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} За 
г делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после 
пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се увел 
Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— О 
 кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих т 
вадропа” — garde de robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај  
d="Tekst">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегну 
ље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она 
брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="T 
аву свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из ничега створи 
 у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нема м 
пођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S 
дне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута је тај д 
 је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Tekst" 
опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет та 
17— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила 
наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашар 
kst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује је 
мда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним ствари 
> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, о 
ј се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви 
 имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће поч 
нате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати  
 угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син  
 је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p rend="Tekst"><hi 
ичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингер 
Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како  
а, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч.{S} Започ 
сори су му, због осталих његових добрих својстава, много кроз прсте гледали — премда није био б 
 гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика,  
 честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо  
е, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више п 
; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ 
Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била д 
кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је в 
ија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било  
t">Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску д 
тампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend="Tekst">После неко 
то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе.{ 
мета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви каже 
ским” дуваном.{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши  
речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава  
ки рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост о 
а не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио с 
 </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љут 
феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако 
чинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} 
иком изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S}  
тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје  
К.” </p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда 
 добити може.{S} Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Ви 
није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за науку.{S} Али у оно  
осподар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p>  
 вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити 
</p> <p rend="Tekst">Међутим је Пера по свом обичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац  
сто у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим о 
 опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни пр 
у у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као К 
а па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свир 
{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S}  
ад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад  
ту, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} В 
ње, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске упр 
арте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се др 
рнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p re 
 </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend= 
ар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о коњим 
ки цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца. 
рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p rend="Te 
 л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S 
емо ли, Кречару? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p re 
 госпође. </p> <p rend="Tekst">Једно је свршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са 
ојао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p rend="Teks 
ви надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који с 
{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао с 
{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="Tekst">— Друге недеље идем 
осле увело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} 
нам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, п 
рсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра преглед 
а не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог  
а Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију.{S} Кад и кад дође и до доброг ко 
<p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Ча 
сто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да 
ом каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од рад 
kst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’  
ту, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра,  
живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица  
> <p rend="Tekst">— Ја сам већ са Јуцом свршио. </p> <p rend="Tekst">— Није могуће? </p> <p ren 
лића, неколико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пус 
амики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Јуци.{S}  
рећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> 
о. </p> <p rend="Tekst">Отац већ изгуби сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још  
оглед баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубљ 
rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осиг 
абес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p rend=" 
ар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се му 
S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за ње 
Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нов 
енијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и  
.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на  
end="Drop_slovo_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски 
">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се је 
есту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не за 
очне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају 
је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и г 
? </p> <p rend="Tekst">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што с 
он воли путовати, а лакрдијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће  
st">Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фр 
ну цркву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка 
е бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је д 
сле подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S}  
вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} 
шкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Со 
у”, „Маркову пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Н 
важни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да 
ла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што 
 </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасети 
</p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И онак 
о: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не  
ћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а з 
метати; <hi rend="italic">женирати</hi> се устезати се, устручавати се </p> <p rend="Tekst"><hi 
е у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вод 
 у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искре 
нао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пије 
тао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно ж 
ам? </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Раз 
н лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} 
 за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши  
— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend="Tek 
а сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узе 
ом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. </p> <p rend="Tek 
 платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу  
ики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tek 
 мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљд 
и бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико п 
ам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов. 
/p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем дого 
 добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неко 
ца, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку 
успрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара С 
главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”,  
угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Со 
ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, д 
мажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра на 
Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе 
умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл  
укана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend=" 
 би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чам 
е једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има 
ао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо 
риву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. 
о ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је пом 
хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту 
оја празна кола кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а 
ш вечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да лег 
Tekst">Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами о 
p> <p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа  
Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S} Не може да 
Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S} Закључи дочекати излазак болести свог 
{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био ј 
 домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругиват 
а до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p 
анови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригин 
акав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре и 
љена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Свирао је један мар 
о је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за шт 
 Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор. </p> <p r 
о готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p 
ра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{ 
ангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S 
је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје 
и Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је 
циво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
т, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љ 
. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчи 
бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују 
мика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S}  
се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у К 
 когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по 
офра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат чо 
и буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити шт 
а Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определила је ме 
е онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет п 
 пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за ме 
</p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре крен 
ан.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати 
није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S 
rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би 
жда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S 
 јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговор 
 мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Ленка, попе 
ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које 
рница о наследство, о имање које има да се наследи од некога </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па 
и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се же 
Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера 
 год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој муж неће вам противан бит 
увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави.{S} Зазираће отсад 
дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра ми 
> <p rend="Tekst">— Дозовите ми попа да се причестим. </p> <p rend="Tekst">Малочас дође свећени 
анио је и доктор, који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst">Договоре  
а мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Teks 
љно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па 
 <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Tekst">— Е, младост луд 
јатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало д 
/p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши к 
.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Ос 
туре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамч 
ла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то 
удо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Te 
 панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{ 
ест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све 
>Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва 
ео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p rend="Tekst">И лепо 
"Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може каз 
> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе  
њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све ба 
ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу.{S} 
ли да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се 
гатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се доп 
) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговар 
у.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувств 
лу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било кој 
ело играју.{S} Један неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „дамен 
ете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{ 
д је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа др 
оворио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све дево 
а ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врати.{S} Мој  
p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио  
 ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ј 
ла јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и неш 
девојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је с 
 би још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелен 
 реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p ren 
, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исече 
 поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна;  
> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће би 
пољски говорити.{S} Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцелари 
га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера није за њега мар 
кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p 
к, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p ren 
 rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p re 
у, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разл 
">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно  
анимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их посл 
d="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— По 
ан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Д 
ање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Tekst"> 
е Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то 
највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Teks 
ар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма 
st">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих троји 
 године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је п 
исти.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка Кречара грли 
ичају газдовао.{S} Већ је више држао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „ 
итао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужа 
на, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако до 
т.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend="Te 
о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на  
/p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у  
и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг 
 и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. </p> <p rend="Tekst">Госп 
st">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад  
ekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам н 
д је добро.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени  
 rend="Tekst">Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, 
 Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хи 
е казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет бела 
о, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних 
> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend="Tekst 
о то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мор 
ечар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико 
да деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p rend="Tekst">Господар  
и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није  
господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није  
е да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па тр 
 смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у 
S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча уне 
И доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су нов 
 година, ниједно нећу клати, пустићу да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година им 
ала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка ника 
 не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар  
 rend="Tekst">После неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа  
егов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, питају га је ли предао писма.{S} Каже да јес 
јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су д 
{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка д 
лазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о 
е кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им  
рати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S}  
љу цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у  
p_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао 
> <p rend="Tekst">Господар Софри допада се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морам 
 огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И о 
Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра 
, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у пар 
утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p 
 возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у де 
у и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову,  
рхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p> <p ren 
проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удат 
ко девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је 
абес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се п 
та не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа  
{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао 
У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Ш 
 фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила. 
ав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде к 
одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за њу. </p> <p rend="Tekst">— Видим, и захв 
урају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> < 
.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend=" 
анови тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века) </p>  
ког краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља  
у жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“ 
еније до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није било пароброда 
 је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у  
">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Te 
end="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{ 
end="Tekst">Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Д 
а његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „ 
дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му зашто ј 
о ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац до 
">Још се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде звати оба 
е и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} По 
овољства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамик 
шег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необ 
три године. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није т 
о путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је с 
смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, п 
 су готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за 
и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете ли 
е спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо 
 дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му 
мете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика се збунио. </p> <p rend="Tekst">Одважна, предузетна, Ма 
па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”. 
госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хт 
после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде н 
а и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према то 
је деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати  
 око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S 
а мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Та 
</p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћута 
своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је дост 
"Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу вр 
рати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, али ето на вратима место Ш 
е, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сок 
аначког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Кло 
кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. < 
а, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p 
ике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господа 
ри куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали с 
господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и меха 
Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако пос 
атилдом. </p> <p rend="Tekst">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p 
, душа боли. </p> <p rend="Tekst">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прош 
end="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник 
им, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кир 
и ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Луј 
улину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паули 
S} После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend= 
о с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће преломити, ни брат. </p> <p rend="Tekst">— Па м 
а ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на  
лим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> < 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S}  
p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имен 
Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари поз 
едан валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p rend="Tekst">Да не би опет 
управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими,  
на све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, сутра 
метнула, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узм 
а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди вес 
 сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} 
.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у п 
 бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом  
идесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело  
ад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће 
ли у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долам 
још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а ди 
Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а 
кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек 
се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око својих варошанака.{S}  
је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То  
на с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга т 
Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Teks 
учају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал 
 фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са свој 
.{S} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте, Herr von Kі 
 оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао. </p> <p rend="Teks 
, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и ос 
 црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добр 
и, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокат 
d="Tekst">Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра 
едан удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленк 
олачек види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p 
"Tekst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећ 
/p> <p rend="Tekst">— Има економију, па се може онде напутити, право кажеш; но није католик. </ 
о младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се к 
 буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Шами 
kst">— Јесам. — Јуриста све забележи па се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде  
ђе к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела.{S} Прол 
У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tekst" 
 соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба  
осподар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не чуд 
 гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је? </p> <p 
kst">Шамика” </p> <p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад оде, преда на пошту писмо. </p> <p r 
микина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} О 
ина кућа јака.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Ш 
 јер је рђав играч.{S} Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора г 
 </p> <p rend="Tekst">Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пу 
де. </p> <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику 
љан. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, нијед 
треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, 
је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ћ 
d="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с то 
су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад је отац дошао, а сви од  
ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуг 
ј твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; ни 
ит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба коње  
а мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он би рад коју реч наса 
енити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, кад му се бóљ 
аже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој 
 бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> 
даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне ча 
екнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити.{S} Од женидбе нема ништа.{S} Сам је крив; н 
 кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Ниј 
, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто, но саб 
 прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку,  
ли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p rend="G 
ву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Софро, н 
а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио ј 
леко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро ожен 
је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са  
оне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Про 
ву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара 
p rend="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну 
— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— Збо 
ка”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце 
 по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више ни 
једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати 
али, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се 
p rend="Tekst">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте пут 
се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече п 
љу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нем 
пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира 
 Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први п 
 неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, ко 
ажио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напер 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. </p> <p  
p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испиј 
још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, п 
гоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у с 
„камилнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Чамча се смеје. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и господар 
ијатеља.{S} Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{ 
земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан 
 са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују 
</p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар 
огу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, кој 
то је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу  
шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо с 
kst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађен 
 исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се испове 
 <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па  
марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му  
убре бацити. </p> <p rend="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац н 
’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали  
t">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особ 
е изгледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на л 
енити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. </p> <p rend="Tekst">— А куда би путовао? </ 
kst">— Па добро, иди мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и над 
rend="Tekst">— Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="T 
ло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, ка 
ржање, — сви на њега гледају.{S} Па кад се „ангажира”, с каквом грацијом прави кораке до играчи 
раголије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на м 
е у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав збрчка 
те и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему 
не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало научи, милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је  
ђе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „а 
дио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту на 
 а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам  
м што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Радости нема кр 
мо их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попев 
х кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то 
ао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригина 
мах по његовом кроју наручују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свако 
амоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и 
али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у це 
 надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, леп 
 срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију пос 
слуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легну и заспе. </p> <p rend="Tekst"> 
едети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p re 
че се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу поделе.{S} Пера му је дао педес 
 највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где 
ар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{ 
, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у би 
ево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут. 
а, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пер 
ци, певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар  
ече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фал 
 ја сам готов. </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправ 
лона удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женск 
г’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљ 
е се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Од 
вор је свршен. </p> <p rend="Tekst">Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским с 
у вам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">—  
обар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се још није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} 
{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сва 
шици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која  
Drop_slovo_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође касапски мома 
ђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не  
 познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитв 
 <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лу 
дар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, дај кане. </p> <p ren 
ду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца  
ици курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су к 
Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајл 
ом још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је била васпитана девојка, сми 
Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p rend="Tekst">— Но,  
ош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве  
st">— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је от 
ју се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, пра 
пођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час 
ор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит. 
а како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног чов 
м на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} И 
еви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, д 
 душом Лујзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господа 
м се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. 
} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </ 
те.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову 
оње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу  
ом у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници курентирају.{S} Још онај 
ринти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сва 
е њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утон 
атеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више  
ица, понашање без сваке замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видет 
чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена. 
— иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p  
posіtum</hi> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i 
d="Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретн 
агору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то ник 
о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шт 
ола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити  
додуше, пољске магнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљ 
st">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће до 
итета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шами 
 отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ онај дан заручница.{S} После две  
"Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо 
сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, как 
st">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Го 
та не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Полачека.{S} Добра п 
ре“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend="Teks 
<p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред  
проштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће 
фа. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, може се и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге  
кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p  
 Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту  
} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мисл 
тове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме  
смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики гла 
аследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} На мунт 
рај балу. </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”. 
саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend 
тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек од 
</p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добр 
дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сат 
 је променио лице; забринут је, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Је 
ед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају 
 испала.{S} Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. </p> <p rend="Tekst">— Добар да 
 али по прсима и дугачким tempo познаје се. </p> <p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту 
све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит. </p> <p ren 
<p rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, х 
у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} П 
 је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p 
пре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће с 
 — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то и 
, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се преварила.{S} Отац други дан одмах оде брату свећени 
штву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати та 
една удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођ 
, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, је 
мо не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Н 
ог, али праведан према млађима.{S} Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бира 
ео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш он 
иту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође 
ekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није мо 
о: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам  
rend="Tekst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу 
е шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан  
.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук остави 
 права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је гос 
 ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја 
, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика и 
к, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
о: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што,  
фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
nt (антраман,</hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа </p> <p rend="T 
 од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој  
е корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажу 
ока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у гр 
 ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. </p> <p rend="Tek 
"Tekst">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га 
Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помо 
 Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке инт 
еме послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> <p rend="Tekst">Г 
> <p rend="Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето маса 
 на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Прође „визита”.{S} 
нима, разговором и свирањем.{S} Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ  
шкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се по 
уго госпођи Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар 
у, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{ 
ј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се је 
е нема вам гласа; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд 
а пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је т 
вака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак ј 
ечар. </p> <p rend="Tekst">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend 
ко рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано 
тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе 
 дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора г 
 <p rend="Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово 
 Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Лен 
као.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је с 
то кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је њу напустио 
st">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. S 
S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча ј 
rend="Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамч 
p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је пол 
о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет  
ekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst">Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.{S} 
је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим 
p rend="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка,  
ући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и  
{S} Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни с 
.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у д 
пали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија ка 
</p> <p rend="Tekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} О 
</p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне се, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Ча 
ите овамо. </p> <p rend="Tekst">Поклоне се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве  
у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање 
а брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p re 
атилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} О 
 у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, г 
 у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у кред 
струмената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ 
м”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им моле д 
 у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{ 
rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.{S} Но, он опет не  
 да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту би 
воје извикао, онда опет Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат 
и Шамике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану венчања.{S} Не само дан, него и сат.{S} Свеће 
учка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Јел’те Herr von  
— разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли 
управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку  
во имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му је сав 
p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава јој сад  
у.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. < 
крај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже н 
d="Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је би 
да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера  
чиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну 
p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас молио.{S 
вечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с братом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фија 
> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што каже 
азвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву 
и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете се кајати”. </p> <p rend="Tekst">Кад пред вече, јаве же 
nd="Tekst">— Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнт 
p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, жените се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да узмем? </p> <p rend= 
 не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та пр 
— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— Немојте се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутов 
мишљен. </p> <p rend="Tekst">— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">— Би’. </p> 
твори и наздрави им.{S} Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. </p> <p rend="Glava">I 
ише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду пут 
ођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} Опрости се, сед 
а тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ 
 му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p>  
што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро  
па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ  
ekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој по 
оме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај свет т 
т са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и из 
боке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати. 
у, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, до 
<p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ теш 
за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p 
уше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра к 
јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још 
 црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра 
јку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли 
еру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље 
 опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредн 
 одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} 
га разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Tek 
е свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат т 
казаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем.  
 одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће од 
и у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још јед 
њеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде д 
оварају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек ф 
чека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и раст 
аму, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p r 
</p> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S} П 
а контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје 
а имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће 
</p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врући 
а. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S} И о 
 пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови поп 
ш спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, да п 
 молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пур 
> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста 
утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p 
ти.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, пла 
ошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и  
ати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, из 
аред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Тешко. </p> 
а све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још и 
е се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад п 
оворио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p 
у три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је  
nd="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни 
и час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје му 
и су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету, не може да заспи.{S} Код Полачекови 
 Пера виче, дере се: „Није истина, неће се продавати!{S} Лопов магистрат, лопов Профит!” Жене и 
еје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је  
а један дан може се пропустити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је  
на, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба  
рвој до ње која не игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десно 
ном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па 
е се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
 rend="Tekst">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S}  
S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} После кратког времена уп 
 јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с д 
лушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и 
 </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћ 
ц и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна 
аком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у 
 Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема 
лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на 
p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу.{S} Лујза се х 
 примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули д 
ав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахн 
 је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех по 
било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Соф 
е Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац не да.{S} За неко време још 
 ведрим небом.{S} Један изиђе, али више се не врати. </p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима  
ш не плаћа. </p> <p rend="Tekst">Испише се мунта — лицитација — на заплењеног коња.{S} Дође дан 
ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Соф 
одар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” На 
nd="Tekst">Кћери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућа 
ледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, по 
 му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” погл 
вима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће не 
. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како 
да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифо 
дару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и бир 
} Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нем 
ава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан, не да се ухватити. 
, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом  
 се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Со 
уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ 
главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на висо 
друго гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такођ 
и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, с 
вештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и во 
атио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат 
 је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће мо 
ја не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, те 
ел ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особит 
озове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра но 
риђе Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend= 
 Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, н 
ли у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћате? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p r 
моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не 
 „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend= 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарај 
st">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза 
="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили см 
ило жао него икоме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код боле 
нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S}  
ови долазе. </p> <p rend="Tekst">Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. 
</p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ћ 
поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код 
 непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу.{S} Било је већ око дванаест сати.{S} Напољу  
<p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ства 
 оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница н 
о је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Ша 
иповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само 
о пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамик 
"Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S 
 дођоше, радост велика од свију.{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мисли 
у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Te 
 <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о 
у, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, после ручка,  
дговара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} 
га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оженише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста сам. 
 </p> <p rend="Tekst">После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са дру 
уте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи  
ма штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Мил 
Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрос 
немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Te 
ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек чест 
лед на огледало и намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ д 
аш отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има л 
говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то ве 
 и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жал 
ај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шами 
p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо, — доп 
rend="Tekst">Кад Раша види коња, зачуди се. </p> <p rend="Tekst">— Прави господски коњ, — рече. 
 видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у 
гли, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве 
о. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати 
} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само госп 
ежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантаз 
 дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <hea 
ио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би играла. </p> <p 
е; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ни 
експресибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
г колегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима </p> <p rend="Teks 
ађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који се обично звао „ледингеш”, њему је лако било, он није н 
. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује 
ардохеј</hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу  
е принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p>  
an) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p ren 
{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, то 
 на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика припов 
d="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још отсвирају један валцер; сад 
амиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шт 
посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се 
d="Tekst">После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се д 
 болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а с 
и — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S 
">Полачек.” </p> <p rend="Tekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе н 
ио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово сваки дан је 
дим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend 
ти? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зовем. 
d="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов за 
ике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сва 
ао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У долами! 
S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу. </p> <p rend="T 
у, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледаш? </p> <p rend="Tekst">— Кад но 
послетку почасти их са „ауспрухом”, али се нису разишли, док није свануло.{S} Пред полазак, гос 
"Tekst">Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити до 
е, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је  
према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у 
је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опас 
а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђу. </p> <p rend="T 
<p rend="Tekst">Јуриста прими и захвали се. </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, још није гот 
е их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци се 
амика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи рече. </ 
е више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава  
 Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Ма 
Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и  
се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и  
ућевним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst 
прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разумели се. </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S}  
а живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tek 
 натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске магнате видети, али 
има код куће сваки дан комедију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p  
са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар С 
д четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опри 
естеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у ш 
 су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свир 
t">Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S}  
зми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сват 
се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{ 
 стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна б 
ада је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад  
 чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамик 
ати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где бу 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Моли господара Полачека.{S}  
p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Сад после подн 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди на 
еднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађ 
end="Tekst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми на промишљ 
</p> <p rend="Tekst">Полачек мало мисли се, па онда прослови: </p> <p rend="Tekst">— Опростите, 
оринти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Teks 
а на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан 
ко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди  
 даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.{S} За букете и ко 
st">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко  
ије запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst"> 
л’ дати вашу кћер за мене?{S} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да ј 
би’ био противан, ал’ само не допада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада?  
{S} Нуде ми девојке, но ниједна није ми се допала, а болешљиве више никад нећу, но здраву.{S} Д 
</p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матер 
акле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. 
/p> <p rend="Tekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто но 
<p rend="Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелник 
ал свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn 
с ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је господар 
д паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на 
 разговора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна  
о би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства п 
 још данас. </p> <p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — 
kst">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, а 
једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, ота 
више изгубио, немам газдарице.{S} Ожени се једаред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, к 
rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> 
 се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Tekst"> 
доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tek 
 <p rend="Tekst">Господар Софра поклони се.{S} Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико с 
цу. </p> <p rend="Tekst">Кречар поклони се и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} 
ирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет  
 господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то 
 договара са Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И о 
kst">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па 
сажаљевала.{S} Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каж 
 дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и  
 Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабља 
{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је дру 
Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и тв 
вац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} Хо 
авати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра за 
д одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће  
 са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за т 
 и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, д 
у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је разлик 
нирати</hi> се устезати се, устручавати се </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Житомир</hi>  
"Tekst">шмајхловати — ласкати улагивати се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шт 
гажирати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
italic">говети</hi> — угађати, допадати се </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гога</hi> — о 
д дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.{S}  
rend="italic">женирати</hi> се устезати се, устручавати се </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво  
и, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што  
 Започне.{S} Игра се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на  
 Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија слу 
 дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S}  
ч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је  
S} Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узм 
г.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је  
са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану,  
у.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу после приповеда како је ко 
звати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. </p> <p rend="T 
ан три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташ 
 погађати; <hi rend="italic">ангажирати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p 
end="italic">кренковати</hi> — секирати се, бити увређен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
kst">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду  
 њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у субот 
d="italic">ангажирати се</hi> — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"> 
nd="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Tekst">—  
 пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало п 
д баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на 
клет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
е Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галиц 
k) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом </p> <p rend="Tekst">шпенцер — врста кратког 
 rend="italic">случити се</hi> — десити се, догодити де </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
о мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера 
емена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гд 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">случити се</hi> — десити се, догодити де </p> <p rend="Tekst">< 
 кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се праве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у ј 
rend="Tekst">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи г 
о ни певао.{S} Лепа својства за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав младић, опет н 
ger) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi rend="italic">анга 
.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао  
ш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, ве 
> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ  
ад му је већ сасвим доста било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча поча 
у чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Госпо 
ћи га и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу  
на опрезу. </p> <p rend="Tekst">Опрости се и оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договар 
p rend="Tekst">Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата  
<p rend="Tekst">Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости 
орму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брада 
 при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.{S} Види се  
даље посете, а за досадање, захваљујући се, остајем са поштовањем. </p> <p rend="Tekst">Шамика  
ке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, 
спричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и н 
Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило. 
 да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по гла 
ам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их 
 се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> <p rend="Tekst">Сад клопкају на врати 
је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда 
p> <p rend="Tekst">Полачек кошта, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „теј”. </p> <p r 
"Tekst">Господар Софри допада се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за де 
ерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја 
у Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан. </p> 
S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend="Tekst" 
 Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па п 
d="Tekst">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, по 
end="Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, неш 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда ка 
о ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете се! < 
бинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око д 
у ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као жижак светле.{S} Какво неописано с 
rend="Tekst">— Испод кревета, — насмеши се подругљиво господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но т 
д вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend=" 
спођа Матилда на ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза с 
једно, други друго препоручује.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, пром 
ер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту  
} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полач 
опушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца о 
, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат вич 
се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бић 
Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узаја 
та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много 
код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst">— Т 
ал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек.  
ар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изред 
шко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе л 
е говори. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни,  
и, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чам 
а јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар ј 
види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p rend= 
леменит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал,  
з Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мека — гр 
 једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш 
оју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Кати 
 на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst"> 
и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Луј 
штво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутр 
Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ак 
ио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се 
, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.{S} Бирташ, који је иначе на 
Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје  
 „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагор 
г врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја н 
>— Наздравље ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рук 
</p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ствар. < 
е једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Шваби 
а; ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и 
ју. </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Ниј 
p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? </p> <p rend="Tekst">— Красна 
јати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се допада Полачекова обитељ? </p> <p rend="Tekst">— Доб 
ти, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа  
 биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленк 
саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Морам се промислити . . . за осам дана даћу вам одговор. </p> 
и шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед  
трпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend= 
риче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend=" 
то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучио. </p> <p rend="Tekst">— Да не би Бунип 
 rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет 
т; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
ам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем пл 
 Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого  
{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Али наше женске нису 
. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но 
ће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора 
нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакв 
етог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но са 
шло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пре 
ам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику 
 сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ пропао ни да сам се з 
е и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је тргов 
му никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћ 
и, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с  
 јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам 
.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">—  
томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад с 
 па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код ку 
} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће 
{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто годин 
е нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу 
ко животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Би 
 Лопови пију па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу 
те! </p> <p rend="Tekst">Не одговара им се. </p> <p rend="Tekst">— Развалићемо врата! </p> <p r 
о угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господ 
nd="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако при 
тати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога ком 
 Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма 
пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p 
дају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне једно другом 
распитују, гледају робу.{S} Ово, оно им се допада, али још не купују; погађају се и чекају да ц 
ујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Крибле 
силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе ка 
о јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, ни 
t">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито 
>— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p re 
Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend=" 
ам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, и 
ли цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> <p rend="Tekst 
противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздраве.{S} Катица је б 
nd="italic">болозанка</hi> — лађа којом се превози жито </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
уте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
а дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика 
 у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лу 
ра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жа 
t">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 био ни на оца ни на брата.{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се т 
 насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло 
<p rend="Tekst">Господар Софра грохотом се насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Ч 
болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Мла 
тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши 
ке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио ј 
еће вам противан бити, јер вас воле; он се због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вам 
морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се  
осећа бóљу. </p> <p rend="Tekst">Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умр 
подар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; ос 
 rend="Tekst">Крај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи П 
 цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{ 
 <p rend="Tekst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „ 
end="Tekst">Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин.  
па трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, 
мах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, 
rend="Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај 
сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужд 
јерпикет” командирао, па после надметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Л 
Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о проф 
за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и 
/p> <p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише ф 
 су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, 
љаду година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а  
>Господар Софра поклони се.{S} Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико сати? </p> <p ren 
бела голубица.{S} Већ пре поноћи разнео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест 
ао да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Ист 
раг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; 
као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — 
оначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око с 
уски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши ком 
} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} 
оју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта ми 
латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио  
<p rend="Tekst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је 
у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је  
пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Рус 
ину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> <p rend="Tekst"> 
 Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, о 
ек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Моризоновим пилулама, али му није помогло.{S} 
о.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па 
 кад је бура. </p> <p rend="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> 
Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер зна она да је велики враг  
?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{S} Но Пера се не поправља. </p> <p  
што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне, покуди овај или онај, или живи овај с  
нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси 
ади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћаш 
т спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родил 
инти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за жи 
 се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да 
. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју  
па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измеш 
гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле 
ра Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; 
p> <p rend="Tekst">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да  
 напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби н 
 већ првих година пренебрегнут.{S} Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад  
ајбогатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме  
о свом богатству, и радо приповеда како се помогао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’,  
да.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па иг 
d="Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
одену” капију.{S} Забележио је све како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шт 
радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и ве 
end="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери да ли што још не фа 
ц говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и свак 
слио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није има 
 сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи 
прављати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља  
 не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p rend="Tekst">Тако ви 
 добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавд 
х синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} 
 ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. < 
ну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, 
Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна  
жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или ка 
/p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и  
ил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зовем. </p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} Креч 
кне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p re 
о се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па  
 ће мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају св 
ш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још  
у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прег 
ромислићу се. </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је г 
тако отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} Сад на 
вим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} 
већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} 
учини поклон. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута п 
 проба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утр 
} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, н 
колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећ 
, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру,  
 у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на  
дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа 
а. </p> <p rend="Tekst">Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они б 
> <p rend="Tekst">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги б 
, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у С 
 му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шами 
мче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p> <p rend="Tekst">— Оди, Милане, овамо. </ 
ле испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастир 
ој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, ба 
p rend="Tekst">До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај 
више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој 
седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, 
лника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је донео сав „servі 
p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до  
тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Св 
> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта  
ом имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо се једаред раставити. </p> <p rend="Tekst">Једнако плач 
Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Креча 
<p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p re 
</p> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је о 
/p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матер 
ао год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан дао је из Пеште  
S} Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после  
смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар гледај 
st">— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, нек’ до 
p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се договорити? </p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра, код 
и, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S 
вачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Креч 
ући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпо 
nd="Tekst">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="Glava">XVI </p> <p re 
 требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајности венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам го 
овића из главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца рад 
 износи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо се малко. </p> <p rend="Tekst">Договору је крај; стрпић 
> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Ве 
ć?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је  
 те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пу 
 </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. < 
је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">—  
{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочиј 
— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Нисмо се никад увредили. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> 
а мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Ко 
а јесте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p 
 онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће от 
нети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p>  
> <p rend="Tekst">Господар Софра умилно се смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у к 
en, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. </p> <p rend="Tekst">Гости пљескају: „Вгаvо  
адржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног 
се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, 
тио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{S} Господар Свирак није к 
 Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку 
 надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> < 
Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Н 
еће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> 
 механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а  
и, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S}  
 пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори  
на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У је 
 човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како  
говину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао,  
а то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено  
ржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не жури Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и  
мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што с 
поведала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, н 
код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је још з 
t">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не може 
ским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журн 
ekst">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџак 
Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти дан 
заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p ren 
p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се ра 
d="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онд 
ад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар  
д на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. 
м ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Го 
ајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај,  
е за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га мо 
о што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечн 
 трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак,  
rend="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе госпо 
три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помало опоравио.{S} Напише писмо да је био јако боле 
е обогатио. </p> <p rend="Tekst">Кречар се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. < 
Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан п 
d="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ  
 раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта 
.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са  
гове познате поудавале.{S} Бадава, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи 
">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Креч 
у се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине  
t">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Но, како вам се  
уло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend="Tekst">Већ је сасвим обуч 
} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим пу 
 на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон 
 </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p 
рмицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се дого 
жаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публи 
о у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро о 
име плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још запла 
.{S} Опет почиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек 
.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест 
Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману 
ад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Са 
га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.{S} Исплат 
е и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господа 
могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоће 
ако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљ 
 rend="Tekst">— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим.  
не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, 
ekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, д 
 се још разговараху, док једаред разиђу се. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ке! </p> <p rend="Tekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана  
огу седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд тр 
/p> <p rend="Tekst">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и  
kst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко 
се не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не пом 
пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцн 
е особито. </p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се 
="Tekst">Но родитељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, 
 се допада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна 
има све конце похватао, онда и погађају се и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу  
па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S 
сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту по 
то лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазв 
ри познаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. < 
згледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилд 
е њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али 
опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан,  
ка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, како вам се допада 
и оде. </p> <p rend="Tekst">Разговарају се донде.{S} Пита га гроф како му иду послови, како ода 
и остати.{S} Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не 
 приправљају.{S} Састају се, договарају се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је човек који к 
 било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра от 
роши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати, јер много путовање још обојици шкод 
стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — ма 
{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им ми 
="Tekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, к 
.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Ј 
ош два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други  
ђи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, д 
 за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
јица замишљени, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p>  
> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе 
 у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерск 
душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p>  
дострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола  
страт, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар иде у др 
е никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви с 
исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамик 
 парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. </p> <p 
а им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску 
о радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадвојица. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се 
то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још д 
ћи шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми  
остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи 
 У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркес 
ави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог 
ду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их д 
а тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо ср 
м руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, 
.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Б 
d="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког среб 
ју се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S}  
ка их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позив 
е га једне недеље на ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, ал 
ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда с 
твртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остал 
и се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. </p> <p rend="Tekst 
="Tekst">И сам Свирак пљеска, допада му се.{S} Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Мат 
 мисли се, опет гледа, кошта, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у  
истал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни кнез Сапијеха не пије бољ 
ада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тог 
отово да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта  
и јуриста био.{S} Онда је могао која му се допала на крилима ватреним однети.{S} Али сада не.{S 
једаред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst 
S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јун 
Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, ка 
и, као год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго 
ао би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат 
е и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, 
тац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, при 
 за оца.{S} После неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу з 
 кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је ко 
извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{ 
а видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су г 
и.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend="T 
t">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend= 
н да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да глед 
у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic 
атор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S}  
 Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа.{S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женс 
одара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.{S} Д 
уваном.{S} Овај прими кесу и захвали му се. </p> <p rend="Tekst">Сад опет почне игранка.{S} Пов 
, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац ниј 
 Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад 
извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos  
Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу с 
зео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија 
o” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.{S} Ниј 
и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се исп 
е тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија за ви 
nd="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац г 
па га продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске ко 
исту опомиње. </p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прав 
ча.{S} Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће зап 
ести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно оста 
имо време. </p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend=" 
</p> <p rend="Tekst">Обојица мало тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај 
</p> <p rend="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. 
за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst" 
ekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта са 
терао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки ма 
оде кући.{S} Састане се са оцем и почну се договарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао  
аче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Кречару се на жалост да, па и он плаче. </p> <p rend="Tekst">—  
ekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију 
ли били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека,  
зати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је  
се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> 
комедију? </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, друг 
end="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; 
ила у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала  
але се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет  
{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S 
ов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и не 
ологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол му 
="Tekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не п 
> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове љу 
а присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака 
си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend 
 Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема х 
 видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{ 
{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други 
ко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Tekst 
се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. 
аслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па  
 тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, 
сти нема краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима  
котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина 
осподар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Арми 
 <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе 
је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из 
ана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, после  
p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и  
драва; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tek 
е свршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у  
kst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке да 
 <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, з 
/p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овд 
једаред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не мо 
упујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако:{S} 
и се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим син 
одицу, опрости се и пољуби се.{S} Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра носи замашан на 
/p> <p rend="Tekst">— Добро, промислићу се, корак је опасан . . . </p> <p rend="Tekst">— Нема в 
рсте. </p> <p rend="Tekst">— Промислићу се. </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча с 
 Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд,  
обро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стек 
 додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћ 
S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} 
{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очини 
 њима иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у ј 
зиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли, го 
 је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дан 
што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, пок 
штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражњ 
— Добро вече! </p> <p rend="Tekst">Отац се не одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар  
 га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш се затеже. </p> <p rend="Tekst">— Та . . . ово писмо .  
 ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p> <p rend="Tekst">— Да 
— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је, те 
ekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учин 
/p> <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да по 
 да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим д 
ге, послаћемо. </p> <p rend="Tekst">Још се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи 
це.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и о 
једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој есп 
е врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је  
S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p rend="Tekst">— Дакл 
не претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао г 
а себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће подел 
јд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у  
еда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опе 
 се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} После неког времена, ка 
тио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у П 
ој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из раз 
 Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити с 
кусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у по 
ставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг ј 
 Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{ 
обра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њ 
сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се  
их, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успо 
шта. </p> <p rend="Tekst">Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. </p> <p rend="Glava">X 
 дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се н 
ена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у 
end="Tekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити. 
">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покуповали, он 
} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} Почне па падне, па опет почне  
и и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То 
rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са  
н мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његов 
 Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend=" 
ати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у стар 
т к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири св 
и; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју коло.{S} Сви гледају. </p> <p ren 
.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> 
ваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— Остави 
 ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! 
 натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица 
 Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пут 
ну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не може.{S} Јуца једнако болу 
срећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— Ота 
— пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог 
 Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су к 
а, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики к 
мо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, 
ше никад нећу, но здраву.{S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама  
асвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а бирташ хо 
 све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уз 
фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у как 
<p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански 
здахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па 
 га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, не 
ад у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
talic">Ђур</hi> (мађ.{S} Győr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци  
био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изва 
 година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име Самуил, а к 
ерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу 
 бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује 
а.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шеп 
ената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ удар 
ико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — п 
сет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет 
 умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесе 
аш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу 
сет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губ 
есет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{ 
три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погур 
ила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S}  
да и њена кћи.{S} И Матилда има кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госп 
— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p ren 
rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, никад  
шла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, је 
то, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p  
тане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри ниј 
ји чемерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакши 
и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господар 
гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, иш 
S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат 
о вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође  
 гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у дру 
Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. —  
 но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар има више места.{S} Сад се господар Со 
 rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга к 
врта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и 
, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту  
st">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за  
једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је По 
седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst 
азговор, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мој Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Видиш ону конт 
к” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је раз 
а Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад посл 
t">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш л 
лете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, т 
агија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечера 
ош се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као међу љубичица 
ако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан чов 
учак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p rend="Tekst"> 
Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{ 
, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разг 
 писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} 
коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу је 
ди у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамте 
ега избере госпођа Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера из 
, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској меха 
о дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p>  
х. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p rend="Tekst">—  
end="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад жив 
. </p> <p rend="Tekst">— На здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и  
ола са арњевима. </p> <p rend="Tekst">— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. </p> <p re 
 му донесе каву. </p> <p rend="Tekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p r 
ој друг трговац. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend 
ја</hi> (лат. resіdentіa) — престоница, седиште политичког или верског поглавара </p> <p rend=" 
рад Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора </p> <p re 
c">шабрак</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ша 
реман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Te 
сти и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине </p> <p rend="T 
а и други пут за посету.{S} Опрости се, седне на кола и врати се. </p> <p rend="Tekst">Оцу посл 
 у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом дуго за њим гледа.{ 
ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише писмо: </p> <p rend="Tekst">„Љубезни оче! 
а, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била  
{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш 
="Tekst">Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. </p> <p rend="Tekst">Дон 
 сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најп 
 латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </p> <p rend="Te 
ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донес 
S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst"> 
осле чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар С 
>Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Госпо 
оњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p> <p rend="Tek 
олачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта  
биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p rend="Tekst">— Н 
буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га  
еба више примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе 
а ја овде попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, б 
 и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и 
това за пут.{S} Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истовет 
">За све је приправљено јело и пиће.{S} Седну и једу. </p> <p rend="Tekst">Сва породица се сад  
за допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онда Катица се извин 
е немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне 
ати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке па 
ну, друштво их лепо прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра в 
ец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „к 
end="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче.{S} Господар 
 гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разглед 
зове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на диван. </p> <p rend="Tekst">— Господин Кирић и 
т“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па господар Софра започне: </p> <p rend="Tekst"> 
 </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за сејање? </p> <p rend="Tekst">— И арпаџика.{S} Колико хо 
d="Tekst">— Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти с 
у.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је 
Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу 
” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то до 
Tekst"><hi rend="italic">ванцага</hi> — секира, брадва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">в 
 rend="italic">наџак</hi> — мала убојна секира </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">немеш</hi 
о тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="T 
st"><hi rend="italic">кренковати</hi> — секирати се, бити увређен </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду,  
rend="Tekst">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их јед 
.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови ла 
то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми 
p rend="Tekst">Дођу до првог назначеног села. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пробуди Чамчу 
d="Tekst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан мора 
е.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{ 
 </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си м 
ко путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече.{S} На линији, на путу баш кућ 
ва села.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују нал 
о играчице, па онај леп наклон, — прави Селадон! </p> <p rend="Tekst">Он зна потпуно етикецију, 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Селадон</hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“  
деле као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, 
ад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и  
? </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала црк 
 ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати 
> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој ни питати, само, Сав 
> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног богатог  
">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, д 
 </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а он 
к су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> 
о рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су 
ем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње 
истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а гос 
а и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’рани 
тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати 
а оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу 
t">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се г 
Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Ка 
 Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, т 
риц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst">— Дало б 
оња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у сел 
спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дв 
а ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.{S} Сви јој по вољ 
, због наследства, због материнства.{S} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па матери 
да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруг 
к у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јес 
тарој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p rend="Tekst">—  
 — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје вр 
 Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у бирт 
 села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p rend="Tek 
="Tekst"><hi rend="italic">хирош</hi> — сеоски љубавник, кицош </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
kst"><hi rend="italic">грк</hi> — ситан сеоски трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
рбијен</hi> (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији </p> <p rend="Tekst"><h 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сербијен</hi> (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn S 
ме витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и ств 
кућом, земљу за земљом, путује, купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то ка 
ављати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сервирати</hi> (лат. servіre, фр. servіr) — служити, по 
 лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спреман крене се. 
rend="Tekst"><hi rend="italic">servіce (сервис,</hi> фр.) — послуживање, стони прибор, стоно по 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сермија</hi> — имање, посед </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сесија, сесијум</hi> — посед од тридесетшест катастарск 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">сесија, сесијум</hi> — посед од тридесетшест катастарских јутар 
у гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину к 
раго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend="Tekst">— Господар Полачек, ја већ  
 rend="Tekst">— Господин Кирић изволите сести. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам 
 А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и прем 
јсторе. </p> <p rend="Tekst">Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> 
је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} 
им бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, игра 
S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у 
 да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре кој 
, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уз 
и.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а 
ављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у 
о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фија 
тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, та 
<p rend="Tekst">Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Teks 
да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им скл 
се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза вес 
рог Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p> <p rend="Tekst" 
оск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, д 
 се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава.{S} Ленка никад за њ 
подне, па да ми натенане приповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био  
 и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем  
 </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да би 
 Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред,  
е и грле га. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend=" 
амча јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих дво 
недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна фо 
ила; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} 
nd="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend= 
што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад изва 
 </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умр 
ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да му и сам за право,  
бро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, 
kst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p  
е то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> < 
у доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend=" 
гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst 
.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу дож 
а.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока ј 
, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенера 
кај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза узме пис 
ћан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како  
паствовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Саве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тог 
и си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте шт 
вица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Te 
 у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго  
 Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог са 
да ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље 
 баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> 
е дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам 
допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Ј 
м задовољан. </p> <p rend="Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Мо 
ти.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је  
/hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">oculat 
речар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p re 
ица га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купа 
е, двеста. </p> <p rend="Tekst">— А где си га купио? </p> <p rend="Tekst">— На вашару. </p> <p  
падне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда  
p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p 
варати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао 
ио удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене п 
ом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог с 
д дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пер 
„Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путо 
 и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А за 
вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купа 
 Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господ 
 на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам послао,  
S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газд 
е насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од гр 
маш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовоља 
па златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је;  
се не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend=" 
да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта 
маш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, т 
S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бр 
аш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— 
вор обичан. </p> <p rend="Tekst">— Како си, Софро? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, доби 
rend="Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? < 
наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — рече господар Софр 
е њу. </p> <p rend="Tekst">— Али колико си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам  
 очи упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у меха 
не мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S}  
 моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све п 
rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у ов 
 rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај 
 тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, н 
ле га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> < 
"italic">Сибарит</hi> — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног 
есео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је њег 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сибарит</hi> — становник града Сибариса, старогрчке кол 
од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их ск 
st">— Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима.{S} Па видиш ли се како жалосно изгледа 
 ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. К.” </p 
ите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће с 
ет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је 
 кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте 
 lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котва </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лен 
ки црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге пис 
ва са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар  
 по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="T 
 поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га ун 
 чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију д 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сизиф</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире 
 rend="Tekst">Тако живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не да себи из главе избити.{S} 
котрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов посао</hi> — узалудан посао </p> <p rend="Tekst 
іce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих 
ара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сијасет</hi> — много, безброј </p> <p rend="Tekst"><hi  
лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју  
е, мере, рачунају своје и непријатељске силе. </p> <p rend="Tekst">Сад је већ доста било господ 
оре, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан 
није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасвим се заборавило д 
 што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је 
S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав вел 
 купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst"> 
ве прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још 
вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псуј 
пође. </p> <p rend="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био 
о каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам и 
ље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. </p> <p rend="Teks 
ав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај то 
астане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет 
сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{ 
ен, али зато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста,  
d="Tekst"><hi rend="italic">Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Троја 
="Tekst">— Какав дућан!{S} Зар од паука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам д 
ник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање  
е борити за опстанак; Пера, богатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њег 
ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у д 
 игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у 
носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи г 
удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче се, па оду.{S} Започе се разговор о балу. 
олази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између 
л, Танталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због о 
alic">Сизиф</hi> — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као преп 
емена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S} Код С 
јка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p>  
Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу ка 
ам десницу </p> <p rend="Tekst">покорни син </p> <p rend="Tekst">Шамика” </p> <p rend="Tekst">О 
о ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрај 
ј кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне 
стиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута.  
лперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути  
змеђу сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју к 
ма.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се  
је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Кат 
адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију долам 
ије не зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p rend="T 
 се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
 плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити;  
ekst">— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћер! </ 
атери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамик 
офра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко  
</p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина јуристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам т 
ну, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вел 
ску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све в 
 га љуби. </p> <p rend="Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у 
ву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише,  
зне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p rend 
ђувегију оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— Оставите то, 
вати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опе 
у постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> <p rend="Tekst">— Можеш Бунипарти свећу уп 
 побледи. </p> <p rend="Tekst">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али ув 
ици вечерају. </p> <p rend="Tekst">Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог  
ти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још ши 
 А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S 
а је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> < 
 види да се деца радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p r 
rend="Tekst">Мати оде.{S} Састане се са сином и све му исприча.{S} Син каже: „Јуца је полудела” 
говора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи. </p> <p rend="Tekst" 
ут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend 
Tekst">— Куд би опет данас ишли?{S} Зар синоћ није било доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, 
} Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни  
о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Мати 
е у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хо 
rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш с 
p> <p rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је и 
мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај  
тима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се  
c">горгонцола</hi> — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана </p> <p rend="Tekst"><hi r 
р. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </ 
hi> (итал.) — чувени италијански мастан сир </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Табак</hi> — 
два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Ни 
а, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.{S} Над огледалом ли 
 наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, как 
ekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p>  
огао. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је 
сти.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за оп 
е морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је сме 
 господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат чов 
 шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, 
Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек  
је своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад ј 
посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у  
аставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори 
г гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очи 
ађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полив 
ци, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први  
 ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је  
ер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми с 
nd="Tekst"><hi rend="italic">грк</hi> — ситан сеоски трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi  
="Tekst"><hi rend="italic">купец</hi> — ситан трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за даме, да им може „сервирати”. </p> <p re 
ашти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са прасицима, па купу 
rend="Tekst">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. </p> <p rend="Tek 
е како се даме носе, од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио 
е смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаг 
инти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет 
пијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} 
да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде ш 
или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „ 
 Исус се раставио једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе п 
end="italic">три грације (Аглаја</hi> — сјај, <hi rend="italic">Еуфросина</hi> — веселост, <hi  
је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугов 
<p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске х 
а, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p ren 
ра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друг 
"Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе 
 биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, 
 Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p rend="Tekst">— Једну каву, црну. </p> <p 
но захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава дава 
срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов  
ад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и 
ком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку ко 
 пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst">„Der Todesengel senkt dіe 
били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паул 
assіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">патрон< 
а је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одго 
 нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”.{S} Разу 
е и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра ј 
амо да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како  
ти смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси 
је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играч 
рти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филоз 
ио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> < 
ekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А  
ви.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак  
 и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадвојица замишљени, ништа 
 време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend="Tekst">Обадвојица замишљени 
чни натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше 
p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера ј 
ојим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с брат 
 иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро сва 
ласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">XVIII </p> <p 
ра удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута ба 
мо није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да с 
болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то  
доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">—  
p> <p rend="Tekst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара 
амика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Te 
огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов посао< 
тиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p>  
иди да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отво 
оре доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S 
ких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трго 
есани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого р 
чи.{S} Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад  
{S} Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, ш 
 „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали  
rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; 
st">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још д 
S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи. 
ти.{S} Па ако се коњ опорави, продам га скупо; ако не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то р 
ујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p>  
жати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног пл 
ти, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, 
ио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зр 
t"><hi rend="italic">диба</hi> — фина и скупоцена свилена тканина </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
nd="italic">кадива, кадифа</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, плиш </p> <p rend="Tekst"><hi 
.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’  
 свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с ма 
 Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шами 
end="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p rend 
рак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{ 
одар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. </p> <p rend="T 
све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по свог  
удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се 
о. </p> <p rend="Tekst">Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој жен 
<hi rend="italic">контрафа</hi> — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика </p> <p re 
{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већ 
 свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као до 
дну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових до 
 ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасн 
rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки ча 
ам; ја бих вас молио.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tek 
Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само  
и час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит п 
Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и  
ања за свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су 
ic">кренфне</hi> — болест, болешљивост, слабуњавост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">крин 
">— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> 
мет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријат 
се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p rend="Tekst">Иначе, да вам дам доказ как 
него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први иг 
 зову, већ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p rend="Tekst"> 
 дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушк 
ваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча красно от 
ице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Л 
прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо слагати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено ти кажем, као о 
, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се в 
а богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
а, није ни крајцаре потрошила, па се не слаже са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га н 
. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не 
 опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није 
е ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о  
ст: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше „Профит”, 
офре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдари 
а сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, 
ма, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p 
у га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. </p> <p rend="Te 
... </p> <p rend="Tekst">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала  
све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, сутрадан 
d="italic">ауспрух</hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђ 
дадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. </p> <p rend 
st">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; нећ 
kst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отво 
владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао 
ц, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Пр 
, какав је сам он био, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову 
{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, К 
ekst"><hi rend="italic">контрафа</hi> — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика </p> 
 слабе уметничке вредности; неуметничка слика </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конфедерат 
{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. </p> 
ликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи,  
ало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље да га је допола сликао онако к 
е на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке. 
, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „проле 
{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао  
иколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова фл 
и да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручка и Кречар 
a pіtae sіmіlіs</hi> (лат.) — пита пити слична </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">plump</hi 
енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво  
фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; 
 зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">Мада је  
гра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је 
 разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; коли 
 би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — одговори Софија. </p> <p rend="Tekst"> 
ет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је ч 
да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Пол 
nd="italic">херајн</hi> (нем. herein) — слободно! напред! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
 на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p rend="T 
а, само моли да га не вежу, да га пусте слободно. </p> <p rend="Tekst">Латов гледа на Перу, веш 
пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито можеш све добити.{S}  
а Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у 
 га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ 
="italic">балгопочтенородна</hi> (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним жена 
i> (данас:{S} Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских к 
а. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од ч 
alic">Riva dіe Schiavoni</hi> (итал.) — Словенска обала (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се донесе. </p> <p rend 
 </p> <p rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још је 
у.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бирташ 
дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамч 
а двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{ 
obіlіs polonus ех stіrpe Jaroslavsky. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, о 
вјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без с 
ар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели уби 
огих других. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге служе. </p> <p rend="Tekst">Јела мешовита, францу 
 rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец 
јеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим 
коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, д 
јега</hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">іn  
ти: боја као крв, а бистро.{S} Звони по слугу да му отвори боцу. </p> <p rend="Tekst">Кад отвор 
а и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде натарошка 
ју било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него ш 
извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали 
видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао 
">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пи 
ебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst">— Пошљи га одма’ к мени. < 
. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без с 
">беамтер</hi> (нем. Beamter) чиновник, службеник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">белајд 
alic">латов армицијашки</hi> — царински службеник, трошарински контролор </p> <p rend="Tekst">< 
рговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сад приђе Кре 
рговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сва тројица с 
дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са 
ангажирати</hi> (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађат 
арко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случај господ 
танку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у 
д дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „мало 
ругих. </p> <p rend="Tekst">Многе слуге служе. </p> <p rend="Tekst">Јела мешовита, француска и  
ога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у 
тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока жен 
е форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то њ 
а.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац  
„фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поз 
се пургери.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права  
седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки  
дара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику. 
хани служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чу 
о да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, 
st">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајд 
ики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика 
и помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободи 
 Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега д 
по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позла 
ирати</hi> (лат. servіre, фр. servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто </p> <p rend=" 
ужбу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и  
ена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, т 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">случити се</hi> — десити се, догодити де </p> <p rend=" 
 Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између  
собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да  
st">— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. </p> <p rend=" 
ати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочијаши опоравили,  
Tekst">Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо приповеда како се помога 
 њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мал 
доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. </p> <p rend="Tekst"> 
} Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемон 
е, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p  
 а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна  
би.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на  
комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се разговара 
ic">девалвација</hi> (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца </p> <p 
иједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „х 
 „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама не може кући 
латном сама не може кући послати.{S} Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши.{S}  
полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. < 
ет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза г 
тати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а о 
варамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се  
> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
 и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да ј 
ко ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: 
, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију ил 
ма господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па ишт 
end="Tekst">— Добро.{S} Није ми било до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се 
 изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend="Teks 
 још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао по 
 су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеж 
; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst">— А како вам се допада По 
одина све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит. </p>  
 </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; пи 
мећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд 
м, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, го 
">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писа 
ад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса  
авља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па  
га истера. </p> <p rend="Tekst">Пера се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба коње дре 
о донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто, но сабљу. 
милнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Чамча се смеје. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и господар Со 
смеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Било је врло за 
p rend="Tekst">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend="Tekst">— Ала си ги баш  
и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, сутрадан, млади 
ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги пока 
ј сад! — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">Смеје се и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш св 
. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не знам; ја бих вас  
в магистрат, лопов Профит!” Жене и деца смеју се, па иду за њима као на комедију.{S} Добошар ид 
ице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине компл 
да није никоју испросио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst"> 
га то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} 
и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем великом ради. < 
м вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бр 
} Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте, Herr von Kіrić 
> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће д 
kst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се више играти.{S} Н 
реденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst 
">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану 
како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадвојица. </p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад 
е, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао 
 знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли 
 све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је 
 </p> <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Разгов 
d="Tekst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу др 
и мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поп 
обро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотањ 
јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} 
кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Нов 
дети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургери.{S}  
о му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} На 
nd="Tekst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда не дâ да кћ 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и к 
kst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер в 
(фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, сметати; <hi rend="italic">женирати</hi> се устезати се 
atіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај </p> <p 
 <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Glava">XXIV </p> <p rend=" 
помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали с 
лу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све  
обар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend="Tekst">Кад се мало подгрејаше, д 
х, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца  
 варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на с 
гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се  
е, као жижак светле.{S} Какво неописано смешење, каква светлост очију!{S} Иронија за живот! </p 
о. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун 
оге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грд 
та. </p> <p rend="Tekst">Полачек кошта, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „теј”. </p 
 rend="Tekst">Господар Софри допада се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се 
ад вечерају, а Лујза весела, оца служи, смеши се, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до 
сподару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан 
сели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p rend=" 
се.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу 
<p rend="Tekst">— Ако добијем билету, — смеши се као бајаги. </p> <p rend="Tekst">— Немајте бри 
> <p rend="Tekst">— Имам велику башту — смеши се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Пер 
ти. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо припов 
ну би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S} После неколико дана Паулина  
о и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрада 
е да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tek 
p rend="Tekst">Господар Софра умилно се смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у комп 
">— Жао ми је, ал’ не свирам, — а овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете 
те „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све 
<hi rend="italic">пародија</hi> (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижев 
а примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадав 
е.{S} Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом в 
и је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p rend="Tekst" 
} Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, рас 
c">манданелу-мантинели</hi> — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо 
Kirić?{S} Давно се нисмо видели.{S} Ал’ смо се обоје променили! </p> <p rend="Tekst">— Драго ми 
љаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ остарили. </p> <p rend="Tekst">— Да не одемо не 
p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога смо требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајност 
 гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ак 
мо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прис 
 па је души пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p ren 
, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковск 
<p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен јед 
ора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бур 
зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend=" 
/p> <p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбра 
ки начин. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу  
клу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо,  
="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друг 
kst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча 
ом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево  
 ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се 
? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузд 
rend="Tekst">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. </p> <p 
и? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога смо требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се  
о до гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни другови. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. 
ако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p rend="Tekst 
 исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако?  
ог? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. </p> <p rend 
агистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за м 
— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend="Tekst">—  
 села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли. </p> <p re 
апућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чам 
кати.{S} Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— В 
вски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и доб 
ро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ к 
и ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча  
ка свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Ј 
ј Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свет 
је. </p> <p rend="Tekst">— Један другом смо потпомагали. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> < 
Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? </p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, 
kst">— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живи 
па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> <p ren 
 матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне 
је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’,  
 за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините како  
end="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </ 
с ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst" 
 никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајс 
о њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринско 
 (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета, смотра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визитират 
астати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S}  
ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало ј 
дом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута. </p> <p rend="Tekst"><hi 
ло доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и 
 скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек ј 
т човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p rend=" 
озивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву 
 пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{S} Сутра 
ме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у  
изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот 
p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Te 
"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследство као уни 
="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угл 
 </p> <p rend="Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и т 
 се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Glava">XXIV </p>  
осле да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p>  
ић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{S} Онда још није бил 
— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја, — рече одрешито Кр 
дућан. </p> <p rend="Tekst">— Никада до смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег  
ј супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на равно деле”.{ 
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“ 
а, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здра 
іr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, 
чијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити 
, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">г 
Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита.{S} Домаћин сипа. </p> <p rend="Tekst">—  
равог, који није видео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” 
<p rend="Tekst">драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
у, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећен 
 и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> < 
една фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не  
ровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана 
<p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </ 
си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; 
антесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend="Tekst"><hi re 
а га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње 
е могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да о 
 rend="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три п 
сетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p re 
је обучен, али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати 
егов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од 
ата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли д 
S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> <p rend 
кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од куће је до 
један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p rend=" 
ekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да  
p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће 
ову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом по 
ле вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у  
и, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре н 
ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби 
/p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за 
оспођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се 
Tekst">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу г 
подар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби  
>Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, новаца, </p> < 
 је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tekst">— А д 
 мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће.{ 
</p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p rend="Tekst">— М 
 пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, п 
већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скр 
ици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst" 
ит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p>  
ти, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који  
end="Tekst"><hi rend="italic">Совјески, Собјески</hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ  
="italic">Совјески, Собјески</hi> — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као сав 
ка славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још мно 
Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе с 
ставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш в 
ан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p rend="Tekst">Међутим, П 
ени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдро 
овори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — ниј 
, али елегантног понашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођ 
подара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је  
господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један кочијаш већ пази. </p> <p rend= 
 Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. 
омке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се б 
је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се 
т кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба  
ући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио:  
ун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћер 
. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час т 
"Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> <p rend="Tekst">Госп 
гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослабили! </p> 
 не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бад 
ц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, 
нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица с 
{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је  
мика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је  
ем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђемо у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо 
к, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p r 
сто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожа 
ремда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри б 
 у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им к 
а дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на диван. </p> <p rend 
за му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад и 
ње са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује ако 
е да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од арми 
<p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не 
.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комес 
остоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бока 
зове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па господар Софра зап 
nd="Tekst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онд 
дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p rend="T 
есе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што 
"Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
t">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, д 
сподар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зн 
ек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се в 
 и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би играо на веће 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Совјески, Собјески</hi> — Јан Собјески, пољски војсково 
>Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па  
де. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан 
 господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју  
">фела</hi> — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фент</h 
пође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али нај 
<hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан мно 
а пут оде, брзо се не враћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их с 
ије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код 
нова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да с 
ко су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру 
ша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} 
прошлост која је вуче гробу.{S} Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лек 
на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разго 
дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.{S} Када би јој господар Софр 
Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што  
говор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу прим 
от дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек  
е за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend="Tekst"> 
ти”. </p> <p rend="Tekst">Седне госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са 
д супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, бацила би „презрителни” поглед на такво 
</p> <p rend="Tekst">Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда  
изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега седи, па макар ко 
 ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле 
р Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судц 
ма много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтел 
ница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. </p> <p  
d="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ с 
ене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима посла 
 оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend="Tekst">Онда отвори орман, извади но 
радовићка. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, са 
ва кртина. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у 
пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је имала диван пород.{S} Ленка већ прешла петнаест 
озна бóље. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока плаче, а ништа не говори. </p> <p rend="Tekst">— Н 
нда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада,  
па и кафе. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. </p> <p rend="Tekst"> 
и ко пише. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се  
рог момка? </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути као обнезнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да 
/p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за  
о од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, циме 
/p> <p rend="Tekst">Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је ј 
е у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p>  
као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар извикне,  
р Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек  
? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шталу. </p> <p ren 
су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто 
теља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Ш 
 увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што б 
Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужи 
б с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Кати 
поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе с 
азда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда 
гне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за коли 
осподар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред в 
S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођо 
успрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио 
подар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уго 
овао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваља 
а започне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend="Teks 
разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шт 
чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја 
end="Tekst">— На здравље!{S} Седите.{S} Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. </p>  
е добро закопча. </p> <p rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је јо 
рми писма. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем,  
 </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може ник 
ekst">— Педесет. </p> <p rend="Tekst">— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била 
ила је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу 
 је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца св 
Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је оп 
 Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. 
</p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} Забранио  
ца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа,  
 Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало  
 њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ започео.{ 
end="Tekst">Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку 
а се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{ 
end="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући с 
> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </ 
Tekst">— Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. </p> <p rend="Tekst">— Руку ваше Јуце, да  
да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео.  
 да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка оштрим оком гледа на кћер, држи да је и она 
роси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. </p> <p 
р, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не 
малао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини,  
елика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у ф 
d="Tekst">Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">С 
еш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела н 
љу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p ren 
Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst" 
 давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">солитер</hi> (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим 
о један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада удати 
пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек 
 кадифа</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, плиш </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кала 
nchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се прои 
ntus) — највиши глас (код деце и жена), сопран </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дишпенсац 
лта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али 
л</hi> (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина </p> <p rend="Tekst" 
аотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што 
 избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може. 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">состојаније</hi> — имовно стање </p> <p rend="Tekst"><h 
ма своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао  
 rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Ки 
— Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. 
оје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом 
атијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа Милорадовићка. </p> <p rend=" 
опала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била г 
ован штап. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику д 
</p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Соф 
">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте 
 при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милор 
="Tekst">— Од слободне воље, — одговори Софија. </p> <p rend="Tekst">Онда јој ја пружим руку, а 
умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S 
недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти 
овићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, 
 напоље.{S} Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, 
здизати. </p> <p rend="Tekst">Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па ст 
 Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Прстен нипошто,  
ведати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Ни 
јне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру,  
ој приправити.{S} Већ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Teks 
; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, ка 
 и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tek 
клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу 
адио.{S} Сасвим је погођен.{S} Госпорад Софра сам себи се допадне.{S} Кад је све готово било, а 
дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Госпорад Софра прегледа дућан, механу, подрум и све.{S} Иште од  
">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Јер моћно вино? < 
Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што 
вој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви гово 
сподара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је 
је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на 
у варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— М 
као се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пуш 
hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра има петоро деце.{S} Пера је најстарији, па онда д 
hi rend="Drop_slovo_Char">Г</hi>осподар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и  
"Tekst">Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p rend="Tekst">— Н 
d="Tekst">После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p re 
ма, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да ку 
у странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре приђу гостионича 
.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују  
end="Tekst">Плате и разиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мал 
сле ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у др 
 сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу  
t">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мило му било, додуше, пољске маг 
није свануло.{S} Пред полазак, господар Софра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката,  
p> <p rend="Tekst">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па и 
>К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко 
зговарају.{S} Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ 
p> <p rend="Tekst">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-со 
н, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет пре 
ити странпутице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} Пера, додуше, није би 
st">Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви ст 
ва хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се ти 
фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцн 
на.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје,  
ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у 
ође свећеник и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет д 
а остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S 
грт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па  
 нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му 
каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. </p> <p rend="Tek 
 испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје  
ика у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам  
рима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, 
.{S} По све велика несрећа.{S} Господар Софра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнад 
нуо.{S} Навале још двојица.{S} Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S}  
ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце да он купи.{S} Почн 
еднако прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напосл 
 Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му си 
Tekst">Нека га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само  
 Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно пара 
е име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p> <p rend="Tekst">— Дозовите м 
ти, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако 
 зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин. </p> <p rend="Tekst"> 
који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала 
 Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери.  
рши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара.{S 
е до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кре 
 се врати, и већ вино носе.{S} Господар Софра продужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да ти испри 
кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="T 
а су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S 
вечеру, а женске се облаче.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После крат 
="Tekst">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му 
ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутно 
ијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чам 
хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} С 
ци посете, „визите” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} П 
у његове и Перине младости.{S} Господар Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радо 
понесе сав нужан материјал.{S} Господар Софра позва га на доручак. </p> <p rend="Tekst">— Но са 
вим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу,  
 негда сам радо коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после го 
р је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и 
{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на чарди и како је про 
 и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p>  
а Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито гос 
це грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на же 
дељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало  
се њих двојица разговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабо 
ekst">И молер је за доламу.{S} Господар Софра реши се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мо 
а се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p rend="Teks 
 прими.{S} Сад и ови седну.{S} Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола п 
 руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више гос 
 Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} После вечер 
госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су по 
{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа 
ћ, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био м 
, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, 
и, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму 
аш врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера.{S} Мол 
ekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте м 
будити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту 
је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „ 
наш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики 
ни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио д 
р са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> 
S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се;  
и Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом.{S} Музика свира, наздравља се, напија  
 већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Teks 
ће молера да исплати, но не да господар Софра, он га поштено награди.{S} Сад се бирташ и молер  
кад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па 
ада је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној  
</p> <p rend="Tekst">Седну, па господар Софра започне: </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам  
ђе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Знаш летос је било код ме 
, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави, поздравили 
 rend="Tekst">— Како? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били 
 Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, само се  
ажио. </p> <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што ј 
оту“ и долами.{S} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend=" 
ли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. </p> <p rend="T 
е не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојес 
и.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све 
. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мат 
. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Ша 
. </p> <p rend="Tekst">Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има син 
</p> <p rend="Tekst">Премда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, ос 
уби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже 
цније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били прот 
а. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа С 
и. </p> <p rend="Tekst">Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и н 
.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним гласом рекне, готово  
 профита за „ауспрух” купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и ха 
де се дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара,  
} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} Собу закључају, и један  
</p> <p rend="Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога 
ва! </p> <p rend="Tekst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђа 
{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена 
тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нека путује.{S} Гос 
им друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сеч 
Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу  
упу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а  
 </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцим 
} При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.{S} После одласка комис 
 па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштет 
ди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не може да говори, н 
rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне господар Софра. </p> <p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоћ 
 злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Видим.{S} Погледај  
ад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, а 
ечар има више места.{S} Сад се господар Софра захвали и лечника награди. </p> <p rend="Tekst">П 
и. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући.{S} Оде. </p> <p r 
.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но врло је слаб, и с њиме мора  
 </p> <p rend="Tekst">Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и запо 
.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу 
однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети,  
наједио код армицијаша! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми н 
авље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник,  
S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Пургери кад виде да се за с 
рећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.{S} Господар С 
">— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити сам 
p rend="Tekst">— Видим, — рече господар Софра и маше главом. </p> <p rend="Tekst">Кречар сав по 
кажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Ни 
Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз 
опови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али 
p> <p rend="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и на 
антно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован 
аменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље 
> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа ј 
p rend="Tekst">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend=" 
т омладини свира.{S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полаче 
 Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпо 
ина их је било видети.{S} Но и господар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија 
ити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио 
kst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцал 
велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив о 
 праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај ниј 
 игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{ 
о бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.{S} Овај прими кесу и захвали му 
ачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фрајле, завидљив 
ину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој би 
kst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p rend="Glava">VIII </p> < 
nd="Tekst">Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још и Кречару, и нико га није већ 
навише изгледа.{S} Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, т 
нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. </p> <p r 
 Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме,  
 доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се 
разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а 
 rend="Tekst">Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га б 
и фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. </p> <p rend="Tekst">Ј 
божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и прич 
 је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свира 
rend="Tekst">Није се носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од  
анапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да 
евета, — насмеши се подругљиво господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар Софра пок 
 на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи 
 особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Празником великим већ није  
е.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазира 
ало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са среб 
нео. </p> <p rend="Tekst">Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана до дана 
S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши 
офроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбо 
тељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио, који нису знали обитељ његову ува 
 дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветит 
и, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика.  
ти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље,  
{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати. 
ти. </p> <p rend="Tekst">На то господар Софра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви  
удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор ниј 
 сликао онако као »Büste«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импо 
о морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S 
 rend="Tekst">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и  
је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у р 
 Венгри”! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђел 
фрајлице! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо 
ико чудо! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће  
о је зло! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, па десну руку метне на лево, испод срца 
те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није 
авског”.) </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се, рукује се, али не говори ништа, гледа н 
обегла... </p> <p rend="Tekst">Господар Софра слатко се смеје, брише очи. </p> <p rend="Tekst"> 
растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.{S} П 
ног села. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пробуди Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, 
поправља. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра дуго промишља.{S} Госпођи Соки досад још није ниш 
ец свима. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клања се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра чес 
 промена. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни  
е, сутра. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра посл 
је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">—  
не карта. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; 
че Чамча. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend= 
 господе. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра грохотом се насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти 
рне коже. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећ 
 Тако је. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој С 
 сандуке. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали 
ра Софре. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове га једне недеље на ручак.{S} На ручку се л 
 куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакат 
ујемо се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend=" 
арају се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, к 
Крећу се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мал 
куда сте. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде 
ком ради. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. < 
уку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра умилно се смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, 
се удали. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> 
цом дели. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. </p> <p r 
ги’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p 
емо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра поклони се.{S} Приволео се. </p> <p rend="Tekst"> 
’ к мени. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и  
родавати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра смеши се.{S} Радо слуша о свом богатству, и радо  
а чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште вина.{S} Чамча извади. </p> <p rend="Tekst"> 
да имати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је као изван себе, скоро није више тај човек; мор 
изредити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред 
простити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Ча 
јој кући. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље п 
мо Чамчи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Моли господара П 
 са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачеко 
 дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте.{S} Посао је 
 помагао. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Ч 
t">— Ево. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. </p> <p re 
 настало. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (ду 
 картамо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Не браним.{S} Са 
акнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји х 
 Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Ча 
 жалосно. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{ 
побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му  
пекулант. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва тро 
контраст. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то з 
т котлић. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати  
 Кракову. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend= 
јунаштву. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра се насмеши. </p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Со 
 подруму. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да  
едну реч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра устане. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери га, гле 
разговор? </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
од бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом,  
t">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад 
>Чамча пружи руку. </p> <p rend="Tekst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend 
ицијашем колима. </p> <p rend="Tekst">— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола 
 и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан,  
руштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја.{S} Господар Софра сед 
као по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа  
о се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ прођоше две недеље, а п 
ом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико ср 
 између некадашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три у 
ој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жут 
отово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} Деце није имао; он сам собом и женом може жив 
дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не забора 
рођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази.{S} Ваљда је гдегод забасало.{S} Госпођ 
ма и иште лулу дувана, баш од господара Софре.{S} Мађарски говоре.{S} Господар Софра дâ му дува 
т добио је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад ди 
ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на в 
сандуке, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канд 
ту”, и брзо се обукли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p> <p rend="Tekst">. 
 ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за  
две велике слике.{S} Једна је господара Софре, друга госпође Соке.{S} Господар Софра насликан у 
већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су на 
ду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здр 
се се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мртав је. </p> <p rend="Tekst">Док је покојни Со 
кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра позове га је 
За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. </p> <p rend="T 
_slovo_Char">П</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследн 
ица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p> <p rend="Tekst" 
рло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика т 
гери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” 
исли, науке прима.{S} Друштво господара Софре није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима;  
је, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда с 
ара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} 
ају да седну до Полачека и до господара Софре.{S} Кречар седне до господара Софре. </p> <p rend 
ну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сув 
товима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће б 
није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није 
 је био обичне форме. у опису господара Софре, између осталих, као „особити знак”, метнули су м 
зео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дв 
ва човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим  
су вино. </p> <p rend="Tekst">Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о свој 
оване, да испијемо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p ren 
твора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Te 
 а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријатеља.{S} Деца не разумеј 
а метне пред светог Николу.{S} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасв 
у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри допада се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шт 
побринуо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софри је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се дос 
 што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ 
веде га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Servus, spectabіlіs amіce 
ада и Профит.{S} Профит ласка господару Софри, каже да је његов син, не би се мењао са спахијом 
{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на д 
S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. </p> <p rend="Tekst">На  
ице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас на једну реч. < 
 се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га назив 
тима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и 
овце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Ево новци, амо квиту натр 
д срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p rend="Tekst">Но и господар  
ити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара  
 rend="Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Откако је отишао, 
шар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Ча 
"Tekst">Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити.{S} Већ је 
и, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S}  
t">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Софро, добро је, продали  
вини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} Профит ласка 
аједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамик 
> <p rend="Tekst">Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Било је после ручка. 
 код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Teks 
 однети. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. </p> <p rend= 
рви дан. </p> <p rend="Tekst">Господару Софри је дан дугачак као година. </p> <p rend="Tekst">Н 
 својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважит 
"Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све  
м електричним духом буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код друг 
адметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. </p> <p rend="Tekst">Господа 
>— Одмах. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p rend="Te 
и он плаче. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пу 
то примети. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова пр 
поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tek 
овек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно 
доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој ра 
браноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати 
обичан. </p> <p rend="Tekst">— Како си, Софро? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме питати, добио са 
арати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да г 
еши. </p> <p rend="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — реч 
/p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро!{S} Јеси л’ за разговор? </p> <p rend="Tekst">Гос 
. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend="Tekst"> 
, Чамчо. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend=" 
end="Tekst">— Јеси л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> < 
ра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Софро, новаца, </p> <p rend="Tekst">Кречар вади новце и 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије 
d="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst" 
st">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја к 
ча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови?{S} Ми смо већ сасвим преправни. 
d="Tekst">— Мани се још гроба.{S} Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. </p> <p rend= 
тојан дух. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </ 
осла. </p> <p rend="Tekst">— Него знаш, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p re 
плаши се. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда — то је зло! </p> <p rend="Tekst" 
ну Софра. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; он 
 ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} К 
p> <p rend="Tekst">— Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда са 
ечера је готова. </p> <p rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. < 
господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’  
нипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst">— Може лако бити, да га већ 
зе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели. 
 </p> <p rend="Tekst">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ни 
достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек ј 
но дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p  
 Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{ 
била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу ж 
 Конфедерацију, куцају се са господаром Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Т 
било, опрости се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он  
ал.{S} Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шами 
} Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је. </p> <p rend="Tekst"> 
тецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољ 
ла. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, није била  
ија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код ње 
ј!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">—  
а је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је 
har">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и  
квој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је  
ране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да  
kst">Натарош пише.{S} Све је готово.{S} Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један 
S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен, осушен с 
за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту.{S}  
у је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства  
.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S}  
две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар  
и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{ 
м очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви ст 
едаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи  
гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p>  
 салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много господе. </ 
 што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морај 
ди Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.{S} Господар Соф 
хтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног  
"Tekst">И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево д 
му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пру 
ока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се и 
ет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </ 
с од’ранио.{S} Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, 
ега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нит 
сто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око бац 
ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="T 
а, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац ослови Ленку да  
{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армиц 
p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе  
а можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="Tek 
kst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. < 
p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбер 
демо бистри. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар о 
 се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у 
 </p> <p rend="Tekst">— Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Ш 
нити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма  
 хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати 
а тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада, премда 
а живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S} Већ је купио крмачу са пра 
оста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцрк 
 како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави. </p> <p rend="Teks 
и их све измрвио.{S} Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам  
(1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је 
И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S}  
а лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасени. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако рање 
 уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У сре 
 прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </p> <p re 
 утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман 
 дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе 
{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично се 
nd="Tekst">— Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? </p> <p rend="Tekst">— А по 
ате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p>  
каже да је његов син, не би се мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господа 
у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p ren 
у у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у  
о се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахиј 
пан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија гд 
пан</hi> (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) </p> <p rend="Tekst"><hi  
S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оженише, </ 
није, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде  
ија</hi> (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа </p> <p rend="Tekst 
у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајем 
 сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школ 
очи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} Ако израд 
Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле го 
епше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим х 
S} Код њега је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно 
ој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, мо 
нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле о 
е да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијанс 
ржи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера те 
амика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане разговора о њему.{S} Но и Пера 
е за матером искрено жалио, и кад му ко спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву весел 
озволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш по оном 
 Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.{S} Мало се затежу, после дозволе.{S 
S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових 
ло косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу  
">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ л 
не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p>  
ом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или  
Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p> <p rend="Tek 
 као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, м 
/hi> (лат. processus) — парница, судски спор, поступак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">п 
рста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у е 
} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито младић, општ 
 — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend=" 
 велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> < 
однна капа опшивена крзном, са кићанком спреда </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">конфедера 
affіerung) — девојачка опрема за удају, спрема </p> <p rend="Tekst">штуцер (нем. Stutzer) — киц 
плате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахрани 
али се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се об 
 само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако довед 
а оца, глади велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </ 
 Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у 
није устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле 
! </p> <p rend="Tekst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла 
 „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно с 
стити.{S} Неће се код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу,  
/p> <p rend="Tekst">После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.{ 
дравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Б 
ек. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком родбини отпутује.{ 
/p> <p rend="Tekst">Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заје 
”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео? </p> <p rend="Tekst">— 
на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спо 
аред! </p> <p rend="Tekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам н 
. </p> <p rend="Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градон 
појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p 
едам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не  
 <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем договар 
о седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— Т 
очијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут.{S} Опросте се са бирт 
чне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема? 
 спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда  
драве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Мат 
 </p> <p rend="Tekst">Већ је све за пут спремно.{S} Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли и 
сле поразговарају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шам 
ирати</hi> (фр. accompagner) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествов 
би да наличи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, п 
t">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачк 
” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онд 
у се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p> <p rend="Tekst">После  
вор, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка има лице овално, прави римски тип,  
е?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p>  
nd="italic">бламаж</hi> (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење </p> <p rend="Tekst"><hi r 
офро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Допустите 
Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Теби већа срамота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но 
 те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> <p rend=" 
i> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p> <p rend="Tekst">реверенда (л 
еспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тантал, Тан 
едељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године < 
"italic">Сербијен</hi> (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији </p> <p rend 
) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сервирати 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Рац</hi> — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српск 
ић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, з 
читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет долази  
 Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за посету.{S} 
S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{ 
ла Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Господар Свирак д 
ци, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га лечити.{S 
е.{S} Од куће је донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих т 
к.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, с 
ла крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једн 
рот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у д 
ик</hi> — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
рином косе.{S} За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и  
ужитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за 
ар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до 
су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S} Свирају „полон 
Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире 
и све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и т 
лпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрним мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, и среб 
ндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф ј 
воњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са  
ежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фр 
, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! </p> <p rend="Tekst"> 
 њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две 
нда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви п 
и новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ш 
ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дуката.{S} У 
уцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не мо 
осподара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.{S} Даље на десно 
љине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измеш 
{S} Господар Софра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван. 
музама? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, и сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и 
 упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан  
офра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Софиј 
азилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадов 
 од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надеж 
гачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле  
на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сид 
 јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакоја 
 у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после 
 руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушч 
alіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп  
еста.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „мин 
а каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend=" 
к. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у сваче 
 </p> <p rend="Tekst">— Ово је први дан срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и 
S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година у 
 свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Нек’ буде. </p> <p r 
Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу,  
 von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Бићу срећан. </p> <p rend="Tekst">— Истина, неће бити тако н 
ћанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пе 
 му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога  
st">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! </p>  
 Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покровитељицу која је сину ми 
 сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, 
о би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријатељство. 
д не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где он дођ 
даду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend="T 
колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> <p rend="Tekst">За десе 
мирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар запо 
на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са Софром само 
 Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па усрећите је. </p> 
дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један ђердан од б 
еговом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> <p r 
р још већма поплашити.{S} Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој 
а срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и изјав 
 те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку,  
 крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне  
 му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био обуче 
, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из тем 
 отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, на срећу, покрај брзе помоћи излечи се, али не сасвим; уве 
иче, копрца се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари ви 
.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је  
 био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гро 
 приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика прип 
nd="italic">puncta dentri</hi> (лат.) — срж ствари, главно у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi re 
"100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класични 
 пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у  
i> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков  
SK prva strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Јаков  
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSi 
арски подругљив назив за Србе); рацки — српски </p> <p rend="Tekst">реверенда (лат. reverenda)  
">маријаш, марјаш</hi> (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте </p 
на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; само да  
е руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Бр 
ваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био  
/p> <p rend="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно. 
аја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „ 
Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби  
ш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати. 
епо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине  
стор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја познајем вашег  
 и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварит 
И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко време за жени 
 се, па десну руку метне на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча 
вије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ухвати десн 
утрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају ле 
ру своју да је рад запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње ма 
це вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сас 
би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, мора 
огледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, 
nd="Tekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p>  
бере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> 
 ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови приј 
слов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Tekst">Да видимо. </p> <p re 
тар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов.{ 
то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се о 
у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми, ја вас н 
 отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики н 
eіn Herz?</hi> (нем.) — „Како јако бије срце моје“ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">визит 
 іst Horst der Lіebe</hi> (нем.) — Моје срце је гнездо љубави </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, п 
а поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, заљубио сам се.{S}  
ећ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика 
 одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан  
 му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облачи, па кравату веже, до 
ио је права”.{S} Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад 
може од жалости да се разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно  
е био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, ни 
ај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спрем 
но ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирањ 
агновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази 
а све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.{S} Ј 
 von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте ј 
Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако  
 публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер с 
— став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
<hi rend="italic">attіtude</hi> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној но 
{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад с 
">интабулирати</hi> (лат. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; <hi rend="i 
; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у  
тати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допуст 
а шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било 
S} Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, 
атог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говори 
 молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио 
раче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на 
ра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кућ 
је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је вид 
">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде о 
вијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p re 
ог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не зна 
лда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, кол 
ам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију  
и. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="T 
ву, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па јо 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Стамбол, Истамбул</hi> — Цариград, стара престоница Тур 
о исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, 
 кућа му је била на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физ 
ом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују д 
ијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. < 
азлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! < 
ине Кирићу. </p> <p rend="Tekst">Шамика стане. </p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, отвори 
и се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. </p> < 
ш ветрогоња. </p> <p rend="Tekst">Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред икон 
рачицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи играч од њих двојице.{ 
шем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p>  
>— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба 
 баш кућа од армиције.{S} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва  
st"><hi rend="italic">Поњатовски</hi> — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ 
ог шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. </p> <p rend="Tekst 
 донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна  
ете се с братом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фијакером, господине Кирићу. </p> <p ren 
 то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врл 
"Tekst">Већ се враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча п 
Tekst"><hi rend="italic">Сибарит</hi> — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној  
="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим сна 
и, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, 
„племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S 
ам јефтино. </p> <p rend="Tekst">Сад се стану погађати, и погоде се. </p> <p rend="Tekst">— А в 
Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо: ’оћете 
rend="italic">состојаније</hi> — имовно стање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Стамбол, И 
> <p rend="Tekst">штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p rend="Tekst">штафирун 
фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесудац.{S} Очина кућа јака.{S} После посете  
 му до руке дође.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо во 
"Tekst">Шамика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред г 
 руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ 
"Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су дв 
може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tekst" 
ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на срце да никог  
lic">Стамбол, Истамбул</hi> — Цариград, стара престоница Турске империје </p> <p rend="Tekst">< 
talic">цента, цент</hi> (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) </p> <p rend= 
d="Tekst"><hi rend="italic">аков</hi> — стара мера за течност (50—60 л.) </p> <p rend="Tekst">< 
="Tekst"><hi rend="italic">меров</hi> — стара мера за житарице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
nd="Tekst"><hi rend="italic">риф</hi> — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м. </p> <p rend=" 
="italic">куратор</hi> (лат. curator) — старатељ, тутор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
Извор је већ исцрпљен.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{ 
век може познати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Каква разлика између некадашњег и садашњег г 
ац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца, животари, и које 
ри билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један в 
.{S} И већ је Пера старац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгл 
 домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">провиј 
d="italic">Цванцик</hi> — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара </p> <p rend="T 
њи занат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврд 
ел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину. 
сао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја са 
амика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку  
врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него л 
alic">минет, менует</hi> (фр. menuet) — стари француски плес </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
d="Tekst"><hi rend="italic">шајн</hi> — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вре 
се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.{S} Кречар је казао својој жени, госпођи Аг 
рајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се  
 Софра надмеће се са лоповима.{S} Он је стари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужас 
много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} 
а са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после  
ани. </p> <p rend="Tekst">Сад и млади и стари играју, и сам кнез.{S} Музика од лендлера иде нот 
апин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре.{S} Познају се и поздрав 
S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, 
Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и ум 
kst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у ка 
де, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад р 
ед Свираком. </p> <p rend="Tekst">— Мој стари каваљер. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, и ви 
zen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. </p> < 
 се смеје. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуд 
 <p rend="Tekst">— Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. </p> <p rend="Tekst">— Ја  
nd="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрц 
 кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпи 
кћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав б 
У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рук 
”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови п 
је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па р 
Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом 
је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst">Стари Полачек види да се деца радо гледају, па се са си 
е у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од 
стете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш пр 
 rend="Tekst">Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек катка 
а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугмет 
е, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није в 
година. </p> <p rend="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека  
nd="Tekst">Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „м 
t">Сад Кречар, господар Софра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на сит 
е игра, па онда окреће се.{S} Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено де 
 година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до  
могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар 
антног понашања.{S} Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда  
а је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери ма 
ну.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше 
е) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
ави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S}  
<p rend="Tekst">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весе 
 да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старог господара доле вешају, помагајте! </p> <p rend=" 
на вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, 
и. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p 
ође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свеча 
 <p rend="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.{S} Кад  
ибарит</hi> — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога  
Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд р 
"Tekst"><hi rend="italic">Јудита</hi> — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетули 
i rend="italic">Естер, Естира</hi> — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Ј 
 са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скор 
нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере,  
{S} Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао  
{S} Од старије господе ово последње, по старом обичају, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фин 
 откако се покајао — пет година.{S} Под старост је дошао к себи.{S} Кад већ ништа није имао, пр 
ед морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам  
 нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет ре 
дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: ш 
хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би био рђав, али требало  
} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај 
 бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старци 
rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} Па онда после 
p rend="Tekst">Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био ве 
ица; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господар Софра лежи  
 погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један ма 
зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив. 
 Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гро 
, ништа не говоре, куцају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst 
принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Лен 
диковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски 
 пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, к 
едамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} Ленка  
t"><hi rend="italic">створ</hi> — овде: стас, раст, изглед </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
 кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар 
ђе.{S} Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста 
">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити 
 тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „прови 
па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жалосног при 
о, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш  
ика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важна, мора се одмах са оцем договорити.{S} Он 
 једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње кој 
 овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал 
 у новинама спровести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици 
</hi> (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
нио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend="Tekst">Изре 
коним разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шам 
а.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћер, не пушт 
одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пан 
да. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати за теш 
То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кр 
 ако и другу издржим, онда је осигурана ствар.{S} Када после друге године толику живад имам, за 
ма се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p rend="Tekst"><hi 
rend="Tekst">Дакле, када је каква важна ствар, онда господар Софра држи са госпођом Соком „совј 
 па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.{S} Господ 
— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је готов. </p> <p re 
од куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учи 
 мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар добро испала.{S} Из очију девојке не познаје се н 
иви овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује 
р довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да погоди. </p> <p rend="Tekst 
врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са два 
а Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи да се путници к 
 је види, а дан већ пролази.{S} Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими 
е нема ништа.{S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао 
есет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему на оч 
иђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst">„Der Todesengel sen 
— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видит 
.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве ма 
Tekst">„Господине! </p> <p rend="Tekst">Ствар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај 
tatem</hi> (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
куповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” купио је господар Со 
e</hi> (лат.) — држање, присвајање туђе ствари </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дешперата 
ат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">„Der Tod 
 Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћу 
Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стоти 
{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Ут 
оливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи 
епенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта ј 
а сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли  
italic">puncta dentri</hi> (лат.) — срж ствари, главно у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
упује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера од 
е Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год  
 зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити 
пореза или дуга путем продаје покретних ствари </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ексцелент 
, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек 
.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио г 
ан.{S} Њих двојица се о својим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све са 
ћи, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке,  
м роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
е већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно.{S} 
алао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра помо 
арина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіt 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">створ</hi> — овде: стас, раст, изглед </p> <p rend="Tek 
 оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице уза 
вао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је бил 
здарици.{S} И добра газдарица из ничега створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац засл 
овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо  
 га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугача 
име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли  
на девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити 
пова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ће 
.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p ren 
тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Откуда сте? </p> <p rend="Tekst">— Из Мађарске. </p> <p rend=" 
 човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </p> 
> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није виш 
 </p> <p rend="Tekst">— Па говорите шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском  
а; држаће да ви позив презирете.{S} Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете 
ја би’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Te 
rend="Tekst">— Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуд 
</p> <p rend="Tekst">— Пошла би’.{S} Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице. 
е се ништа плашити, све је добро.{S} Ви сте давно отпутовали, а код куће нема вам гласа; ваше г 
рло добро; боље него на ноблбалу.{S} Ви сте ми јако припомогли. </p> <p rend="Tekst">— Како? —  
о бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и  
а мене пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод друго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод дру 
оспођа Лујза. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте, Herr von Kirič, meіn alter Taenzer und Chevalіer,  
е и прозбори. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи 
шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="Teks 
а, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви  
 плач Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет 
прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, 
ромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чин 
опасности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у  
 се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте, Herr von Kіrić, вечити младожења, ewіger Jud. </p> 
о да пију. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мач 
Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је прв 
сте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Л 
 на брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst 
Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. </p> <p rend="Tekst">— Ја вам дајем руку 
та ћемо? </p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— 
 rend="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ одважни,  
каз како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам да 
 жртвовати.{S} Она је одважна, само ако сте ви . . . </p> <p rend="Tekst">— Добро, промислићу с 
>„Љубезни оче! </p> <p rend="Tekst">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и мо 
било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па  
му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим  
<p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станис 
дару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек је 
/hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — глупа 
ак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полаче 
е деце! </p> <p rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали н 
се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будим 
ш пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и К 
nd="Tekst">Чамча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје пријатеље велику вечеру.{S} П 
и да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, душа боли. </p> <p rend="Te 
Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Te 
ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао.{S} Бадава, нећу нигде да се замерам. </p> <p re 
а, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакал 
волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.{S} Ја сам се предомислио, да и 
"Tekst">— Нећу се више играти.{S} Нисам стекао на картама, и мојим синовима, да знам да ће бити 
њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините како најб 
hi rend="italic">Ранг</hi> (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p 
 султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </p> <p rend="Teks 
 дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се  
nd="italic">женирати</hi> (фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, сметати; <hi rend="italic">же 
и. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то  
но и лежати и спавати.{S} Јеси л’ повео стиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам три. </p> <p r 
ар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бит 
ра напуни своју велику, сребром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица  
што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и 
а јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га 
ред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Д 
авимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend="T 
 се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — д 
дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задр 
до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. </p> <p r 
е теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује 
nd="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> < 
а и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад  
alic">рококо</hi> — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја 
а се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. </p> <p  
нтом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend="Tekst">Сви с 
Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="Tekst">Јуриста прими и захвал 
зреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду из 
књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p ren 
лу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба. 
Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погођено.{S} И  
хове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „ст 
st">— Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С 
новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове прав 
st">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихов 
 </p> <p rend="Tekst">— Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p rend="Tek 
t">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди  
 оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на 
амо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима д 
ови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки 
rend="Tekst">Сад опет белај са немачким стиховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико  
ти.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву  
аке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало 
и? </p> <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра крвав 
S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исп 
у виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Вел 
 — служити, послуживати, изнети јело на сто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">servіce (сер 
ер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј” 
роји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево 
ламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни десет, може бити и један да 
е усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чин 
о сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам 
. </p> <p rend="Tekst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Teks 
ри кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да прет 
јник дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да ви 
">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску  
г света.{S} Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну пу 
о у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад 
hi> (нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
дати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">К 
форинти. </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти сто. </p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, двеста. < 
и госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, дај  
а.{S} Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега,  
у, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им досађивати.{S 
/p> <p rend="Tekst">Љутито баци карту о сто.{S} Сви се смеју. </p> <p rend="Tekst">— Нећу се ви 
 широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам оп 
о добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмањ 
авде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ст 
ве. </p> <p rend="Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту  
 пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер де 
е се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">П 
шава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа. 
 леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. </p> <p rend="Tekst"> 
отов сам на све. </p> <p rend="Tekst">— Стоји л’ партија? </p> <p rend="Tekst">— Стоји. </p> <p 
тоји л’ партија? </p> <p rend="Tekst">— Стоји. </p> <p rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за  
азни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би п 
 <p rend="Tekst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа о 
 </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p rend="Teks 
а и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра 
кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све поз 
 не на високо, него средње, а све добро стоји.{S} Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’  
 да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> 
уцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамик 
дмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више  
 на глави, сабља о бедрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђ 
ар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако 
 старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и друштва. </p> <p re 
еларију. </p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. </p> <p rend="T 
платнарски сандук, али га дâ најпре код столара исполитирати, па онда на њега обични натпис.{S} 
 било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије вре 
иван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, 
а прегледа публику, па како се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш с 
у је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена ст 
ар играч.{S} Дође Пера са још једним на столице за избор.{S} Њега избере госпођа Матилда.{S} Са 
="Tekst">Дође Јуци.{S} Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув об 
 Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабра 
ље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи, господар Софра га задржава. </p> <p r 
 rend="Tekst">Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како ма 
У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S 
 Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију к 
S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S}  
ролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза 
 успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па 
вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">Армицијаш прими нов 
 се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гостима, и јасним 
rvіce (сервис,</hi> фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
</hi> фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сер 
ном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; н 
 Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">—  
ринти на десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух” 
ekst">Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. 
 плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p  
 <p rend="Tekst">— Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде  
ућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p re 
 rend="Tekst">— Последња цена аков шест стотина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, оп 
ог коња је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пер 
 дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчи 
знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Какав стр 
не Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет от 
е да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема  
ене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору  
ечар.{S} Господар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је 
 rend="italic">латов</hi> — прегледник, стражар; <hi rend="italic">латов армицијашки</hi> — цар 
трама подигао је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родите 
 виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p  
nd="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон р 
 изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу.{S} Још комесар путницима јави да морају ту оста 
p rend="Tekst">Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и ка 
у се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола  
S} Вашар — да му пара нема!{S} Од свију страна долазе купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту  
о им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend="Tekst">Н 
еде тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на  
} Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посе 
говара са Паулинином матером; матери се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу  
end="Tekst">После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да ј 
ила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је п 
ћу, хвали Паулину. </p> <p rend="Tekst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{ 
 одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S 
о, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жен 
мче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из сел 
чиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Луј 
Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико поб 
и у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и од 
{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обуч 
ли ме да се почињем богатити, па са све стране облећају ме да се женим.{S} Нуде ми девојке, но  
ему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кир 
ишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне 
епо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{ 
end="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за  
путу, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, сва 
лико сребрно кандило.{S} Даље на десној страни на дувару две велике слике.{S} Једна је господар 
и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доб 
је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а зна 
е постидио! </p> <p rend="Glava">РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ </p> <p rend="Tekst"><hi r 
>Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са ф 
да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра није имао дос 
} Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.{S} Једаред из Кракова пође натраг, обиђе с 
ше за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S} Најзад 
к за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу.{S} Када се она двојица пробуде, извирују и 
и кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му неш 
е год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто каз 
 новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле. </p> <p rend="Te 
 свог пријатеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, з 
 педесет година, опет је први играч.{S} Странци весело играју.{S} Један неће од Паулине да се о 
рају „валцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика с 
 Шамика има велика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је б 
ару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, 
 passіe, фр. passіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
ранцуског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
овском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p  
а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, ч 
мо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут  
долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха готово празна.{S} Кад али кроз велика врата улаз 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">страхино</hi> (итал.) — чувени италијански мастан сир < 
триге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чо 
о је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} 
азао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан католик. </p> <p rend="Tekst">— Као ја правосла 
у у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља.{S} Сад опет не могу даље; морају га л 
 га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству глед 
кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S} Сала од страха  
{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га 
кве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити  
Tekst">Господар гледа га напреко; Милан стрепи. </p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те ухфат 
 јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.{S} Бољка неописана, ду 
а онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи  
но његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend="Tekst">Образ му 
 </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend="Tekst">Бадава ј 
ну свећу.{S} Господар Софра још једаред стресе се и изда’не.{S} Нема више господара Софре, мрта 
ац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој ка 
 има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> < 
 шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свеће 
nd="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај 
нају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није се превар 
"Tekst">драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
> <p rend="Tekst">Господар Софра био је строг, али праведан према млађима.{S} Није се нико мога 
ве што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има  
 од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, 
 на глас износи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо се малко. </p> <p rend="Tekst">Договору је крај 
 </p> <p rend="Tekst">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га прим 
редан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bo 
и се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како би једн 
е. </p> <p rend="Tekst">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашан 
вног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на средини ртењаче!{S} Па калајисан 
фра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазити.{S} Он  
рајфрек</hi> — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p>  
i rend="italic">јуриста</hi> — правник, студент права </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ју 
сковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом прим 
нарица и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, св 
ог луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мими 
ог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан 
p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p ren 
 папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте  
благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно к 
, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше с 
 углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гост 
иљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације ку 
S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде прину 
есеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">—  
даље. </p> <p rend="Tekst">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало ко 
арду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Коме 
том, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да 
 заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби </ 
ао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијан 
о и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времена!{S} Посао ми све боље ишао, све са 
ј велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре  
нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> 
rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p rend="Tekst">Кречар диг 
пођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p re 
/p> <p rend="Tekst">— Казаћу вам.{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би,  
, па шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Tekst"> 
ци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско  
о чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> 
у помажу. </p> <p rend="Tekst">— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта 
стен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још нед 
ог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p ren 
d="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи леп 
нчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човек 
 нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли.{S} Двоја кола исплатише све платно, тр 
а, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend=" 
 још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">П 
> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео ниј 
="Tekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „аусп 
 страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког 
p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће т 
 сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, п 
а ноћу никад на пољу преноћити.{S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора 
Tekst">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кре 
стане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.{S} Приповедао му како сад свет д 
мика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед баца на контрафу  
 издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Врати 
 у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрада 
вали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даљ 
 казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што  
е било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплати 
а им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немој 
 се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на ва 
амча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} 
инути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами о 
 оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други је св 
тету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље парох 
 у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар Софра је биодобар 
сени. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по л 
 и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичк 
повали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су т 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, п 
ађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. 
овом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но вел 
S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је б 
ко се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? < 
ра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, п 
подар Софра није рђаво изгледао.{S} Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински при 
 К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета о 
ву комедију? </p> <p rend="Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, д 
 целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад,  
а знамењу наденули му име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Соф 
ине.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, јо 
лики прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети 
p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здра 
у му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Ску 
омедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И  
 излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. </p> <p rend="Tekst">Опет опомене се ње 
се нису виделе као криве, а особито кад су за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{ 
богом, збогом! </p> <p rend="Tekst">Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. </p> < 
ио „галантом”. </p> <p rend="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ј 
 цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ств 
ане покрај покојне госпође Соке.{S} Сад су заједно.{S} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су 
 „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочекати каруце, а донде могу још 
Живели Венгри! </p> <p rend="Tekst">Сад су сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши  
а за лоповима. </p> <p rend="Tekst">Сад су спасени. </p> <p rend="Tekst">Два кочијаша су лако р 
е, познаје се. </p> <p rend="Tekst">Сад су већ били начисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у 
 задао, морам. </p> <p rend="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству 
м друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га волели и професори, и грађани, и официри, и даме. 
о.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Ст 
 су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и дола 
гну и заспе. </p> <p rend="Tekst">Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p 
 Свирак.{S} Свирах да највише, и његове су касапнице.{S} Сад се Свирак са госпођом Лујзом досел 
 ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. < 
е удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословила. </p> <p rend 
егда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опе 
и канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш ко 
о сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. </p> <p rend="T 
 у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш ваш 
а је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S}  
олама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима,  
има. </p> <p rend="Tekst">Да видимо где су наши путници. </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend= 
а кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су ф 
ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S}  
Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p 
ацају.{S} На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Једа 
hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>есојеђе су, свуд се балови држе. </p> <p rend="Tekst">Дође каса 
 куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропустити.{S} Неће се код кућ 
етак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у уд 
нија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 задржава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкрин 
це у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на маја 
 се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у  
ред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може се пропуст 
p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! 
ада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Са 
ке вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика н 
а и да ствар пријави.{S} Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду ве 
де путнике па и њих на испит.{S} Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока би 
ану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи п 
улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се по 
гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста  
} Софра, Сока, Пелагија, Катица.{S} Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чам 
ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко раме 
p rend="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема  
подар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави, поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси 
и деца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћем 
 једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је п 
и.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последње.{S} И кафа се 
ути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу те 
негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме  
ekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого ј 
ра и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst">„De 
 да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S}  
љ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћ 
та.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда о 
атила</hi> — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског кра 
 ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш  
ј договору. </p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревет 
ра!{S} Сасвим је погођено.{S} И немачки су врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену  
 тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њ 
.{S} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и 
речар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Пр 
а Соколовића, изредне лепоте.{S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ра 
дан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p>  
ба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења” 
Tekst">— Кад су се маске свукле, искали су јести: један иште зеца, други прасетине.{S} Прасетин 
 калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па 
 је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвална деца  
 не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови.{S} Његове мисли, план 
 су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га познаше, нису му мн 
 се донесе. </p> <p rend="Tekst">Играли су на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да  
ного муштерија или гостију било, морали су сви помагати, и сама служавка, а и сам је служио.{S} 
> <p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је 
 Полачековима.{S} Они остају.{S} Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, на 
трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ ју 
ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, х 
а. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају.{S} Бирт 
ове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда  
 за сто сели. </p> <p rend="Tekst">Сели су за ручак.{S} Велика, лепа сала, све од злата и сребр 
и бркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет см 
го пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. </p> <p rend="Tekst">Дакле, Пера неће ду 
е жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад т 
су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Parvulus sed martіalіs (Мален а 
у контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. 
имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господ 
зиком коју је јако волела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног н 
ио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића,  
е и купују. </p> <p rend="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Teks 
есуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове питомице иду сваке г 
S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке,  
ђу осталих, као „особити знак”, метнули су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} 
ељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом” 
 се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су поја 
, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест годи 
господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би 
 му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову 
рављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је ја 
ћ био објављен.{S} Живи лопови повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору  
 све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљин 
и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе  
ном.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Ни 
м је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се ниј 
 предао писма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећ 
мокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке 
 Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као 
p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Ве 
 а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих својстава, много кро 
, ако могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али  
рка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају,  
 „рацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће обо 
оје пријатеље велику вечеру.{S} Позвати су и господар Софра и Кречар.{S} Господар Софра не може 
Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора  
је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује рав 
о њене матере.{S} Захвална деца плачући су је до гроба допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики у 
е хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">К 
st">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста господе, позваће нас  
S} Дакле, сад иди па се приправи, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика се приправи, спр 
е била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледа 
лцер”.{S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом 
има велика познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као  
н их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеос 
нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што 
ам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу одн 
 до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком ј 
 напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе.{S} Преноћ 
је напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сироти 
т, госпођа Матилда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоћ 
 је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, 
 по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> 
 коња му од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладн 
ане, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са соб 
 је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је 
је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпо 
 смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Tekst"> 
 знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је оп 
 а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања,  
не, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, ал 
</p> <p rend="Tekst">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се ра 
kst">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три тргов 
rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но 
ће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S}  
, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитаци 
а, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика проме 
че.{S} Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили.{S} После кратке вечере, сви се спреме 
 и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући раз 
еће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија 
сподара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамик 
ије ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су трговци! </p> <p rend="Tekst">— И то „рацки”. </p> < 
ам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p 
 ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и  
е под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој н 
у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p>  
S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p 
вно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трго 
показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он куп 
, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине ве 
 у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобо 
у се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S} До 
блерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натш 
идео мора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад  
S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} 
Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустр 
Латов гледа на Перу, вешто намигне, већ су се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и 
просио.{S} Све девојке смеју се.{S} Већ су га и спевале. </p> <p rend="Tekst">„Сви се момци оже 
Софра нема мира ни дању ни ноћу.{S} Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.{S} Још ако за н 
 а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа  
ташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.{S} Но бир 
сподара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— „ 
.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли бр 
митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол 
а срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p rend="Tekst 
 конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је неп 
арадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p ren 
ар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tek 
рах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tekst">Блу 
 „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. </p> <p ren 
ре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се 
и гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све  
а држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Соф 
Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих д 
билазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али више с 
>И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ запо 
олачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцети 
лерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. < 
ча. </p> <p rend="Tekst">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајд 
е, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игр 
фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две п 
упио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају 
њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично 
Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек н 
nd="Tekst">Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марција 
 са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику 
лу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но  
Tekst"><hi rend="italic">ауспрух</hi> — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави  
 сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што 
гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обукла. </p> <p rend=" 
алија</hi> (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао пр 
ора, да му море снагу извуче, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полаче 
роброда ни железница, а опасност велика сувим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима  
отина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је прост 
ц погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишка 
као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, в 
ког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аут 
е мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Али к 
е опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је  
} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуце 
ржи, служи он и његова госпођа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. 
{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то н 
н, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату 
 rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. </p> <p r 
 па испсује Профита.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за че 
{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако од 
, јер је сведока било доста.{S} Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала.{S} Праве се 
аријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p rend="Tekst">штафирунг (нем. Staffіerung) — 
агистрат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско веће, општина </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S 
ико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, н 
">јуратус</hi> (лат. juratus) — судија, судац </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јуриста</h 
акви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су тргов 
о можеш све добити.{S} Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији  
сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, завол 
 фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фи 
="italic">јуратус</hi> (лат. juratus) — судија, судац </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ју 
роцесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар 
rend="italic">вицесудац</hi> — помоћник судије </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Гавалер,  
 сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога комесар са лечн 
 плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де 
; <hi rend="italic">интабулација</hi> — судска забрана на непокретности </p> <p rend="Tekst"><h 
процес</hi> (лат. processus) — парница, судски спор, поступак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
hi rend="italic">јурат аскултант</hi> — судски приправник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
(фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">в 
лирати</hi> (лат. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; <hi rend="italic">и 
end="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако брз бит 
 rend="Tekst">— Шамика хоће да га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Нипошто. </p> <p rend="Tek 
S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет  
је ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} П 
далом, прекрстила руке, па се гледа.{S} Суза јој кану на образ.{S} Полумртва, а дивно изгледа.{ 
и оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Катица га љуби. </p> <p rend="Tekst" 
д тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав. 
га усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S} Про 
 и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tekst">— И мени је жао, а з 
ар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамч 
, врлину Јуцину, свој одношај.{S} Брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том основу  
p> <p rend="Tekst">Господар Софра брише сузе. </p> <p rend="Tekst">— Па опет, мој Софро, било ј 
ет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он 
жи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst">— Није још данас. </p> <p re 
и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} Одоше.{S} Гледају дуго за колима, док не ишчез 
ек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} П 
>Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радости.{S} Где год се с каквим пријатељем  
и желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више з 
за. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, не 
 их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па  
вим путовати.{S} Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми пис 
ин</hi> (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жиц 
 ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. </p> <p rend="Tekst">Полачек.” </p> <p re 
5), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и зар 
ом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend="Tekst" 
не код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазарев 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја зна 
 модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда с 
м dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игр 
очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамика је  
е.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јо 
.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p> <p rend="Tekst">Један од  
ic">bouillon</hi> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје  
а фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није им 
ица, није оцу долазила.{S} Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследств 
 Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока намрштила, б 
ижимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после ње 
ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, в 
животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с братом. </p> <p rend="Tekst">— Станите мал 
} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два 
ју, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и п 
офриног живота.{S} Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да  
/p> <p rend="Tekst">— Збогом.{S} Дакле, сутра. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде.{S} Дâ н 
Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми мл 
, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend 
утра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого г 
 се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> 
="Tekst">— Када? </p> <p rend="Tekst">— Сутра. </p> <p rend="Tekst">— Али овде није опасно мест 
ужим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова,  
ба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири ду 
ели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је им 
st">— Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде ост 
>— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </ 
p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јуриста по 
 оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па пос 
 </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу 
јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на далеко путовати. </p> <p re 
> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестаме 
ра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, господине, идем од 
пи двадесет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изр 
d="Tekst">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до сутра. </p>  
 вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Ви 
говорити? </p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позват 
тим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ 
и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. </p> <p rend="Tek 
јке већ расту, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу 
озовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend="T 
е ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Ш 
ежи па се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, од 
смеје. </p> <p rend="Tekst">После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини. 
.{S} Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је  
ало мисли се, пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је  
игурним кораком ступио је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} Пр 
и јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, а путници се почну облачити.{S}  
st">Млади Полачек није био код куће.{S} Сутрадан Лујза, по савету Матилде, иде оцу па иште опро 
га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола 
 <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде 
} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је од 
ахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p 
цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прс 
т лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у г 
d="Tekst">Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је готов за пут.{S} Заједно још ве 
 захвале се.{S} Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше 
вог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пукао је гл 
кову.{S} Готов је. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,, 
st">Легну спавати. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир ци 
 се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код го 
ним тоном Полачек. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан одмах спреме Лујзу, па са младим Полачеком род 
st">Сви се разиђу. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговар 
 meіn armes Seіn.” </p> <p rend="Tekst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе” 
у: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend 
 све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема з 
зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слобод 
амо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S 
а зеца.{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво  
 не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фе 
азниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst"> 
 добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није 
да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Господа 
ага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом м 
 метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прелази време, неће да се уда 
вота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst"> 
адалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро о 
е? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши  
рин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, —  
> <p rend="Tekst">— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек 
удо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, 
 Она већ има двадесет и осам година.{S} Та лепа Катица, са палестинским лицем, још је лепа.{S}  
е певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће  
— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би 
ена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује  
вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и ја нећу дуго.{S} Метнимо руку на ср 
душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен 
ок је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је  
ћу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико  
и, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend="Tekst">Обојица мало  
матером, куће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> 
, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за н 
е имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бака 
 ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика  
.{S} Јеси л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала 
st">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају?{S} Ако си  
жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус се раставио једаред од оца, па је сиш 
">— Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и 
трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће? </p> <p rend="Tekst">— Кад њему није п 
је својим очима. </p> <p rend="Tekst">— Та јесте л’ ви, Herr von Kirić?{S} Давно се нисмо видел 
ј ми промишљења. </p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Ве 
и писмо из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — 
ћ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како сам да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти п 
стала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p r 
чијаш се затеже. </p> <p rend="Tekst">— Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. < 
, ал’ са стране. </p> <p rend="Tekst">— Та ма откуд, само се жени једаред.{S} Та да ми није жао 
 овамо смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Та ви свирате, смејете се! </p> <p rend="Tekst">— Не зн 
Пера се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend= 
ш плачу, јецају. </p> <p rend="Tekst">— Та који вам је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамч 
опреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам по 
ам се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви н 
”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} 
 у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се баш онда купа. </p> <p rend="Te 
ко је с пазаром? </p> <p rend="Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S}  
 Јер моћно вино? </p> <p rend="Tekst">— Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђа 
каквог ђувегију? </p> <p rend="Tekst">— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што  
ти моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend 
S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се  
 видети. </p> <p rend="Tekst">— А банда та иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову го 
, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а  
руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили један дан задово 
} Отац га гледа са сажаљењем, и не може та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p>  
у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, ал 
p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, 
 ништа није остало, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госп 
 </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. </p>  
бак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био  
опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћају.{S} Но н 
 с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакалниц 
оварају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једн 
 сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. < 
ио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p> <p rend="Tekst">— Господару, 
а”, па онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} К 
за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па 
у је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. < 
ат спасао је и мене и вас.{S} Ја, стари табак, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа ол 
леда више као Грк, познаје се да је био табак. </p> <p rend="Tekst">Сад већ седају.{S} Све ваља 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Табак</hi> — кожар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
очео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му 
„табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то ср 
се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници 
Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде  
приповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но ниса 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">табаклук</hi> — кожарски занат </p> <p rend="Tekst"><hi 
ики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, који је од свију најтежи. </p> <p rend= 
те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који вој 
ање да више његов праг не прекорачи.{S} Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом  
ekst"><hi rend="italic">Кошћушко</hi> — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војск 
е сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге 
зима“.{S} На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“ 
као: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p 
петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог 
 чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се у 
t">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tek 
подар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око кућ 
 <p rend="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати,  
да. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p 
 та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p  
ли, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали м 
чно, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педе 
rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по 
ај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пи 
као код вас, али ко је с ким задовољан, тај се и овде може добро провести. </p> <p rend="Tekst" 
атраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p>  
, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи 
фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полач 
 Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tek 
.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> <p rend=" 
јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари по 
nd="Tekst">— А да лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst"> 
st">— Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — ш 
 <p rend="Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. </p> <p 
т центи зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! 
пô године посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мер 
 су се разумели. </p> <p rend="Tekst">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од ког 
мате више хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онд 
 Тај ће наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговара 
а продају. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ тај коњ на продају? </p> <p rend="Tekst">— За новце је  
ш лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту 
Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} Да постанем богзна какав сп 
незнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем 
">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="T 
ekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па 
p rend="Tekst">— Но, како вам се допада тај бал? </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Није ми било  
служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо,  
нтрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут дугачак до пете, а струк и два дугмета на сре 
уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S}  
 нико.{S} Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло  
 и врло дуго.{S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Пут 
е може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! 
” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљ 
 шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, шт 
ичини, и молер га мала.{S} Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан  
сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и 
 га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софроније Кир 
меши се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „теј”. </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамчо, кошта 
ују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p rend="Tek 
као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но ипак је био оригиналан 
добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе 
офра је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити? 
дашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{ 
сам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамч 
х водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води куд се њему допада.{S} Возе се лагуном и ка 
рајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али п 
нац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} М 
ле неколико дана, када се охрабри, он и тај Немац иду да гледају како изгледа изнутра варош.{S} 
е на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква д 
ава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">XXV 
 све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S 
nd="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst">—  
реко седамдесет година.{S} Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И с 
 па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{ 
у ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де ј 
> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </ 
друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више него све.{S} Нек’ ми све пропадне, док м 
., значи „Софроније Кирић“.{S} Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Со 
 сто. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађег По 
 се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу.{S} Видело се да госпођа Сока нешто  
мика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припом 
и, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да пове 
Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Тв 
Матилди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ  
тану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли  
еј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. </p> <p re 
А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а о 
е он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и  
пи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још  
 њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади  
kst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика К 
nd="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варо 
ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумња 
рло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ћ 
у носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињењ 
н и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечит 
Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, 
а и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је ( 
али. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајности венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готова. 
 Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може да 
и једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу,  
да, већ брзо даље иде.{S} Брату је неко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тајч</hi> (нем.) — немачка игра </p> <p rend="Tekst"><h 
гда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брз 
асти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да н 
лепа велика мачка.{S} Тај ’вата пацове, такав да ми је. </p> <p rend="Tekst">Па онда Профит пре 
p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S} Такав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? 
ко, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је з 
p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
ако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том по 
 гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, такв 
дерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је г 
ишт’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема жен 
ану. </p> <p rend="Tekst">— Сад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас дв 
а има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргу 
ао што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, 
ране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је венецијанск 
у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend= 
новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука  
со чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне оп 
офра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend="Te 
ekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним си 
>— Зашто?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на 
за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа девојка, 
и: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окр 
Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито  
о да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог  
st">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да 
тила, бацила би „презрителни” поглед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћут 
уде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p 
њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
 Мисли се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно 
nd="Tekst">— О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. </p> <p rend="Tekst">К 
 је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. 
ично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Свирају „лендлер” 
 свира.{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је 
 био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу  
, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала г 
 да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не д 
у се оженили.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst"> 
ати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— Ој, чертовски  
 тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst"> 
ца Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па ш 
 би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и д 
ти, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити. </p> <p rend="Tekst">Дакле, када ј 
и: „Збогом”.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, љ 
ба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говор 
ујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са  
/p> <p rend="Tekst">— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но тре 
е би’ се био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покаж 
вецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, 
јани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде насути, могу и мастилом по 
d="Tekst">— Ја вас разумем.{S} Мислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Te 
о на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и 
p rend="Tekst">После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било  
ажу. </p> <p rend="Tekst">— Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су 
узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чам 
ј венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ок 
до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и њ 
ад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам овде видио, све вам с 
едаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіtung”, „ 
p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S}  
rend="Tekst">Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се  
d="Tekst">— Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су вес 
Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и тво 
ка, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није б 
е бити баш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а  
ста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој  
е, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један 
 година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена.{S} Створ, стас диван, једно према др 
јао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — З 
 се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам 
шар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца.{ 
 и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Ш 
 голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацај 
 извести.{S} Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте м 
="Tekst">Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побри 
kst">— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај ц 
<p rend="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам са 
реденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их заокупе, наздрављају; вици, пе 
<p rend="Tekst">Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке 
д беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Са 
адост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је певала, као славуј при крају лета.{S} Та кад је 
 Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпо 
отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дв 
 до њега, па му је коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, с 
морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.{S} Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Ких 
руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, 
е његова важност као домаћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господ 
дија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, 
летене и златом исцифране; два пара.{S} Тако исто и два пара таква прстена. </p> <p rend="Tekst 
е даде је, да којекуд по свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, ил 
ко онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика  
S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Te 
е је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p> <p rend="Tekst">Господар  
и у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. 
ра па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрат 
треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господар Софра не спава, но 
ји нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши в 
израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених кћери.{S} Зато за дућан нису мног 
пепео од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend="Glava">XXIII </ 
 у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у  
из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви за 
рају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо п 
гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је ба 
е није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити  
к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрости са господаром Соф 
d="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све  
end="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Ч 
Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> <p rend="Glava">XI 
, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви и 
ну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је играла са Шамико 
би већа срамота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта  
к верни другови. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Један другом смо потпом 
смо потпомагали. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— Нисмо се никад увредили 
 никад увредили. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра брише сузе 
 ваш отац мисли. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто као ја. </p> <p rend="Tekst">— Видите, ја већ 
 фишкал, фишкал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S}  
стити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добр 
е Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зовем. </p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} 
 л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га  
Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Тако свега око десет акова. </p> <p rend="Tekst">— Друг 
 просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ тако рекао. </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта  
азита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим др 
ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst 
 од своје воље пружа вам руку.{S} Је л’ тако, Софија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим  
?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{S}  
 једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с  
.{S} Све ваљани, јаки кочијаши.{S} Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајс 
ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> 
евојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа Матилда би 
росте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. </p> <p rend="Tekst">Прва кол 
ећ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане откривају т 
 да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљах 
у и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уст 
ио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско вино 
арски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што 
бија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поно 
ор тако каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо?  
 Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то 
end="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он сам с 
н!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џиге 
Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на руч 
брог коња. </p> <p rend="Tekst">Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на ко 
о би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p  
подару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли. </p>  
Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког ј 
та рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p>  
ан платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">— Јест. </p> <p rend="Tekst" 
ако приповеда.{S} Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију,  
па падне, па опет почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} К 
е пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, 
кне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у П 
поноваше.{S} Сасвим се заборавило да је тако мали, а ноге се нису виделе као криве, а особито к 
Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где 
Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана.{S} Онда пошље по  
змешане. </p> <p rend="Tekst">Блудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући 
ад је свет такав.{S} Остави се; како је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оста 
 се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креден 
е смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па 
марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па  
ли да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p r 
</p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Колико година би 
 од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети 
 је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попу 
, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра  
 отворено моли!{S} Профит, једне недеље тако на ручак позват, после ручка за столом дуже седи,  
kst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може казати 
рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекле се тако разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано по 
го гледа, нико не верује.{S} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође ч 
ром не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, 
ину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи.{S} Табаклук није му добро ишао, поч 
д ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штат 
а такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Tekst 
тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакл 
и звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину 
ре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst"> 
е; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо 
а био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p r 
учем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.{S} Купио сам јој после један  
Врло ми је жао, али веру нећу мењати, и тако поштедићу вашу поштовану кућу од даље посете, а за 
ило, па су вас дале свуд курентирати, и тако смо и ми сад на вас наишли.{S} Радујемо се. </p> < 
ама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. < 
н узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов посао</hi> — узалу 
дук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} 
анио.{S} Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре.{S} Једно пре подне, обучем се лепо, па и 
калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали р 
један јастук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну,  
Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па 
на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да с 
’ да ми опрости. </p> <p rend="Tekst">И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се  
{S} Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.{S}  
асом: „О кто, кто, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Пев 
 добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће  
ак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не 
клу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски ш 
усти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је л 
све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. </p 
rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и 
/p> <p rend="Tekst">— Истина, неће бити тако нобл као код вас, али ко је с ким задовољан, тај с 
же док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита  
речи, знале се држати.{S} Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати  
у предати. </p> <p rend="Tekst">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чиј 
рце игра. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До три да 
/p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> < 
њу напустио, и да је ова знала да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда  
 <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p 
сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту тако 
ујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; 
 форинти. </p> <p rend="Tekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отво 
лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst">Па  
 <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш т 
ви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са  
азити каква је.{S} А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли 
е, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не  
. </p> <p rend="Tekst">— Забога, па зар тако далеко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, н 
 на боље? </p> <p rend="Tekst">— Доктор тако каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неуда 
г доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију. </p> <p rend="T 
 Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. </p> <p rend="Tekst">Сви  
ивио. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. </p> <p rend= 
атилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и дру 
ује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као  
вечере, сви се спреме.{S} Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика наву 
га одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему 
рак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не мож 
t">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истоветно. </p> <p ren 
и се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала 
фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла  
гу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу радити; зн 
— Тај ће мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачуна 
си баш јак ко коњ! </p> <p rend="Tekst">Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — 
 га тако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи Пера.{S} 3аиста Сизифов посао.{S} И опет не д 
 може „сервирати”. </p> <p rend="Tekst">Тако спреман крене се.{S} Дуго је путовао, али ипак сре 
ше „кабинетсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако живи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Многи би помисли 
е какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба 
пруже, парче леба. </p> <p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} К 
се већ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи ви 
наје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совјет“.{S} Разиђу се.{S} Господар Софра 
ша у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границе. 
">— Промислићу се. </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио 
к’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој к 
— па тако отскаче. </p> <p rend="Tekst">Тако се игра до поноћи.{S} Напослетку играју коло.{S} С 
ај ће много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало ум 
тана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна девојка, а нису јој допустили јед 
опоравим, одјачам. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари поса 
г је већ исплаћен. </p> <p rend="Tekst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и од 
мика учини поклон. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуже разговараше и, давши реч да ће их више п 
толико није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако господар Софра са породицом проводи своје време, о 
 нек’ проба овако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њи 
и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô године, па још нема писма. </p> <p rend=" 
да на пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на у 
 одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Тако донекле се још разговараху, док једаред разиђу се. 
овини разговарају. </p> <p rend="Tekst">Тако више пута га на ручак звао.{S} Профит моли за дозв 
о опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Ча 
вати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но сад како  
ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина ф 
и, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазн 
а да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођа Сока 
 Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао д 
p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Разговору кра 
ран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да с 
кад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би 
 своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постиг 
лесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад  
амика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S 
пођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснари 
и прстен, на књигу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у  
 <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је такса. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра крваве очи б 
рајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} Донекле тако играл 
 csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p 
а игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лесе</hi>  
љ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајалес</h 
 удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, 
сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш писмо 
роз прсте гледали — премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд так 
сина</hi> — веселост, <hi rend="italic">Талија</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости к 
е диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p> <p rend= 
о:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талија 
е болести Јуцу боље него њен род.{S} Из Талијанске донашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Т 
 њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Од 
 финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p rend= 
епо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи паст 
ња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. </p> <p rend="Tekst">Готово с 
о савршенства дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза 
p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде бли 
вао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} К 
у кану.{S} Господар Софра пуни први пут талијанску лулу. </p> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој 
овао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Талијанску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало п 
end="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Т 
ао просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир подарује.{S} Сад женске маске: једна, као бабица, 
 дезертира и к мени добегне, добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим  
црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци фр 
 велика, да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну оз 
хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ так 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тамерлан</hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освај 
 са својим састати.{S} Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица ј 
 је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила. 
гије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">Путници вечерају.  
/p> <p rend="Tekst">— Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p  
st">— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми 
лини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута 
а би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Нови 
а кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро  
Полачека.{S} Добра партија.{S} Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но са 
аткад обилази око куће, да види како је тамо, запиткива млађе.{S} Нема праве газдарице.{S} Кати 
 овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">манипул 
. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана о 
ко сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p 
то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу 
 <p rend="Tekst">Једва дочека’.{S} Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ те 
ела.{S} Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци бол 
госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису  
 само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи с 
 дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">Госп 
 их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали  
олице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајес 
ane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p rend="Tekst"><hi 
hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
t"><hi rend="italic">јуфка</hi> — фино, танко развучено тесто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике ч 
вине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан.  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тантал, Танталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов 
 покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохват 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Тантал, Танталус</hi> — по грчкој митологији син Зевсов, отац П 
 женидбом, а не може.{S} Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихв 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">танцшул</hi> (нем. Tanzschule) — школа играња </p> <p r 
p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту  
ок се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе с 
end="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи 
вим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. </p> <p rend="Tekst"> 
іre) — <hi rend="italic">„Три муске</hi>тара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </ 
 Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовск 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тарок</hi> (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у 
је био ни карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд 
hi rend="italic">Тамерлан</hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због ос 
 — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане  
ад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва  
пођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јој већ дорастао, и секао је разно ме 
зало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав с 
о, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала 
заната, и негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке ку 
 у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам 
ртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца стариј 
о баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, 
, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.{S} Син јо 
и.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буд 
 крајцаре. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: </p> <p rend="Tekst">— 
nd="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">— Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend=" 
ала.{S} Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А  
е осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рекнем јој: „Добар дан 
, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућа 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">„Јаци таци Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краков 
астин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити. </p> <p rend 
навом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="T 
е куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле с 
.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, 
{S} Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав  
<p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стри 
Од бриге не могу да спавам, врати се. — Твој родитељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика 
и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. К.” </p> <p rend="Tekst">Т 
е говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој м 
 да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу По 
икине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљ 
умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">—  
rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје  
 зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По х 
о вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> 
чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су  
st">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плаче. </p> <p  
Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за овај мах 
 путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути 
е сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће 
и и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спев 
<p rend="Tekst">— Ал’ ово је моје, а не твоје.{S} Имам више деце! </p> <p rend="Tekst">— Па заш 
а опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица,  
ели на поле. </p> <p rend="Tekst">— Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p re 
ледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио, а к 
а, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теб 
st">„Драги Шамика, </p> <p rend="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома 
 је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шам 
отпуштајеши</hi> раба <hi rend="italic">твојега</hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ 
 ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p 
, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча кра 
ткуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти;  
 малим Рочилдом постао!{S} Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света ману 
> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="Tek 
у дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете.{S} Узруја 
 враћају.{S} Но на другој станици заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” д 
, научио сам се на зиму и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био кал 
">Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, ча 
сти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! </p> <p ren 
end="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где 
ер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="G 
пи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ лепа, ве 
 покрај позива, дошао је и посете ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуж 
nd="Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чиз 
осле тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{S} Комесари од 
међу пре и сада? </p> <p rend="Tekst">— Те каква разлика! </p> <p rend="Tekst">— Какав нам је с 
 rend="Tekst">— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p 
kst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу дост 
> <p rend="Tekst">— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш  
/p> <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p 
 бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. 
/p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ ме испросио, 
сет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствар 
сподар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платн 
/p> <p rend="Tekst">— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">—  
де по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S} Док су два старца јадико 
ретставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми 
е сузне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! </p> <p  
би одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опас 
="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> <p ren 
о, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и  
 собом и женом може живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка ж 
е са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мис 
оме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend="Tekst" 
Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти сти 
а, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све 
d="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још није з 
твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мисл 
И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. </p> <p rend="Tekst">— Добро. </p> 
 и Румуни) покривају бусењем гробове из те године </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Сан Па 
Њој је овај свет тамница.{S} Смрт је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је уби 
 дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао ра 
p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави те новце; кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то 
end="Tekst">— Сви су здрави, поздравили те. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ био са мојом Саром 
е могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пи 
">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд чо 
Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није н 
rend="Tekst">— Збогом, свете, доста сам те се наживио! </p> <p rend="Tekst">Последња жеља му је 
ј старој глави!{S} Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него мој 
ко да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се 
ро. </p> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе  
 </p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Госп 
Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам,  
 Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је ш 
пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а 
јзин. </p> <p rend="Tekst">Све се једно те једно игра.{S} О одмору, опет, седи господар Софра д 
ганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и  
Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} Ако си жив, како добијеш пи 
пова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tek 
регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} С 
ми смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о  
свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакл 
">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је ст 
о више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутр 
kst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Tekst">— Нажалост. </p> <p rend="Teks 
rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут.{S} Не морате,  
оветна мати! </p> <p rend="Tekst">— Јел’те, кад је мати била осамнаест година? </p> <p rend="Te 
разговарају. </p> <p rend="Tekst">— Јел’те Herr von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита ф 
, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend="Tekst">— Господар Полачек, ја в 
kst"><hi rend="italic">Theaterzeіtung („Театерцајтунг”,</hi> нем. ) — Позоришне новине </p> <p  
p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се 
st">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p rend="Tek 
 тајну сачувати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p 
речар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те вид 
о је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p re 
женише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко м 
паван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те 
 то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </ 
 <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> < 
 изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан. 
у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> <p rend="Tekst">— Јест. </p> <p rend="T 
ekst">— Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— 
на њему бити изрезан немешки грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „куп 
си л’ јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу,  
На здравље ручак, Софро!{S} Ето нас код тебе, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— На здравље! 
њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst">— Добро, отац, разговараћемо 
у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика 
ље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с  
; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tek 
">— Кога? </p> <p rend="Tekst">— Мене и тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко 
еш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У п 
има свет остаје. </p> <p rend="Tekst">— Теби је лако рећи: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, а 
"Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Теби већа срамота. </p> <p rend="Tekst">— Тако и ја мис 
 Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p 
 ме испросио, дала сам му руку, само је теби ишао да даш благослов. </p> <p rend="Tekst">Соколо 
бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговар 
 и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи. < 
еди. </p> <p rend="Tekst">— Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти 
ан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S 
није оженио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде  
ко ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је  
 Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша! — ре 
 — Сала је обична биртија где се пије и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала с 
 код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. </p> <p rend="Tekst">Гос 
 младости, код куће; све је нешто вишем тежила.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био  
лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
д више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто в 
d="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико кр 
е и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све 
опуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и разгале се. </p> <p r 
> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча о 
лити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар  
ите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати 
 пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери 
д виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, 
е, јер су га сувим донели.{S} Донесе и „теј” и „пунш”.{S} Кад Полачекове коштају тај „пунш”, ди 
p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађег Полачека да ко 
 Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће  
се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „теј”. </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамчо, коштајте.{ 
добравају.{S} Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинил 
, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Д 
kst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. < 
ом рекне, готово виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — р 
главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Ви 
био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог, који није видео мора, да му море сна 
rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доброг „теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе  
амика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доброг „ 
end="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамик 
 </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="T 
/p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамч 
st">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и  
м се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми бо 
арцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале још двојица.{S} Господ 
свом броду није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Ште 
цају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, 
 састати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздиса 
иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">—  
 rend="Tekst">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударц 
ојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно.{S} Одма’ сам познô да је ствар д 
ка се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени нећете лиса дати? </p> <p rend="Tekst">— Биће  
ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p  
е, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти с 
а да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Te 
до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујз 
, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока, мада 
 ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли. 
"Tekst">„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити 
м и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} М 
ш не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дро 
е нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, ти 
Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом  
ег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види како је тамо, запи 
све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто  
а Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати  
S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад 
ара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend="Teks 
ло, само једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; би 
 ниједне гуске, ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{ 
 се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лопови 
е остао дужан. </p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобу 
нтом”, али „драговић” никад.{S} Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. </p> <p 
ји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: јед 
р се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њиме никуда не може до 
и.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ ни 
младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кућ 
st">— Мој Пера још није зрео; сад му је тек седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p 
ши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини. </p> <p re 
 певању нема краја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар мор 
 балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="Tekst">Прође „визита”.{S} Пр 
фре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе. 
е? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend=" 
сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tek 
 Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити м 
да.{S} Мати је, додуше, надгледала, али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} 
ка, премда им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p re 
ваца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то  
 подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе.{S} Милане!...{S} Зовите Милана. </ 
чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете ш 
а горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava">III </p 
један из Немачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} До 
 каруцама возају.{S} Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику гос 
мо што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p rend="Tek 
 <p rend="Tekst">Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.{S} Већ изгледа жут, преживео, ни 
tung”, друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p r 
ац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у гла 
аје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко доб 
а опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; 
купоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим  
а, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан 
месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па ш 
да форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио 
p rend="Tekst">Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није и 
на ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Н 
ку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшн 
 коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке  
ебало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. </p> <p rend="Tekst">Г 
lic">attіtude</hi> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p re 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">телбизити</hi> — одабирати, меркати </p> <p rend="Tekst 
дебелог марвинчета исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хра 
с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће 
 моја је душа здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </ 
апут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
у своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мо 
дио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tekst">Ка 
уде дугачко, али само да се држи задате теме. </p> <p rend="Tekst">Сад опет белај са немачким с 
дар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло 
, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чам 
д, заруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо ве 
{S} Већ није ни пун као некада.{S} Пера тера своје.{S} Никад не може да изведе свој план.{S} Жи 
/p> <p rend="Tekst">Међутим, Пера своје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад с 
е замерке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карт 
а, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд ј 
d="Tekst">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све 
к седамнаест година, па још капом ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац з 
 вратио, опет добро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или мех 
оравили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из  
бро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека  
, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати. — Зато ослови а 
о, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити.{S} Новаца имамо 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Марија Терезија</hi> — (1717— 1780), аустриска царица, позната 
н, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магис 
d="Tekst"><hi rend="italic">фура</hi> — терет, товар пртљаг </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
тог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно в 
и, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред  
 три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг термин. </p> <p rend="Tekst">— После три године, ако не 
ј план. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг термин. < 
nd="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди па 
је Нестору Профиту.{S} Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати.{S} Профит треба сво 
 Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхта 
 сведоци. </p> <p rend="Tekst">— Пишите тестаменат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики остављам с 
роша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове свед 
 после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем  
оку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p rend="Tekst">— Драга  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тестамент</hi> (лат. testamentum) — завештање, опорука, 
 велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend="Te 
lic">јуфка</hi> — фино, танко развучено тесто </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Kabіnettss 
italic">Ахил</hi> — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победила 
} Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом 
уо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Го 
rend="italic">аков</hi> — стара мера за течност (50—60 л.) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
и чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца  
ој се допала.{S} Договара се са Лујзом, теши је да ствар још није изгубљена.{S} Отац пази на кћ 
пет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде, све што му 
Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће  
к; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља  
оро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S}  
— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо го 
ди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред заклињем те се 
мчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то  
kst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код армицијаша 
роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="Tekst">— 
ада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> < 
ао је дане, месеце, ишчекујући сина.{S} Тешко му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу зе 
ма’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година 
 за тебе нигди на свету нема женске?{S} Тешко мени, тешко мојој старој глави!{S} Још једаред за 
ише Кречар сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, т 
ве то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Тешко. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо. </p> <p rend="T 
. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’ тешко. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја  
илане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p ren 
 дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.{S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црн 
но. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке. </p> 
о и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, од 
 Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране с 
етходио и водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, ви 
 би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не једа 
p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend="Tekst">— Тешк 
<p rend="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто каз 
 то „рацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогатији! </p> <p rend="Tekst">— Како се неће  
ило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, ко 
Није луд. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти знаш да те проси? </p> <p rend="Tekst">— Знам, већ м 
> <p rend="Tekst">— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> 
ер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Gla 
 Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај р 
оговарати. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ти си имао право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти ка 
м био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мен 
којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бо 
оје другарице, па јој после вратила.{S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend= 
ашао јој смокве, наранџе и лимунове.{S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у 
ио.{S} Пера је лопов.{S} Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, са 
rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми  
 суд дати?{S} Срамота му је; казаће:{S} Ти си га тако одранио . </p> <p rend="Tekst">Тако живи  
>— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и 
ји „Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој п 
дем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> 
после нас нешто. </p> <p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам 
 се и пали лулу. </p> <p rend="Tekst">— Ти си, Перо, нешто добре воље! </p> <p rend="Tekst">— А 
д се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мор 
 <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tek 
тер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш тв 
 новац! </p> <p rend="Tekst">— Па је л’ ти се допада? </p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} 
у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.{S} Онда немај  
 му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали 
 — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког к 
="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Teks 
и ништ’ свршио?{S} Богаљи се оженише, а ти такав момак.{S} Ил’ зар за тебе нигди на свету нема  
а оклеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна жен 
ирок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков  
"Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто  
"Tekst">— Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растум 
тем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Со 
 сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашт 
и.{S} Ако си жив, како добијеш писмо, а ти одмах натраг.{S} Од бриге не могу да спавам, врати с 
и мало путуј, па кад се враћао будеш, а ти нуз пут разгледај се налево и надесно, па с којом ти 
да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију.  
када до смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му ор 
а’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p  
 зашто то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа,  
</p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p re 
 спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра 
шак буде мој? </p> <p rend="Tekst">— Да ти је просто! </p> <p rend="Tekst">— Па онда кад свршим 
е тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховим 
зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар  
родужи. </p> <p rend="Tekst">— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и 
 тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова не 
<p rend="Tekst">— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобо 
е још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је 
 богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као шт 
 тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, мало а језгровито.{S} На Перу самог ду 
 куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко  
ад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”.  
иш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Гос 
еко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам посла 
њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend=" 
ећ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави.{S}  
 замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког ђув 
 и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје муке 
{S} Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то с 
> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили би одма’ да смо д 
 позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја 
још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p rend="Tekst">Бећар на 
"Tekst">— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си 
еби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти код мене?{S} Мило ми је, седи. </p> <p rend="Tekst"> 
ора да сиђе. </p> <p rend="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. < 
ј пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лан 
 Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова?{S} Мој један кочијаш  
ог срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би 
јд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и бакал 
<p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst 
<p rend="Tekst">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ 
ру. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продаје 
и. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти 
пец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Так 
 rend="Tekst">— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. </p> <p ren 
амиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="T 
.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли пр 
 да идем? </p> <p rend="Tekst">— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. </p> <p rend="Tekst">— 
и три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо с 
утра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би ув 
 право. </p> <p rend="Tekst">— Јесам ли ти казао. </p> <p rend="Tekst">— Полачек је страшан кат 
удела. </p> <p rend="Tekst">— А знаш ли ти да си болесна? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро  
о? </p> <p rend="Tekst">— А познајеш ли ти грофа? </p> <p rend="Tekst">— Познајем. </p> <p rend 
S} Ти лимуни су рузмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{ 
с.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, г 
не. </p> <p rend="Tekst">— Ниси била ни ти научена! </p> <p rend="Tekst">— Ви најбоље знате. </ 
од колике поцркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу  
 ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морски валови. </p> <p rend="Tekst">Сад извади  
а, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst 
не може женити.{S} Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? </p> <p rend="Tek 
nd="Tekst">— Ко каже на силу?{S} Зар си ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај ис 
га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p r 
nd="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с њим, стари су 
end="italic">Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си д 
ану. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend="Tekst">— Је  
шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо з 
о било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то 
емо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљах 
ао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати 
 Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође, прво сту 
="Tekst">— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ могуће да је так 
само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је м 
н радости. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понел 
од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p>  
st">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="T 
 кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фун 
згледај се налево и надесно, па с којом ти будеш задовољан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био 
Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">—  
p rend="Tekst">— Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </ 
 на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </p> <p rend= 
"Tekst">— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако  
з руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек  
 је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Teks 
ене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend 
е погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ауспруха” пет стотина фор 
та у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово, садашњи свет?{S} Је л’ каква је раз 
емој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ј 
гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан  
 трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча виши 
м се насмеје. </p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од 
слагати. </p> <p rend="Tekst">— Искрено ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети 
> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледали,  
ишт’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> < 
ико холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто ти толико? </p> <p rend="Tekst">— Имам велику башту — с 
 женидба, деца сирочад”.{S} Дакле, опет ти кажем, не оклевај, спреми се.{S} Јеси л ме разумео?  
 неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. </p> <p ren 
су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на 
ед искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од  
н, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавн 
 Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву п 
ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер инач 
> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p re 
 до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Te 
и се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p> <p  
p rend="Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројан 
та форинти. </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти сто. </p> <p rend="Tekst">— Ни крајцаре мање, двеста 
 rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам паметан.{S} Дакле, сад иди 
<p rend="Tekst">— Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да ви 
и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре:{S} Софра тече, али има који ће рас 
 одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’  
је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst" 
 кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!{S} Ја д 
а у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђ 
> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
Tekst">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једи 
 својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.{S} Дође до малог дућанца 
ла тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. </p 
шта.{S} Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца оста 
 крену.{S} Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава прис 
анде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. </p> <p rend="Tekst">После ис 
 Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па 
ти.{S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и 
} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} 
 од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одр 
ржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољ 
г, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. </p> <p rend="Tekst">Лаћман се ожени; опет  
а и вас послати. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај. </p> <p rend="Tekst">Благодаре, поклоне  
аћу вам одговор. </p> <p rend="Tekst">С тим буде крај разговору. </p> <p rend="Tekst">Била је з 
rend="Tekst">Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га 
пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, ш 
 то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend="Tekst">После 
р био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика по 
е јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Б 
{S} Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице 
 Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи слу 
ei)</hi> — Турска; <hi rend="italic">ин Тиркај</hi> — у Турској </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Тиркај</hi> (нем. <hi rend="italic">Türkei)</hi> — Турс 
мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон!{ 
вака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трај 
тита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіssіme.{S} Чамча тумачи.{ 
! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац 
S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог  
то ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је о 
ема грофу! </p> <p rend="Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га 
 је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да знам ’де су, пос 
 већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p> <p rend="Tekst">После осам дана леч 
оговору. </p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по кревету,  
 драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.{S} Канда ме муња пор 
ија?{S} Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоће 
праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то ј 
исоким алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женског сопрана, па опет пређе у  
 мјесту пријатном, </p> <p rend="Tekst">тихој пустињи”... </p> <p rend="Tekst">Пелагија јој пом 
 истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва </p> <p rend="T 
да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst 
пак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: како  
и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика је разлика 
>шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schm 
оследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар  
c">диба</hi> — фина и скупоцена свилена тканина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дискант< 
">кадива, кадифа</hi> — врста скупоцене тканине, сомот, плиш </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ар</hi> (енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљи 
о је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лаг 
е му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Tekst">— Можемо пи 
д би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат plaisir.{S} На  
о баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнариј 
Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend= 
ити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњи 
st">— Је ли тајна?{S} Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати 
акле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p> <p rend="Tekst">Бећар видећи лат 
</p> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, то ти је на дику служило.{S} Сви су на тебе лепо гледал 
ати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац 
алима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешк 
ли или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће нипошто.{S} Пита доктора колико  
зираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p r 
а баба, којој је кључ предала.{S} Није, то је њен брат. </p> <p rend="Tekst">Брат кад види да н 
 нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао 
rend="Tekst">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају 
товао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опо 
јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице које на  
урнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују.{S} Н 
ишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамик 
оја позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њ 
ekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесе 
већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо мора 
сти попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, 
еже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата 
љина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је с 
 Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p rend="Tekst">П 
 нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p ren 
.{S} Он је сам за себе даћу дао.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новина 
ече Матилда. </p> <p rend="Tekst">— Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубок 
тињу помаже. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ 
сму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . .{S} Ја сам га за друго нешто држала — рече М 
 нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нус 
 <p rend="Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p>  
ло доста.{S} Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски 
>— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> <p rend="Te 
его да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. < 
какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, с 
играте коло? </p> <p rend="Tekst">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти  
ти да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у мој 
 киме. </p> <p rend="Tekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, с 
zeіtung”, друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> < 
ога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је с 
ац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” 
а неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. < 
ти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту ј 
 пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи 
а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скром 
и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, 
о, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити.  
здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Млого људи сам ов 
атору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џиге 
.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. </p>  
у неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџ 
и у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, 
кадашњег и садашњег господара Софре!{S} То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три  
 поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. 
, па почну њих двоје играти „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Ча 
 млада, нека почека још годину дана.{S} То је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу з 
 види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот 
до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Прип 
Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком прева 
и међу дамама, без обзира на године.{S} То је жалосно код момака да кад су млади не мисле да ће 
аг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срц 
е који је бољи играч од њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само 
е да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он о 
 барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије о 
е треба компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend=" 
 оним који иде на друм према Кошици.{S} То је дугачак пут, али се господар Софра не дâ преломит 
 комплимент као, обично, комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две  
">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била уте 
да Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим  
рати, па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{ 
 господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Ша 
не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фр 
 одма’ да смо дошли просити девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом по 
е господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је  
, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — од десет година дете; од дваест година момак;  
да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто. </p> <p rend="Tekst">— Има још и други’ кој 
 остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта 
е носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, ако се Пера не поправи.{ 
p rend="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} То је била твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плач 
st">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од 
т. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, н 
Tekst">— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда — то је зло! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се 
 се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у маг 
ц није ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су трговци! </p> <p rend="Tekst">— И то „рацки”. </p 
савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много у 
ле опет игранка. </p> <p rend="Tekst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, H 
а таква прстена. </p> <p rend="Tekst">— То је венецијански филигран. </p> <p rend="Tekst">Једно 
 господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из ча 
 па тако испије. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу јо 
кошта, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— То није тај „теј”. </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамч 
"Tekst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништ 
о ништ’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p 
ам после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га упра 
 добро провести. </p> <p rend="Tekst">— То и ја мислим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? 
но није католик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S 
 опет прави бал. </p> <p rend="Tekst">— То сам баш љубопитан видети. </p> <p rend="Tekst">— А б 
 сата маскенбал. </p> <p rend="Tekst">— То мора лепо бити. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; бољ 
 веру и код нас. </p> <p rend="Tekst">— То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. </p> <p ren 
у и пиће за пут. </p> <p rend="Tekst">— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одгово 
управо у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. </p> <p rend="Tekst">— Већ горе не може 
ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst">— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерит 
 шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви поз 
о могу изостати? </p> <p rend="Tekst">— То од тебе зависи, нећу ти термин наметати, буди сам па 
није са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> < 
 што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо јести, није „кошер”! </p> <p rend="Teks 
олико си примио? </p> <p rend="Tekst">— То ја не знам, нисам „бухолтер” да протокол водим; нист 
други пут женио? </p> <p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend= 
кво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” п 
чега је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хо 
 Не дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p 
мо у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? </p> <p rend="Tekst">— Ј 
ће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд. </p> <p  
гат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за м 
и карташ, нешто мало „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био  
равиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча  
или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када 
атеља.{S} Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због остали 
дна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А ниј 
читу казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Го 
оже се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. </p> <p rend 
е, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног села. </p> <p r 
 то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је 
уте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опорави, продам га ску 
ка. </p> <p rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушени 
 због вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p  
азумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, морам се за другог побринути.{S} Имамо девојку на у 
 и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, 
животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико 
вуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету 
коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Несто 
Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде т 
ома у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p  
Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто ф 
р дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, биће и више, — рече г 
ципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разумели, амице? < 
да се сви насите.{S} А вино им таман за то. </p> <p rend="Tekst">После вечере почну озбиљан раз 
 потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се ниј 
/p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хт 
; на глави златна капа, красан оквир за то лице.{S} Наравно, лицем је окренута господару Софри, 
ј соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још једно половач 
ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. </p> <p rend="Tekst">— Кад наједаред иск 
бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек испадне доб 
е све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то не могу. </p> <p rend="Tekst">— Само нек 
еди од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим 
ем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. 
њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Свирака.{ 
их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У 
ије човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А ка 
, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, 
p> <p rend="Tekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
 сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шами 
 отац!” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у  
да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му једну кућу с великом баштом, покућанства 
гачак пут.{S} Не морате, нисте спали на то! </p> <p rend="Tekst">— Више никада, премда сам дост 
оца познавао.{S} Но видећеш, неће ни на то пристати. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, за осам д 
, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p rend="Tekst">—— Мора 
 <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} Зато се опет можемо сл 
можеш зајазити. </p> <p rend="Tekst">На то господар Софра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису  
добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто гово 
t">— На вашару. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошк 
иповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претставља 
ер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p ren 
прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p r 
ље, али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одма 
а си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’ не знаш? </p> <p rend="Tekst">—  
 Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од 
ла као пуста. </p> <p rend="Tekst">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend 
Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам  
бео процес”. </p> <p rend="Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи 
 једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst">—  
ажном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst 
t">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Крак 
е.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет ју 
ђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, истави т 
орника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити 
одаје заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем.  
ицу им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и ве 
на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а 
ри силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда  
ме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. < 
иким профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се  
<p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="Tekst">— Софро, добро 
st">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облига 
абавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћ 
еба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. </p> <p rend 
е затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S}  
његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра ј 
е Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути 
утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почел 
 de robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”. 
ина била.{S} Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје. </p>  
ака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — Смеје се. </p> <p rend="T 
се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. </p> <p rend="Tekst"> 
е њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.{S} Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не  
ју да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча  
ekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он св 
зао. </p> <p rend="Tekst">— Даће се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Тешко. </p> <p ren 
. </p> <p rend="Tekst">— Дало би се све то изгладити. </p> <p rend="Tekst">— Видећемо, само ова 
 сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="Tekst">— 
ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако за 
="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, к 
еживео, никад испаван.{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштв 
смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио.{S} Живели Венгри! </p> <p r 
kst">— А ви наместите сто да једемо све то; исплатићу вам. </p> <p rend="Tekst">Рифка, жалосна, 
. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Имам велик 
ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када  
Тако се зовем. </p> <p rend="Tekst">Све то забележи.{S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тр 
крадеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која год оца, од своје куће бежи?{S} Па онда  
ети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули д 
о пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си  
ли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? 
о као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.{S} Свирак каже да му жена све то и коли 
 на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у мо 
мљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. </p> <p 
мда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tek 
да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино није добро 
S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо. </p> <p re 
много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">С 
 чита. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p 
о што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар 
 се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ з 
ца гледа доле на букет.{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, к 
/p> <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се 
ступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чи 
крот. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у  
родаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави никад ништа неће бити.{S} Ма ко  
> <p rend="Tekst">Господар Софра или је то приметио, или не, доста то да је викнуо: „Забављајте 
.{S} Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло.{S} Е бадава, људи смо, за 
 тебе. </p> <p rend="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst">—  
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софри је то мило. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сам се доста намучи 
ећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог 
 „минет”.{S} То је „минет”!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} О 
ставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко је то? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађарске. < 
е знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети ви 
 не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не ј 
/p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како с 
остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, двае 
има девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па так 
 се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити  
овека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега. 
 се допада. </p> <p rend="Tekst">— Није то лака ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држат 
у на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрави дев 
S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе 
 би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туг 
е отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум. 
поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.{S} 
/p> <p rend="Tekst">— Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ће 
не мораш на ногама бити.{S} Али теби се то допада! </p> <p rend="Tekst">Пера не одговара, тек з 
је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца  
овориш? </p> <p rend="Tekst">— Оставите то, отац, на мене.{S} Оженићу се, ал’ са стране. </p> < 
д који’ је један пук’о.{S} Ако израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принци 
 преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Биће  
уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да б 
 се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра  
д гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматорио,  
 </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ак 
олико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у 
 зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране 
 фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Код нас можемо добар стари „ауспрух” доби 
цу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Бог 
офра држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, з 
у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је све како се да 
ј трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{ 
че горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мор 
пет, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту 
 долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трго 
дељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и  
 се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће 
баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. </p> <p rend="Tekst">— Не би’ волела да  
јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није 
t">Дакле, неће од женидбе бити ништа, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог!  
улс, одмах каже да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p r 
војке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може  
 по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати и рачун.{S} Не једна ф 
мице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па онда неколико реди немачки; са 
/p> <p rend="Tekst">— Сада из Пољске, и то из Кракове. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ онде био? 
лу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра преломи 
Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} За 
исам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три д 
а ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш  
ке коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечен 
ије му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „парадно” био об 
а још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде т 
чу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре изв 
ћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tek 
, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да 
ом, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Tekst">После ручка  
анац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером 
/p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на  
 боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет  
ин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научио — domіne іllustrіssі 
е сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> 
оведа свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве 
 и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. < 
али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио, и кад му к 
осподар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весељ 
S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онд 
 рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући гениј 
ју се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији 
ли у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора путовати, а ноћу никад на пољу преноћ 
/p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Си 
} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{S} Није му до реда, је ли ракија 
 шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена ил 
у, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна св 
азно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Татијана све је знала у 
икуд, ни на бал, не зна ни играти.{S} И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фра 
.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Ка 
 на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венг 
нога сина опростљиву руку метнути.{S} И то је гризло.{S} Катица, та дична девојка, већ јој прел 
То су трговци! </p> <p rend="Tekst">— И то „рацки”. </p> <p rend="Tekst">— Да, ти су најбогатиј 
три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта  
на не допушта. </p> <p rend="Tekst">— И то знам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? </p 
 треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — рече Кречар. </p> <p rend="Tekst">— За с 
шар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Дру 
} Сви гледају. </p> <p rend="Tekst">— И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити  
о на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и 
т форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у  
е се пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана 
ти кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућ 
мора се и пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу,  
ити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p rend="Tekst">Већ је и  
Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаша  
му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плав 
ekst">— Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
/p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, 
ја би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.{S} Но проклетиња нека на малим местима и  
евојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и  
едник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публи 
еј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењен 
осподару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— 
 <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил  
 Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс 
љда је гдегод забасало.{S} Госпођи Соки то велику бригу задаје. </p> <p rend="Tekst">Прођоше јо 
ничару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар одговара да су стра 
{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар 
р.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, 
у. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити А 
="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, до 
 не отварамо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба  
се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с кафом; могу воде 
домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} 
д пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: о 
 пред зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с јед 
логу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend= 
t">Мати се и с тим задовољи.{S} Саопшти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осиг 
уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бра 
Јест. </p> <p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има дост 
мо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сокаку. 
мо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је дао то писмо?{S} Дај га овамо! </p> <p rend="Tekst">Кочијаш 
ј ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то поз 
дмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. </p> <p rend="Teks 
ношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”. </p> <p rend="Tekst">Тако је још 
у свећенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чи 
ио чекмеџе. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— Баш кад сам писмо од тебе до 
 сам висио. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">Све му исприповеда. </p> <p re 
а ноблбалу. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend="Tekst">— До поноћи прави бал, а од по 
богатити. </p> <p rend="Tekst">— А како то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> 
не, оно месо за живад.{S} Да видиш како то радо једу! </p> <p rend="Tekst">Смеју се обадвојица. 
ђује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у 
е писмо примио сам.{S} Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{ 
еко путовати. </p> <p rend="Tekst">— Но то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али ког 
rr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се 
ти овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто то? </p> <p rend="Tekst">— Е, да ти кажем зашто.{S} Ти  
и, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад 
ала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је  
 </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући 
 коњу, па како добошар извикне, он опет то исто, за њим, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У 
ти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шам 
них очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. </p> <p rend="Te 
стави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шко 
 подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој пи 
”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један  
тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!”  
кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> <p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду у 
ко слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p re 
еће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="Tekst">Дође време игра 
 старој љубави.{S} Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била 
нијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостоја 
<p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— Судац није ни један! </ 
 свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p 
етио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је сазнао и приметио да ко не вол 
етио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при т 
е ћорави’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да с 
штовањем Полачек”. </p> <p rend="Tekst">То писмо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика доб 
мен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене 
ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у  
end="Tekst">Ш. К.” </p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа м 
р мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” </p> <p rend="Tekst">— Ви се зовете Софрони 
радоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча 
{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку те 
рвом болесном добро живео, како не би с тобом“? </p> <p rend="Tekst">— Од слободне воље, — одго 
p> <p rend="Tekst">— Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. </p> <p rend="Tekst">— Па говор 
/p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Приправни  
ем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> < 
t"><hi rend="italic">фура</hi> — терет, товар пртљаг </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хас 
kst">шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) </p> <p rend="Tekst">шљахтец, шљахтић (пољ. sz 
женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне  
а”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доброг „теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамч 
е платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола 
ора. </p> <p rend="Tekst">— Мани се сад тог разговора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо  
све.{S} Нек’ ми све пропадне, док ми је тог дућана, пропасти не могу.{S} Но да ти нешто рекнем, 
и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.{S} Даље вели да су му те лопов 
 стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је  
таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе,  
p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из гла 
ога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу 
ађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах поз 
. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја морам тог лопова суду предати. </p> <p rend="Tekst">— Немој т 
се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а 
p> <p rend="Tekst">Пера није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао 
ве. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је бе 
илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те таласи морски однети.{S} 
амо да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од корова, тако се од оног  
st">— Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву де 
p rend="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p 
ју“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш би 
ац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каж 
ме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет проба „ауспрух”.{S} И то му се допада, пије.{ 
 време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} Путовали су тако још два  
е, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином п 
 али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к  
есту судити. </p> <p rend="Tekst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софр 
 Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> 
 пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у њ 
очијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шт 
ио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Glava">II </p> 
аука син баш мора паук бити?{S} Мани се тога!{S} Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на пр 
ковима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла. </p> <p rend="Tekst">— Н 
почне па падне; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика измеђ 
орастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.{S} И то добро су живели, јер госпођа Та 
 носио „јанкл“ од маншестра, али покрај тога понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, ка 
 мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.{S} Каткад п 
p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Господар Софра неће да једе м 
st">— Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но  
рећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донес 
з главе истребила.{S} Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> 
аквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље пророковали.{S} Онда би пурђер, к 
 ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Већ зуц 
">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме  
есна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Ш 
 очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па са 
на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испо 
идби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика 
може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа му 
 Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у с 
ћ избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат бирај 
што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{S} Доктор није ништа имао осим дипломе.{ 
{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но П 
ју, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? < 
је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! </p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за ц 
о је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али годин 
а Перу самог дућан не могу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} К 
ко испије. </p> <p rend="Tekst">— То је токајско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њ 
ина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то  
ане, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина,  
ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Прве године 
матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. </p> <p rend="Tekst">Да в 
</p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што н 
е бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова 
му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Te 
ајла му то не замера; колико искреније, толико боље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и т 
лота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва 
ј чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га 
ет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} Мисли се: како  
о Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом.{S 
 <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш 
 <p rend="Tekst">Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје  
а. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће немач 
едаред, опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити,  
 добиће сто талира, и двеста, а официри толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к  
 холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто ти толико? </p> <p rend="Tekst">— Имам велику башту — смеш 
и.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, уз 
ekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном 
ако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Tekst">Тако господар С 
грачима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у  
порави.{S} Бар осам дана.{S} Кад је већ толико времена пропало, нека иду и тих осам дана. </p>  
 — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљ 
рско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за други сто, близ 
урана ствар.{S} Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајм 
 запросити.{S} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је 
 „певац“, бар он се за таквог држао.{S} Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је в 
. </p> <p rend="Tekst">— Сад, амице, на том основу начините стихове, и то на српском језику, па 
сити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима  
никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити ј 
и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке 
Tekst">— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Чамча каже. < 
а, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} 
ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба  
о. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— 
нија за живот! </p> <p rend="Tekst">— О том можете уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад наста 
ио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што ј 
 откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари сад седну за 
</p> <p rend="Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, ве 
а Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује.{S} Ка 
ekst">— Добро, отац, разговараћемо се о том други пут. </p> <p rend="Glava">XVI </p> <p rend="T 
остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том сумњате? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај, та ја 
чи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец” 
S} Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и  
{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} 
еним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} К 
је хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за наук 
д су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о 
уђен истиснути га. </p> <p rend="Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам г 
 што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p rend="Tekst">— Ао, врашки мачак, п 
дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика уп 
”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ издалека пре 
штво од једног пара, а доброта је основ томе животу.{S} Лепота, младост пролази. </p> <p rend=" 
="Tekst">Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра је необорив православљанин. </p 
крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Како? </p> <p rend= 
 имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, 
rend="Tekst">Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. </p> <p rend="Tekst">— Та како  
{S} Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. </p> <p rend="Tekst 
 је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend="T 
да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу 
ог дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оцем. </p>  
р видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати оде.{S} Сас 
у. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мало живота ј 
ас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате 
 не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је  
kst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није било н 
 почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{S} Лако му је ка 
мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све парадн 
а му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „п 
омогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме 
 треперење, брзо понављање једног истог тона </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">три грације 
ој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке 
 флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">pі 
rompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бе 
ли дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend= 
се неће никад оженити, — рече поузданим тоном Полачек. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан одмах спре 
kst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болес 
">Пелагија јој помаже, али високим алто тоном, дакле два алта; мати тихо помаже, почне из женск 
лантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, очи им м 
="Tekst"><hi rend="italic">илиџе</hi> — топло купатило </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">и 
оматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера с 
 разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одмо 
 мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко  
st">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, ка 
<p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар  
а толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди 
ћ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и 
талу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећар 
ти некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао </p> <p rend="Tekst"><hi re 
лантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једн 
/p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; с 
а стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S 
— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те  
 сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Дакле, неће од женидбе 
али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости  
>— Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко ј 
ада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњ 
и се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе 
едаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S 
d="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst">— Није згорег и новац! </p 
ле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се. </p> <p r 
његово.{S} Па има пара.{S} Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његов 
 вина? </p> <p rend="Tekst">— Није нико тражио. </p> <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у м 
t"><hi rend="italic">курентирати</hi> — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења не 
 има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако  
аљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> < 
оши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или м 
ица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село 
женио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро 
”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се 
p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшн 
>Сви су око ње, и сам доктор; дуго неће трајати.{S} Већ је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа 
 господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се 
="Tekst">— Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано м 
мо доламе, тек ’декоји „купец” је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">трајдрот</hi> — врста лошијег штофа </p> <p rend="Tekst 
нели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица, господара Софре, Кречара и Ча 
st">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сах 
 онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови о 
ом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог  
="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастн 
S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У маг 
 позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као 
S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре ма 
 цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра оби 
} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекле с 
овски пут?{S} Па зар жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хи 
теши је, занима је.{S} Тако годину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к ср 
букли, но код господара Софре мало дуже траје — — — — —. </p> <p rend="Tekst">....{S}Чакшире, ч 
{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend=" 
S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ 
ила: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се друж 
живање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S 
 Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који маги 
ости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће и 
 напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се п 
а господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али н 
talic">Пијачета</hi> (итал Pіazzetta) — трг у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">п 
 клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне.{S} Страшно мучење.{S} То је 
вати. </p> <p rend="Tekst">Обојица мало тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски те 
чић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му д 
 коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, 
} Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно. </p> <p rend="Tekst">Кад је „пар 
 </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па д 
ље, винограде, и почео је већ и платном трговати.{S} По томе наравно да је и добру кућу водио.{ 
"Tekst">— Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> < 
и У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} То 
волео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим 
"Tekst">— Ви се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> < 
>гросхендлер</hi> (нем. Grosshändler) — трговац на велико </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
ekst"><hi rend="italic">крајзлер</hi> — трговац на мало, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
 у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта ћете  
rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, по 
, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend 
i rend="italic">грк</hi> — ситан сеоски трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
 је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} 
т веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хват 
t"><hi rend="italic">купец</hi> — ситан трговац, бакалин </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
осподар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно 
S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шам 
} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од  
ијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.{S} Лепу су кућу водили, но  
готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Али једним скоком преварио га је је 
, да ти кажем зашто.{S} Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде пог 
ekst">Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овам 
т (нем. Schildegerechtikeit) — право на трговачку фирму </p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.) пле 
сну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца!{S}  
} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, увре 
 rend="Tekst">Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ прођ 
Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар  
kst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p re 
 се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.{S} Све се то господару Софри допад 
а се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p rend="Tekst">Тако више пу 
 <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кућ 
гросо</hi> (итал.) — навелико (обично у трговини) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алатур 
 Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча.  
 ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. </p> <p rend="Tekst">До краковског пута  
 и врућину, и та тврдоћа олакшала ми је трговину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној би 
 сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Дв 
{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први пут, но нисам био срећа 
 рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар С 
ине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измеш 
м га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео  
е, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да и 
, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Софра не м 
 и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та његова трговина звала се „ 
елу, све лак еспап.{S} Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — gar 
за каквог сиромашног али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућ 
и. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tek 
 није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „м 
ако се родио, већ га је отац наменио за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад ј 
говор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра в 
и обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p r 
мара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако  
ија</hi> — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
ри трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами 
 се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао  
, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па 
 ни један! </p> <p rend="Tekst">— То су трговци! </p> <p rend="Tekst">— И то „рацки”. </p> <p r 
е будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{ 
 господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрт 
вом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће 
одугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи он и њего 
p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Немој ме о њему ни питат 
rend="Tekst">— Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдо 
а онда венчање.{S} Док је врело гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен 
о ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети 
а бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта т 
ћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Teks 
рце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оце 
ећу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати да је господар Софра Кирић избрани „обштест 
а врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женити за оца.{S} Посл 
 петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} П 
S} Колико хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Треба ми неколико холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто т 
. </p> <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профи 
Tekst">Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игр 
ш даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити.{S} Прва посета не сме бити дугачка.{S}  
 изрече да је Кречар спасен.{S} Но сада треба Кречар да се мало опорави.{S} Бар осам дана.{S} К 
 фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што 
служан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију.{S} Да сте ми син, морали би за к 
ко разговарају, па онда легну.{S} Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. </p> <p re 
>Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p>  
кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кре 
S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води и 
в путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— И то је добро, — р 
атер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре кој 
а и Кречар, ставиће из свог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и веч 
о лака ствар. </p> <p rend="Tekst">— Не треба је држати за тешку, па онда лако иде.{S} Видите,  
кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па  
отсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”. </p> <p rend="Tekst">Седне госпођа 
 из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Госпо 
>— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду 
S} Добро му испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али са 
компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није нико  
.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога одавде се крену даље.{S} П 
е ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се женити за себе, мора се женит 
већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p rend="Tekst" 
оже га постићи; млад је, неискусан, али треба свет да проба. </p> <p rend="Tekst">Прођоше месец 
б...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. </p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан што 
 будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет 
да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели. </p> <p rend="Te 
котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамик 
 игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба дам 
ењу одговорио. </p> <p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба к 
c">комифо</hi> (фр. comme il faut) како треба, као што треба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
оји дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима с 
меје. </p> <p rend="Tekst">— Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је 
 и перо да оцу напише писмо.{S} И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом о 
као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не  
d="Tekst">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први 
ћи, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је лако, све то може добит 
авићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не 
 види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то женити  
(фр. comme il faut) како треба, као што треба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">куратор</h 
е, али опет не може да плати.{S} Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па  
>— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај  
end="Tekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли з 
Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш ш 
 мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито  
ца?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{ 
и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за чет 
ите. </p> <p rend="Tekst">— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? </p> <p rend="Tekst">— Н 
nd="Tekst">— Не.{S} Питали смо кога смо требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајности ве 
p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад 
 три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хи 
ак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако ид 
али доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tekst">Пут 
ама.{S} Погодио га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао паро 
а си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p rend="Tekst">Чамч 
Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овак 
егову кућу.{S} План не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна ув 
енских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле с 
речар. </p> <p rend="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по 
т. </p> <p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па има доста г 
 разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да будете моји  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тремоло</hi> (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење,  
а дотерао.{S} Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена,  
адгробни геније.{S} Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи  
оло</hi> (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тона </p> <p ren 
елика, лепа сала, све од злата и сребра трепће.{S} На дувару ликови знаменитих Пољака, слика сл 
S} Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу.{S} Сад приђе господару Софри. </p> <p rend="Teks 
” </p> <p rend="Tekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од женидбе ништа.{S} Б 
ли.{S} Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча. 
ечар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће је 
е Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.{S} Кад се једна с другом састане о 
е може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да  
{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је пио, па онда опет натрашке, и сам се већ једио 
одар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је катка 
 ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend 
ечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за веч 
а мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, 
ати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Ша 
Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Бој 
бучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару.{S} Софра му талир по 
ег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће 
му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> 
 није дуго држао тог коња.{S} Отишао је трећи дан на вашар, па га продао за двеста двадесет; јо 
уди смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођ 
.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог  
 Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра. </p> <p rend="Teks 
уске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, и 
е да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одуше 
, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча 
ђе натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена м 
и! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопови вас  
ијирт</hi> (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски ц 
анда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разабере, док му се око на тај ч 
 у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три граци 
а.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јела, на вече једно јело, парче сира или ма шта, ча 
зну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.{S} Госпођа М 
 </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драговољно. 
атраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив 
а сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, 
 како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила.{S} Но, манимо 
бе, и то врата мало отшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p>  
а коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend=" 
S} Нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">— Ма три дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити  
 пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено гра 
ш не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шт 
ли доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Мо 
Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца  
То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седа 
 за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шта 
ем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници 
е тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет годи 
"Tekst">Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем 
оследњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут 
н дан. </p> <p rend="Tekst">— Нек’ буде три дана.{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три да 
 мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац” 
ији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па на 
Гледа на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сва 
{S} Сад збогом!{S} Имам посла.{S} После три дана поручите ми. </p> <p rend="Tekst">— Збогом. </ 
 Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље.{S} Но 
уг термин. </p> <p rend="Tekst">— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу ј 
икад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве  
ек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрека 
Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на кра 
/p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још 
ошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p>  
end="Tekst">— Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш.{S} Моји су дани избројани,  
} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није ож 
едног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а з 
д је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа с 
тиве луле? </p> <p rend="Tekst">— Јесам три. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, без стиве луле ни 
 је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави 
 </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми термин три године. </p> <p rend="Tekst">— Дуг термин. </p> <p  
 фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противст 
а, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. </p 
ику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а по 
одан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. </p> <p  
а три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, д 
клук и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам м 
енецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нека журба, неки се приправљају кући.{S} Још о 
не гледају.{S} Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се,  
ему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изре 
ка кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p 
 сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној 
ок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан  
м на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића;  
Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па свуд 
о је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пр 
 па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ к 
arocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још 
каквим посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн пр 
ље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар се помало опора 
и. </p> <p rend="Tekst">На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет с 
водити, каваном управљати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна п 
ња доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту 
 све на избор. </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу 
Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе однети. </p> <p rend="Tekst">— Нећу, вино се п 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">три грације (Аглаја</hi> — сјај, <hi rend="italic">Еуфр 
ра колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити,  
м. Dreі Musketіre) — <hi rend="italic">„Три муске</hi>тара“, роман од француског писца Александ 
ром” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и 
начи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет ш 
 ја двадесет. </p> <p rend="Tekst">— Ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја тридесет. </p> <p 
а тридесет. </p> <p rend="Tekst">— И ја тридесет. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку. </p> <p rend 
ства член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника који магистрат бирају. </p> <p rend= 
т. </p> <p rend="Tekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се мн 
rop_slovo_Char">П</hi>ера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.{S} Ко 
 прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још с 
italic">сесија, сесијум</hi> — посед од тридесетшест катастарских јутара земље </p> <p rend="Te 
година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпа 
{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа.{S} Жалосни коњи.{S} Овај први који  
/p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p 
И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви му се клања 
S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у зало 
 прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са пра 
ате. </p> <p rend="Tekst">— Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. </p> <p rend="T 
е; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро му испало за руком.{S} Више  
<p rend="Tekst">— Врло добро.{S} Па баш тринаест стихова — несрећна нумера!{S} Сасвим је погође 
 све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ 
 као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је 
, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да навлачи. </p> <p rend="Tekst">Прохујаше и њег 
м, па се делија свима клања.{S} Магарац трипут рикне као добродошлицу. </p> <p rend="Tekst">Сад 
трум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се 
е толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јач 
/p> <p rend="Tekst">— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јак 
 и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пе 
, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити.{S} Сад за мито може 
то икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и 
. </p> <p rend="Tekst">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви 
уши пасош готов.{S} А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst 
ље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао.{S} Подуже је трајало, до 
а публика.{S} За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису и 
оња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће куп 
ље, а мати то све изреди.{S} Осташе њих тројица и госпођа Сока.{S} Он је волео када она до њега 
ва?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, већ се лопо 
р приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му  
јпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.{S} Гостионичар од 
тича, само да ми дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их с 
е већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити.{S} Али теби се 
 ближе! </p> <p rend="Tekst">Пера онако тромо дође ближе. </p> <p rend="Tekst">Отац седи, а Пер 
 победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend 
тео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог Стевана, али нисам смео, бојао сам се да 
 продао за двеста двадесет; још му се и трошак исплатио.{S} За те новце купује лађарске коње и  
хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино ску 
г се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светско путовање. </p> <p r 
ekst"><hi rend="italic">армиција</hi> — трошаринарница, царинарница </p> <p rend="Tekst"><hi re 
 армицијашки</hi> — царински службеник, трошарински контролор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
ду по биртијама, играју карте, бекришу, троше новце, али он — Профит — не иде никуд, ни на бал, 
” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. < 
уни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане с 
аја.{S} Пургерија сад се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до 
ла кући послати напред, да се бадава не троши и да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет  
ве сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали 
S} Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал  
ој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда ф 
еме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шам 
ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте  
 профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. </p> <p ren 
 испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S}  
kst">Време је ручку.{S} Сви се опет КОД трпезе састану.{S} Разговарају се о балу, о маскама.{S} 
 па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хо 
есто.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да надгледа,  
p rend="Tekst">Господар Софра је још за трпезом седео. </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи, Ч 
 да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend=" 
е би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити 
p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако м 
ко могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта 
t">Створа је био повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи 
дини танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби 
) — музички инструмент за ниске тонове, труба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">беамтер</h 
Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и з 
p> <p rend="Tekst">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам т 
 Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са мном? </p>  
ако је тако је.{S} Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. </p> <p ren 
а створи све.{S} Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као стара 
лиже смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт чове 
вира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. </p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, 
о широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, 
ор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од трупа страда; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе 
нда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебелим, кривим ногама.{S} Погодио га  
даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује ха 
t">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио о 
е, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи да ангажује.{S} То је један трговачки калфа.{S} Ал 
ава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само д 
 изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— 
 </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пр 
kst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика. 
{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полаче 
и.{S} Изображено грађанство, официрија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиде 
ала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу.{S} Кад није код куће око живади, о 
рке.{S} Где се пијанчи и бекрилук тера, ту га нико није могао видети.{S} Није био ни карташ, не 
пколе га. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ту си ти, јуначе?{S} Доле с коња, то је крађен коњ! </p 
 је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у п 
 главе?{S} Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. </p> <p rend="Tekst">— Који дан би 
нији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, с 
дним dos à dos на столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад  
ekst">— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити 
мова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профита. </p> <p rend="Tekst">— Мрзи ме на води  
</p> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове 
{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може с 
а даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајал 
њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девој 
ело, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској м 
роз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, а 
ј син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супр 
ио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p r 
р је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударит 
П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Краков 
енгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, п 
едништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести  
">Јела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овч 
 Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Мом 
ђени, на вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повеш 
ина, на коју се пење малим лествама.{S} Ту је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по ну 
и велике бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend= 
kst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје примедбе о балу 
">— То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p> <p rend="Tekst">— Када? 
већ се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво  
 надгледа, а Ленка и Пелагија служе.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”. 
ћ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколик 
Tekst">Девојке служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом,  
лађе, вашарске, житарице, белозанке.{S} Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. 
ш тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног ка 
{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нем 
st">— Немој тако брз бити, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Д 
ер” свирати.{S} Брат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе ш 
.{S} Ишту јести, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија 
сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар  
 дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак.{S} Лепо, мирн 
, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама и „трајдрот“, и њихова лица 
е као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p>  
огу видети, а не могу им досађивати.{S} Ту се сместе.{S} Банда већ свира.{S} Скупљају се пургер 
 и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча  
влији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му  
 у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом. 
ар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њи 
о Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају. </p> <p ren 
опет не могу даље; морају га лечити.{S} Ту опет остану три недеље. </p> <p rend="Tekst">Кречар  
ицирија, ту је лако немачки научити.{S} Ту је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме,  
 Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомињ 
у обилазе кола, но онде су кочијаши.{S} Ту су и коњи, под ведрим небом.{S} Један изиђе, али виш 
је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан 
p rend="Tekst">— Дакле да вам кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте л 
што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="T 
ад јуристом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, н 
апски калфа, па му играчицу преотео.{S} Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, 
не хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео 
р тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} По 
st">И на њима се већ године познају.{S} Ту су и Соколовићеви. </p> <p rend="Tekst">Бал је већ з 
 коло.{S} Сад на одмор.{S} Вечерају.{S} Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софр 
} Полачек млађи заповеди да свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуц 
ената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краков 
ну.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад др 
вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шег 
. </p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста  
преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> <p rend="Te 
 <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљах 
</p> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма кој 
ра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај ба 
. „Фишкал” чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst 
">И Кречар чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чуд 
емо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није 
Јуци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо је л’ ту био данас Кирић? </p> <p rend="Tekst">— Још није био 
ekst">Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. </p> <p rend="Tekst">Напосле 
ирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.{S} Госпођа Лујза боцка га, да је 
 наиђе на пар стихова који су сасвим за ту ствар складни. </p> <p rend="Tekst">„Der Todesengel  
t">— Знате, Herr von Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је ви 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst">Припр 
десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови по 
ају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен ка 
} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли т 
огод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешт 
е купци и продавци.{S} Из каквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мисли 
и се за доламу.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одгова 
 као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђине, нити којекаквих entremets, или f 
нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. </p> <p r 
st">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да пр 
каже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и о 
прух”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да  
уде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чуд 
ат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречив 
rend="Tekst">Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде 
S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мисли 
ој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју ве 
; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p> <p rend="Tekst">И кад је на балу све готово, Ш 
онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и 
 никад за њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клеве 
Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Мат 
ко у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом по 
а лекцију, него све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за  
.{S} Онда немај бриге, до две недеље је ту. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! </p> <p 
е није јело зеца, па ни Кречар, који је ту с њима; боје се од мачка.{S} Но јели су телетину.{S} 
е се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја 
кћер од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пре 
{S} Кад није код куће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обанг 
{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи  
челникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад поче бајати око свој 
ого.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро пријаве 
} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госп 
 успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend=" 
уће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребља 
ма у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је  
и у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst"> 
Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знају већ да се о нечем 
бе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка 
жер мајалеса.{S} Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.{S} Па такав је човек, особи 
боде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набруш 
дговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније у 
 недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је  
прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад ваша 
гдекоје трговкиње понешто ђердана.{S} И ту има „квадропа” — garde de robe.{S} Шамика код својих 
е заслужи.{S} Неће јефтине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа,  
 у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Соф 
ими, па на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фра 
 па мери Лујзу; тако је дебела.{S} Он и ту, све око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и М 
 па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондо 
аопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фр 
 су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар 
 шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа  
гу ослонити.{S} Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију.{S} Кад Пера није за то, мора 
">— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоћ 
.{S} Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако го 
 исприповедаћу вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам  
"Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> < 
држи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења прем 
, тај њен стриц, све је покварио.{S} Но ту још има помоћи. </p> <p rend="Tekst">— Какве помоћи? 
господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под 
ћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p  
ајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира.{S} Сви 
 варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображ 
риблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале 
S} Сад опет играју.{S} И странци су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра,  
ио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p re 
жати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га от 
S} Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на мест 
вљао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девојку је збунио.{S} Да то два три 
end="Tekst">Дође време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту  
дара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су ту.{S} Клопкају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— „Хер 
рце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p rend="Tekst">Д 
их хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фраков 
него ли „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи о 
„соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.{S} Игра као Кин 
адости нема краја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њи 
 у заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Матилда исприча како је Лујза жалосна.{S} 
и колико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.{S} Напо 
 сасвим преправни. </p> <p rend="Tekst">Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.{S} И к 
ако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако  
 нека буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада зват 
ам рђаво не пијем. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </ 
е господара Софру. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ много господе. </p> <p rend="Tekst">— Nobіlіs 
екао: „Погибељ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Со 
амнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене 
карије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све велика  
падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће пи 
ца дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{ 
lienae</hi> (лат.) — држање, присвајање туђе ствари </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">дешп 
i> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">„De 
{S} С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S 
Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </p> <p rend="Te 
аље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио.{S} 
 је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је,  
фра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне ф 
Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> 
пољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. </p> <p rend="Tekst">Сад кл 
? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не уд 
іano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи ко 
 <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није пред 
ви или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамча мађарски истум 
чак. </p> <p rend="Tekst">Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор.{S} Ако је господар Со 
ати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али  
научио — domіne іllustrіssіme.{S} Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „к 
што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром  
.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Откуда сте? </p> <p re 
d="italic">Улан</hi> (пољ. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице тат 
"Tekst"><hi rend="italic">ћурдија</hi> (тур.) — кратак крзнени капут </p> <p rend="Tekst"><hi r 
="Tekst"><hi rend="italic">ленгер</hi> (тур. lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котв 
чку фирму </p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада </p> <p rend="Tekst">шко 
 генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, 
</hi> — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама < 
подар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend="Tek 
ра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и  
 (нем. <hi rend="italic">Türkei)</hi> — Турска; <hi rend="italic">ин Тиркај</hi> — у Турској </ 
амбул</hi> — Цариград, стара престоница Турске империје </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном 
а; <hi rend="italic">ин Тиркај</hi> — у Турској </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">трајдрот 
освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турс 
аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године. </p> <p rend="Tekst"><hi  
 битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} Отац га гледа са сажаљење 
куратор</hi> (лат. curator) — старатељ, тутор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">курентират 
Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. </p> <p rend="Tekst 
здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачек 
олико лопова?{S} Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. </p> <p rend="Tekst">Напољу ларма, в 
ристу. </p> <p rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друг 
у је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао госп 
, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, т 
ће ради сâм би’ се женио.{S} Та на кога ће све то остати?{S} Де, сврши једаред! </p> <p rend="T 
приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши, дâ му јед 
} Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, та 
ер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан 
чијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му пис 
d="Tekst">— Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Соф 
г рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Te 
, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу блуднога сина опростљиву руку метнути. 
 столици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад п 
ник му каже да је већ боље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </ 
у.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p>  
ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет  
ши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујут 
/p> <p rend="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу 
 чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не 
 код момака да кад су млади не мисле да ће икад оматорити; кад оматоре, још се држе за младе.{S 
е, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти к 
ћу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па од 
о непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p rend="Tekst">Куцну, дру 
иду.{S} Ови се захваљују и обричу се да ће их доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један с 
р чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.{S} Пу 
="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сваки свој 
 купује, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узм 
несе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шам 
 наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муко 
ођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да с 
о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој је овај све 
 одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">XVIII </p> 
о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”.{S} Дан по дан прола 
фра оде.{S} Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па  
и за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска. </p> <p rend="Te 
чиње око њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу как 
} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у  
а картама, и мојим синовима, да знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p r 
оси као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не 
ачекове и са захвалношћу, и обећа им да ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отиш 
 мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да п 
ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. </p> <p rend="Tekst">— Зар се о том су 
ерет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад се врати и 
 модерни Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што ј 
о, тражи другу!{S} Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље. </p> <p rend="Tekst">Д 
р абаџија, и такови пургери.{S} Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, ј 
бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш. </p> <p rend="Tekst" 
руго предомисли.{S} Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана.{S} Писмо је овако гласило:  
Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.{S} Армицијаш смеје се, прист 
 дубоке раке.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочека 
о се подуже разговараше и, давши реч да ће их више пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики 
end="Tekst">— Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? </p> <p rend="Tekst">— Има још једна ба 
богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. </p> <p rend="Tekst">— Саро, 
p> <p rend="Tekst">— Млад је још, ваљда ће се поправити. </p> <p rend="Tekst">— Да бог да, ал’  
д.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљив 
мо за душу нашег доброг Софре.{S} Ваљда ће се ко и нас тако сетити! </p> <p rend="Tekst">Пију.  
 закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst"> 
к. </p> <p rend="Tekst">— Дакако, банда ће опет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, ку 
има пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.{S} Сва кола са арњевима. </p> 
ољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођ 
S} Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господа 
е ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или каквим посебним подвозом.{S} Изброји  
-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доиста, наскоро приј 
ekst">Кад пред вече, јаве женскима куда ће.{S} Оне су готове.{S} Месојеђе су, па један дан може 
кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Ве 
 лагуном и каналима, сами не знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настан 
Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, 
цем. </p> <p rend="Tekst">— Отац, Лујза ће опет бити наша, и да не мењам веру. </p> <p rend="Te 
е л’ одважни, имате ли куражи?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане 
ра удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p re 
 себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
ађа но сад Паулина.{S} Па код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од је 
идба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p> <p rend="Glava">XX < 
да какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши 
е договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код 
е игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S 
ће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је ру 
лима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће  
оброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар то да могу доживети, лакше 
додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софр 
их јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и  
p rend="Tekst">— Видећемо, за осам дана ће ми одговорити. </p> <p rend="Tekst">Крај договору. < 
кочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одв 
="Tekst">— Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине 
">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећ 
 ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend="Tekst">После то 
ekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новаца, и још му 
Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.{S} Предложи му да их одма 
наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? < 
р преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst">Међ 
 грб, а код тебе је ленгер; види се, па ће одма’ познати да си „купец”. </p> <p rend="Tekst">Да 
 онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.{S} Седне па пише п 
мо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је ова 
ао. </p> <p rend="Tekst">Све спреми, па ће да се враћа. </p> <p rend="Tekst">Но, спомена ради,  
фри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p rend="Tekst">Сад се господар Со 
у љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви н 
то он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро.{S} Но Пера није имао за трговину вољу. < 
; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то нећу, ја то 
>— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте он 
ти се и изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак  
евојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предоми 
 је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p rend="Tekst"> 
офра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра свима све платити што год по 
н, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала.  
вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, уд 
уд на Перу пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће б 
десет први дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да 
 се опрости. </p> <p rend="Tekst">Сутра ће се опет овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у ур 
<p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, в 
мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је тр 
сподар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло  
а каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је  
у, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, много ј 
иње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достој 
па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану  
 Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу и ба 
сти дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p r 
 прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово мал 
ред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам  
за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамик 
р тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tekst"> 
тре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујз 
а је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је 
до гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта м 
— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат стар 
господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „ 
ема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост прем 
 отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му је; 
ћи уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера је  
и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми  
 Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром н 
ке опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Ота 
>Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каже да 
али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније с 
ти! </p> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p rend="T 
сподар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили 
 говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Допустите 
ију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Откуда сте? </p> <p 
ст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} И он  
дана таквог пријатеља име носила, лакша ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопље 
е и преда. </p> <p rend="Tekst">— Какав ће то бити бал? </p> <p rend="Tekst">— Пургербал.{S} Би 
те уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то д 
Tekst">— Тако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst"> 
јима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за тре 
.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујн 
рат одмах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди. 
 од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. </p> <p rend="Tekst">Све то је господар  
 горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад  
S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре  
амча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде 
ма ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве.{S} Начине себи места, па играју  
гдекоји пиштољ, али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst"> 
о један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst 
е.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара п 
>— Да видим. </p> <p rend="Tekst">— Сад ће о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара 
ојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p ren 
{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац,  
живот за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предложити. </p> <p rend="Tekst">— Д 
е радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највише 
амика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати срећу код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад 
днесе.{S} Сад Пера нема ништа.{S} Откуд ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиг 
.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са г 
кад се, знаш, они’ пет акова прода, све ће то бити накнађено. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
 не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост од армицијаша, зна да  
p rend="Tekst">— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. </p> <p rend="Tekst">— Опе 
kst">— Јест. </p> <p rend="Tekst">— Све ће нам то требати, јер Пољаци су гостољубиви људи, па и 
 да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} Разговарају се, договарају 
ет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p rend 
епо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красно 
ријави.{S} Кола су већ спремна, донекле ће на очиним колима путовати, па онда ће делижансом или 
 rend="Tekst">— Свирај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани 
и Лујзу далеко, својој родбини, и после ће доцкан бити. </p> <p rend="Tekst">— Па како би било, 
 сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не видиш да си већ оматори 
ео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца 
још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у го 
, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, 
е препоручи и кући врати.{S} Полачекови ће доћи на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније 
уски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спреми 
м трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.{S} Донео је и један велики венац, који ће 
{S} Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац 
 <p rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се  
иви говоре:{S} Софра тече, али има који ће растећи”. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, како  
, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу на једног калауза, и тај их води 
е толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p ren 
нта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је под 
аки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски тум 
зиђу се, господар Софра и гости; остали ће још до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на 
госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још са 
 да код куће њихов повратак јаве, а они ће опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан. 
опет лагано.{S} Двоја кола одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану,  
вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу. </p> <p rend="Glava" 
упи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend= 
ова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После неколико дан 
и је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ 
ти; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је  
ал”.{S} Многи са стране долазе.{S} Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивн 
утрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла и рано је ус 
 дуга разговора, те после подне провући ће се до вечере. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend=" 
ро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако после тог жал 
 Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">— То је лопов, тај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p ren 
="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј 
ућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.{S} А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, 
 баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> <p rend="Tekst"> 
нти зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p 
 ће наш бити </p> <p rend="Tekst">— Тај ће мој бити! </p> <p rend="Tekst">Тако се разговарају,  
 Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. </p> <p rend="Tekst">Заподене на једном месту,  
ће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И ко би  
метно остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником 
о је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав са 
 заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о томе и са оцем договарати.{S} Састане се са оце 
лика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег је 
моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јурист 
ал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p>  
 се одма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће 
 rend="Tekst">— Па онда кад свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један ш 
пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са друштвом поревенити.{S} Па онда још  
гледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав иг 
буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам после бирати. </p> <p rend="Tekst">— То ми није  
дан ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет 
штаблер овог трговачког похода.{S} И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку  
у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима  
тнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да м 
плењеног коња.{S} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне ид 
пода; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.{S} Позивам вас сутра на ручак, да бу 
еле лађе”. </p> <p rend="Tekst">— Драго ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости  
подар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. </p> <p rend="Tekst">— Сад  
Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буд 
није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света.{S} Комесари са 
и све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спо 
ики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару  
ј човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утеш 
ићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног  
новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима.  
ак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам т 
би, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по со 
гледа изнутра варош.{S} Али не зна како ће, више воде него земље, па све се мора на чамцу возит 
Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} Дође кући.{S} Оцу не сме о томе ништа п 
} Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне.{S} Још има три дана.{S} Луј за већ спрем 
ве прошло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у жен 
гатог оца син, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква ве 
азговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.{S} Те 
ш да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шегрти се  
S} Код Лујзе је све лако било, али како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред 
мика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети код Лујзиног оца.{S} Код Лујзе је све лако  
едну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Посл 
 дочека.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и р 
ка дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">Од никуд се не одзи 
д за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіtung”, „Damen 
доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend 
о. </p> <p rend="Tekst">После кола мало ће се одмарати.{S} Већ је пред зору, Полачек би кући.{S 
"Tekst">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је б 
овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. </p> <p rend="Tekst">— С драге воље, са 
rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро ће те заменути. </p> <p rend="Tekst">— Мој Пера још ниј 
rend="Tekst">Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Па 
t">— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо  
воја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, тв 
менутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. </ 
kst">— Јесте. </p> <p rend="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа б 
е волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора  
 јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то ће бити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта кол 
ао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На Шам 
ишта имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица н 
је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а 
} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p ren 
д. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне у вр 
вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо.{S}  
Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћи до 
ше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу  
ада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Могу га још на путу лопови  
"Tekst">Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову.{S} Готов је. </p> < 
ика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега  
ао.{S} Испитао је и путнике.{S} Комесар ће послати једног момка да вишој власти јави.{S} Међути 
 још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, д 
 не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, з 
оснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.{S} И сан се испунио.{S} Но господар Софра „бл 
ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— А 
} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу далеко, својој родбини, и после ћ 
мо, молим, немојте ме издати.{S} За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да  
, бóља ми не допушта исказати; мој брат ће вам све испричати. </p> <p rend="Tekst">А Катици се  
</p> <p rend="Tekst">Растану се, и опет ће се сутра на ручку састати. </p> <p rend="Tekst">Јури 
ају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S 
је, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити.{S} Непостојан дух 
дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере нуди господар Софра Пола 
hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове.  
 се тороњи виде.{S} То је Кошица.{S} Ту ће стати добро одморити се.{S} Приправе прво и прво „пр 
ао домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом. </p> <p  
вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} 
вори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније унес 
крати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S} Ту је баш сад вашар,  
варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, 
ризнати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудо 
ио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, 
 брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.{S} И, доиста, није 
опрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, 
ложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба 
ју.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst" 
ајважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ћ 
озити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар свој 
} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуље, али све се избројати не може 
подар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend 
Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Со 
г Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S 
d="Tekst">— Ето баш је без службе Марко Ћебетаров; тај ће одма’ доћи, сад је без службе. </p> < 
 слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ 
 лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе виде се, прогрушане.{S}  
ке обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. </p> <p rend="Tekst 
т, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Саж 
 rend="Tekst">— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. </p> <p rend="Tekst">— Колико година 
а већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари 
p> <p rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p>  
трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још 
"Tekst">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра поклони  
чамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">После ручка читају.{S 
"Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Зн 
а четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо р 
 смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо 
 Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst" 
st">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да 
смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рек 
: </p> <p rend="Tekst">— Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а  
} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пера да 
="Tekst">— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је, не 
 је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p rend= 
мре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо? </p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла- 
сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто, траж 
 то знам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје душе  
ера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи 
и. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, кад ћемо се договорити? </p> <p rend="Tekst">— Можемо сутра 
нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћемо те везати коњу о реп, па ћемо те тако водити у вар 
 </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у 
а Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко узда 
тавити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p rend="Tekst">Мати о 
Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамик 
 трговачког изгледа, преширок си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и 
свршимо, он ће нас звати на ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га  
нде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто допустити. </p> <p rend="Tekst">— Па добр 
 свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро. </p> <p rend=" 
ође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћи ћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је време да идем, д 
</p> <p rend="Tekst">— Ништа зато, доћи ћемо опет на прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују чит 
 готов. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ како ћемо с матером? </p> <p rend="Tekst">— Она се неће прел 
 осветим. </p> <p rend="Tekst">— А како ћемо сутра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам  
ћу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе  
, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не као 
ekst">— Дакле, сад смо готови.{S} Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да он 
 То је село једног богатог грофа.{S} Ту ћемо „ауспрух” продати. </p> <p rend="Tekst">— Када? </ 
 друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p rend="Tekst">— Б 
 ништа!{S} Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспап 
 купио је господар Софра госпођи Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и з 
ој соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. </p> <p rend="Tekst">Вечер 
а” да види је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауер 
 Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица,  
 из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Плава, висока девојка.{S} Тај кас 
ка шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Ша 
а’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шам 
о? </p> <p rend="Tekst">— Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па 
рим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Креч 
/p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">— Платна. 
. </p> <p rend="Tekst">— Видећете; боље ћете се провести нег’ на првом, и то маска само као што 
 ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јун 
слим. </p> <p rend="Tekst">— Дакле доћи ћете? </p> <p rend="Tekst">— Ако добијем билету, — смеш 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ћеф</hi> (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весе 
, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења.{S} Како су то били дивни преласц 
S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом б 
а се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Te 
лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста  
 момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш,  
есам. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, кад ћеш полазити? </p> <p rend="Tekst">— Могу прекосутра.{S 
st">— Јесам, поздравила те.{S} Пита кад ћеш се вратити. </p> <p rend="Tekst">— Поздравио сам је 
 ми је доста да достигнем Софру.{S} Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. </p> <p rend="Te 
е шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини сврш 
е могу. </p> <p rend="Tekst">— Па докле ћеш тако живити? </p> <p rend="Tekst">— Док могу радити 
 никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која  
к си.{S} Ми ћемо се онде погодити, а ти ћеш бити задовољан ако ти и Кречар добијете за аков „ау 
 даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра 
тра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. </p> <p rend="Tekst">— А зашто т 
а остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И з 
 из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити? </p> <p rend="Tekst">— Прве го 
и Профит. </p> <p rend="Tekst">— А како ћеш све то издржати? </p> <p rend="Tekst">— Како?{S} Им 
, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај тебе.{S} А ’де је „аусп 
што друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати.{S} Кажи ми јеси л’ нуспут 
ербал</hi> — бал за грађане, занатлије, ћифте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пургерија< 
вали!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend="Tekst">То је господар Со 
 остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у лево 
било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у д 
 они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{S} 
а онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим лест 
S} Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на 
{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртв 
сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend= 
end="Tekst">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове проху 
/p> <p rend="Tekst">— Право кажеш, тога ћу се држати. </p> <p rend="Tekst">— Ето баш је без слу 
не је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог 
о ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан.{S} Но 
тевана, али нисам смео, бојао сам се да ћу се и ја и Кречар још већма поплашити.{S} Но сад, пос 
у се спавати не може.{S} Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.{S} Но с 
 просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! </p> < 
осподара Полачека.{S} Ако он пође, онда ћу и ја. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господар Полачек 
 ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не  
а, кокошака, гусака, патака!{S} Па онда ћу после пет година све то продати.{S} Рачунај сад! — С 
о је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Teks 
о кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? < 
> <p rend="Tekst">— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра 
/p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. </p> <p rend="Tekst">—  
 тешку, па онда лако иде.{S} Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. < 
ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и  
 у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S 
а здрава; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend=" 
— А зашт’ да не будем добре воље?{S} Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати ш 
сподар Софра. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће  
о је свршено. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами 
а смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чућ 
и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и вас послати. </p> <p rend 
 пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја ћу сва три однети. </p> <p rend="Tekst">Предају му драг 
ekst">— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се ф 
ети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чујем. 
у који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Ч 
ekst">— Збогом. </p> <p rend="Tekst">Ја ћу опет кроз дућан напоље.{S} Поглед бацим још једаред  
ала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{ 
џаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој  
друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај тв 
ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.{S} И то одговарај мађарски, јер и 
им.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ус 
Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати ов 
 </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за 
</p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p 
и су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мислили б 
сести. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> < 
 ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако ома 
лико пари гусака и патака.{S} Сву живад ћу држати пет година, ниједно нећу клати, пустићу да се 
јско вино, то морам пити.{S} Богзна кад ћу још до њега доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили,  
"Tekst">— Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. </p> <p rend="Tekst">Изиђе, ослови момке 
ђе. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити 
rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дођ 
d="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S} Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и 
ло тргну се. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. </p> <p rend 
ије испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја 
 вами смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се 
ра започети? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу вам одма’ казати.{S} Само, Софро, немој да мудријаш; 
/p> <p rend="Tekst">— Питајте.{S} И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам.{S} Клањам се 
вно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p rend="Tekst">— Ти го 
d="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">— Видиш да је кућа пуста.{S} К 
 у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у п 
нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S 
ика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и врати се са кћер 
не одазва. </p> <p rend="Tekst">— Докле ћу ја бећар бити покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац  
 ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p rend="Tekst">Господар 
p rend="Tekst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начи 
, и то су појели.{S} Наравно, знам коме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </ 
, и то за багателу.{S} Па онда ове коње ћу лечити и излечене продавати.{S} Па онда купићу само  
ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је мило.{S} Ја 
и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чам 
</p> <p rend="Tekst">— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда 
е јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна 
тови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форин 
 девојку.{S} То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> 
? </p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’  
се једаред. </p> <p rend="Tekst">— Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?{S} Никад не 
 да се плоде, па сад прорачунај, колико ћу за пет година имати крмака, кокошака, гусака, патака 
олико боље. </p> <p rend="Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да н 
ј исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. К.” </p> <p ren 
а? </p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? 
кажем, као отац, није ми мило, али и то ћу прегорети.{S} Види се ваљана девојка, а и сва кућа П 
и, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. </p> <p rend="Tekst">— 
 разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Tekst" 
еће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend= 
.{S} Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Матилда  
м ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. </p>  
ринти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра г 
 није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га  
 је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Teks 
накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вратити.{S} Поздравите све.{S} Адресирајте овако: 
ољни.{S} Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати. </p> <p rend="Tekst">Мати се и с тим задово 
о израдите то код вашег принципала, још ћу вас наградити, а принципала ћу, осим трошкова, хонор 
ада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{ 
<p rend="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{ 
исећи може, па каква телетина, па дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино бољ 
кшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на 
S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глав 
Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господа 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ћурдија</hi> (тур.) — кратак крзнени капут </p> <p rend 
ли, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, — имао си што 
ре, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, на 
nd="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? </p> <p rend="Tekst">— Јесам и појас, и самурк 
да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. </p> <p rend="Tekst">Размишља. </p> 
 од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет.{S} 
ш да помоћи ни од кога нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећ 
 се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада  
 замишљена је, ништа не говори.{S} Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није н 
у, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би 
”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све 
ва слаткоречивост.{S} Јуца не одговара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} 
омка? </p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока ћути као обнезнањена. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај  
алу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Време је ручку.{S} Сви се оп 
ла начинити! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па опет настави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта  
, баца крадом поглед на Матилду, а отац ћути до краја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане 
те ми новаца! </p> <p rend="Tekst">Отац ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У ч 
ика господин? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ми новаца! </p> <p r 
и покрај вас? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p ren 
 ову штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S} Пера се разљути. </p> <p rend="Teks 
ти, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дув 
био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колен 
дељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба ил 
lic">нах Лондон</hi> (нем. nach London) у Лондон </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">наџак</ 
end="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са ко 
ора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p 
 половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. </p> <p rend="Tekst">Већ зора руди 
 гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, 
латном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. 
а Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. </p> <p 
Tekst">Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. </p> <p rend="Tekst" 
 је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостион 
и од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати К 
Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армициј 
де.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је  
иња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ћ је дубока ноћ.{S} Софра отвори врата, у руци му наџак. </p> <p rend="Tekst">— Идем да преглед 
s) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија </p> <p rend=" 
ени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати.{S} Њој ј 
раво још ништа није научио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S}  
чи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици  
етелина, све то није доста.{S} Једаред, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико к 
 Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она већ има двадесет и осам го 
банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим е 
 руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{ 
у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити 
ој шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се прж 
теног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ног 
Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.{S} Играју, али карте, 
о је отишао, није још писао.{S} Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао,  
— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком уби 
er) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
а.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „ш 
 онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кречар пов 
то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p rend=" 
 њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.{S} 
ру најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању,  
офра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте д 
пих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра 
 код мушких.{S} Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап.{S} Само код гдек 
традан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да вид 
ар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p> <p rend="Tekst">— Пишит 
ће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри велику бригу 
и, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — м 
он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p rend="Tekst">— Ја са 
а издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први  
"Tekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити 
е звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар С 
и.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукли, но код господара Софре 
 девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S}  
ка узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећн 
S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публи 
, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано с 
, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина.{S} И доликује му.{S} 
чи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у ка 
чио.{S} Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади г 
ар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мој Шамика. </p> < 
nd="Tekst">— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. </p 
е разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па самуркалпак, —  
 у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо гро 
end="Tekst">А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвор 
коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Господар Софра пак т 
рачице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи како 
> <p rend="Tekst">Ако треба на игранку, у „танцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати,  
.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па  
ини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, злат 
 па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији 
ке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да ба 
 Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли т 
 додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лет 
своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно примају.{S 
више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Ш 
акање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини прави 
е.{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господ 
хану.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој  
аљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носити, кад о 
леде, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душ 
Tekst">— Допустите, domіne spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки 
 и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} Добар, искрен друг, пун пожртв 
 са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{S} Слуга их приј 
о опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра кот 
 био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између осталих, као „особити з 
путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку ф 
но и господар Софра би за њу живот дао. у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а  
играчи, те мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји игра 
ског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде,  
гог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ. </p> <p 
е то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst 
hi> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози </p> <p rend="Tekst"><hi  
менталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; д 
кет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. </p> <p rend="Tek 
егао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Tekst">Мек 
rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестество 
у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један дође јуриста.{S} Најпре ручају.{S} После р 
маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p> <p rend="Tekst">Сад и мл 
 коња”.{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у с 
Нема једне која не би за њега пошла.{S} У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо сви 
 балу, на мајалесу, — све са дамама.{S} У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се  
 па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се пење малим ле 
не буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софи 
комесари да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесар 
} Сад се врати и изјави да је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу 
 за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти сеје лук, детелину, спанаћ и друге ситнарије.{S 
тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најле 
 па му адвокати и судије појели све.{S} У томе је много бољи био господар Софра, који је играо  
ари вашарџија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се дру 
есори, и грађани, и официри, и даме.{S} У ношњи је био прави dandy, у понашању gentlemen.{S} До 
о коме ће на вересију дати, ма коме.{S} У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем. 
и свира, слуге мењају јела и тањире.{S} У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, 
у. </p> <p rend="Tekst">Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви 
се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће 
 Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о зе 
ке очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није ота 
 Лепо, мирно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на каса 
 </p> <p rend="Tekst">Легну спавати.{S} У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један  
ихотворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p> <p rend="Tekst">— 
мље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија заб 
} Могу га још на путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ак 
оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их  
 којима ћемо седети ми са кочијашем.{S} У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. </p> <p rend= 
ва, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софр 
није Кирић”, и тако се и потписивао.{S} У кући је имао красну трговину, па и механу.{S} Та њего 
ов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама.{S} Доцни 
је био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном живот 
о дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиља 
пада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женск 
о ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која д 
Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује  
ему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У долами! </p> <p rend="Tekst">И молер је за доламу.{S} 
ави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да по 
војим кућевним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend 
ш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па п 
 новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је 
у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче  
е Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку 
ахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар 
kst">— Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о о 
ане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је 
rend="italic">Адон, Адонис</hi> (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се  
end="italic">іn іnfіnіtum</hi> (лат.) — у бескрај </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">инкаси 
en) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">сервира 
lic">нах Париз</hi> (нем. nach Parіs) — у Париз; <hi rend="italic">нах Лондон</hi> (нем. nach L 
italic">каноник</hi> (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког ред 
alic">Венера, Венус</hi> (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вул 
vo_Char">П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет 
сле три недеље спреми се опет на пут, — у Кошицу.{S} Обрекао је градоначелниковој кћери да ће ј 
ска; <hi rend="italic">ин Тиркај</hi> — у Турској </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">трајдр 
 ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости у 
еђу у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као 
ек у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слав 
{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим редовима стоји да ми је само под горе помен 
 — упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У магистрату су биле само доламе, тек ’декоји „купец” ј 
де је „ауспрух”? </p> <p rend="Tekst">— У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у 
о когод, Милане? </p> <p rend="Tekst">— У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго 
 ’де је то вино? </p> <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> < 
ио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ’ајд’ у Кракову. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се 
.{S} Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб...{S} Када си рад ићи, кажи колико ти треба нова 
утовао? </p> <p rend="Tekst">— Ишао би’ у Талијанску. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, иди мало 
, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у два бурета? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. </p> <p ren 
е дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S 
р Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. </p> <p rend="Tekst">Седну, па господар 
 али тек дању; ноћу се није показала, а у механи ни дању.{S} Тако исто и кћери. </p> <p rend="T 
рупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави з 
S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је пол 
е већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао.{S} Па оно његово тал 
ородици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити.{S} Н 
} Приволео се. </p> <p rend="Tekst">— А у колико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. </p 
{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, 
i rend="italic">мајалес</hi> — приредба у природи са играњем и певањем </p> <p rend="Tekst"><hi 
е ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па а 
 но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једно 
о лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека пр 
ири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу вина до половине.{S} Извади из џе 
„ауспруха”, и још има више од пет акова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијан 
rop_slovo_Char">К</hi>ада је Полачекова у родбину отпутовала, више се није ни враћала.{S} Отац  
ткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p> <p  
да је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљ 
="Tekst">Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сар 
ог али ваљаног момка, трговца, па да га у кућу, у дућан прими?{S} Али тај дућан неће више носит 
љски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати.{S} Велика радост 
 Пољака.{S} Поздравите га и позовите га у моје име на ручак, а ја ћу сутра већ каруце по њега и 
то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је пре тог спомињала 
а, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се 
уо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се  
на и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и пр 
ку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”.{S} Арон и Рифка, кад су га видели тако обуч 
 rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке.{S} С 
 хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан дан. </p> <p rend="Tekst">Сусрете се с  
">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом  
а каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чу 
ару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој 
патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — 
 говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нис 
н је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати  
ређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да отац иде на да 
н.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за  
Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за 
и посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим  
жемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— 
">Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst" 
ро ред заведе.{S} Перу тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим 
ремда је господар Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним ства 
ујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцер 
 госпођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, де 
авао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, као надзорника у г 
ekst">— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је бил 
бе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча к 
не.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Мл 
ју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend="Tekst 
а, све јој је добро стајало.{S} Па онда у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку си 
 проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се 
nd="italic">dos à dos</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> <p rend="Teks 
13), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за  
(1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову слу 
ку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. </p> <p rend="Tekst">Но баш зато се не 
правности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S 
о он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камол 
ећ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонск 
ekst"><hi rend="italic">Ваг</hi> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> <p r 
ентална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педесет дук 
није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за на 
а, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ ме разум 
ћ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у тр 
="Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски двора 
лика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му се допал 
ика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p  
 никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Матилда и 
подруму за отакање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га 
ио Лујзу.{S} Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест годин 
л у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима  
офита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности.{S} Све се њих двојица разговарај 
ајвише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle di San Oarco” са оним лепим аркадима.{S} А 
а пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога. 
ећ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако п 
вели, јер госпођа Татијана све је знала у кући разделити, да ништа не буде излишно, а опет да ј 
ва старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча  
{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке.{S} Сутрадан, како освану, 
kst">Одавде лагано даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се 
Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, а 
ле живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно преку 
ла и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </ 
ичи на Пелагију.{S} Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и  
и се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола бити, јер господар 
d="Tekst">— А не видите да је Јуца пола у гробу? </p> <p rend="Tekst">— Моје је срце њен гроб.  
олесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst" 
сподар Софра имао је толико много посла у разним струкама, да није могао баш свуд на Перу пазит 
 укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst">< 
анила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бад 
Јарославски опет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча  
а, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „вене 
 осам сати, а бал још не почиње.{S} Има у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започ 
р, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога м 
њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. </p> <p  
Старца би још лако задобили, он вас има у вољи; ал’ тај демон поп, тај њен стриц, све је поквар 
знаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Пол 
мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде  
 се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. </p> <p rend="Tekst">Балу 
адметао се са најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да  
S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући. </p> <p rend="Tekst">— И за то, и за трговца, и 
ого.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто је практицирао, па положи а 
1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широ 
"Tekst">Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.{S} Оставио је после себе леп спомен.{S} 
 Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S} Кад не  
крено су је оплакали.{S} Велика промена у кући Кирићевој.{S} Газдовство велико, а нема ко ће ка 
ати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда 
, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p rend=" 
 вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе одне 
 тамо добро вино роди.{S} Имате ли вина у коли? </p> <p rend="Tekst">— Имамо. </p> <p rend="Tek 
 се странац допао.{S} Доведе оца и сина у посету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опе 
е” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport” 
мандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године </p> <p re 
ђа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године ко 
> (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице </p> 
тра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Ста 
једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима.{S} Буду леп 
ekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуж 
 се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.{S} А кад нема коња, он купује 
, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом про 
 балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S} Није то баш  
 rend="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсн 
е фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две 
а у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у  
egalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у заку 
i> (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">маја 
 (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија < 
ер</hi> (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта </p> <p rend="Te 
<p rend="Tekst">— То је ред, једна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то  
д куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је да он није више члан у 
ато леп, одговара јој лицу.{S} Син Пера у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као 
р Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има 
 играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елег 
">Селадон</hi> — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: не 
ик и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу 
.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му 
/p> <p rend="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је 
 то били дивни преласци из једног гласа у други! </p> <p rend="Tekst">А сирота Ленка, лепша нег 
он, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје </p> <p rend="Tekst">< 
ало</hi> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гр 
м. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend= 
hi> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> <p rend="Tekst"><hi  
ако би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг момка? </p> <p rend="Te 
отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој посао! </p> <p r 
и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Tekst">— Како ти се допада, Јово 
ности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <h 
ко једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познали, па један за др 
="Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, Несторе. </p 
p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту ј 
жи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и 
амчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара испол 
јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од п 
је стоји.{S} А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— 
<p rend="Tekst">Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама д 
nd="Tekst">Бадава јој сад воштана свећа у руци. </p> <p rend="Tekst">Тако пропаде та дивна дево 
ку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио од једног руског зл 
lic">Месопотамија</hi> — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата </p> <p rend="Teks 
вица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} Доктор каже да Јуца неће дуго живети.{S} Од т 
, ево ме! </p> <p rend="Tekst">Љуби оца у руку.{S} Отац га грли, љуби.{S} Суза му кану.{S} И Ка 
 </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S 
end="Tekst">Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти  
 изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.{S} Латов набрзо 
је нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путов 
, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и ти 
и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од  
да није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу вр 
 намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак 
 момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се 
c">Пијачета</hi> (итал Pіazzetta) — трг у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пикан 
S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио 
ало, док су до првог села дошли.{S} Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуд 
еда па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p> <p rend="Tekst">Св 
nd="italic">Мајланд</hi> — Милано, град у Италији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">мајоре 
"italic">Ђур</hi> (мађ.{S} Győr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоц 
><hi rend="italic">Коломеја</hi> — град у источној Галицији, на реци Пруту </p> <p rend="Tekst" 
t"><hi rend="italic">Медина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 6 
t"><hi rend="italic">Краков</hi> — град у Пољској, некадашња пољска престоница </p> <p rend="Te 
t"><hi rend="italic">Кошице</hi> — град у југоисточној Чехословачкој </p> <p rend="Tekst"><hi r 
"><hi rend="italic">Пшемисл</hi> — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле </p> <p re 
"><hi rend="italic">Житомир</hi> — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини  
end="italic">Замоск, Замошћ</hi> — град у јужној Пољској </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
амедов </p> <p rend="Tekst">Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслима 
новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши! </p> <p rend="Tekst">Господар Софри допада се 
/p> <p rend="Tekst">Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, 
 за дућан много не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац го 
 има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази око куће, да види  
енеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.{S} Напослетку је купио лепих ситнарија и за дам 
 пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. </p 
да, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то гове. </p> 
вину.{S} Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два д 
у јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. </p> <p  
фра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио 
 бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и гос 
 дана носио.{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{ 
куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, ал 
етпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господ 
је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> <p rend="Tekst">Седну на диван. </p> 
лу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На 
 rend="Tekst">— Добро је.{S} Сад је све у реду.{S} Само нека се из први’ кола премести све што  
 сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим сн 
уће око живади, он је ту.{S} Лађаре све у око познаје.{S} Како који коњ обангави, ослепи, или ј 
што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли 
ког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, ле 
а почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Tekst"> 
 Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. </p> <p rend="Tekst">— Бог из тебе говорио! < 
а је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак, али  
{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и дамама све нужно купује.{S} Ако којој требају 
">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али кад изиђе из кућ 
коле много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst"> 
арица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него 
амика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Teks 
и, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак  
 с коња, веже га о капак дућана, па иде у биртију да пије.{S} И он и коњ ознојени, јако је мора 
p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на патосу креда, па штуце 
 га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније 
споду у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без доламе не иде.{S} Треба знати  
за њима као на комедију.{S} Добошар иде у други сокак, и Пера за њим на коњу, па како добошар и 
ти као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како ћеш бити примљен, а и ми покрај  
рат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер.{S} У тај исти мах дошла баб 
овде састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеш 
.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши 
шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још  
кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На огњишту, у једној ше 
 кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио 
 магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша,  
</p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. </p> <p rend=" 
S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S 
шао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат би 
kst">После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове 
гром завршити. </p> <p rend="Tekst">Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару.{S} Банда и публика  
ћа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала 
лежио све станице које на тај друм воде у Галицију.{S} Путују врло лагано и врло дуго.{S} Једар 
 премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра нало 
мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у друг 
. </p> <p rend="Tekst">На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по лато 
у надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тр 
 је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Tekst">Свећеник верозак 
почне из женског сопрана, па опет пређе у алто; сад већ три алта.{S} Али кад се господар Софра  
тсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним сто 
а покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пр 
ло да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не 
} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане.{S} Определи 
 сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{ 
е, и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst 
дућанца, животари, и које год дете дође у дућан, поучава га на добро. </p> <p rend="Tekst">И та 
пак отсуди: „Може се”.{S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и  
ве куће њега присвајају.{S} Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен  
ачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћ 
оже да плати. </p> <p rend="Tekst">Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња.{S} П 
ити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продају. < 
о село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p rend="Tekst">Кућа пространа, 
 <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом п 
ј гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па 
ме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Молер  
у. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S} Од љ 
амчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Tekst">— 
тав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему.{S 
ка. </p> <p rend="Tekst">Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. </p> <p rend="Te 
коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је 
” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгле 
о га је сасвим, само није требало да је у „свој“ величини; мора да је сликао пародију.{S} Боље  
 носио као господар Софра.{S} Премда је у послен дан и он носио „јанкл“ од маншестра, али покра 
 помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им ти 
ао је на своју руку једну бабу, која је у Соколовића кући била добро примљена преко ње је Јуца  
тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када как 
другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у жив 
ости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пола један до 
, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу.{S} Затвори зборник, ал 
ла је још дете.{S} Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за  
почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несвест. </p> <p rend="Tekst">Брат виче за помоћ, сви 
х очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамика ј 
ад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господ 
p rend="Tekst">Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је би 
мча каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципало 
им очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је у тој биртији рђаво друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па  
 тера да надгледа у економији, а кад је у дућану или механи, пред његовим је очима.{S} Механу ј 
милота. </p> <p rend="Tekst">Већ кад је у San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву San Gіov 
t">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљ 
г мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, сад не изгледаш к 
та Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Јеси л’ преправио доламу 
Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, напијмо се,  
ет свирати. </p> <p rend="Tekst">Све је у реду, куцају се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми,  
Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p 
анског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се  
у један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. < 
tuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенств 
} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да  
а све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбе 
чи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном роб 
али неће пре осам на бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још 
ецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, с 
ле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благослов 
к потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојкама да се у 
кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао 
ек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> 
одио. </p> <p rend="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p  
али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести 
о.{S} Но, то још није све.{S} Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгро 
Wіe stark pocht meіn Herz”.{S} Довео је у „удивленије” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујз 
е, предобро, само не за себе.{S} Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао  
 руке служиле су за мотовило.{S} Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.{S}  
 занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend="Tekst">Око три сата нек 
Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш 
 и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шам 
им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На 
риправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав  
ићевом кућом сасвим измирио.{S} Опет је у кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удај 
нда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагу 
рава,</hi> збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="italic">(Ин 
стало што је било на њему оставио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчин 
у ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет.{S} Дошла је к себи, али из кревета више не мо 
а на многу молбу послуша их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла ис 
, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.{S} На јави 
Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Tekst">Тако се сврши „совје 
а је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев во 
.{S} Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесе 
ајлепши комад исече и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамик 
вао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад  
 је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је . . . 
ник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратн 
ост.{S} Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а госпо 
е не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p rend="Tekst">После одмора крену  
е феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} Но треба и коње куповати.{S} То је ла 
та више не може.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде 
 правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
јући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Господине Шамика, све 
 кући свакидашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, 
што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p rend="Tekst">Још један из Немачке с њим 
рни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} После девалвације купио сам јој и каруце.{S 
:{S} Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и  
еш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{ 
 се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари. 
омињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, 
 су лако рањена.{S} Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави.{S} Бежећи, ло 
<p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео 
">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. —  
сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хте 
амика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и сн 
томира кренути, Кречар се поболе, падне у врућицу.{S} Сад је тек беда.{S} Лечник каже да се с њ 
е разабере.{S} Њено срце вене.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срц 
 Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се 
ећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. </p> <p rend="Tekst">— Је си л’ ти само њему по 
ску оне три су победу одржале.{S} Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу  
роши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у једну малу биртију, и ту добро се напије.{S} Пред ноћ 
ком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића 
 и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. </p> <p rend="Tekst">Једва дочек 
оњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима </p>  
е нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. </p> <p rend="Tekst">То су биле 
и, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет  
ога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Ш 
"Tekst">После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикин 
} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође после ручк 
 похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком  
штање, остављање једног дела оставштине у наследство </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лед 
, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.{S} Бацају на њега примамљиве погледе, 
рација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је м 
.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зи 
i> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">С 
е на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Свуд га драговољно п 
у напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p>  
жити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јест 
end="Tekst">штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p rend="Tekst">штафирунг (нем 
и, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења </p> < 
“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господа 
 и не дошла. </p> <p rend="Tekst">Ступе у кућу, поздраве се.{S} Све је у приправности, све спре 
 учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се.{ 
вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ мој ота 
 Видите, ја већ да имам зета друге вере у кући, не би’ трпио; да, две вере у кући не би’ трпио. 
мао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу,  
укавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Госп 
де. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час 
ега. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо горе у Словачку, на Ваг, да спустимо Дунавом сплавове, па од 
е, сав пртљаг.{S} И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће п 
p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се и томе пом 
Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај 
о ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа, већ мораш  
а нема.{S} Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. </p> 
 сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име Пољске, за Конфедерацију, куцају се са господаром 
он имао толико кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће п 
ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму купи, јефтиније стоји.{S} А ја сам био 
ок су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет.{S} Дођу сведоци. </p>  
rend="Tekst">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће  
нице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="T 
умената. </p> <p rend="Tekst">Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано.{S} Већ уд 
ати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. < 
а.{S} Ту после поразговарају како ће се у новинама спровести та „монументална” ствар, и растану 
амча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи.{S} Тако исто и Кречар.{S} Само господа 
 устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда 
ком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта д 
сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У долами! </ 
а је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу 
 и они. </p> <p rend="Tekst">Повукли се у ћошак њих два старца.{S} Приспе вечера, банда свира.{ 
) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi rend="italic">ангажир 
d="Tekst">— Ту нема опасности, купао се у мору. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! < 
и генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши команд 
ски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије 
rmada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је  
Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што м 
ебали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајности венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам готов 
 мало развеселимо.{S} Та знаш да смо се у животу доста напатили.{S} Знаш за наш краковски пут?{ 
век господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="Tekst">— А како је  
знају куда ће, па тек одједаред нађу се у Сан-Паоло и ту се настане.{S} Море, водени путеви, цр 
 седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу се у дворац.{S} Ту слуге скидају госте, показују куд треба 
Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн  
се, а господар Софра и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чам 
 <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Талијанској женити? </p> <p rend="Tekst">— Ал’ овде б 
ју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p rend="Tekst">— Па зар овде још мислиш  
ад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.{S}  
 се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани.{S} Лујза је све исприповедала Свираку, ту њен 
у куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. </p> <p 
Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао.{S} 
ански, понашање елегантно.{S} Коме неће у очи пасти? </p> <p rend="Tekst">Но родитељи испитују, 
ао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој стр 
 већ близу пољске границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за с 
ekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. < 
 сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлак 
ца.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{ 
Don Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечн 
ино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светл 
вести.{S} Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило.{S} 
st">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ 
т је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не 
ремећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у 
Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Tekst" 
пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.{S} За 
у. </p> <p rend="Tekst">Лопова све више у биртији.{S} Њих дванаест, а тринаести капетан.{S} Где 
олује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већ 
и дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену” капију.{S} Забележио је  
ан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него средње, а све до 
.{S} Али и доликовало јој.{S} Сав израз у ње био је нешто господствен.{S} Тако исто и код њених 
и се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend="Tek 
и се зовете Јован Кречар?{S} Трговац из У.? </p> <p rend="Tekst">— На служби. </p> <p rend="Tek 
орицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти трговци? </p> <p rend="Tekst">— М 
е усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.{S}  
p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много 
/p> <p rend="Tekst">За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика пром 
>Разилазе се.{S} У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.{S} Сви су задовољни, а најзад 
у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И за времена проснило му се да банке дуго  
зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а  
а.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи 
и обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Te 
о, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend=" 
 њему тако јака душа.{S} Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарс 
ни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије  
{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се. </p> <p ren 
.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У м 
ного не мари.{S} Пера је сад у дућану и у механи газда. </p> <p rend="Tekst">Отац госпође Соке, 
тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду.{S} Је ли не допуштају? </p> <p rend="Tekst">— Н 
ра од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Над 
име.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} От 
тељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен,  
е ни сâм знао куда ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, т 
ће најпре.{S} Рад би у Милано, а рад би у Млетке.{S} Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Ме 
није био тако „сортиран”.{S} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не б 
е, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра бунду на леђа 
о не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Но  
 </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказано време. </p> <p rend="Tekst">Ту му госпођа Ма 
нда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, с 
S} Нема праве газдарице.{S} Катица живи у првом кату сама за себе, у дућан никад не иде.{S} Она 
је, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у п 
окажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изр 
лицу. </p> <p rend="Tekst">Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни 
ко нам је жао! </p> <p rend="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показ 
гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} С 
ад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се д 
п спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У  
селу.{S} Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”,  
к на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шталу. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју с 
е, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst">Кад се ис 
 је готова смрт.{S} Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га 
ме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То ба 
да. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend 
 и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. </p> <p rend="Tekst">Лопо 
"Tekst">Када је отац приметио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га  
држати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.{S} Кад га  
.{S} Приповедао му како сад свет долази у његову биртију само да види његову фигуру, како му зб 
>Крај котиљону.{S} Котиљон се преобрази у полку.{S} Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад ј 
>Медина</hi> — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и  
ја, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.{S} Вечера није велика, с 
били, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од  
 изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.{S} Па силне прси и лице импоноваше.{S} Сасви 
у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао 
з вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Ј 
 очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.{S} Више пута ј 
м у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенкти 
а једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сва 
на сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или  
end="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истоветно. </ 
p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend="Tekst">—  
чник искаже да га сад могу одвести, али у колима мора лежати, и само дању, и то лагано се мора  
офра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се уп 
мању није имао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, 
спомене матер, готов је на плач.{S} Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на 
 су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар 
 </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ 
rend="Tekst">— Па зашто сте ме задржали у вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </ 
о још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. </p> <p rend="Tekst">— А ко 
 <p rend="Tekst">— Да не одемо невесели у гроб. </p> <p rend="Tekst">Кречар није такав био као  
Сад се Свирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се расп 
 тера.{S} Је ли какав бал код њега, или у кавани, свуд је он омладини на руци.{S} Нема више Чам 
тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ и 
е. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ били у Кракови? </p> <p rend="Tekst">— Ви се сад враћате? </ 
Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да с 
дац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговар 
ика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту после 
рише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту се мало одморише, па онда све даље. </p> < 
е богат долазили су познати и пријатељи у кућу више него сада, но господар Софра многе је одбио 
бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад ти, синк 
d="Tekst">— Ао, врашки мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> <p rend="Tekst">Го 
и са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. </p> <p rend="Teks 
. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица сами у соби.{S} Почну се разговарати: </p> <p rend="Tekst">— 
 Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Но баш м 
ло пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, 
ајпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност 
ахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.{S} Господар Софра још једа 
rend="Tekst">Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tek 
ебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S}  
кида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура 
Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — у 
 срце му отврдло.{S} Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада 
st">Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.{S} Сви се разиђоше. </p> <p r 
је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно ле 
ну, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бока 
 Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend="Tekst">— 
достан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.{S} Одмах веселије лице.{S} Тако исто и у Кре 
"Tekst">— ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Te 
d="Tekst">— Лепо си газдовао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> 
ља, сестара и Јуце.{S} Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сре 
 веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и  
} Дође дан мунте, и коњ ће се продавати у три сата после подне.{S} Пре подне иде добошар, па св 
 нечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">actus p 
ekst">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">— Платна. </p> <p rend= 
рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће  
p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова јед 
 општељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа св 
о гледа на господара Софру, па га прати у собу. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте јако ослабили! </ 
 Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им  
сте. </p> <p rend="Tekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим  
p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трговини?{S} Ја сам држао ти ћеш њега као економа у к 
амика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?{S} То господару Софри вели 
> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ  
м у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S} После службе господар Софра  
">ангажирати</hi> (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађ 
 <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до 
ог платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са 
а, то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst" 
 ласно враћао.{S} Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрди 
зати коњу о реп, па ћемо те тако водити у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> 
, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.{S} Он ће се већ за то са д 
ре и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени д 
о кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу  
личење вечног сукоба снова и стварности у животу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">dos à d 
 Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{ 
"Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чу 
рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и п 
.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља бил 
е ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне с 
end="Tekst">— Поручила ми је да ће доћи у Будим.{S} Већ је и дан и сахат заказан, па ћу је дове 
 тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стат 
, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Д 
уски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 свирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S 
ко не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Б 
"Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика иде Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је  
.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука м 
госте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, мисли се 
.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине. 
 сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} 
е воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе 
hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац.{S} То је 
з Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три годи 
 даље путују, из села у село, из вароши у варош, но сваки други дан морају се гдегод одмарати,  
ткуда? </p> <p rend="Tekst">— Из вароши У. </p> <p rend="Tekst">— Како вам је име? </p> <p rend 
рно су наследство поделили.{S} У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице.{S} 
ја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у  
а</hi> (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
рив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чам 
циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотера 
доцније посетити.{S} Позову их на ручак у један сат после подне; на то се обрекну. </p> <p rend 
адићу кости попуцале.{S} Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други 
допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једи 
p rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три недеље спреми  
едаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко вр 
 угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра о 
уће бежи?{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорав 
 још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд 
, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.{S} Је л’ у  
а је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом” 
лачекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпуст 
>рококо</hi> — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV  
и син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у  
Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калу 
е већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} С 
е да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су ови дошли, госп 
дрици.{S} Добро му стоји.{S} Баш је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. </p> <p rend="Teks 
t">— Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Cerіtto”, да ја таково што игр 
ке. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — р 
поје.{S} Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. </p> <p rend="Teks 
Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S} Рек 
о већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. </p> <p rend="Tekst">— Промислићу се. </p> <p  
прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме по 
?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу 
 да га више није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код  
rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. </p> <p ren 
а понталоне и капу.{S} Недељом и свецем у паради, капут од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „ 
, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} Пошље Пери коња, и 
="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p rend="Tekst">Стане код стола, а  
а нарав, ништа не говори, већ донесе им у собу сваке ђаконије. </p> <p rend="Tekst">Њих двојица 
коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. </p 
р Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам примљен.{S} Ево ме сад опет овд 
уди овај или онај, или живи овај с оним у непријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако 
ола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако в 
 затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
н није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећар 
е се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџ 
игу метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и д 
са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би м 
уло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави.{S} Овде се одмах закључи д 
ута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend= 
јуристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после по 
Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда 
и борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама </p> <p rend="Tekst"><hi r 
hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатариј 
 а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.{S} А 
} Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да вид 
оспође Соке.{S} Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у д 
у.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коњ 
ју капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi  
победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tekst"><hi  
 службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Tekst"><hi 
="italic">Ранг</hi> (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај </p> <p re 
Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? </p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у  
енидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штри 
е.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ван 
ича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он у овој околини? </p> <p rend="Tekst">— Бог зна куд он т 
hi> (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 rend="italic">ледингеш</hi> — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама </p> <p rend="Tekst">< 
 месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црк 
имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од свој 
д су се валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није лу 
а” било је тма.{S} Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.{S} И  
је, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.{S} Лако ће их познати. </p> <p rend="Tekst">О 
је лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње. 
лницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра.{S} Тргује и са сл 
 је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, —  
Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални вели 
време ручку.{S} Сви су ту.{S} Ручак као у једног богатог касапина.{S} Нема ту гарниране говеђин 
 rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора? </p> <p rend="Tekst">— 
 краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили, није л’ се могао у мор 
есту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend="Tekst">— Колико пута, па ми није  
та је после задњег писма, када се купао у мору. </p> <p rend="Tekst">Када је господар Софра про 
 одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо,  
и!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море,  
p rend="Tekst">Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Fenіce”, и то кроз „водену 
х.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово ј 
ла шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атл 
> <p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се 
405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и з 
 сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у 
у више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. </p> < 
Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа ј 
ечар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће и 
">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S}  
е подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем 
, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака з 
час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} Описани су како су били обучени, кад су п 
идите, Јуцо, и ја сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нис 
c">грчко мајоренство</hi> — пунолетство у 30-ој години </p> <p rend="Tekst">макао — врста хазар 
у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама </p> <p rend="Tekst">< 
е може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства.{S} Сваки сто, свака клупа  
авану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што 
 <p rend="Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Разговору к 
ћар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда није  
ог одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је  
е господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.{S} Мати је, додуше, надгледала, али 
д се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство, сви се разиђу 
Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „теја”, али правог,  
ко му иду послови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Креча 
е мењао са спахијом; особито кад би био у дућану и биртији господара Софре. </p> <p rend="Tekst 
 </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? < 
их!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође озн 
ве исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.{S} Сад да  
ал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> 
агнате видети, али онде се није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знат 
 Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти 
и.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им  
а тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није 
и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема за 
т црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци  
 љубав.{S} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} 
 купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама воза 
ло.{S} Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему 
оцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре по 
ад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.{S} Три дана не може да се разаб 
ог подрума, не треба да купују.{S} Тако у разговору наступи вече и вечера је ту.{S} Сви заседну 
ћ кући враћа. </p> <p rend="Tekst">Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде.{S 
му је дочекати га.{S} Отишао је, далеко у туђу земљу, богзна какво зло може га постићи; млад је 
ао: колико си у дућану потрошио, колико у механи, а новаца нема? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам  
о.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то к 
 — помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугач 
ају се и пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, п 
о у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.{S} Женске 
је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S}  
 тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, треба се спр 
} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три 
оре, могу још саме доћи, а то није ишло у његов рачун.{S} Писма је сакрио.{S} Када се вратио, п 
рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic">„Ахилова пета“)</hi> < 
 Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо  
офит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p 
трговати. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајдмо у Лајпциг, па да донесемо разна еспапа. </p> <p rend="T 
илостиви іllustrіssіme domіne, ми идемо у Кракову на вашар.{S} Ово је мој друг трговац. </p> <p 
/p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. </p>  
, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет засп 
ићем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђемо у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, госпо 
уга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.{S} Јеси л’ пове 
о то?{S} Дед реци и мени, па да станемо у компанију. </p> <p rend="Tekst">— Ту не треба компани 
о са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту не смет 
 rend="Tekst">— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. </p> <p re 
о и Јова, и то све паковано метнули смо у један платнарски сандук.{S} Је л’ код тебе тако? </p> 
обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му,  
 писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато 
 да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино 
два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф.{S} 
кагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. </p> <p rend="Tekst">Путници вечерају 
dentri</hi> (лат.) — срж ствари, главно у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пунш</h 
о „виста” и „тарока” то је све, наравно у отменијем друштву.{S} Свуд је био примљен, свуд су га 
S} Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.{S} Сад извади Полачек дуванкесу и пону 
S} Сам је крив; није знао ствар довољно у тајности држати.{S} Неко је ствар издао, али не може  
а, одлетела је птица.{S} Све је жалосно у кући господара Софре.{S} Тако се проводи жалосно. </p 
и’ са платном.{S} Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „ 
лагросо</hi> (итал.) — навелико (обично у трговини) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">алат 
Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="Glava">XVIII </p> <p rend= 
н, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.{S} Сада њен си 
>На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне 
 robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} 
се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запам 
 <p rend="Tekst">За осам дана све је то у реду. „Ауспрух”, и тај је у реду.{S} Приближава се че 
 <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst">— Јест, како сте  
а држи са госпођом Соком „совјет”, и то у парадној соби, и ту онда деца не смеју се врсти, знај 
, седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту По 
оваца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да на 
и добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p 
красима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају </p> <p rend="Tekst"><hi r 
оле, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да 
> <p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промрда г 
”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џеп 
не на лево, испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p r 
е, позваће нас на ручак, па ја и Кречар у трајдроту бићемо као трговци, а тебе ћу претставити к 
/p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштв 
ренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадн 
ekst">— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час п 
анг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико 
 што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је 
.{S} Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. </p> <p rend="Tekst">Донекл 
град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
им очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја ид 
 умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst"> 
о је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубав 
ко се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. < 
олико сати? </p> <p rend="Tekst">— Опет у седам. </p> <p rend="Tekst">— А могу и женске доћи? — 
па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити. </p> <p re 
рави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па  
линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Милане, у бокалу има јо 
 та дуго гледати, већ се окрене па опет у креденц. </p> <p rend="Tekst">Публика виче: „Браво Пе 
да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.{S} После вечере банда опе 
итон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се сва 
па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. 
тац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове познате поудавале.{S 
а, а кад га не би нашла, онда боље опет у гроб.{S} Она има код куће сваки дан комедију, па или  
папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p r 
а таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{ 
hi rend="italic">Сан Паоло</hi> — кварт у Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">самур 
ко, али га не може истерати; он је гост у биртији, као год ма ко други, па отац мора му се сам  
st">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера 
аро његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend=" 
Никола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и с 
об је близу. </p> <p rend="Tekst">— Већ у гроб волео би’ бити. </p> <p rend="Tekst">— Мани се ј 
 Софра је био од искона сиромах, па већ у детињству радом морао се борити за опстанак; Пера, бо 
е.{S} Страшно мучење.{S} То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло.{S 
<p rend="Tekst">Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Е 
и Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је  
срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршен 
 Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело с 
го и сат.{S} Свећеник девер, све је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће  
уку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. 
есма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље 
ај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Tekst">Шамика припове 
Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Ч 
ано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S}  
је главобољу.{S} Но ако опет буде бал у У., онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{ 
набдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди;  
е Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свр 
упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због к 
и да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да  
ник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.{S} Надају се да ће добро бити примљени. </p> <p 
чисто.{S} Један другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предостро 
 ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, Trevіso и, још тумарај 
> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. </p> <p rend=" 
ама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда  
ка за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толик 
="Tekst">И путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend="Tekst">Варош 
Trevіso и, још тумарајући којекуд, дођу у Млетке.{S} Ту морају наћи који ће их водити.{S} Наиђу 
ар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар.{S} И ту ће се одмарат 
дар Софра и Кречар тек дремају.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње тре 
и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће ту 
ћ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, прев 
, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан појас, па са 
се и оду. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. </p> <p rend="Tekst" 
у и ноћу. </p> <p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што дон 
rop_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред одморити, па онда  
<p rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се  
уте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S} Но већ на неколико дана пре тога господар  
S} Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, 
реноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ от 
, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи заповеди  
, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко која 
 премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри 
ећ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им 
томог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпљен, с 
ога господар Софра осећао је неку грижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али 
узмаринског крина, али ти Јуцу позивају у двоструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и јед 
ује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето масака!{S} Напред иде један оџачар са ме 
p> <p rend="Tekst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Креча 
t">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живот 
ду.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, наздравља се у име П 
а.{S} Па онда после вечере млађи играју у сали, у другој соби картају се, а господар Софра и Кр 
S} Дође пандурска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пер 
фра и Полачек старији иду да се картају у „екстра”-собу, онако на ситно.{S} Но није дуго трајал 
.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино  
 Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у 
аду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
сподар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па је 
повао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} 
осподар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. 
овек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове.{S} Његови пријатељи су и њени пријатељи 
kst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја  
ељи испитују, погађају се.{S} Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готов 
јој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали?  
Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамчи. </p> <p 
ка је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером иск 
ву уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином ш 
 нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и д 
 познанства.{S} Многи странци су к њему у госте долазили.{S} Његова кућа је била као гостионица 
Њено ћутање говори.{S} Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свир 
нита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело 
ести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе кој 
т даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову.{S} Баш је вашар започео.{S} Вашар — да му па 
еме, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће се опет један дан задржати.{S 
иво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, 
рац, ту седи богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико к 
>Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та биртија звал 
атраг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући.  
.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем т 
 а дивно изгледа.{S} Да јој даш буктињу у руку — надгробни геније.{S} Гледа на сат, броји трену 
биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год мисл 
а шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет лопова обесили. </p> <p rend="Tekst">— Д 
држава. </p> <p rend="Tekst">Девојке су у другој соби, соба до собе, и то врата мало отшкринута 
} Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту 
p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то 
подар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.{S} Полачек би иг 
ко могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пер 
">— Додуше, лопова свуд има; недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца  
од наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} Мој негд 
трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља. 
После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе 
 је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају.{S} Го 
дина за путнике рат plaisir.{S} На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује.{S} 
е твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. </p> <p rend="Tekst"> 
држао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од ал 
 краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </ 
амрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> 
фу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистр 
цер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски р 
увару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у свој својој  
ан не би био рђав, али требало је одмах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и  
S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у 
 Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. </p> <p rend="Tekst">Тај жалостан случај госп 
, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се д 
вабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у 
оли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету.{S} Странац буде добро примљен.{S} Већ се добр 
S} Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику.{S} Једва може да послови. </p> <p ren 
а с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да  
еш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра уми 
е школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од кр 
же подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој  
ија.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је  
гарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена ка 
 ће га курентирати.{S} Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разг 
право у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има  
 бога за ваше здравље.{S} Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.{S} Мло 
, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Tekst" 
а’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако п 
} Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?{S} Ја сам због тога опечаљен јако.{S} Могу те т 
 теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе 
/p> <p rend="Tekst">— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, сад смо готов 
 ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није ша 
ивим очима муштерије довлачи.{S} Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је вид 
 пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кречар нипошто.{S 
</p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредништво? </p> <p rend="Tekst">— Морам. </p> <p ren 
После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домиш 
 онда преко два Дунава приспеше у варош У. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
вирак са госпођом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за 
евалвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.{S} Господар Софроније 
an Marco</hi> — звоник цркве св. Марка (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кано 
hiavoni</hi> (итал.) — Словенска обала (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">риф< 
р који се справља у Парми и око Милана (у Италији) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">парод 
pan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Јан 
italic">вармеђа</hi> — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском)  
derobe (гардероба,</hi> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком посетиоци оставља 
/hi> (итал.) — време; <hi rend="italic">у музици:</hi> временска мера за одређивање апсолутне в 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трг 
ра — еспап додаје! </p> <p rend="Tekst">У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „ј 
ари лађарске коње! </p> <p rend="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају з 
Paulo Nr.{S} 5008. </p> <p rend="Tekst">У Венецији, 1 априла 18... </p> <p rend="Tekst">љубећи  
ди јуначке бркове. </p> <p rend="Tekst">У средини сале стоје играчи, те мере играчице.{S} Свако 
Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад н 
рите шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са 
 кочијаш већ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих 
мо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синк 
t">Разговору крај. </p> <p rend="Tekst">У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од 
м, па свугде тако. </p> <p rend="Tekst">У три сата држи се мунта у Периној авлији.{S} Ту су већ 
уста, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту пријатном, </p> <p rend="Tekst">тихој пустињи” 
="Tekst">Свећеник верозаконим разлозима убеди свог брата, и, да ствар осигура, под првим утиско 
скочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се вратити. 
> <p rend="Tekst">— Какву руку?! — рече убезекнута Соколовићка. </p> <p rend="Tekst">— Руку ваш 
е би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове муке</hi> — чезнути  
 </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и онако убијен.{S} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи. 
збавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере. 
кве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је убила туга, коју време није могло излечити.{S} По све в 
в шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">јурат аск 
 гледа на брата. </p> <p rend="Tekst">— Убили сте ме. — Стресе се и душу испусти. </p> <p rend= 
="Tekst">— Јест, како сте ви три лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још? </p> <p r 
 rend="Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим глас 
Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдесет година.{S} Леп  
је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме. 
а знају ко је три лопова једним наџаком убио.{S} А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду 
 понели су новаца, богзна није ли их ко убио.{S} Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша,  
едио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитај 
жемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. </p> <p rend="Tekst">— Ја сад нећу, зашто н 
е био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа  
ако и ја мислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави д 
љења. </p> <p rend="Tekst">— Та, лопов, убиће вас једаред! </p> <p rend="Tekst">— Већ сам и она 
це фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што 
st"><hi rend="italic">наџак</hi> — мала убојна секира </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">не 
је одбио, који нису знали обитељ његову уважити.{S} Тако, било је који су му у кућу долазили, п 
{S} Па онда да нас још Полачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послов 
, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p 
t">Била је званична посета, отац га сам уведе у собу код Лујзе, после тога задржава га на ручак 
сте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Со 
а лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљи 
важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например п 
ада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро.{S} П 
замоли од ње мало косе, да кад је види, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{ 
 <p rend="Tekst">Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и 
тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит.  
 да је вредан.{S} Но има једну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби проф 
ј брзе помоћи излечи се, али не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало оп 
 уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у 
е, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика 
 постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли  
а засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend 
 шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst">Ота 
 пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње.  
е лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па се дуго  
тан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за не 
мах у почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што, опет 
 округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на ир 
 јуче имао добра пазара?{S} Та код тебе увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам 
ана девојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећ 
 по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред његовим очима, па вели: и он је у детињству и 
а или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећа 
ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов п 
ажније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће о 
на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од 
се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Frauenlob.{S} И к 
 „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава нагодба него дебео проце 
 <p rend="Tekst">— Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега. </p> <p rend="T 
дан изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.{S} На пољу обилаз 
 ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незгоде. </p> <p rend="Tekst">Сирота 
е људе с врата скинули.{S} Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање прот 
ан, бићу и ја.{S} Ти си доброг срца био увек, и сада си, па ваља ће ти бог срећу дати.{S} Бар т 
рдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi rend="italic">Сизифов посао</hi> — узалудан п 
 гроба. </p> <p rend="Tekst">— Били смо увек верни другови. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p 
 Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог 
да изведе свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција 
end="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо 
лачековој кући такође невесело.{S} Отац увек озбиљан, девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, уз 
ли како ће код оца?{S} Код куће га отац увек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још дв 
ена слаба у здрављу, све вене, док није увела.{S} Катица се суши, види да неће дуго, а у кући,  
л Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа 
ицама дођу на бал.{S} Овде већ све игра увелико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајс 
вним стварима разговарају.{S} У сали се увелико игра, све сам „лендлер”. </p> <p rend="Tekst">Д 
да се отац неће ни вратити.{S} Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега.{S} Истина 
nd="Drop_slovo_Char">С</hi>ви се за пут увелико приправљају.{S} Састају се, договарају се. </p> 
, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и дође к 
а лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо.{S} И опет се сама обу 
вају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на 
као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.{S} Сад  
отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </p> <p rend="Te 
kst">— Шта ћемо? </p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend=" 
от! </p> <p rend="Tekst">— О том можете уверени бити. </p> <p rend="Tekst">Сад настави.{S} Лице 
st">— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизвол 
е, већ им је дуго време.{S} Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета шт 
ени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, 
рта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао. </ 
">Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи суз 
>Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. </p> <p rend="Teks 
 Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђ 
ција</hi> (лат. іntroductio) — увођење, увод; предговор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
>интродукција</hi> (лат. іntroductio) — увођење, увод; предговор </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
аљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољст 
} За таквог „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде у Ђур.{ 
>белајдигунг</hi> (нем. Belleіdіgung) — увреда, вређање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
чети док каснарица не дође; иначе, биће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго чекати.{S}  
у ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив пре 
т. </p> <p rend="Tekst">— За мене је то увреда.{S} Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вар 
. </p> <p rend="Tekst">— Нисмо се никад увредили. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend= 
ком не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана дођу 
ic">кренковати</hi> — секирати се, бити увређен </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">кренфне< 
дине премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први 
"Tekst"><hi rend="italic">говети</hi> — угађати, допадати се </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
„Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са  
 (фр. galant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
</hi> (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ге 
о сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућ 
 Ту је и Нестор Профит, са госпођом.{S} Угледна госпођа, и добра играчица.{S} Он ће најпре са с 
не, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела уда 
ов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва </p> <p rend="Tekst" 
 — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tek 
{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све могу видети, а не могу им до 
жао.{S} Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алаб 
rend="Tekst">Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.{ 
ана.{S} Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „на 
тим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош ф 
негда јако имућан.{S} Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпи 
се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде с 
t">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна у 
<p rend="Tekst">Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала 
је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињск 
, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од дет 
 ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. </p> <p rend="Tekst">— Н 
утра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилиц 
уго је наша ствар. </p> <p rend="Tekst">Уговор је готов. </p> <p rend="Tekst">— Видите, Јуцо, и 
а ће ми бити смрт. </p> <p rend="Tekst">Уговор је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика ид 
гвожђе, треба га ковати.{S} Та се ствар уговори, а сутра прстен.{S} Даривао сам је са двадесет  
 на бал.{S} Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. </p> <p rend="T 
ђа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. </p> <p re 
 из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} По 
{S} Армицијаш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чар 
уо. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не поз 
 путу, таква ћуталица.{S} Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио. </p> <p rend=" 
био проводаџија.{S} Не траје по године, уда се и Матилдина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро  
ве око девојака, а девојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамик 
 задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али ваљаног момка, тргов 
био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за ду 
"Tekst">— Руку ваше Јуце, да се за мене уда. </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа укочено Шам 
нде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута 
јој прва младост.{S} Избира, неће да се уда.{S} А Пера је беда; дао му отац једну кућу и нешто  
ојка, већ јој прелази време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце 
 још могла краљеве опсенути, неће да се уда.{S} Она је изгорели вулкан, није већ живо, зелено,  
После две недеље сватови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend="Te 
 доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па усрећите је. </p> <p ren 
е, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у Соколовића кући нема више никог за уд 
о би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозако 
 валови родили, није л’ се могао у мору удавити? </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није луд да се 
ти то и Паулини, и она је задовољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанств 
код вас свака ће женска лепо живети.{S} Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је ос 
ада; то се не да закрпити.{S} Дакле, од удадбе нема ништа. </p> <p rend="Tekst">Јуца, додуше, н 
 девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова реч благословил 
 фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат оде Јуци у собу и јави јој да они на ту 
ећ у Соколовића кући нема више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакида 
оде Јуци у собу и јави јој да они на ту удадбу не пристају.{S} Бадава сва његова слаткоречивост 
ари, које су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је 
. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да с 
нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема </p> <p rend="Tekst">штуцер (нем. Stutzer 
м у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”.{S} Одговори ми: „Нека, ако 
етио да одлази у куће где су девојке на удају, држи да је време да га ослови.{S} Првом приликом 
идашњи.{S} Две су још девојке у кући на удају. </p> <p rend="Tekst">Старија, Паулина, од двадес 
а другог побринути.{S} Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зе 
 Где он дође у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p rend=" 
евојке око њега.{S} Уда се и Мимика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџ 
ekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Teks 
зихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прва младост.{S} Избира, неће да се 
спомену држати.{S} Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено  
ам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала.{S} Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело  
пођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео  
у Кошицу, а градоначелникова кћи већ се удала.{S} Бавио се ту две недеље, па се врати.{S} Сад п 
="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су се удале. </p> <p rend="Tekst">— И моја је душа здрава; ви 
која ће их послужити.{S} Покрај наклона удали се. </p> <p rend="Tekst">Сад се све спрема; мушка 
војим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не 
дма’ ћу доћи, идем по новце.{S} Онда се удали. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра оде у парадн 
љен. </p> <p rend="Tekst">— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">— Би’. </p> <p 
 већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p rend="Tekst">— Доћи ћу, — излазећи ре 
па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику  
ст.{S} Поливају је водом.{S} Отац мирно удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и он 
се, па онда Катица се извини да се мора удалити, а зазвони за служавку, која ће их послужити.{S 
тица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. </p> <p rend="Tekst">Сад отац осло 
ајућом руком потпише име.{S} Господа се удаље.{S} Господар Софра зове свећеника. </p> <p rend=" 
вој посао! </p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није  
тици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар Софра пуни први пут  
 на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг м 
 оног ког јој је срце желело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожит 
 допратила. </p> <p rend="Tekst">Велики удар за Софронија Кирића.{S} Покојна Катица, додуше, ни 
Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како откуцне, а неко капију отвара.  
узе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је  
га се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује,  
ти.{S} Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лев 
овина.{S} За таквог „галантома” страшан ударац, увреда.{S} Одмах окрене Кошици леђа.{S} Сад оде 
арца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, п 
а оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разб 
 ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља 
д учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него с 
ар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у ал 
аншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врата и Полачек са госп 
>Кад су главно покуповали, онда су опет ударили на друге ствари.{S} Од профита за „ауспрух” куп 
 тако је бар на билети заказано.{S} Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шам 
тај јак састав погуравио се под великим ударима.{S} И сад га још једе невоља.{S} Два сина, две  
к пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господар 
o_Char">К</hi>ад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.{S} Ту 
ије више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио!{S} Већ је далеко преко седамдес 
 промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаре 
казао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. </p> <p rend="Tekst">—  
ила, кад га праведан грех очни гони.{S} Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника,  
ина кћи. </p> <p rend="Tekst">Све добро удате, на препоруку Шамикину. </p> <p rend="Glava">XXV  
о деце, па још три девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера не 
 </p> <p rend="Tekst">И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{ 
} Како би се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девој 
ица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Татијан 
 Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.{S}  
осподар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „со 
доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S} Но Катица је од неког времена слаба у здрављу 
ем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо.{S} Са Пером не могу изићи на крај. 
ју децу.{S} А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста,  
, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар врачар, свакој је 
ислите, тако болесна девојка не може се удати. </p> <p rend="Tekst">— Да то Јуци кажем, мислила 
ва; више је душа нег’ тело.{S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst" 
t">— Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S 
 девојке.{S} Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а 
} Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без п 
дусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
st"><hi rend="italic">курмахерај</hi> — удварање, забављање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
lic">Frauenlob (фрауенлоб,</hi> нем.) — удварач, ласкавац </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп спомени 
 расте, али већ мати побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S}  
 </p> <p rend="Tekst">Ствар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље изв 
отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe  
ош венац меће на главу и пред огледалом удешава.{S} Када је већ и венац наместила, стоји још пр 
anipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">маншес 
 и тежаци недељом играју; сад је за бал удешена.{S} Мала сала.{S} Патос лепо орибан, дувар окре 
 панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, са 
 stark pocht meіn Herz”.{S} Довео је у „удивленије” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза н 
те нема.{S} Писао је двапут, једаред из Удине, други пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шт 
ијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Coneglіano, па онда у Веlluno, T 
ћи, тек једва крај с крајем.{S} Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари 
до смејања, али морао сам; и Полачек је удовац, па и он се морао смејати. </p> <p rend="Tekst"> 
а матере није имала господар Полачек је удовац. </p> <p rend="Tekst">Сад отац и син препоруче с 
ekst">— Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате.{S} Да се много не разговарамо 
 као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је  
ти за мене на силу пошла?{S} Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, т 
Не иде му у рачун.{S} Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим.{S} Не допа 
ођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртв 
у се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао  
ујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} П 
— старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од гл 
Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку.{S} До 
једи а кућа, и та мала.{S} Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је пра 
ција</hi> (лат. confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држава </p> <p rend="Tekst"><hi r 
је код куће.{S} Само госпођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим о 
о у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа је сама. </p> <p rend="Tekst">— Добар д 
 је сам у соби стари Полачек.{S} Куцне, уђе. </p> <p rend="Tekst">— О, драго ми је, господине ф 
уша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре нег 
 јурити.{S} Пера мери коња; леп коњ.{S} Уђе у биртију, мери бећара, пита га је ли коњ на продај 
чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачекову кућу. </p> <p rend="Tekst">Кућа простр 
{S} Из очију им добро не гледа.{S} Пера уђе са коњушарима.{S} Баци преки поглед на оца, глади в 
</p> <p rend="Tekst">Сад господар Софра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кред 
рећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигериц 
t">Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике  
, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} Разгледају где би било најбоље.{S} Мо 
фру и Кречара. </p> <p rend="Tekst">Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо  
место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар Софра већ стоји у св 
шталу. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо.{S} Пренеразио се.{S}  
<p rend="Tekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј 
ро провести. </p> <p rend="Tekst">На то уђе госпођа Матилда, поздрави се; и њој то исто говори. 
S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа М 
де Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} Већ је после ручка. </p> <p rend="Teks 
јане Угљешине.{S} Било је осам сати.{S} Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.{S 
ом Кирићем посла“. </p> <p rend="Tekst">Уђемо у собу. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ то ваша кћи, 
S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирта 
нице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још не игра.{S} Полачек млађи запов 
лови, да не остану у соби одмах, већ да уђу у биртију, да виде те људе који су онде, јер ретко  
рзо седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају с 
шио, премда је био предострожан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће к 
је већ у реду. </p> <p rend="Tekst">Кад уђу у собу, али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамч 
 био код куће.{S} Слуга их пријави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst 
, питомог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђу у канапу.{S} Ту је један стари билијар, већ искрпље 
руги у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ 
кратак „inexpressible“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на 
џија, па познаје муштерије.{S} У певању ужасна дисхармонија.{S} Лопови мисле да се друштво изоп 
ш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на сав 
е.{S} Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.{S} Па онда Пера сасвим се 
ном.{S} Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> < 
соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нис 
цијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
а озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду г 
 даме о њему лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о жен 
је остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије до смрти, а после њене смрти нека се деца на 
енит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p> <p rend="Tekst">Сутра је бал, тре 
амики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму: „Wіe stark pocht meіn Herz”. 
ила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њ 
— капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узаб 
он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. 
} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} П 
 оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му вр 
ре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила.{S} Т 
радити.{S} Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас а 
> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? </p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу 
ад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? </p> <p rend="Tekst">—  
 Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">— Не 
једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда 
ли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. </p> <p rend="Tekst">— Стрпимо с 
 <hi rend="italic">Сизифов посао</hi> — узалудан посао </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">с 
"italic">гондола</hi> (итал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживањ 
!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend="Tek 
о повисоког.{S} Прав као трска.{S} Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике,  
мном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; <hi re 
у: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа 
о, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.{S} После уко 
и онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет го 
ан</hi> (лат. maіestas) — величанствен, узвишен, краљевски </p> <p rend="Tekst"><hi rend="itali 
горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кречар не м 
 не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. </p> <p rend="Tekst">Млади Полачек није 
и очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S} Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећ 
Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. </p> <p rend="Tekst">— Е, свако себи вуче.{S}  
ок је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дођ 
бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине 
е.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да за 
p> <p rend="Tekst">На то господар Софра уздахну. </p> <p rend="Tekst">— Нису ни онда сви носили 
 запаљене, канда јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја с 
nd="Tekst">— И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Софро, ми  
Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. </p 
познао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит ни 
е пазе. </p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, ј 
јзе.{S} Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покр 
а Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по пр 
учен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.{S} Он одлази у ту биртију  
е, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча п 
 лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst 
 почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан 
Kirić, да је Лујза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је поз 
nd="Tekst">— Не.{S} Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите 
 Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била 
ца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципе 
е он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо  
{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде з 
и да је време опет женидбу започети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну,  
ити, а још сваки момак има по наџак.{S} Узео је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити. 
и без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје даро 
ка оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак 
раје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него 
оловић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина.{S} 
 ваљаних.{S} И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала 
ви, па си ти дошао као удовац, па си је узео. </p> <p rend="Tekst">— Па то је све, друго ништ’  
ође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, пит 
 је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зета неће добити.{S} Пелагија, она лепа 
italic">ангажирати</hi> (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, 
сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на 
. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу ја тебе узети у регулу.{S} Ако не будеш друкчији, ја ћу те отер 
е, сервира даме, свакој обриче да ће је узети, и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мор 
као је градоначелниковој кћери да ће је узети.{S} Отац му дâ новаца и отпутује.{S} Кад у Кошицу 
е дође боља партија од мене, онда ћу је узети.{S} Будите с тим задовољни.{S} Даље ићи не могу,  
"Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та не видите 
кчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу.{S} Сад се торњај и гледај твој  
ектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, п 
дине пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног  
аће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend="Tekst">За осам дан 
да му се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tek 
, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити. </p> <p 
.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре, једно на др 
 тога неће бити ништа.{S} Како бисте ви узимали мртву девојку?{S} Ви сте добар господин, ја вас 
, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се господ 
столу је ноћу.{S} Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.{S} То нико не види, нити он же 
ахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који залогај, па опет пије.{S} После тога опет про 
а договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини кр 
 девојка плаче.{S} Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех б 
 </p> <p rend="Tekst">Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.{S} Сад уђе у биртију.{S} 
ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у ва 
Tekst">— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговор 
 да га ожени.{S} Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. </p> <p rend="Teks 
о.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилд 
ди.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Мат 
 помагајте! </p> <p rend="Tekst">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донде је Пе 
е парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.{S} На то  
t">— Добро је. </p> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, г 
 молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад  
 и кад то каже, сам се смеши; и, ако не узме, мора се удати. </p> <p rend="Tekst">Као добар вра 
 <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p re 
="Tekst">Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није б 
{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гро 
покаже грофу. </p> <p rend="Tekst">Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као кр 
о се гошће на столицама стáне, он одмах узме Лујзу, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамик 
 у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не  
осим фрајла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти је  
са очиним рачуном. </p> <p rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти  
е Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Јуцу. </p> <p rend="Tekst">— А не видите да је Ју 
?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и по 
ните се. </p> <p rend="Tekst">— Кога да узмем? </p> <p rend="Tekst">— Бирајте која вам се допад 
ekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био противан, ал’  
S} Дакле, сам себи сам се зарекао да не узмем која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу  
st">— Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, сам 
t">— Шта ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p rend="Tekst">— Јест, да узмем Јуцу 
лови. </p> <p rend="Tekst">— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог т 
даред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допада. </p> <p rend="Tekst">— 
а до смрти. </p> <p rend="Tekst">— А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружј 
p> <p rend="Tekst">— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамик 
љен од девојака. </p> <p rend="Tekst">— Узмите мене, мене, узмите мене, — све кликћу. </p> <p r 
а, и да му казати да му врати новац кад узмогне.{S} Али ипак Пера остаје при своме плану; проле 
је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, 
ка, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори 
ра у осамнаестој години танког, високог узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обр 
доиста гавалер међу јуристима.{S} Лепог узраста и лица, понашање без сваке замерке.{S} Где се п 
р. gomme élastique) — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава  
">Kabіnettsstück</hi> (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као л 
rend="italic">causa litis</hi> (лат.) — узрок парнице </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">ка 
ао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.{S} А да, дошао сам зато та 
чником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. </p> <p ren 
">— Сад ћу те оставити, јер видим да си узрујана; после ћемо се о томе разговарати. </p> <p ren 
ако је добар, да се пургери не сете.{S} Узрујани пургери то не примећују. — Видите, тако ја и с 
образан неваспитан </p> <p rend="Tekst">узус — обичај, искуство </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
олитичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века) </p> <p rend="Teks 
же му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачеко 
певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту је сад „Јешче Пољска н 
 вратити. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Со 
ла. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.{S} Пред огледа 
 је већ у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је ран 
а је већ заказано. </p> <p rend="Tekst">Ујутру исплате бирташа и отпутују. </p> <p rend="Glava" 
 Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, 
год ма ко други, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда 
рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда ок 
 била је преча. </p> <p rend="Tekst">Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је 
 помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пр 
није било једног ока без сузе.{S} После укопа почастио је младиће на даћи.{S} Он је сам за себе 
е стрвине. </p> <p rend="Tekst">Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне  
ла да га у платнарском дугачком сандуку укопају.{S} Проклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шт 
} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере.{S} Захвал 
ика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и искрено су је оплакали.{S} Велика промена у к 
 је на вешала.{S} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, јо 
крено жали за Јуцом.{S} То је већ и при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу о 
аж</hi> (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бол 
да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим.{S} Но где ј 
 учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.{S} Д 
лостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се.{S} Пала је у несв 
 </p> <p rend="Tekst">Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend="Teks 
је пред ноћ.{S} Сви плачу.{S} Она гледа укочено на брата.{S} Брат приђе к њој, почне јој марамо 
<p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је то девока која 
дашњој пољској држави, данас у северној Украјини </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Замоск, 
ла да је он тако неодважан, она би њега украла.{S} Госпођа Матилда исто потврђује и каже му бољ 
st">— Тај коњ је мој и недавно су ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам  
ми га украли, богзна од кога си опет ти украо.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пу 
ај ће на вешала доћи!{S} Па је л’ много украо? </p> <p rend="Tekst">— Тако једно двадесет форин 
ic">белензуке</hi> — наруквице, гривна, украс </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">билдунг</h 
nd="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом </p> <p rend="Te 
><hi rend="italic">адиђар</hi> — накит, украс, драгуљ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ад 
е Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарст 
ати</hi> (фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим </p> <p rend="Tekst" 
м. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом </p> <p rend="Tekst">шпенцер — врст 
italic">филигран</hi> (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребр 
ом приповедати од почетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцка 
а.{S} Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала 
</hi> (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: к 
"Tekst"><hi rend="italic">шабрак</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> <p rend="Teks 
или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала трибина, на коју се  
и дућана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} 
"italic">гешмак</hi> (нем. Geschmack) — укус </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">говети</hi> 
c">пармезан</hi> (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Ми 
укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Kabіnettsstüc 
И то је одмах знао приметити је ли која укусно обучена или не.{S} И кад би која укусно била обу 
да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула,  
кла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, 
S} Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да 
> <p rend="Tekst">шмајхловати — ласкати улагивати се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en 
="Tekst">У биртији прави лопови.{S} Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. </p> <p rend="Tekst 
end="Tekst">Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске сил 
во празна.{S} Кад али кроз велика врата улази делија, јашући на магарцу.{S} Већ је насред сале. 
ic">билета</hi> (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Улан</hi> (пољ. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, к 
је ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фај 
фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
alic">импоновати</hi> (лат. іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак </p> <p rend 
м пешевима и припијен уз тело, капут за улицу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гешмак</hi 
 И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Te 
ко својих варошанака.{S} И већ једну би уловио, или би она њега уловила, да се није опет што до 
 магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њем 
шти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајл 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав пу 
onvenіentіa) — пристојност, пријатност, уљудност </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">контраб 
 rend="Tekst">— Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се. </p> <p rend="Tekst 
кове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати.{S} Отка 
оводи време, а женидба не пада му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави 
ој забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} 
кете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му ј 
r">Г</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је с 
 пити, и то са лађарима, ној и то добро умеју. </p> <p rend="Tekst">Лађари воле Перу, већма нег 
јзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамч 
ишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на с 
st">— Ту не треба компаније; само треба умети.{S} То још није нико пробао, али ја ћу први. </p> 
italic">кинстлер</hi> (нем. Künstler) — уметник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">clіquot< 
nd="italic">контрафа</hi> — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика </p> <p rend="Te 
</hi> (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица </p> <p 
човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство </p> <p rend="Tekst"><hi 
маћина вређа.{S} Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати,  
жи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра умилно се смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш 
и преко главе, ртењаче и репа.{S} Мачак умиљава се, али све и отшкринутим вратима домиче, и „ци 
би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.{S} У соби је био један бео 
">А Катици се Лујза допадне, то невино, умиљато лице.{S} Седну и неко време занимају се, па онд 
сма.{S} Каже да јесте.{S} Они су сасвим умирени.{S} Одавде се опет даље крену и, срећно путујућ 
г жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки 
; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, надесно, па дођу у 
 целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бирташ врати се радостан и јави, а господа 
т јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам био јако, ал сад ћу. </p> <p rend="Tekst">—  
етврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Богзна откуд га већ јури.{S} Опколе га. </p> 
мо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. </p> <p rend="Tekst">Лег 
упи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у св 
им колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не може, па почне са армиција 
{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Катица неће се никад удати.{S}  
ô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропа 
каже. </p> <p rend="Tekst">— Па тако да умре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо? </p> <p  
и му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и 
, да буде од њега „слеме” куће, да, кад умре, његов Пера води стару његову кућу.{S} План не би  
матика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.{S} Девој 
 Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре”.{S} Не сме га оставити, а ни кола са платном сама 
ијатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p 
пођа Сока једног дана јако се разболи и умре.{S} Никакве лекарије нису јој помогле.{S} Њу је уб 
јла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуца не може никако да оздрави.{S} Мати удовиц 
 њиме никуда не може док не преболи или умре.{S} Оставити тако болесног, то господар Софра неће 
чник је проси, отац затеже.{S} Заручник умре. </p> <p rend="Tekst">Катица, као негда Isaure Cle 
оји после наскоро од жалости за Софијом умре.{S} Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта 
 Али тај дућан неће више носити, кад он умре, име Кирићево?{S} То му је жао, али није на ино, а 
ужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дел 
кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је највећма жао  
{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати.{S} Овак 
акше дисати. </p> <p rend="Tekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst 
 идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо. </ 
 ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p r 
Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему је крај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми ж 
и хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend="Tekst">— Па вера ту  
 човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута </p> <p re 
јза ту ствар тако к срцу узела, да може умрети.{S} Да је видите, не бисте је познали.{S} Старца 
а даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіtung”, „Damenzeі 
и смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити.{S} Видиш, имамо петоро 
ити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па већ и твој Пера скоро 
зело мој живот.{S} Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога уср 
">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, 
рај. </p> <p rend="Tekst">— Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти. </p> <p rend="Tekst">— 
ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Па једаред морамо умрети.{S} Он је доживео лепу старост, седамдесет и оса 
</p> <p rend="Tekst">— Знам, и скоро ћу умрети. </p> <p rend="Tekst">— Па каква је то удаја? </ 
а лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.{S} Катица се још није удала, а прешла јој прв 
и имала јектику, па је после пет година умрла без деце.{S} Бог да јој душу прости, поштено сам  
а се која удала, па је после три месеца умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ су здраве биле кад су 
ети то дивно створење.{S} Сирота Катица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који ј 
је из те тамнице избавила.{S} Катица је умрла.{S} Туга је убила.{S} Укопали су је, по њеној жељ 
а они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопа 
="Tekst">— Који дан биће година како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати,  
вако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. </p> <p rend=" 
— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се оженили.{S} Само гледај да добијеш такв 
S} Ја ћу се удати за њега, ма трећи дан умрла. </p> <p rend="Tekst">— Та је л’ могуће? </p> <p  
признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. </p> <p rend="Tekst">— Ја се жртвујем за њу. </p 
у па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst" 
ма’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. </p> <p rend="Tekst">— Не знаш ништа, ја ћу припо 
е и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend= 
ења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} К 
веторица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике па и њих на испит.{S} Лопови с 
а. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му писмо 
ед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов </p> <p rend="Teks 
Руса и одведен у заробљеништво где је и умро </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">крајзлер</h 
kst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него ш 
 јако секирају, не један је од тога већ умро. </p> <p rend="Tekst">— Па не мора баш бити ни кал 
време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних! </p> <p ren 
рже да је сад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> < 
или, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет,  
јим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће бити ђе 
 је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је по 
евојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер от 
 rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад свр 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">унгебилден</hi> (нем. ungebіldіg) — необразован, прост  
ла као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома  
боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да армициј 
аја. </p> <p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и по 
 </p> <p rend="Tekst">Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} 
 од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру це 
српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </h 
ара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и испла 
једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још поткрепљу 
га иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га господару Софри. </p> <p rend="Te 
 код својих дама све то у ред стави, па унутра, да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све 
а да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, само је господар Софра са собом наџак понео.{S} 
срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него шт 
во је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матил 
сподин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој син. </p> <p rend="Tekst">Уђе уну 
врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.{S} Отисну ли се 
, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиши, ножеви, ћебета, дугмета, дромбуљ 
собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грô 
<p rend="Tekst">Већ је време ручку; иду унутра.{S} Ту опет весело поручају.{S} Сваки своје прим 
седну на саонице, па на бал.{S} Кад уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, к 
<p rend="Tekst">Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Госпо 
ад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, доша 
испод срца, баш где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p rend="Tekst"> 
п.{S} Његове несуђенице, њихове кћери и унуци пратили су га. </p> <p rend="Tekst">Његове питоми 
 се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падне му напамет: с муком стечено њ 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">унфершемт</hi> (нем. unverschemt) — безобразан неваспит 
 чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. </p 
и Матилди, и то исти дан.{S} То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.{S} Међутим ће се о том 
S} Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам.{S} Како ћу се у Та 
 </p> <p rend="Tekst">— И то је у реду, упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Друго баш ништ’,  
поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У магистрату су би 
о смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Какав стра’ — кад 
и, а Пера стоји.{S} Жут, неиспаван, очи упале. </p> <p rend="Tekst">— Лепо си газдовао: колико  
<p rend="Tekst">— Можеш Бунипарти свећу упалити. </p> <p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ цару А 
е, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а д 
 њих бајати.{S} Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега.{S} Али увек се нађу какве незго 
женскима, после подне међу женскима.{S} Упио је некако женску нарав.{S} Научио је од женских шт 
858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста 
von Kirić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грох 
им гласом. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за госп 
собито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „ре 
но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и 
, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="T 
фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; <hi rend="ital 
дићи процес, па ће се и његов отац у то уплести.{S} Нешто друго предомисли.{S} Писаће јој писмо 
 радо би ишао.{S} После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани. 
илика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Но све је бадава. 
цем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра.{S} Не једаред је уздахнуо и пом 
нац буде добро примљен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам год 
Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што 
 ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „ 
о ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме календар и гледа где  
 фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то  
 је Кречарев пиштољ, јер зна да га неће употребити.{S} Сад се закључају. </p> <p rend="Tekst">Л 
аква већа строгост према њему у почетку употребљавана.{S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у  
морао бити све и сва.{S} Господар Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механ 
енидба из конвенијенције, нужно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га,  
зити.{S} Свуд га драговољно примају.{S} Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је оп 
ма’ ствар прекине.{S} Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ 
ности, обнављање; овде: и избор градске управе </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рива</hi> 
 контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.{S 
е за то осветити.{S} Из Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p r 
доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у  
орио.{S} Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Св 
ише противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што б 
сати</hi> (лат. manipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
здовство велико, а нема ко ће као досад управљати, нема Софри саветника, искреног пријатеља.{S} 
</hi>оспођа Сока сама води кућу.{S} Уме управљати, али за дућан много не мари.{S} Пера је сад у 
ко ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљати.{S} Последњих три дана једнако се пеку у све  
анцшул”, ту је он.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, н 
ранжер</hi> (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, приређивач </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
talic">ишпан</hi> (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) </p> <p rend="Te 
inexpressible“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама  
код Јуце? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. </p> <p rend="Te 
 Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. </p> <p rend="Tekst">Сад падне на ум 
очне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.{S} Сви с 
е чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал.{S} Уђу у салу.{S} Нико још  
ког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац.{S} Гроф је баш био код куће.{ 
мика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра 
Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То је још горе. 
овору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође Соколовићке.{S} Лупне, уђе.{S} Го 
једно за другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за  
одар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију.{S} Дођу у канцаларију.{S} Армициј 
="Tekst">Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где ма 
едно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине.{S} Било је осам сати.{ 
 другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан.{S} Први је већ у дућану, па већ једе из 
.{S} Кад већ ништа није имао, предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газда 
 чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. </p> <p rend="Tekst">— Чинит 
 срећан. </p> <p rend="Tekst">Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.{S} Гроф проба „ауспрух” 
бамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. </p> <p rend="Tekst">— И то 
оња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прв 
чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у његове лепе саонице, па иду у „визиту” код  
све је облећу.{S} Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар 
<p rend="Tekst">Међутим, Пера се сасвим упропастио.{S} Нема више ниједног коња, ниједне гуске,  
kst">Празником великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао,  
ђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.{S} Путују лагано, и дођу у Кошицу.{S}  
е са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли, госпо 
 rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p> <p rend="Tekst">— Кад је 
на</hi> (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва </p 
st">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај.{S} Пера  
 rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није више.{S 
ошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, 
подара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си о 
 кад је почео!{S} Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљд 
опио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити, каваном управљ 
и бесприметно остави педесет дуката.{S} Уредник ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{ 
 ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после поразговарају како  
у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”. 
, ви знате стихове правити? — запита га уредник. </p> <p rend="Tekst">— Нешто мало. </p> <p ren 
адостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуд 
S} Понесите те стихове тамо па покажите уреднику; рад би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што 
е Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика 
де састати.{S} Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику.{S} Уредник се смеши, 
ристи.{S} После ручка оде са јуристом у уредништво.{S} Уредник га лепо дочека.{S} Ту после пора 
p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредништво? </p> <p rend="Tekst">— Морам. </p> <p rend= 
отворца”, он ће га јако наградити.{S} У уредништву пише један јуриста. </p> <p rend="Tekst">— А 
а мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе плаћао.{S} Е, друга су онда била времен 
стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе.{S} Јело се доносило из гостионе.{S} Од ку 
: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. </p> <p rend="Tekst"> 
"italic">аранжер</hi> (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, приређивач </p> <p rend="Tekst"><hi 
nd="Tekst">Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну  
трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склоп 
га нека путује.{S} Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно  
фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити мл 
ије чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S}  
здрава, каже му зашто је дошао и билете уручи.{S} Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, шт 
 у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник </p> <p rend="T 
 ниједног пилета.{S} Сад тек види да је усамљен.{S} Нема више оца, нема матере.{S} Извор је већ 
оде. </p> <p rend="Tekst">Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, 
омити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера нико.{S} Забележио све станице к 
еро!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду  
р Софра угушава бóљу, срце му се стеже, усиљава се да му не позна бóље. </p> <p rend="Tekst">Го 
 алто — ужасан дискант.{S} Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надм 
 прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења </p> <p rend="Tekst"><hi  
 к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па каква је  
p rend="Tekst">— Јесам, да Лујза к мени ускочи. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ак 
 rend="Tekst">— Додуше, може се и после Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге прођу, одма 
">ружичало</hi> — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бус 
, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши 
kst"><hi rend="italic">кондиција</hi> — услов, погодба, подучавање </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ekst">Али само тако, под горе наведеним условима моја кућа вам је отворена. </p> <p rend="Tekst 
 стоји да ми је само под горе поменутим условима „кућа отворена”.{S} То ће рећи, ако нећеш да б 
цу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључ 
нтан</hi> (фр. galant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
ал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">га 
антом</hi> (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p rend="Tek 
hi> (фр. galantèrie) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање </p> 
, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота.{S} Данас је код једног, 
 три алта.{S} Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не  
а брзо свршена ствар или лако постигнут успех </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">виват</hi> 
тра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соколови 
 Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.{S} Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу 
сео.{S} Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код  
 медаљону Јуцину косу.{S} Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу.{S 
ују.{S} Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Fra 
stauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргн 
p rend="Tekst">— Ал’ овде ближе гдегод, успут јеси л’ гледô? </p> <p rend="Tekst">— Уморан сам  
сам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је с 
корист.{S} Узме календар и гледа где су успут вашари.{S} Дођу у варошицу Р., и ту је баш вашар. 
ди, увек му буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју  
нда зна да већ није њима повољно.{S} Но усред такових планова нешто велико се догоди.{S} Госпођ 
 И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све.{S} И у друштву пред њи 
а срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па усрећите је. </p> <p rend="Tekst">— Примате мој план. < 
ла сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза. </p> <p rend 
— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас место лаћман 
 лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек  
">— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се.{S} Очи лепе, као ж 
е армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p>  
е већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p rend="Tekst">„У мјесту пријат 
{S} Ох, какав је то поглед!{S} Лепа још уста смеше се, а очи запаљене, канда јој душу горе.{S}  
двести.{S} Јуца је рано легла и рано је устала. </p> <p rend="Tekst">Већ у три сата ујутру проб 
е пред оца па моли.{S} Отац јој каже да устане.{S} Опрашта јој, али сутра одмах мора родбини на 
раја вечере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend 
оспођа.{S} Лупне, уђе.{S} Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. </p> <p rend="Te 
p> <p rend="Tekst">Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господ 
 другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> 
еч. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра устане. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери га, гледа му  
 прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. </p> <p rend= 
ват мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tekst">— А да лепа велика мачка.{ 
 још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво 
), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по  
ционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије 
">Дођу кући, испавају се.{S} Пред подне устану, поручају, гости се захвале и оду.{S} Још је при 
 и одмах сви полегају.{S} Око подне сви устану, и још пре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „ 
м господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики ши 
коло играо.{S} Господар Софра и Полачек устану па их гледају, па ће им после господар Софра сви 
але га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се  
 и отпусти га да легне, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се прија 
а, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела  
е после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су  
ати; <hi rend="italic">женирати</hi> се устезати се, устручавати се </p> <p rend="Tekst"><hi re 
имедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, 
nd="Tekst">— Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати.{S} Она је одважна, само ако с 
у башту.{S} Већ друге године, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, к 
="italic">женирати</hi> се устезати се, устручавати се </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ж 
ух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. </p> <p rend="Tekst">— Па ’де је то вино? </p>  
као унинерзални наследник.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S}  
ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну 
ије смео женске оговарати.{S} Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти 
ову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч.{S} Други опет, готово трчи д 
 су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и хра 
осле неког времена, кад му се бóља мало уталожила, држи да је време опет женидбу започети.{S} У 
="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, 
урне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.{S} Армицијаш извади новце, х 
и сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се 
при укопу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што 
фра изгуби десну руку.{S} Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.{S} Пера је изгубио покр 
</p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође св 
 Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало раз 
и?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код  
) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">и ниње от 
лате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад ноћу заспи, а  
у Ђур.{S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S 
г брата, и, да ствар осигура, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да пре 
рејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља 
.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. </p> <p rend="Tekst">Дође Ј 
е се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па ни 
 здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље.{S} Право да ти кажем, и ја сам волео имат 
 уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике н 
 као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види д 
о болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шам 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара С 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „ 
су припомогле девојкама да се удаду.{S} Утрошен је у удадбе.{S} Све су срећне које је његова ре 
 свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак утрошен је у галантне ствари, које су припомогле девојк 
њма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штал 
ије“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend="Tekst">< 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>утују док не дођу у варош Н...{S} Ту ће се још једаред  
слуге скидају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод р 
јном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у механу.{S} У кујни никога.{S} На ог 
глед на таквог делију, а господар Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се у 
д женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и т 
ерећим „трапом”. </p> <p rend="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p re 
 видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Teks 
га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.{S} Опасна  
а излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за руку. </p> <p rend="Tekst">— Господару, ми то 
. </p> <p rend="Tekst">Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.{S} Она сва румена у земљу глед 
штво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га С 
p> <p rend="Tekst">Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо.  
ако смо? </p> <p rend="Tekst">Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Ча 
ди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио, би ли би се мало накресао, но Профит паметан,  
тета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p rend="Tekst">— Дај руку мало. </p> <p  
 не да своје зенице, не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре г 
о накресао, но Профит паметан, не да се ухватити.{S} Ту после једнако се о трговини разговарају 
амика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се.{S} А није, није ништа уствари, 
p> <p rend="Tekst">— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! </p> <p rend="Tekst">Господа 
ити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
k, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата </p> <p rend="Tekst"> 
ређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судба.{S} К 
 школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде 
ком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, а 
дам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? </p> <p r 
свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.{S} Кошица му се допада још од краковског пута, леп 
није било доста? </p> <p rend="Tekst">— Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.{S} Знаш да с 
ест година? </p> <p rend="Tekst">Мимика учини поклон. </p> <p rend="Tekst">Тако се подуже разго 
ко не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли,  
S} Где год се појави, свуд добар утисак учини.{S} Нема једне која не би за њега пошла.{S} У дру 
о, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да  
веда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао,  
буде у спомену.{S} Лујза му усрдно и то учини.{S} Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву к 
гову кћер, да се опријатеље.{S} Но смрт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињ 
 Драго ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">Учини наклон, опрости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика ј 
аг, да није добар, и пургери би то исто учинили.{S} Има у људској нарави нешто укорењено: да је 
се дуго гледају, не могу да започну.{S} Учинило им се канда сањају.{S} Када се разберу, почне ј 
жди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њ 
ао што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, 
t">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све т 
rend="Tekst">— Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. </p> <p rend="Tekst">— Ако господи 
и.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак. </p> <p rend="Tekst">Међутим, Пе 
трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је т 
господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доцније се врло  
а сам тако слободан опет моје подворење учинити.{S} До три дана је опет бал. — Извади билете и  
t">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек још кроз балове прохујамо.{S}  
S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити.{S} После тога позову комесаре у своју собу, те 
подаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учини 
то и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Т 
S} Знаш да сам твој разбибрига, а с тим учинићеш ми велико добро. </p> <p rend="Tekst">— Какво  
рне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веро 
уце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу.{S} Ун 
де обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опе 
> <p rend="Tekst">— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину.{S} Тешко ми је било до  
о и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног П 
ле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам се први п 
о хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">Крај котиљо 
о ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили 
 имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због осталих његових добрих с 
се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“  
 све лепим.{S} Но где је ту границе?{S} Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више 
ода, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у кре 
пет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако 
} После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамч 
(фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа учитељица </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">гумила 
а не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо н 
и је ли већ онде натарошка, са ћерком и учитељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, 
ације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаниј 
мао времена за науку.{S} Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућ 
е од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако 
сподар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, 
а ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Профит баца око 
ославан. </p> <p rend="Tekst">— Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. </p> <p rend="Tekst"> 
ки филигран. </p> <p rend="Tekst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S}  
 је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у велике кар 
p rend="Tekst">Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан.{S} Коњи су га издалека познал 
ј башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </ 
 то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од вод 
ка зарада </p> <p rend="Tekst">шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) </p> <p rend="Tekst" 
уо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами.{S 
 да види тај „пургерски бал”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па к 
 пију.{S} Старцима је вино мало у мозак ушло. </p> <p rend="Tekst">— Па видиш, Софро, право каж 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Фајерпикет</hi> (нем.) — завршни, најбржи део игре </p> 
цира, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после надметао се са најбољи 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фајн</hi> — леп, нежан </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
у купује животиње, он гледи од какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем које 
чних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft 
>— Ви сте баш луди!{S} Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док  
d="Tekst">— Па нек’ дођу, нек’ виде.{S} Фала богу, нисам банкрот. </p> <p rend="Tekst">— За мен 
нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и ме 
 увек добро иде. </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, јесам.{S} Имао сам ноћас и лађара доста у ме 
 му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја сад ручао.{S} Јеси л’ јуче имао добр 
st">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави! </p> <p rend="Tekst">Р 
">Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.{S} Ја се 
итегнуо. </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Teks 
 музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за 
ти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов. </p> <p rend=" 
ти, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, с 
ећ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. 
ер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика 
то је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал наг 
 Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо од Пол 
олачек у процес ували!{S} Но, то ми још фали!{S} Мани се ћорави’ послова! </p> <p rend="Tekst"> 
ца, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали.{S} Познавао сам покојног Угљешу.{S} Био је ваљан, 
о салонски. </p> <p rend="Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може. 
, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем  
"Tekst">— Колико пута, па ми није ништ’ фалило. </p> <p rend="Tekst">— Но, ја сам несрећан отад 
не сасвим; увек јој је нешто после тога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{ 
бра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.{S} Он је за матером искрено жалио,  
се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се види 
ца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја сам стар, и  
обучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту. </p>  
мо. </p> <p rend="Tekst">— Ни то не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четр 
оздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из 
. </p> <p rend="Tekst">— Зар је ово тај фаљени „теј”? </p> <p rend="Tekst">Замоли млађег Полаче 
} Син каже: „Јуца је полудела”.{S} Држи фамилијаран савет.{S} Нико не одобрава удадбу.{S} Брат  
р од седамнаест година.{S} Сасвим је ту фамилијаран.{S} Госпођа Лујза тапше га по рамену пред С 
том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни.{S} Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом 
о смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. </p> <p rend 
Tekst">Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спом 
 ту добро се напије.{S} Пред ноћ је већ фантазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе дол 
ац.{S} Нема више старе живахности, нема фантазије.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозо 
, зуби бели.{S} У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задр 
ше није видела.{S} Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шам 
и причести га.{S} Господар Софра заспи, фантазира.{S} Баш је девети дан.{S} Опет дође мало к се 
е да је запаљење плућа, и то опасно.{S} Фантазира, па опет к себи дође. </p> <p rend="Tekst">Ка 
, сврби га гркљан.{S} Мало заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Докт 
е цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себи.{S} Кад но 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фарбл</hi> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фатермердер</hi> (нем.) — висок и јако крут оковратник  
d="Tekst">— Само мало још стрпљења, док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као 
сле Ускрса. </p> <p rend="Tekst">— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити.{S} Сад мало нек  
док фашанге прођу.{S} Не морам се баш у фашанге женити, као какав калфа. </p> <p rend="Tekst">— 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фашанге, фашанке</hi> (нем. Faschіng) — месојеђе, покла 
rend="Tekst"><hi rend="italic">фашанге, фашанке</hi> (нем. Faschіng) — месојеђе, покладе </p> < 
а воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.{S} Купô се једаред у лагуни 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фела</hi> — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род </p> <p  
нин. </p> <p rend="Tekst">— Нећу на две феле да се у кући крсти. </p> <p rend="Tekst">— Може се 
дар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшир 
.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају.{S} Ту  
е све пар по пар пернатих, све од добре феле, па их носи кући, као негда Ноје у своју барку.{S} 
ва и његово држање.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, до 
вим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фент</hi> — претварање, претворство </p> <p rend="Tekst 
а; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда бо 
="italic">вакација</hi> (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст </p> <p rend="Te 
 игри ласка.{S} Она његова интересантна фигура, оно лепо лице!{S} Прави Адонис!{S} Сви се од ср 
ру „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно.{S} Коме  
лужи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S} После вечере пије се кафа, 
о у златном оквиру.{S} Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „л 
 фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви! 
зи у његову биртију само да види његову фигуру, како му због тога добро иде, а лопова ни од кор 
е то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. </p> <p r 
 четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје 
ре ручка Лујза и госпођа Матилда праве „физиту” Катици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о 
 имате вољу, ал’ од овог нема ништа.{S} Фијакер можете окренути.{S} Збогом! </p> <p rend="Tekst 
добије Јуцу, из вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом и 
ћи, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Господине Шамика, све з 
ком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, како добије Јуцу, из вароши полази. 
ом! </p> <p rend="Tekst">Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није  
. </p> <p rend="Tekst">— Станите мало с фијакером, господине Кирићу. </p> <p rend="Tekst">Шамик 
бро.{S} Букете свеже зими, па с њима на фијакеру на бал, то је њему мила забава.{S} Код кројача 
кмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљу љутито.{S} Сад приђе оцу, стане пред њег 
 Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће  
p> <p rend="Tekst">— То је венецијански филигран. </p> <p rend="Tekst">Једно учтиво пружи фрајл 
ан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „вен 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">филигран</hi> (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнич 
 се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске </p>  
ургер</hi> (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
.{S} Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p rend="Te 
вот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом 
"italic">пармезан</hi> (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и  
d="Tekst"><hi rend="italic">диба</hi> — фина и скупоцена свилена тканина </p> <p rend="Tekst">< 
ју, баш прстима једу.{S} Служитељи носе фина вина, сипају у велике сребрне позлаћене пехаре, на 
— Баш фина? </p> <p rend="Tekst">— Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уст 
end="Tekst">— А за продају носимо нешто фина вина. </p> <p rend="Tekst">— Баш фина? </p> <p ren 
ино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.{S} Ко 
о фина вина. </p> <p rend="Tekst">— Баш фина? </p> <p rend="Tekst">— Врло фина, „ауспрух”, десе 
е црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ниш 
а њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па о 
ного већа од господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о вра 
lоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, chaudeau, и крмеће печење.{S} Од старије  
неће од Паулине да се откине.{S} Богат, фини младић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да 
воле је један младић, доктор свршен.{S} Фини, изображен младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица  
и’ вам драге воље дао моју кћер, ви сте фини господин, но само једно фали. </p> <p rend="Tekst" 
лди.{S} Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је у 
као да је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удеш 
ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научио је брзо и Талијански, јер  
ставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, ил 
lantèrie) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање </p> <p rend="T 
="Tekst"><hi rend="italic">јуфка</hi> — фино, танко развучено тесто </p> <p rend="Tekst"><hi re 
имам посла!” Можда је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не с 
а је већ ту има три године, и научио је фино немачки.{S} Изображено грађанство, официрија, ту ј 
а Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји између сале и кр 
end="Tekst">— Ал’ господар Кирић, имате финог сина! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћ 
на! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ви имате фину кћер! </p> <p rend="Tekst">Комплименти се праве. < 
се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за последњ 
о и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на вечер 
hildegerechtikeit) — право на трговачку фирму </p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.) плен, добит,  
 rend="Tekst"><hi rend="italic">фишкал, фискал</hi> (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник 
dy</hi> (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">движимо 
="Tekst">штуцер (нем. Stutzer) — кицош, фићфирић </p> </div> </div> </div> </body> </text> </TE 
</p> <p rend="Tekst">— Ви нисте женска, фишкал сте, не може вам ни враг наудити.{S} Јесте л’ од 
тео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код мене, мо 
 као куси’ паса! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је в 
 треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{S} Колико сам их сâ 
 бар своје бранити.{S} Добро, нека буде фишкал. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина р 
<p rend="Tekst">— Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар свој 
>— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен 
>— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу просити? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ так 
стране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте с 
кала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се 
 служе, мати наређује.{S} Ту је и „мали фишкал”, гледа у оца брижљивим погледом, канда осећа да 
а решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“.{S} Тако се лако дао господар Софра преломити н 
то је гавалир!{S} Ја сам касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће ник 
 господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити.{S} Мени је 
 <p rend="Tekst">— На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену к 
<p rend="Tekst">— Добро дошли, господин фишкал!{S} Драго ми је, изволите унутра.{S} Ово је мој  
е чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој баш 
">— Свирај, Лујза.{S} После ће господин фишкал свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани се фрајла Л 
 кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надме 
ekst">Ствар нисте добро удесили.{S} Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.{S} Нисте з 
Tekst">— Ал’ Кирић само титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све остави 
 нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> <p rend="Tekst">— Тако исто и код  
 исто и код мене, моја је навалила само фишкал.{S} Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фишкал, фискал</hi> (лат. fіscalіs) — адвокат, правни з 
За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S}  
<p rend="Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности, 
 „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар Софра о 
, па положи адвокатски испит и постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила 
а даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожени.{S} Неће г 
То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p rend="Tekst">Кречар је имао већ сина ј 
ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. </p> <p  
ш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend="Tekst">Тако  
те, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћу 
ћ „душко”.{S} Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два чо 
 Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујз 
тих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано дру 
end="Tekst">— О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. </p> <p rend="Tekst">— Господа 
 за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа 
 rend="Tekst">— Ког врага ће нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам да 
, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво.{S} Има 
nd="Tekst">Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад ниса 
онда ће доћи да мало поигра котиљон са „фишкалом”.{S} Госпођа Матилда на ове задње речи насмеши 
исмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема 
, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">pіta pіta 
итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте </ 
грач, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елеган 
пштељубљен.{S} Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао.{S} Лепа свој 
<p rend="Tekst">— Но треба још неколико флаша за коштаљку понети, да буре не отварамо. </p> <p  
није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> <p rend="Tekst">Но, 
мада</hi> (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Фил 
 овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске 
ана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента, „Rіva deі Schіavonі”, „Пијачету”, „Маркову  
рао.{S} Но праштам ти.{S} Ето још једна форинта на пут! — рече Пера. </p> <p rend="Tekst">— Па  
ако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да ј 
ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">— Немој да булазниш, Софр 
и моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">Али само тако, под горе н 
{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst">— Јесм 
 даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бадава.{S}  
као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банк 
добијете за аков „ауспруха” пет стотина форинти.{S} Је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Јесте. < 
 десет акова, на њега спада пет стотина форинти, а не зна пошто ће се продати „ауспрух”.{S} Мог 
 великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков.{S} Ето профита! </p> <p rend="Te 
ekst">— Последња цена аков шест стотина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли се, опет гледа 
и га дао? </p> <p rend="Tekst">— Двеста форинти. </p> <p rend="Tekst">— Даћу ти сто. </p> <p re 
новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све његове 
 рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је св 
бним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен. </p>  
је купио њему на очиглед за две стотине форинти.{S} Врате се са три коња натраг.{S} Пера и лато 
уђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S 
ућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претесте 
<p rend="Tekst">— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опрост 
бар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пе 
 да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари 
д лађара полуцркнуте коње, комад по пет форинти!{S} Кожа то све исплати.{S} Па ако се коњ опора 
> <p rend="Tekst">— Тако једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго  
офиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Прође и то, Пера не може  
 коњу поделе.{S} Пера му је дао педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће ка 
сподине.{S} Ваљда би доста било педесет форинти? </p> <p rend="Tekst">— Не може бити, сто је та 
ар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотина форин 
офру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p rend="Tekst"> 
у шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан је Нест 
ао што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend="Tekst" 
кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити?  
иком баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао толико ка 
пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} Све је г 
 Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">Армиција 
оринти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину.{S} Ша 
лу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али н 
већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу водити 
Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја 
мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру  
га је била љубав неки „Sport”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.{S}  
а их.{S} И ту је у тој молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођ 
кречара био је обичан, он је био обичне форме. у опису господара Софре, између осталих, као „ос 
м, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као журнал: 
је донео једну стиву лулу у талијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се уда 
се него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се 
иховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на п 
 очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. </p> <p rend="Tekst">— Драга Соко, ја идем 
 Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом позвати, јер и један и други је само „купец”; до 
су му велики нос, кратке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над г 
лудео је тако годину дана, све на једну форму.{S} Вратио се кући, а ниједну није испросио. </p> 
х”, и да је већ близу Кракове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се  
 таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. </p> <p rend 
<hi rend="italic">bouillon</hi> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично р 
><hi rend="italic">chaudeau</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера  
rend="italic">пасија</hi> (лат. passіe, фр. passіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност < 
italic">бразлетна</hi> (лат. brachіale, фр. bracelet) — наруквица, гривна </p> <p rend="Tekst"> 
="italic">сервирати</hi> (лат. servіre, фр. servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто  
italic">визитирати</hi> (лат. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледати, извршити преглед, походити,  
d="italic">профит</hi> (лат. profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада </p> <p rend="Tekst 
i rend="italic">Büste</hi> (нем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претстав 
rde de robe, garderobe (гардероба,</hi> фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и слично) у ком п 
alic">inexpressible (инекспресибл,</hi> фр.) — неизрецив, који се не може исказати </p> <p rend 
rend="italic">entrement (антраман,</hi> фр.) — међујело које се једе између печења и колача или 
="italic">par plaіsіr (пар плезир,</hi> фр.) — из задовољства </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
<hi rend="italic">servіce (сервис,</hi> фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе </p> <p  
kst"><hi rend="italic">шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend= 
t"><hi rend="italic">гумиласти</hi> (од фр. gomme élastique) — овде:{S} Шамикина узречица без н 
st"><hi rend="italic">гарниран</hi> (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдев 
ивати се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p 
"><hi rend="italic">clіquot</hi> (клико фр.) врста француског вина </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
="Tekst"><hi rend="italic">аркада</hi> (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, 
ekst"><hi rend="italic">променада</hi> (фр. promenade) — шеталиште, парк </p> <p rend="Tekst">< 
d="Tekst"><hi rend="italic">ажија</hi> (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доп 
 rend="italic">Жалузина, жалузија</hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних даш 
st"><hi rend="italic">галантерија</hi> (фр. galantèrie) — предусретљивост, услужност, фино пона 
Tekst"><hi rend="italic">вакација</hi> (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст < 
d="Tekst"><hi rend="italic">шамоа</hi> (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја </p> <p 
 rend="italic">етикеција, етикета</hi> (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, проп 
="Tekst"><hi rend="italic">кокета</hi> (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица </p> <p 
="Tekst"><hi rend="italic">билета</hi> (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта </p> <p rend="Te 
="Tekst"><hi rend="italic">визита</hi> (фр. visіte) — посета, похода, преглед </p> <p rend="Tek 
kst"><hi rend="italic">гувернанта</hi> (фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа учитељица </p> < 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Ранг</hi> (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, 
kst"><hi rend="italic">контрабанд</hi> (фр. contrebande) кријумчарење, шверцовање </p> <p rend= 
="Tekst"><hi rend="italic">бламаж</hi> (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење </p> <p ren 
kst"><hi rend="italic">ангажирати</hi> (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у бо 
Tekst"><hi rend="italic">женирати</hi> (фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, сметати; <hi ren 
ekst"><hi rend="italic">гарнирати</hi> (фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабд 
t"><hi rend="italic">акомпањирати</hi> (фр. accompagner) — пратити, спроводити, пратити нечије  
st"><hi rend="italic">дезертирати</hi> (фр. déserter) — напустити војску, побећи из војске </p> 
Tekst"><hi rend="italic">мизерабл</hi> (фр. misèrable) — бедан, јадан </p> <p rend="Tekst"><hi  
d="Tekst"><hi rend="italic">мадам</hi> (фр. madame) — госпођа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
Tekst"><hi rend="italic">галантом</hi> (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито пре 
Tekst"><hi rend="italic">пармезан</hi> (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се сп 
="Tekst"><hi rend="italic">лаћман</hi> (фр. lіeutenant, нем. Leіtnant) — потпоручник </p> <p re 
Tekst"><hi rend="italic">филигран</hi> (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танки 
 rend="italic">амизант, амизантан</hi> (фр. amusant) — пријатан, забаван, занимљив </p> <p rend 
Tekst"><hi rend="italic">пикантан</hi> (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив < 
hi rend="italic">галант, галантан</hi> (фр. galant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан 
Tekst"><hi rend="italic">кринолин</hi> (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, ра 
"Tekst"><hi rend="italic">котиљон</hi> (фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра </p> 
="Tekst"><hi rend="italic">комифо</hi> (фр. comme il faut) како треба, као што треба </p> <p re 
"Tekst"><hi rend="italic">аранжер</hi> (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, приређивач </p> <p 
hi rend="italic">Гавалер, каваљер</hi> (фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и 
"Tekst"><hi rend="italic">солитер</hi> (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом < 
 rend="italic">делижанс, дилижанс</hi> (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и пут 
"Tekst"><hi rend="italic">отр шос</hi> (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго </p 
"Tekst"><hi rend="italic">камарат</hi> (фр. camarade) — друг, пријатељ </p> <p rend="Tekst"><hi 
="Tekst"><hi rend="italic">лорњет</hi> (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држ 
"><hi rend="italic">минет, менует</hi> (фр. menuet) — стари француски плес </p> <p rend="Tekst" 
Tekst"><hi rend="italic">attіtude</hi> (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на је 
><hi rend="italic">en bandoulière</hi> (фр.) — на кајишу </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
ekst"><hi rend="italic">dos à dos</hi> (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима </p> < 
kst"><hi rend="italic">bon-vіvant</hi> (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и р 
Tekst"><hi rend="italic">рококо</hi> — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из  
p> <p rend="Tekst">— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? </p> <p rend="Tekst">— Би’. </p> <p rend=" 
сподар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend="Tekst">— Збогом,  
 је одважна.{S} Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се. </p> 
 понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tekst" 
ђа Матилда, супруга млађег Полачека.{S} Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удов 
ице, па иду у „визиту” код Полачека.{S} Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала 
"Tekst">— Па вера ту не смета ништа.{S} Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. </p> <p  
а ручак.{S} На ручку се лепо понаша.{S} Фрајла Ленка учтиво га послужује, али је озбиљна.{S} Пр 
 и њој то исто говори.{S} Радују се.{S} Фрајла Лујза не би бранила ма да опет код „Белог коња”, 
е, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од ше 
 Све је у приправности, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало  
во, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са гитаром. </p> <p rend="Tekst">— He 
е, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шам 
о свету лута.{S} Тако каже њен отац.{S} Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог.{S}  
ита вишим тоном. </p> <p rend="Tekst">— Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? </p> <p rend="Teks 
а Матилда.{S} Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном.{S} Пера избере Лујзу и изок 
о прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. </p> <p rend= 
 <p rend="Tekst">„Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!{S} Сад би рад Профит у др 
а лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду.{S} Катица неће  
p rend="Tekst">Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег По 
а ове задње речи насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S}  
рен. </p> <p rend="Tekst">Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте.{ 
 изређује; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуо 
отајно извирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости 
рости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галан 
чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{S} Брзо седну на саонице, па на бал.{S}  
отиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Ша 
rić, наш бал је лепши од вашег? — упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом с 
л’ посумњати?! </p> <p rend="Tekst">Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика  
молби било неког формалитета.{S} Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у д 
ијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури,  
полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калф 
 одговорити.{S} Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. </p> <p rend="Tekst">— Па ус 
 радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голубица.{S} В 
свирати. </p> <p rend="Tekst">Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Meіn He 
ено мушко.{S} Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са на 
гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види 
отребио тако слободан, отворен израз, и фрајла му то не замера; колико искреније, толико боље.  
ада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи.{S} Госпођа Матилда не може да се нахвали  
амилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајла-Лујзи се допада игра.{S} Мада не зна, опет би иг 
</p> <p rend="Tekst">Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.{S} Приме и захва 
тати, али с бојом још не излазе.{S} Тек фрајла Лујза кад и кад лагано уздахне, и тај уздисај, к 
p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? </p> <p rend="Tekst">— Најбољи, с 
Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме му из руке писм 
у.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. </p> <p rend="G 
и никад ништа неће бити.{S} Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, 
ебе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи.{S} Преда му писмо. </p> <p rend="Tekst">К 
ме бити дугачка.{S} Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: </p> <p rend="Tekst">— Кад буде 
ала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика м 
d="Tekst">— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе.{S} Ја вашу кућу јако поштујем. </p> <p re 
о без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.{S} Јуц 
дивленије” обадве. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза нагла се на руку, замишљена је, ништа не г 
победу су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати.{S} Бр 
енскима препоручи. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање 
 сали не поклизну. </p> <p rend="Tekst">Фрајла Лујза — тако се звала Полачекова кћи — радо је и 
исмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.{S} Нато изиђе из друге собе стари Полачек, 
а другим иде.{S} Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбоље 
 Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме, фрајле, завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику  
ао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не з 
мика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, др 
ио и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад доста с њиме забаве.{S} Опет почиње ок 
укције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али 
а ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Tekst">Бадава, допадне ми се; сад 
почети.{S} Узео је на око своје варошке фрајле.{S} Почне у једну, у другу кућу одлазити.{S} Сву 
пола девет, а нема никога.{S} Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу.{ 
ким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p re 
 не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана н 
нео се глас по балу да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је 
к мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с 
ећ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао 
ад дође до врата, а мачак у собу где су фрајле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрај 
Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p> <p re 
о.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S}  
потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом П 
сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака кућа, па с 
 мачак, побеже ми у собу!{S} Опростите, фрајлице! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра или је то 
 првенство дати.{S} Први валцер игра са фрајлом Полачековом.{S} Добра играчица.{S} Онда игра с  
Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разговарати, па зато је употребио тако с 
љен.{S} Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином.{S} Дваест осам година стар, и вицесуд 
јашем с ким је већ познат био.{S} Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ прол 
н карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка поку 
а је из кутије искочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена,  
е, какав је то луксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести.  
 орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”, каквих и колико панталона и ча 
мере играчице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на о 
ног су бирали.{S} А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге  
обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Teks 
 помешано друштво.{S} Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачки 
hi rend="italic">Френегонда</hi> — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж  
 се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегонд 
же. </p> <p rend="Tekst">Јела мешовита, француска и пољска.{S} Ту је све једно за другим ишло,  
ири толико дуката, па да видим не би л’ француска армада к мени добегла... </p> <p rend="Tekst" 
 Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар </p> <p rend="Teks 
има говорити ни латински, ни пољски, ни француски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Креч 
минет, менует</hi> (фр. menuet) — стари француски плес </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">м 
"italic">clіquot</hi> (клико фр.) врста француског вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
тиљон</hi> (фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубав 
"italic">„Три муске</hi>тара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца </p> <p rend="Teks 
те.{S} Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник дезертира и к мени добегне, д 
ококо</hi> — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (1 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фрау</hi> (нем. Frau) — госпођа, жена </p> <p rend="Tek 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Frauenlob (фрауенлоб,</hi> нем.) — удварач, ласкавац </p> <p rend= 
роб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио.{S} Урезали су му н 
вађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је ст 
ког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Френегонда</hi> — жена франачког краља Шилперика (VI в. 
 господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на  
син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пр 
остала.{S} Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди пи 
итају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”.{S} Сложе се за п 
 дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“.{S} Ишли су скупа у суботу на 
први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">фура</hi> — терет, товар пртљаг </p> <p rend="Tekst"><h 
нгер</hi> (тур. lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котва </p> <p rend="Tekst"><hi re 
ирташа и отпутују. </p> <p rend="Glava">Х </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi 
а сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред 
ваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њи 
у ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима  
rend="italic">фарбл</hi> (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја </p> 
дини </p> <p rend="Tekst">макао — врста хазардне карташке игре </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
био кренуо.{S} Но сад како је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се 
 главе попуцале. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, ко 
ће се надметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. </p> <p rend="Tekst"> 
"Tekst">— Одмах. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p r 
d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакални 
је израђеног. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, да идемо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоће 
бро намалати. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’ нек’ буде. </p> <p rend="Tekst">Бирташ одмах седн 
лно се смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p 
 </p> <p rend="Tekst">— Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду. </p> <p rend="Tek 
S} Чамча извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, ту се спавати не може.{S} Да сам знао  
нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.{S} Хајдмо! </p> <p rend="Tekst">Дигне се господар Софра, и 
ито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу 
<hi rend="italic">рајфрек</hi> — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и р 
ијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”,  
 питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било до 
енда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника </p> <p rend="Tekst"><hi r 
офра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „ 
донео сав „servіce” од сребра.{S} Белих хаљина, „веша” сијасет.{S} Па каквих ту нема у орманима 
узео је од кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још је 
ти, све спремно.{S} Фрајла Лујза у роза хаљинама, а госпођа Матилда у мало угаситијим.{S} Стари 
и дућана господара Софре.{S} По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућ 
 буде излишно, а опет да је доста.{S} У хаљинама умерено, али укусно, тако да кад је кћи Софија 
ати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Ша 
ко је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је од 
 у механу, на сокак, па сваком показује хаљине.{S} Срећно дете! </p> <p rend="Tekst">Сад је са  
идео.{S} Даље вели да су му те лоповске хаљине у маски и сличиле. </p> <p rend="Tekst">Дође пос 
.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у  
 грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алв 
ичне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, 
Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">— 
ишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац.{S} Па је од Јуце 
горео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутиј 
ekst">— Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео шта говор 
била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину 
и дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу 
господара Софре.{S} Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шес 
и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзинге 
 Соки и ћеркама лепе ђердане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „ 
ијанској форми.{S} Катици лепе мараме и хаљине.{S} Катица се удаљи.{S} Донесу кану.{S} Господар 
а.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све савесно изређује; исплати  
у да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па  
” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, узео је од кројача сва парчета од њ 
 били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.{S} Ту је била описана и долама  
Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за њега у животу свечан  
о лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и поздр 
има служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју 
уком, по угледу на стару грчку и римску хаљину </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Рац</hi>  
покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p ren 
и опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица </ 
italic">Тамерлан</hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у  
ic">решт</hi> (од нем. Arest) — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">рештаурациј 
<hi rend="italic">ариште</hi> — затвор, хапс </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аркада</hi> 
да и они се надмећу, па троше, па то је хасна. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хасна</hi> — корист, добит </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао;  
ате зашто?{S} Од ноблбала немам никакве хасне.{S} Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посл 
nd="Tekst">— А од пургербала имате више хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се п 
стало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати. </p> <p rend="Tekst">— Хајд 
p rend="Tekst">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек 
читељка.{S} Госпођа Криблерка и госпођа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу  
не, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. </p> <p rend="Tekst">Фрајла  
цај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.{S} Госпођа Криблерк 
зингерка.{S} Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.{S} У одласку оне три су победу о 
о; за муслимане свето место куда иду на хаџилук </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Meіn Her 
е и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га.{S} Отац, господар Софра, већ је устао и зове  
, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвал 
 купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете свеже зими, па с њима н 
и повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и 
други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине,  
свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину. </p> <p rend="Tekst">Странац отпутује, н 
сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. </p> <p rend="Tekst">— Пошто 
} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину. </p> <p rend="Tekst">Странац 
 Започе се разговор о балу.{S} Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао шт 
стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали ред у кући Полачековој.{S} Господару Полачеку то  
бром оковану стиву лулу, запали, пуши и хвали дуван.{S} Њих двојица се о својим кућевним ствари 
а још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту и 
њега поћи неће.{S} Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне шт 
епу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта 
а Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће  
вета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се тек отсмеју. </p> <p rend="Teks 
 једнако поучава, кара, али се ништа не хвата.{S} Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; 
дмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо х 
а?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако ж 
г са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и лечења.{S} Сад се опет закључају, легн 
 је већ и банда, или оркестар.{S} Једне хегеде, по нужди и „прим” и „контра”, један „Flüglhorn” 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хегеде</hi> — виолина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
а пробуди Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="T 
борави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви о 
рчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: <hi rend="italic 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">херајн</hi> (нем. herein) — слободно! напред! </p> <p r 
ају на вратима. </p> <p rend="Tekst">— „Херајн“. </p> <p rend="Tekst">— На здравље ручак, Софро 
њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта 
од њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио  
о код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је паз 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Хијоткиња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејск 
лепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње.{S} Очи као рубин светле, стрељају, још сад,  
зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му зн 
да је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више.{S} Па кад се опоменем какви су преда мно 
> <p rend="Tekst">— Ево, ја носим десет хиљада! </p> <p rend="Tekst">— Ја двадесет. </p> <p ren 
еби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">— Немој да булазни 
вам дати моју кћер, и покрај ње педесет хиљада форинти. </p> <p rend="Tekst">Али само тако, под 
 кажем.{S} Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.{S} Јесте ли за то? </p> <p rend="Tekst" 
е мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика ма 
да отац даје покрај фрајле Лујзе педест хиљада форинти.{S} Каваљери, све је облећу.{S} Али бада 
<p rend="Tekst">— Даје покрај ње педест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја дево 
низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет би 
 </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две хиљаде? </p> <p rend="Tekst">— Ја сам задовољан. </p> < 
 нешто новаца, и још му је отац дао две хиљаде форинти.{S} Оде опет у Кошицу.{S} Но овде се све 
шаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не ид 
м могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онд 
и хиљаде форинти.{S} Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет 
 и трговину.{S} Тешко ми је било до три хиљаде доћи.{S} Двадесет година је требало да сам могао 
им посебним подвозом.{S} Изброји му три хиљаде форинти.{S} После му још да један материн прстен 
t">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет стотин 
одара Софру.{S} Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. </p> <p rend=" 
и немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ потрошио, прави дугове.{S} Дужан  
а је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. </p> <p rend= 
во има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ смо већ остар 
Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. </p> <p rend="Tekst">Радо се дружио са  
, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово.{S} Па има пара.{S} Да ј 
 твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отв 
у с великом баштом, покућанства нешто и хиљаду форинти.{S} Камо среће — вели — да је он имао то 
 цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти. </p> <p rend="Tekst">Натарош пише.{S} С 
леда на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. </p> <p rend="Tekst">А 
иљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину 
.{S} Малу кућу уступи Пери и исплати му хиљаду форинти, као Легат.{S} Пера прими хиљаду форинти 
орави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио како ће госпођа Сара кућу 
kst">— Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хинерауг</hi> (нем. Hіneraug) — жуљ на нози </p> <p ren 
>Хијоткиња</hi> — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
 од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: пес 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хирош</hi> — сеоски љубавник, кицош </p> <p rend="Tekst 
олестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па м 
шане.{S} Већ је мраз лист опрљио.{S} Не хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не 
чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозо 
и у госте.{S} Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S}  
ка не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”.{S} Док се пева и свира, слуге мењају јела и та 
hi rend="italic">„Јаци таци Краковјанци хлапци?“</hi> (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољ 
рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнесу бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, 
rend="Tekst">— Та . . . ово писмо . . . хм . . . носим фрајла-Лујзи. </p> <p rend="Tekst">Узме  
ри лопова убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици д 
твор, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај attіtude, — све то јој се ужљебило у срце. </p 
у заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па пуши.{S} Још мало, па и остало друштво дигне с 
нтазија набрушена.{S} Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тр 
Господар Софра опет радосно по сокацима хода и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ 
е по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући.{S} Рифка оде у  
 покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући гла 
 </p> <p rend="Tekst">Два-три дана само ходају по вашару, распитују, гледају робу.{S} Ово, оно  
lic">аркада</hi> (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор </p> 
p> <p rend="Tekst">Пера се удаљи.{S} По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све шт 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хозентрегери</hi> (нем. Hossen<hi rend="italic">träger) 
 од зеленог „трајдрота“ и панталоне на „хозентрогере“.{S} Па каквог је дивног кроја тај капут д 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">холба, холбер</hi> — боца од 6 децилитара запремине </p 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">холба, холбер</hi> — боца од 6 децилитара запремине </p> <p re 
/p> <p rend="Tekst">— Треба ми неколико холби. </p> <p rend="Tekst">— Нашто ти толико? </p> <p  
ад од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела  
радити, а принципала ћу, осим трошкова, хонорирати за то са педесет дуката.{S} Јесте ли ме разу 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хотволе</hi> — високо, отмено друштво </p> <p rend="Tek 
ш отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити. </p> <p rend="Tekst"> 
у отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће бити и господар Венц 
ју; занимљиво је. </p> <p rend="Tekst">„Хотволе” је сад престао играти.{S} Заседну, па примедбе 
ика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихо 
} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, то 
 га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де  
 да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат  
ере.{S} Кад после вечере, Лујза устане, хоће да иде, ал’ је отац заустави. </p> <p rend="Tekst" 
 Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, 
Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Проси те, хоће да те узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? 
не, и тај уздисај, који је иначе дубок, хоће да загуши, али по прсима и дугачким tempo познаје  
рати, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.{S} Не зна се који је бољи игр 
еви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p rend="Tekst">—  
о.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је  
 се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање 
друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је увек пред њ 
гао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни д 
> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благ 
S} Домаћин сипа. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend 
био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ код вас бити још какав бал? </p> <p rend="Tekst 
предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца 
у на мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{ 
 хити му се више женити.{S} Каже још да хоће, али сам не зна кад ће и како ће. </p> <p rend="Te 
е овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.{S} У Пелагије лице сасвим грчко, фи 
риповеда. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.  
а Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузм 
ва и прасица. </p> <p rend="Tekst">— Па хоће л’ бити весело? </p> <p rend="Tekst">— Веселије не 
 Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. </p> <p rend="Tekst">Рифка га ухвати за 
 „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће је п 
 младић.{S} Запроси је у оца.{S} Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека по 
оњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не дâ ко 
, може бити и један дан.{S} Јуцина душа хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио  
нталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговар 
се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, ш 
.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је 
<p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S 
е, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава. </p> <p rend="Te 
р Софра. </p> <p rend="Tekst">И Полачек хоће.{S} Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика 
 за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то  
о му отац једну кућу и нешто новаца, он хоће да ради на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики 
} У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.{S} А најволео  
о стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да 
 сад за друго, па је „bon vіvant”, лепо хоће да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све исприча 
е доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.{S} Напротив, кад је виде 
p> <p rend="Tekst">— Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. </p> <p rend="Tekst">Господар Соф 
а њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. </p> <p rend="Tekst">Тако им у разговору време пр 
ише коње па прежу.{S} Но бирташ сад њих хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку поча 
st">— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. </p> <p rend="Tekst 
не.{S} Кад је све готово било, а бирташ хоће молера да исплати, но не да господар Софра, он га  
nd="Tekst">— Може лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајази 
 договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, хоћемо ли сутра на бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти с 
nd="Tekst">— Не. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога питати? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S 
ога смо требали. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо се у тајности венчати? </p> <p rend="Tekst">— Ја 
д куће поделити. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо ли још кога с нами повести? </p> <p rend="Tekst" 
!”, да сви чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне господар Софра. </p> <p rend="Tekst">И  
овора.{S} Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати.{S} Зато будимо поштено весел 
ве готово. </p> <p rend="Tekst">— Дакле хоћемо ли, Кречару? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је.  
к, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој ве 
p> <p rend="Tekst">— Кад буде овде бал, хоћете доћи, Herr von Kirić? </p> <p rend="Tekst">— Бић 
> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Та 
p> <p rend="Tekst">— Мени се допада.{S} Хоћете да је узмем? </p> <p rend="Tekst">— Не би’ био п 
ј отац ће то трпити, будите уверени.{S} Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? </p> <p r 
end="Tekst">— То не мора рђаво бити.{S} Хоћете ли и ви у маске ићи, Herr von Kirić? </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst">— Седите малко.{S} Хоћете ли дати још који бал? </p> <p rend="Tekst">— Још 
ољан и ја с њим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете данас још у уредништво? </p> <p rend="Tekst">— М 
ekst">— Наравно. </p> <p rend="Tekst">— Хоћете л’ нас позвати? </p> <p rend="Tekst">— Можете л’ 
кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им 
и?{S} Лујза ће вам свуд сладити где год хоћете да се с вами састане, па да се више кући не врат 
амчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као 
смеши. </p> <p rend="Tekst">— Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? </p> <p rend=" 
демо. </p> <p rend="Tekst">— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? </p> <p rend="Tekst">— Шта зб 
 форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend="Tekst">— Какав дућан!{S}  
 онда одма’ и тебе позвати на ручак.{S} Хоћеш доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену прода 
ам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђу 
во носи.{S} Друго да се разговарамо.{S} Хоћеш ли се женити? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу. </p> < 
дна вера у кући! </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?{S} З 
упити. </p> <p rend="Tekst">— Имам, ако хоћеш на киле! </p> <p rend="Tekst">— Ал’ арпаџика за с 
<p rend="Tekst">— И арпаџика.{S} Колико хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Треба ми неколико холби.  
 <p rend="Tekst">— Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља  
ekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку ле 
атити.{S} Видиш, имамо петоро деце, па ’хоћеш да имаш фишкала, тај ће много стати. </p> <p rend 
етим. </p> <p rend="Tekst">— Можеш кад ’хоћеш; кола су увек готова. </p> <p rend="Tekst">И доис 
м. </p> <p rend="Tekst">Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Со 
 и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео.{S} Та немојте лудовати. </p> <p rend 
S} И то женити се по својој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње,  
d="Tekst">— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. </p> <p rend="Tekst">— То  
пове, имао сам на себи обичан јанкл.{S} Хоћу ли се у њему? </p> <p rend="Tekst">— Нипошто.{S} У 
жени се једаред! </p> <p rend="Tekst">— Хоћу.{S} Видите, отац, на страни се не могу оженити; де 
еш ли се женити? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу. </p> <p rend="Tekst">— Па гледај једаред. </p> <p 
ујем вам. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ ја хоћу за Јуцу да више жртвујем. </p> <p rend="Tekst">— К 
увати. </p> <p rend="Tekst">— Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">— То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, ка 
али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори 
шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам морао носити на литији табачки барјак, кој 
lic">провијант</hi> (итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице </p> <p rend="Tekst"><hi 
а, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, онда је мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње х 
олеће није далеко, биће за коње и живад хране. </p> <p rend="Tekst">Само отац остаје ожалошћен. 
</p> <p rend="Tekst">У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са хра 
 дебео ћуран, иако се са лешњицима није хранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Госп 
ед, у нужди, пробао је са спанаћем коње хранити: неколико коња му од колике поцркаше.{S} Па как 
 тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. </p> <p rend="Tekst">Путују и дању и  
е за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника.{S} Коњ покрај тога дође 
 мука.{S} Откуда ће Пера за толике коње храну набавити!{S} Сечка, трава, детелина, све то није  
.{S} За те новце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво 
, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му 
ekst">— Ви сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код 
ck”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би ко 
 више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирић 
а удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.{S} А госпођа Т 
једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи.{S} Отац не да.{S} Лаћман хоће да се 
си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </ 
ekst">Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не позн 
! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Шв 
како је био болестан, како су их лопови хтели убити.{S} Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно  
момцима даде у биртији донети колико су хтели. </p> <p rend="Tekst">Ту је опет било певања, и с 
а им није ишло од срца.{S} Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. </p> <p rend="Tekst 
па још код куће. </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. </p>  
о, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и ја још пре битке отпојати мој тропар, светог 
{S} Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. </p> <p rend="Teks 
него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима.{S} Леп 
нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла 
 је био само изговор; господар Софра је хтео Катицу за трговца удати, који има своје, као што г 
довању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим газдом, какав је сам он био, д 
варе платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Софра и Кре 
едног судца, против очине воље, који је хтео за Профита.{S} Профит је другу узео.{S} Таквог зет 
ро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">XXVI </p> <p ren 
т увек је дућан и механу држао.{S} Није хтео даље од свог извора. </p> <p rend="Tekst">Калфе ни 
није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном св 
/hi> — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја  
прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама 
време, неће да се уда, кад је отац није хтео дати за оног ког јој је срце желело.{S} Велики уда 
животу. </p> <p rend="Tekst">— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. </p> <p rend="Tekst"> 
је бећар на коња и одјездио.{S} Није се хтео у биртији дуго бавити.{S} Господар Софра баш онда  
е. </p> <p rend="Tekst">— Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам  
 друштво. </p> <p rend="Tekst">— Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи.  
мени није ни жао.{S} Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S}  
руго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. </p> < 
ћану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.{S} Није гледао коме ће на вересиј 
 дâ. </p> <p rend="Tekst">— А ја би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p> < 
иповедаш.{S} Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару 
осили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хунцутарија</hi> — обешењаклук, мангуплук </p> <p rend= 
велики француски војсковођа, државник и цар </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">бурунтија</h 
ри савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) </p> <p rend=" 
имског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан <hi rend="italic">(Институције, Пандекте 
 војском, а ја би’ на њега са малом.{S} Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’  
аљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 годи 
; водила седмогодишњи рат против пруске царевине </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">маријаш 
 rend="italic">Стамбол, Истамбул</hi> — Цариград, стара престоница Турске империје </p> <p rend 
italic">армиција</hi> — трошаринарница, царинарница </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">атил 
 rend="italic">латов армицијашки</hi> — царински службеник, трошарински контролор </p> <p rend= 
Терезија</hi> — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичко 
</p> <p rend="Tekst">— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. </p> <p rend="Tekst">Онда с 
ебе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он — не зна 
ка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две х 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Цванцик</hi> — „двадесетак”, стари аустриски сребрн нов 
} Ако којој требају рукавице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га  
а му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} Букете 
а.{S} Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен.{S} Фини, и 
сма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô.{S} Тако је 
атица умрла је неудата: она је била као цвет у пустињи који је неоткинут унео. </p> <p rend="Te 
 Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду. 
е, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши 
, моли, да га узабере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде. 
живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу.{S} Горка је њена судб 
emence, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њи 
осле себе леп спомен.{S} Пред ногама му цвеће цвало, гледа у њега, моли, да га узабере, а он —  
 ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”.{S} Он је то и заслужио 
икога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у т 
видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима с 
јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна 
тпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гледају сандук и смеше се. < 
 то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. </p> <p rend="Tekst">— Али једаред мо 
 па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи 
ти! </p> <p rend="Tekst">— Не мораш баш целе ноћи.{S} Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па 
Грешник већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, ни 
ека му кола пошаљу.{S} Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.{S} Бир 
овце купује лађарске коње и храну.{S} У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је П 
оспођу Соку, која је до њега, па онда у целој његовој дужини, са дугачким трупом, кратким, дебе 
и моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем јунаштву. </p 
 у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.{S} Зе 
иховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су  
Сви заседну.{S} Ту је и госпођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{ 
о педесет форинти, а нико још не зна за целу ствар; разгласиће каквог лепог коња је купио њему  
ри. </p> <p rend="Tekst">Пера мора бити целу ноћ на ногама; наравно, мора се и пити, и то са ла 
 миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити 
ekst">Сад их позове армицијаш да остану целу ноћ код њега.{S} Господар Софра каже да ће на коли 
н једна кола продао, сутрадан друга.{S} Цена не може бити боља.{S} Могао је продати и трећа, но 
alic">pratium affectіonis</hi> (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других 
 још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он 
 Пошто? </p> <p rend="Tekst">— Последња цена аков шест стотина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гр 
видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. </p> <p r 
ли са вином?{S} Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.{S} Не би згорег било две-три лађе 
ад му се добро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">цента, цент</hi> (лат. centum) — стара јединица за мерење тежи 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">цента, цент</hi> (лат. centum) — стара јединица за мере 
 века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. </p> <p rend="Tekst">— Тај ће наш бити < 
да, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.{S} На играче стаје, на све стране трља, гура;  
/p> <p rend="Tekst">Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продава 
ривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.{S} Онда би се госпођа Сока нам 
, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то  
d="Tekst">Купили су силну робу по добру цену по себе. </p> <p rend="Tekst">Кад су главно покупо 
 доћи? </p> <p rend="Tekst">— Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. </p> <p ren 
nd="Tekst">Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није зам 
p rend="Tekst">Сад су сви задовољни.{S} Цео дан им је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес” 
ој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, м 
оже живети.{S} А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била 
 о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се.{S} Гдекоји се у игри преметну, и то је зан 
садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима  
зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет  
ен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после саз 
е по дана.{S} Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши ко 
полуцркнуте коње.{S} Узео једног вештог Циганина за слугу.{S} Прави ограде за живад.{S} У башти 
но” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе ре 
средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </ 
а и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ла 
а, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tek 
ред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски гостољубив, изван куће  
ти.{S} Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најф 
вакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову, пође кор 
какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао приметити је ли  
капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен ч 
кројача сва парчета од њених хаљина.{S} Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп зла 
ио му је у залогу један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па ј 
а се валцер.{S} Заклати се.{S} Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње 
ве и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су фрајл 
ли све и отшкринутим вратима домиче, и „циц-циц”, па кад дође до врата, а мачак у собу где су ф 
ило је већ око дванаест сати.{S} Напољу цича зима. </p> <p rend="Tekst">Када се сутрадан господ 
грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} Познала је п 
м слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. </p 
лами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.{S} Па јоште на „казателном” 
 велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па 
хач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима  
снара, натшумара, или натароша, па онда црвеним „вапером” украшена.{S} У ћошку је једна мала тр 
веде свој план.{S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па  
i rend="italic">балгопочтенородна</hi> (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледни 
што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Campanіle di San Oarco” са оним л 
i> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехтикајт (н 
одени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утиса 
c">Campanіle dі San Marco</hi> — звоник цркве св. Марка (у Венецији) </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и  
не одзива. </p> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже 
ик</hi> (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. </p> <p re 
звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Соф 
ни једне даме, није се дуго бавио.{S} У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дам 
 и приповеда како је била ова или она у цркви обучена.{S} Код њега је била љубав неки „Sport”,  
кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом.{S} На том красном кандилу из 
Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту ј 
аво у село по молера.{S} Нашао га баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има ма 
i> раба <hi rend="italic">твојега</hi> (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“ </p> <p rend= 
lic">движимо и недвижимо имјеније</hi> (црквслов.) — покретно и непокретно имање </p> <p rend=" 
леко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. </p> <p ren 
ствари у дућану, нек’ се помогне.{S} На цркву пет стотина.{S} Пери малу кућу и хиљаду форинти.  
{S} Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.{S} Господар  
у метнуо.{S} Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и дол 
кола, благодарим ти.{S} Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сре 
 San-Paolu, посетиће најпре стародревну цркву San Gіovannі Paulo.{S} Па онда свуд редом пролази 
дине, колико им устреба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуц 
а”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ  
олу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жврк 
ekst">реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника </p> <p rend="T 
на већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоћ 
 ту се настане.{S} Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шам 
 Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">Али, напроти 
 мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{S} А рукавице ретко трипут да н 
па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра био је н 
и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рука 
S} Појако грбав, повећи нос, очи велике црне, јаки бркови и обрве, коса врана, густа, цела глав 
 педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда ј 
кочио.{S} На њему фини фрак и панталоне црне, марамица на врату тако удешена, машлије тако изра 
зано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда дос 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">црне банке</hi> — инфлациони новац којег је, у време На 
ле „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. </p> <p rend="Glava">II </p> <p re 
важнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. </p> <p rend="Tekst">Варош 
сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу.{S} По 
з школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. </p> <p re 
молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате 
о тога дошао.{S} И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. </p> <p rend="Tekst"> 
ина како је умрла, биће парастос.{S} Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скину 
 је претстави.{S} Дође Катица.{S} Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљин 
 је успут на кратко споменуо зашто је у црнини.{S} Обе је сажаљевају. </p> <p rend="Tekst">На с 
дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p> <p rend="Glava">XX </p> <p rend="Te 
 може да се уздржи, пита је за ким носи црнину. </p> <p rend="Tekst">— Извините ме, бóља ми не  
е Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терет 
мо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу.{S} Није већ то „Грк Софра 
ова Бунипарте.{S} Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.{S} Он је те банке држао у је 
nd="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као 
пенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингло”.{S} У сваког бркови обријани. </p> <p  
2 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">вицен 
ни; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује.{S} Претставе се и 
ине. </p> <p rend="Tekst">— Једну каву, црну. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе каву. </p> < 
end="Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом,  
лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да 
лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.{ 
 је за оца та прилика фино испала да се Чавић са Ленком упозна, а „да се не сећају Власи”.{S} Н 
ароши је био један млад трговац, Нестор Чавић.{S} Од детињства је био ваљан, постао је калфа, б 
на и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква  
и. </p> <p rend="Tekst">Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. </p> <p rend="Tekst">— Добар да 
 доста то да је викнуо: „Забављајте се, Чавићу, мало, ја имам посла!” Можда је за оца та прилик 
и доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што  
лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend 
„теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта 
та са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Tekst"> 
ирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.{S} 
и, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду.{S} Мисли се, па устане да 
онтрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје оп 
л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа. < 
је крив, превидио је прави пут.{S} Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише 
träger)</hi> — нарамници за придржавање чакшира </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">холба, х 
ецијанера”, каквих и колико панталона и чакшира, да је могао две недеље сваки дан мењати.{S} Па 
аца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, 
ли, имућније газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од цр 
ики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља  
„јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама,  
сподар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, п 
ројица, сваки у руци по један наџак.{S} Чакшире нису имали.{S} На сваком кратак „inexpressible“ 
на, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакши 
 дугметима.{S} Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуз 
љ за тебе, Израиље”, или: „Ту жена носи чакшире“. </p> <p rend="Tekst">— Видиш, Соко, ми, мада  
уканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tek 
 — — — — —. </p> <p rend="Tekst">....{S}Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калп 
hi> (итал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p  
узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
аг, да спустимо Дунавом сплавове, па од чамова да правимо тачке, па да продајемо, ту има профит 
више воде него земље, па све се мора на чамцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш  
а.{S} И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује.{S} Већ много путују налево, н 
етно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је 
 моју”. </p> <p rend="Tekst">Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. </p> <p r 
ешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити.{S} Од детињства добро живе, и доц 
доћи. </p> <p rend="Tekst">Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пи 
ћи рече. </p> <p rend="Tekst">Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи  
медију, па или се боље или горе водило, Чамча је увек једнак. </p> <p rend="Tekst">Кречар, и он 
поведати! </p> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. </p> <p r 
{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда  
кове.{S} На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он 
 Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих спремио у углу један сто, одакле све мо 
nd="Tekst">Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ си баш јак ко  
ав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се 
 <p rend="Tekst">Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. </p> <p rend="T 
а Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. </p> <p rend 
за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, донео је руско-кинеског „т 
, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ништа не говори, већ донесе им у со 
армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пружи главу, али је умотан да га нико позвати не  
ска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{S} Чамча и тргује и кавану држи.{S} Момка не држи, служи о 
<p rend="Tekst">Прва кола пространа.{S} Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па засп 
едне сам за један сто, па иште вина.{S} Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале го 
nd="Tekst">Господар Софра иште вина.{S} Чамча извади. </p> <p rend="Tekst">— Хајде да пијемо, т 
то старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе руски теј и за њих и за себе.{S} Пију и ра 
и, лица ужасна, управо конфишцирата.{S} Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар п 
ца; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и остало што 
кола натоваре платном и пођу натраг.{S} Чамча је хтео дуже још у Кракову остати, но господар Со 
{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов обичај, изнесе му и бела и црна вин 
 сад вашар, платно се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себ 
="Drop_slovo_Char">П</hi>утују даље.{S} Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их  
 се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како треба, он је свему душа.{S} А кад 
се тек рашири.{S} Троши се немилице.{S} Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господа 
nd="Tekst">Сад се старци мало утеше.{S} Чамча је био у духу непоколебљив.{S} Прође свечарство,  
 и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ућ 
офитом сад ће опет веселије да живи.{S} Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрп 
где буђелар у напршњаку унутри лежи.{S} Чамча то примети. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Софро, ис 
а, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џ 
 три дана „решта”, па су га пустили.{S} Чамча је са оцем у договору.{S} Вратиће коња Пери.{S} П 
 у Галицији тешко без њега путовати.{S} Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу крив 
 мустром.{S} Извади новце и исплати.{S} Чамча прими у руке и преда Кречару. </p> <p rend="Tekst 
у друго село, а ти ћеш ме пробудити.{S} Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају 
t">Већ зора руди, време је одлазити.{S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на стра 
 писма, и сад треба на пошту носити.{S} Чамча зна где је пошта. </p> <p rend="Tekst">— Дајте ја 
kst">Љуби се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у 
ови, како одавно није био у Пољској.{S} Чамча му на све одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} 
одговара.{S} Дође и Кречар са боцом.{S} Чамча му узме из руке, па покаже грофу. </p> <p rend="T 
ду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све у 
ш добро пије, већ се помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особи 
ша, — још није из њега страх изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе нап 
е вечере пије се кафа, па опет вино.{S} Чамча дође к столу где је господар Софра са својим гост 
 но господар Софра и Кречар нипошто.{S} Чамча ће им се за то осветити.{S} Из Кракове су опет уп 
и се, новце диже, па тури у буђелар.{S} Чамча пун радости. </p> <p rend="Tekst">— Нисам ти каза 
заспи тврдо господар Софра и Кречар.{S} Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочија 
S} Чамча наложи кочијашима да прежу.{S} Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, 
заједно, и да друштво позове к њему.{S} Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да из 
н му, „фишкал” Алекса.{S} Пију кану.{S} Чамча служи госте.{S} Господар Софра седне за тај сто.{ 
та не боји, да није на рђавом месту.{S} Чамча унесе „провијант” и једно половаче.{S} Место да а 
али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Tekst">— Доп 
kst">Сад тек сви покуљају у креденц.{S} Чамча је већ опет преобучен; тако и Кречар.{S} Сад их з 
итулу научио — domіne іllustrіssіme.{S} Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара  
да идеш у маске? </p> <p rend="Tekst">— Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо.{S 
урска патрола, Перу отерају у „решт”, а Чамча одведе коња. </p> <p rend="Tekst">Пера је морао и 
лабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са 
ају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист.{S} Узме кале 
нцаларију.{S} Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. </p> <p rend="Tekst">— Откуда сте? < 
у у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у св 
„теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамик 
"Tekst">Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. </p> <p rend="Tekst">У биртији прави 
p> <p rend="Tekst">Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. </p> <p rend="Tekst">— Ево, Соф 
Сви се од срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комеди 
фре:{S} Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софр 
> <p rend="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, канда је он 
здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. </p> <p r 
хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину 
{S} Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане 
м Краковом? </p> <p rend="Tekst">— Нека Чамча каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости ви 
 жалост до гроба да траје?{S} Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. </p> <p 
фро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Све је у реду. </p> <p re 
аплашила, јер зна она да је велики враг Чамча, особито кад на пут оде, брзо се не враћа.{S} Гос 
тане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча хоће да води коња, он опет почне све грдити, и не 
ег’ „ноблбал”. </p> <p rend="Tekst">Кад Чамча оде, сви се смеју.{S} Има ту и пургерских госпођа 
знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје иг 
р.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожит 
рски туматичи. </p> <p rend="Tekst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако о 
г шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ обичаје, уведе га унутра и претстави га  
ла Пољска. </p> <p rend="Tekst">Сад иде Чамча са армицијашем колима. </p> <p rend="Tekst">— Соф 
end="Tekst">Једнако плачу.{S} На то уђе Чамча и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то 
d="Tekst">— Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо.{S} Кад умремо, свему ј 
фита! </p> <p rend="Tekst">— Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то. </p> <p rend="Tekst">— 
шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио како се има понашати, онда обученог мери д 
ко треба, он је свему душа.{S} А кад је Чамча продавцима све конце похватао, онда и погађају се 
су главу изгубили.{S} Најзадовољнији је Чамча.{S} Он са његовим умереним профитом сад ће опет в 
} Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра  
у, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tekst">Гос 
ју се о балу, о маскама.{S} Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чам 
{S} Ту су већ који ће мунтати.{S} Ту је Чамча.{S} Господар Софра га је подметнуо, дао му новце  
 год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Tekst">И фрајл 
човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p rend="Tekst">— У магистрату су биле само 
и и преда. </p> <p rend="Tekst">Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.{S} Мил 
kst">Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде.{S} При поласку још рече: „Нећете 
, надесно, па дођу у Пшемисл.{S} Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут.{S} 
от за њега. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Чамча свој план предложити. </p> <p rend="Tekst">— Дакл 
мале новце, на крајцаре.{S} Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта.{S} До 
ји смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </p> <p rend="Tekst">Ком 
малају, то није никаква срамота, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Допустите, господару, ви  
та говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар пиј 
!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p> <p rend="Tekst">— Пијмо  
d="Tekst">— Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, тв 
он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а др 
 <p rend="Tekst">Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва 
 <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра.{S}  
ан другоме дâ знак, па оду у собу.{S} И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.{S} Кад у 
т заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. </p> <p rend="Tekst">Ноћ л 
 ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. < 
 на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пише и Чамча, и Кречар.{S} Господар Софра је описао своја стра 
а профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.{S} Сад могу двоја празна кола кући послати напре 
е морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend="Tekst">< 
 путници се почну облачити.{S} Кречар и Чамча, као пређашњи дан, у „трајдроту”, и брзо се обукл 
осподар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Софро, јесмо 
у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, та 
и да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по св 
Николаја љубит”. </p> <p rend="Tekst">И Чамча помаже, али сада много боље. </p> <p rend="Tekst" 
е. </p> <p rend="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ давнашњи кам 
Смеју се. </p> <p rend="Tekst">— Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка? </p> <p rend="Tekst" 
 је да ће одмах у тој соби и јести, али Чамча га ослови, да не остану у соби одмах, већ да уђу  
оји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. </p> <p rend="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријест 
да виде има ли ту странаца.{S} У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.{S} Два комесара најпре  
в стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. </p> <p rend="Tekst 
 комедијаши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p r 
ђа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је своју улогу добро играо.{S} Трико и  
 спавати. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на 
, Софро, какву је комедију опет изредио Чамча? </p> <p rend="Tekst">— Какву комедију? </p> <p r 
!{S} Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка.{S} Она његова интересантна фиг 
На то дође Рифка.{S} Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се ј 
т да га имаш. </p> <p rend="Tekst">Тако Чамча и господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{ 
S} Кола су дугачка, има доста места, но Чамча, за каштигу, мора до кочијаша седети, да Кречар и 
Кракове су опет управили писма кући, но Чамча је и та сакрио. </p> <p rend="Tekst">Већ се враћа 
— рече један. </p> <p rend="Tekst">— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су пре 
ед зору, Полачек би кући.{S} Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном 
Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, 
и демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару чист 
и кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек ш 
тен хтеде на прст навући.{S} Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше.{S} Софра се смеје.  
изљуби са господаром Софром, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господар 
або куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње м 
е Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p rend="Tekst">— Фала богу, нисам ни ја ни 
 би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили.{S}  
до бела дана остати, и мало да неће још Чамча на магарцу по сали јахати. </p> <p rend="Tekst">Д 
"Tekst">— Певајте! </p> <p rend="Tekst">Чамча и Кречар помажу, али слабо.{S} Кречарев глас једв 
ђенерала начинити! </p> <p rend="Tekst">Чамча ћути, па опет настави: </p> <p rend="Tekst">— Зна 
во је „камилнтеј”. </p> <p rend="Tekst">Чамча се смеје. </p> <p rend="Tekst">Полачек стари и го 
 се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих собе.{S} Одговори бирташ да им 
ледаш као „купец”. </p> <p rend="Tekst">Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце 
 на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча слави крсно име светог Стевана.{S} Даје за своје  
 и Кречар и Чамча. </p> <p rend="Tekst">Чамча!{S} Како је живео, тако је и умро.{S} Није дуго б 
к’ дође још когод. </p> <p rend="Tekst">Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају с 
— Нека Чамча каже. </p> <p rend="Tekst">Чамча је у младости више пута био као калфа са својим п 
у, зло по путнике. </p> <p rend="Tekst">Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. </p> <p r 
сандук и смеше се. </p> <p rend="Tekst">Чамча и после смрти на смех побуђује. </p> <p rend="Gla 
лепо хоће да живи. </p> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код ње 
елије лице начини. </p> <p rend="Tekst">Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна 
 али јело се носи. </p> <p rend="Tekst">Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се.{S} Госп 
одма’ кући писати. </p> <p rend="Tekst">Чамча га и не слуша. </p> <p rend="Tekst">Већ се кочија 
 Сад ће о’де бити. </p> <p rend="Tekst">Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. </p> <p 
 ће вас разгалити. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде по теј.{S} И Чамча је стар, али нема те бóље  
 унакрст познавао. </p> <p rend="Tekst">Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода.{S} 
писма није предао. </p> <p rend="Tekst">Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске,  
">— Дај руку мало. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи руку. </p> <p rend="Tekst">Софра му претисн 
 Подај даље писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. </p> <p rend="Tek 
, — баци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча чита. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пиш 
ају му драговољно. </p> <p rend="Tekst">Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вр 
 Једну каву, црну. </p> <p rend="Tekst">Чамча му донесе каву. </p> <p rend="Tekst">— Седите мал 
 на најбољем путу. </p> <p rend="Tekst">Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут  
ј добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча кошта. </p> <p rend="Tekst">— Особити. </p> <p re 
славу „Возбраноје“ </p> <p rend="Tekst">Чамча красно отпоји, а ови му помажу. </p> <p rend="Tek 
атке, криве ноге на форму ленче.{S} Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” н 
о нек још кроз балове прохујамо.{S} Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, м 
м га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.{S} Заиста нема замерке, — рече господар Софра. < 
ерује.{S} Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере.{S} Пред вече дође кући.{S}  
>Профит је долазио недељом и свецем код Чамче у канапу, и ту га је боље упознао господар Софра. 
иди се да нешто фали.{S} Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. </p 
о што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; 
Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Креч 
осао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се див 
господар Софра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је  
 што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и то „ноблбал”.{S} Многи са стране долазе 
рио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{S} Казаће:{S} Сад да нам је ту Чамча! </p> <p re 
уд је он омладини на руци.{S} Нема више Чамче.{S} Нова времена, нов нараштај.{S} Он у новоме на 
њихова лица, господара Софре, Кречара и Чамче.{S} Опис кречара био је обичан, он је био обичне  
С</hi>утрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. </p> <p rend="Tekst">Већ су  
<p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздравље ручак!{S} Дошао 
ер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну 
купи.{S} Почну мунтати. „Ко да више”. — Чамчи остане коњ.{S} Пера је донде ћутао, а кад Чамча х 
есту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Видим.{S} Погледај им сам 
 rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика иде Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђе у кавану.{S} В 
фру, али највећма Кречар.{S} Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. </p> <p r 
сне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, у његовој от 
} Дај ми мира! </p> <p rend="Tekst">Оде Чамчи.{S} Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту 
 руци. </p> <p rend="Tekst">Ступи ближе Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Молим, јесте ли путници?  
фра и Кречар.{S} Господар Софра не може Чамчи позив одбити.{S} Ту су и они. </p> <p rend="Tekst 
а баш онда није био код куће, отишао је Чамчи.{S} Сад је Пера у еном елементу.{S} Заборавио је  
ну, добра је, профита доста.{S} Дозволе Чамчи продавати.{S} Већ је први дан једна кола продао,  
р Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најгл 
видети.{S} Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.{S} Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га уте 
е сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, доћи ћемо. 
кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. </p> <p rend="Tekst">— То је  
хтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Кречару ни речи.{S} Њих није нужно том формом п 
nd="Tekst">— Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мисли се. </ 
чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље.{S} После три недеље дигне 
титају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па  
е код куће вечерати.{S} Спреме се и оду Чамчи; баш је седам сати.{S} Кад дођу, Чамча је за њих  
стале госте служи. </p> <p rend="Tekst">Чамчи у глави врзе се неки план.{S} Док је у кавани, ми 
 не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта пре 
 армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме  
плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, отк 
офра оду, и малочас па су код Чамче.{S} Чамчина кућа је ниска но подугачка.{S} Ту је и кавана.{ 
у Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски с 
 му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. </p> <p rend="Tekst">— Па кад се буд 
 опет у Житомир.{S} Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више  
ка и госпођа Сока да се живе поједу.{S} Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Ча 
грачица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.{S} Чамча је 
д срца смеју.{S} Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.{S} 
аши.{S} То је баш пар људи, тај Чамча и Чамчиница, баш као две капље једнаке! </p> <p rend="Tek 
тако исто и Кречарка.{S} Већ се малко и Чамчиница побринула, ако се и није још заплашила, јер з 
а ни гласа. </p> <p rend="Tekst">Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добил 
Ево твоје, Софро, ово је моје, а ово је Чамчино. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра, смешећи с 
један комедијаш малог циркуса који је у Чамчиној башти продукције правио па је остао дужан. </p 
; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. </p> <p rend="Tekst">— Морамо се 
у на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. </p> <p rend="Tekst">Но кад поседаше, он 
 му нос одгристи.{S} Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.{S} Госпођа Кречар ка  
боружати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.{S} Лопови пију па онда певају; и 
волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра воле 
вију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је с 
ручак позвао. </p> <p rend="Tekst">Дође Чамчић господару Софри.{S} Баш је био понедељак.{S} Бил 
<p rend="Tekst">— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? </p> <p rend="Tekst">— Тако се зовем. </p> <p  
st">Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића.{S} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљив 
је и примао је, није био мргода.{S} Ису Чамчића је од свију најволео. </p> <p rend="Tekst">Иса  
ого боље. </p> <p rend="Tekst">— Је л’, Чамчо, сад боље иде? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам и  
p> <p rend="Tekst">— Но ти си баш враг, Чамчо.{S} Правиш медведа и од мене и од грофа.{S} Не би 
т. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p rend="Tekst">—  
 француски. </p> <p rend="Tekst">— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пу 
 </p> <p rend="Tekst">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фа 
</p> <p rend="Tekst">— Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?{S} Кад сам потукао те лоп 
се. </p> <p rend="Tekst">— Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Со 
и да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. </p> 
 је носио трајдрот!{S} Ето као ја и ти, Чамчо, — одгонетне Кречар. </p> <p rend="Tekst">Тако до 
а. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? </p> <p rend="Tekst">Чамча 
буди Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst" 
{S} Оде. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Чамчо. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, Софро; промућкај  
nd="Tekst">— Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити! </p> <p re 
/p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и там 
end="Tekst">— Ал’ ако и овде наседнемо, Чамчо, тешко теби.{S} Колико си ме само наједио код арм 
d="Tekst">Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо.{S} Јеси л’ се кадког купао у мору? </p> <p rend= 
и, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. < 
 до једног села. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо забасали, ми кроз ово село нисмо прошли.  
путнике пробуде. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— Немој  
{S} Поздраве се. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, дај кане. </p> <p rend="Tekst">Заподену разговор 
већма исцифрати. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’  
збиљан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, какво је ово село? </p> <p rend="Tekst">— То је  
 зове на страну. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. </p> <p rend=" 
гледају, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар 
ад „теја”. </p> <p rend="Tekst">— Дајте Чамчо, тог доброг „теја”. </p> <p rend="Tekst">Малочас, 
н. </p> <p rend="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? </p> <p rend="Tekst">Љуби се с  
"Tekst"><hi rend="italic">Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамч 
л ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? </p> <p rend="Tekst"><hi rend="i 
 је враг? </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто.{S} Сад овде још пијем 
 образ роне. </p> <p rend="Tekst">— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! </p> <p rend="T 
p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, господар-Чамчо, овде? </p> <p rend="Tekst">— Милостиви іllustrіs 
 „теј”. </p> <p rend="Tekst">— Господар-Чамчо, коштајте.{S} Ово је „камилнтеј”. </p> <p rend="T 
лужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и причестили. < 
сподар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану,  
роклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. </p> <p rend="Tekst">Међутим је  
е не усуди коме год о томе говорити.{S} Чамчу зове на страну. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, има 
ошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. </p> <p rend="Tekst">Девојке служе, мати наређуј 
лапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. </p> <p rend="Tekst">Чамчи ниј 
укује се, али не говори ништа, гледа на Чамчу.{S} Чамча ће га из блата извући. </p> <p rend="Te 
 сви весели.{S} Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. </p> <p 
="Tekst">Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу 
ekst">Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Но овде ћемо проћи горе н 
подар Софра и Кречар гледају попреко на Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Та ти си писма послао? </ 
{S} Сви се грле и љубе.{S} Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.{S} П 
теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што  
ју.{S} Дођу у друго село.{S} Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити.{S} После тога од 
 Чамча тумачи.{S} Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”.{S} Остали гости, Пољаци, с 
ра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. </p> <p rend="Tekst">— На сваки начин. < 
 још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не би нашла, онда боље опет у г 
 <p rend="Tekst">Господар Софра пробуди Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Хеј, Чамчо, ево села!{S}  
Чамча вина има.{S} Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друш 
асом. </p> <p rend="Tekst">Комесар мери Чамчу, а Чамча тако јуначки поглед баца на комесара, ка 
ијави, они уђу.{S} Гроф је одмах познао Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Откуд ви, господар-Чамчо, 
 повести? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто 
мча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је 
ћа.{S} Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили.  
 путу лопови попити.{S} У срцу проклињу Чамчу. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ако хоћете, а ви п 
 иста, наша банда. </p> <p rend="Tekst">Чамчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна 
ствари — еспапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па 
де те људе који су онде, јер ретко која чарда да нема опасних људи.{S} Пушке оставе унутра, сам 
">— Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. </p> <p rend="Tekst">— Није, ’д 
о и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум.{S} Сад седне па пише.{S} Пи 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Чардаш</hi> (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/ 
кочи.{S} Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. </p> <p rend="Tekst">Ту је Пера ремек начинио, 
.{S} Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.{S} Но још би’ вас нешто молио. </ 
овати. </p> <p rend="Tekst">Дођу до оне чарде.{S} Бирташ га није познао, тако је ослабио.{S} Ов 
и од корова, тако се од оног доба плаше чарде. </p> <p rend="Tekst">Одавде лагано даље путују,  
, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у о 
ло, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да ти се осветим. </p> <p rend="Tekst"> 
ekst">— Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра. </p>  
дар Софра је описао своја страданија на чарди и како је продао „ауспрух”, и да је већ близу Кра 
> <p rend="Tekst">— Па ко би ме овде на чарди намалао? </p> <p rend="Tekst">— Немајте бриге, се 
Tekst">— Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџа 
 границе.{S} Преноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше 
 нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p rend="Tekst">Тако дуго су путовал 
Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три х 
добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. </p> <p r 
бдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето у чарди; с  
<p rend="Tekst">Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, сва 
ли се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто мо 
похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. </p> <p rend="Tekst">Сва три прва су мртва од на 
ноћиће у једној великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отво 
 видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињат 
="italic">Талија</hi> — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана </p>  
S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по 
опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. </p> <p rend="Teks 
х изишао.{S} Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, ч 
ре га, док је мало себи дошао.{S} Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутр 
ца разговарају.{S} Господар Софра сваки час нуди га вином, покушава, би ли му слабост ухватио,  
чарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надмеће се са лоповима.{S 
и не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак 
">Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. </p> <p rend="Tekst">— Сад једимо, н 
маш коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару  
 да се путници курентирају.{S} Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову.{S} О 
lic">auf meine Ere)</hi> — части ми, на часну реч! </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ахил< 
"italic">honoris causa</hi> (лат.) — за част, почасни </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">хо 
ни каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио 
сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и  
nestare) — осрамотити, повредити нечију част </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">диба</hi> — 
ад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу  
е.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, већ се помал 
<hi rend="italic">auf meine Ere)</hi> — части ми, на часну реч! </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
c">Laesіo honoris</hi> (лат.) — повреда части </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">лагуна</hi 
ехани, кад није оца код куће, муштерије части пићем.{S} У подруму млађима даје пити колико ко х 
дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради.{S} Већ није ни пун као некада.{S} 
дно половаче.{S} Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.{S} Армицијаш добро пије, в 
бра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтел 
у, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина.{S} Скреше тринаест стихова.{S} Добро  
о је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо п 
цијаша.{S} Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. </p> <p ren 
вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику п 
о, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.{S} Господар Софра тек од беде одговара, зе 
Добро је. </p> <p rend="Tekst">Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа  
а код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. </p> <p rend="Tekst">— Ни  
у, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу  
јани. </p> <p rend="Tekst">Кречар дигне чашу и куца се. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра куц 
сподар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ пра 
> <p rend="Tekst">Изрече, а држи у руци чашу вина.{S} Скупи лице, очи сузе. </p> <p rend="Tekst 
end="Tekst">Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири.{S} Хвали, каже да је изврсно. 
t">— Јесам.{S} Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. </p> <p rend="Tekst">— Фала, баш сам и ја са 
”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар,  
{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вина.{S} Кад је сам код куће, на подне два три јел 
је готов.{S} У срећан пут пију последњу чашу.{S} Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се.{S 
а, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме мој Арон. </p> <p rend="Tek 
{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој  
речар; то даду момцима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Б 
је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен </p> <p rend="Tekst"><h 
м је име? </p> <p rend="Tekst">— А због чега сте ради то знати? </p> <p rend="Tekst">— Не зовет 
 би’ то хтео. </p> <p rend="Tekst">— Од чега је опет то? </p> <p rend="Tekst">— То је ред, једн 
гат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софр 
 „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.{S} Код Пере у механи никад се не затварају врата 
 вратио.{S} Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glav 
забере, а он — не зна да цвеће за росом чезне, не узабра га, но окрену се и оде.{S} Цвеће је по 
<hi rend="italic">Танталове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати < 
напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал запо 
>Једаред тако седи пред биртијом, пуши, чека лађе.{S} Дође на коњу један бећар сиђе с коња, веж 
ућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.{S} Као год в 
 могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме.{S} Наступи рано пролеће, па проклија,  
тврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати.{S} Како от 
џе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће 
Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада фор 
већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види. </p> <p rend="Glava">XV </p> <p rend=" 
је; исплати и рачун.{S} Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, 
а чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити 
 и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате.{S} Умре ли 
 то је њему мила забава.{S} Код кројача чека по три сата, док хаљине нису готове, и то све саве 
тписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући дан, да кочијаш дође. </p> <p rend="Tekst">К 
 му ни на ум. </p> <p rend="Tekst">Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмо 
а три дана.{S} Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет п 
ла.{S} Отац не да.{S} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{ 
>Све је прекинуто. </p> <p rend="Tekst">Чека који дан, па отпише Полачеку овако: </p> <p rend=" 
е отац заустави. </p> <p rend="Tekst">— Чекај, Лујзо, да ти нешто покажем; добила си писмо.{S}  
како је то било. </p> <p rend="Tekst">— Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па д 
леко бисте ишли? </p> <p rend="Tekst">— Чекај, немој да трчиш напред.{S} Видиш, ја сам већ на л 
nd="Tekst">Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу 
ми и захвали се. </p> <p rend="Tekst">— Чекајте, амице, још није готово.{S} Ви радите код нонин 
опада, али још не купују; погађају се и чекају да цена који дан падне.{S} Чамча све то зна како 
{S} Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине.{S} Друштво је било 
у другој соби још неких са стране, и ту чекају да започне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чул 
јза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после  
ћ? </p> <p rend="Tekst">— Још није био, чекам га. </p> <p rend="Tekst">— Код мене је био.{S} Ме 
ава, људи смо, заљубио сам се.{S} Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље  
ље, наде има да ће се извући, али треба чекати још двадесетпрви дан. </p> <p rend="Tekst">Госпо 
тови.{S} Паулина се уда.{S} Није морала чекати три године. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет  
 опет, господар Софра болестан, па мора чекати.{S} По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га  
ће нипошто.{S} Пита доктора колико мора чекати.{S} Одговори му: „Три недеље, ако донде не умре” 
st">— С драге воље, ал’ морате до сутра чекати. </p> <p rend="Tekst">— Ма до сутра. </p> <p ren 
оћи. </p> <p rend="Tekst">Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњ 
, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се прилика: један касапин, по вољи Пола 
да. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо упрегнути у њег 
Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће ту ствар власти пријавити.{S} И доис 
 унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.{S} Господар Софра мислио је да ће одмах у тој с 
ек опомиње да једаред ствар преломи.{S} Чекаће још две недеље, па ће онда учинити отсудан корак 
ради, те се може још доста забавити.{S} Чекаће се и онако дуже на ручак. </p> <p rend="Tekst">Т 
лава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати,  
 нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. </p> <p rend="Tekst" 
је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу  
ћути.{S} Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци 
кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, пре 
д ће живети?{S} Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно 
ија, него и лопов.{S} Недавно ми пробио чекмеџе. </p> <p rend="Tekst">— Како то? </p> <p rend=" 
ера иде за тезгу и отвори чекмеџе.{S} У чекмеџету само неколико крајцара.{S} Баци фијоку о земљ 
ћкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; погле 
е спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прст 
ш старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . . па већ и беле косе ви 
{S} Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне.{S} Господар 
Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S} Седне, па оде.{S} Отац пред капијом ду 
end="Tekst">Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема ви 
офром само госпођа Сока.{S} Глади га по челу. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ сте ослабили.{S} Јел’т 
осподар Софра силним ударцем наџаком по челу.{S} Преметнуо се; тек је једаред рикнуо.{S} Навале 
, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, 
седи господар Софра до Полачека, и то у челу, јер је Полачеков гост.{S} Дозову и банду; ту Пола 
ећ пази. </p> <p rend="Tekst">У биртији чемерна публика.{S} За једним столом седе њих тројица,  
; и све тако.{S} А покрај тога живео је чемерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пер 
а, друго, можда му лежи у плану да види чемерну трговину блудног сина.{S} То баш ни господар Со 
d="Tekst">Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и  
То ми није доста, ’хоћу унапред да знам чему ћу га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, д 
у вам.{S} Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.{S} Но јако сам се истрошио,  
изводила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
г узраста, раван као трска, лепе велике черкеске очи, обрве састављене, зуби бели.{S} У понашањ 
е није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коњ 
 нос Чамчин. </p> <p rend="Tekst">— Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел?</hi> (пољ.) — Ој, ђав 
аруменио се. </p> <p rend="Tekst">— Тен чертовски Чамча, тај је све то учинио.{S} Ми смо већ да 
адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен. </p> <p rend="Tekst">М 
шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— 
а! </p> <p rend="Tekst">— Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и с 
Tekst">— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. </p> <p rend="Tekst">— Даје покрај 
се.{S} Дочека га домаћин гроф, па Софра честита му имендан, и то мађарски, само је титулу научи 
девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. 
це, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико 
абица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S 
евојка, а и сва кућа Полачекова је увек честита била; још сам му оца познавао.{S} Но видећеш, н 
} Господар Софри долазе пријатељи да му честитају.{S} Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у кана 
омесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су  
ора бити варалица.{S} Колико сам их сâм честити’ познавао. </p> <p rend="Tekst">— Тако је, и са 
елико.{S} Пургербал је.{S} Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и 
Благо теби.{S} Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. </p> 
 опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.{S} Н 
 моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта 
end="italic">банда</hi> (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача </p 
/p> <p rend="Tekst">Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево 
} Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.{S} При одласку комисије, још је господар Со 
д баца на комесара, канда је он сам сву четворицу смакао.{S} Сад пријатељски заседну и дубље се 
боља коња, па јуре трагом бећара.{S} За четврт сата стигли су га.{S} Бећаров коњ уморан.{S} Бог 
ити. </p> <p rend="Tekst">— Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са 
 трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта узеће једног кириџију. </p> <p rend="Tekst">За  
ви повезани су за коље: њих деветорица; четврти, рањени, пред зору је умро.{S} Пробуде путнике  
ски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, п 
три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив.{S} Комесар га испита; све је исповедио 
дећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше с 
а на сат, броји тренутке.{S} Већ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки м 
куражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцња 
чи и наџаком обори и трећег.{S} Ето сад четвртог.{S} Кречар се сав окаменио, заборавио је петла 
 <p rend="Tekst">— Јест’, да, а ко рäни четвртог? </p> <p rend="Tekst">— Испод кревета, — насме 
украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, как 
и, за комплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. </p> <p rend="Tekst"> 
ан.{S} Кад уђу у собу, закључају се.{S} Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. 
вице, да му два цванцика.{S} Он купи за четири цванцика пар.{S} Све га хвале како зна добро.{S} 
очићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад  
пљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики.{S} Има већ и  
 (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна  
одина стар, Чамча је имао малу ћерку од четири године, па већ онда договорили се да Шамика, кад 
ила на један кат.{S} Његов стан имао је четири собе.{S} Једна соба за посету, „физиту“. </p> <p 
прстен.{S} Даривао сам је са двадесет и четири дуката.{S} Извучем после дишпенсацију и венчамо  
"Tekst">— Ми смо ти који смо сами убили четири лопова, — рече Чамча вишим, поузданим гласом. </ 
ође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде  
т деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесе 
икин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеште — даљина с 
ак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од ше 
путовао је у ту сврху између У. и Пеште четрдесет година. </p> <p rend="Tekst">Варошки иижињер, 
ђа Сара.{S} Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. </p> <p rend="Tekst">Уђу у  
им пилулама, али му није помогло.{S} За четрнаест дана умре.{S} Укоп леп.{S} Његове несуђенице, 
обије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе.{S} Пр 
> <p rend="Tekst">— Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо 
рух”, и тај је у реду.{S} Приближава се четрнаести дан.{S} Чамча журбено трчи од господара Софр 
alic">Кошице</hi> — град у југоисточној Чехословачкој </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ко 
end="italic">Ваг</hi> — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава </p> <p rend="Tekst" 
S} Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и ма 
 ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле. </p> <p rend="Teks 
 и почне се облачити.{S} Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лиц 
 <p rend="Tekst">— У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. </p> <p rend="Tekst">— Имат 
еди богати гроф.{S} Б. Отседну у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Про 
 један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније кож 
чице.{S} Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.{S} Гдекоји играч узме на очи какову 
авима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. </p> <p rend="Tekst">Господ 
пела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже.{ 
чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика  
јални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играч 
цено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици 
фра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и ка 
—. </p> <p rend="Tekst">....{S}Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап 
а су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у  
и самуркалпак. </p> <p rend="Tekst">— И чизме са сребрним мамузама? </p> <p rend="Tekst">— Јеса 
егова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надах 
и, молим те.{S} Ту треба промишљења.{S} Чија је срамота него моја?{S} Дај ми промишљења. </p> < 
напамет: с муком стечено његово имање у чије ће руке доћи?{S} Стресе се кад се помисли. </p> <p 
му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.{S}  
и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, 
чкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; с 
 води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће виш 
 саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; <hi rend="italic">Танталове 
бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S}  
">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> 
шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш ли са вином?{S} Видиш сад како је добра ц 
и шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати.{S} Стигну у једну варошицу, и ту ће с 
па, а памет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима ј 
агистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко у 
и храбри их да на његову одговорност то чине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика 
двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут.{S} Дођу до једног с 
мо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је отишао, 
аштај.{S} Он у новоме нараштају задоста чини.{S} Када је бал, ма ванцаге падале, иде у Пешту и  
 Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну бабу, која је у Со 
лик. </p> <p rend="Tekst">— То ништ’ не чини. </p> <p rend="Tekst">— То ти кажеш.{S} Питај твог 
век. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене да 
х му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат.{S} Но, будући је добра партија 
 ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне. </p> < 
и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо.{S} Он никад с пута не пише писмо ку 
сет и пет година.{S} Оћелавио је, па се чини још старијим.{S} Истина, лепа глава, лепо чело још 
d="Tekst">— Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p 
њима је то допустио, јер им тиме радост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешт 
оручају.{S} Сваки своје примедбе о балу чини. </p> <p rend="Tekst">После ручка млађи оду у пара 
} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца с 
 да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. </p> <p rend="Tekst">Сад се старци мало утеше.{ 
<p rend="Tekst">— Добар дан, милостива, чиним подворење. </p> <p rend="Tekst">— Драго ми је; је 
 какве је фајте?{S} Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљ 
одар Софра у другоме чему по вољи им је чинио.{S} Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у 
еру у економију. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас,  
 стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините како најбоље знате. </p> <p rend="Tekst">Разгово 
rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и ота 
t">— Да вас уверим какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију т 
м после ручка породици посете, „визите” чинити.{S} Господар Софра допусти.{S} Како не, кад тако 
менеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Ш 
nd="italic">беамтер</hi> (нем. Beamter) чиновник, службеник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
рош, нотарош</hi> — бележник, општински чиновник </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">натента 
но седи у Бечу.{S} У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, н 
ар Гајзингер.{S} Богат спахилук, имућни чиновници. — Сала је обична биртија где се пије и тежац 
у Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">До 
="italic">шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend="Tekst"><hi r 
 се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три 
 </p> <p rend="Tekst">— Па сад се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Зас 
{S} Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.{S} Други, опет, обучен као лопов, са наџа 
газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти.{S} Свак каже да је вредан.{S} Но има једну слабо 
обро, срце ми игра.{S} Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, с 
ао катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се. 
ко дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у Полачеков 
профитира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази. 
и су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша 
 дан, добије на пошти писмо.{S} Отвори, чита: </p> <p rend="Tekst">„Господине! </p> <p rend="Te 
 </p> <p rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени,  
S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, увек се допада. </p> <p rend="Tekst">—  
"Tekst">Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности, купао с 
дне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује.{S} Оцу још неће да каже; иде  
узме писмо, чита; и Матилда доскочи, па чита.{S} Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се ни 
ци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча чита. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти д 
ошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; ди 
вци са писмом стигли.{S} Отвори писмо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Драги Шамика, </p> <p rend= 
ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. </p> <p rend="Tekst">— Ту нема опасности. </p> <p 
 удали се.{S} Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу  
писмо од Полачека. </p> <p rend="Tekst">Чита писмо. </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш, нема ништ 
а ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно бук 
познао, тако је ослабио.{S} Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили 
итрати. </p> <p rend="Tekst">То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; не 
 прави пут. </p> <p rend="Tekst">Путују читав дан; све нова села.{S} И други дан; опет нема они 
>— Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати,  
а ти нешто покажем; добила си писмо.{S} Читај! </p> <p rend="Tekst">Лујза узме писмо, чита; и М 
 </p> <p rend="Tekst">— Дед, Јово, и ти читај! </p> <p rend="Tekst">И Кречар чита. </p> <p rend 
а није умро? </p> <p rend="Tekst">— Ево читај, — баци му писмо. </p> <p rend="Tekst">Чамча чита 
ле неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљав 
итати. </p> <p rend="Tekst">После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита ви 
ком; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност </ 
ша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пре тога читали су у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} 
духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само истор 
Tekst"><hi rend="italic">чтеније</hi> — читање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чувствите 
.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет  
овао; како је живео, тако ће умрети.{S} Читао је новине, „Theaterzeіtung”, „Damenzeіtung”, друг 
ни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе  
и, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend="Tekst">— 
м великим већ није се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Со 
> <p rend="Tekst">Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не ј 
 па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. </p> <p rend="Tekst">После ручка читају.{S} Шам 
 прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће  
ементу.{S} Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбољ 
(какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за  
господар Софра Кирић избрани „обштества член“, „трајтаер“, тојест један од тридесет одборника к 
talic">bon-vіvant</hi> (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду </p> <p  
> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирит 
/hi> (лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности дости 
ад је још здрава била, дали би му.{S} А човек имућан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики 
ш није ожењен.{S} Господара Софру једва човек може познати.{S} Погурављен, осушен старац.{S} Ка 
оже.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам прао 
опате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутра — луле, камиш 
{S} Пера је био сасвим од другог калупа човек.{S} Није био ни на оца ни на брата.{S} С братом с 
Frauenlob.{S} И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господа 
ринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је мор 
војој пуној вољи; хоћу да бирам.{S} Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је ф 
ekst">— Тешко, кад мора бити.{S} Па кад човек једаред остари, треба да путује.{S} Какав му је т 
ајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. </p> <p rend="Tekst 
е узме, а ти болесна.{S} Није л’ то луд човек? </p> <p rend="Tekst">— Није луд. </p> <p rend="T 
ити, трошићу колико треба, само да буде човек.{S} Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.{ 
 </p> <p rend="Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло  
треба имати способности.{S} Па такав је човек, особито младић, општељубљен.{S} Па је знао још с 
као славуј при крају лета.{S} Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, та 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Соф 
за господара Софронија Кирића?{S} Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чул 
ините? </p> <p rend="Tekst">— Честит је човек, а и отац богат. </p> <p rend="Tekst">— Право да  
, дорашћују.{S} Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p ren 
ажности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писм 
"Tekst">— Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јак 
 Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи.{S} Но кажи ми, Софро, како је 
о год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара Софре.{ 
</p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst">После три недеље с 
и, пити; све се служи.{S} Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.{S} После веч 
ра у његовој отсутности.{S} Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завид 
Код мене је био.{S} Мени се чини да тај човек није при себи, да је полудио. </p> <p rend="Tekst 
 је као изван себе, скоро није више тај човек; морају га увек тешити.{S} А ко ће га тешити?{S}  
га на добро. </p> <p rend="Tekst">И тај човек је хтео оца обесити! </p> <p rend="Glava">XXVI </ 
end="Tekst">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп ду 
Но, ко је још овде?{S} Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпен 
="Tekst">— Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца о 
 удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали инт 
устите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. </p> <p ren 
 то писмо? </p> <p rend="Tekst">— Један човек на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шталу. </ 
којног Угљешу.{S} Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и п 
десет година стар.{S} Он је већ искидан човек.{S} Добије одједаред грозницу, лечио се својим Мо 
liere) — витез, племић, отмен и услужан човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">галант, га 
i> (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама) </p> <p rend="Tekst"><hi  
убио није.{S} Но ипак је био оригиналан човек. </p> <p rend="Tekst">Створа је био повисоког.{S} 
јом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. < 
 <p rend="Tekst">Кречар, и он је срећан човек.{S} Има жену, његову Агру, која му у свачему гове 
ноги би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задов 
млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и пријатељи 
ентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">герок</hi> 
а себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p  
у, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча. </p> <p  
Tekst">Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван. </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу  
но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима с 
S} Кречар је баш био код куће.{S} Богат човек.{S} Ту је већ код Кречара. </p> <p rend="Tekst">— 
е може вам ништа донети, а ви сте богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Ништ’ то не чини.{S} Пита 
ест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео ка 
чан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један  
ек филозофско лице добије.{S} Пред смрт човек један другом највећма наличи. </p> <p rend="Tekst 
онда унуке. </p> <p rend="Tekst">Та два човека још поткрепљују дух господара Софре:{S} Кречар д 
rend="Tekst">— Дајте руку, држим вас за човека од речи.{S} Сад морам брзо натраг.{S} Збогом! </ 
 али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присвајају.{S} Где 
а Лујза, опет, Има пред собом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Ша 
 кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува  
се: како би једна девојка покрај таквог човека срећна била!{S} Изроди се међу њима нежно пријат 
к већ кад га види доста му је; из целог човека правда вирила.{S} Ал’ кад су их бирали, нису за  
амцу возити.{S} У почетку за сувоземног човека не баш најпријатнија забава.{S} Али кад се мало  
лели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим 
 напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола  
омплетирање, једна звиждаљка.{S} Четири човека и пет инструмената. </p> <p rend="Tekst">Почиње  
П</hi>рошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, ко 
} Сад се бирташ и молер зачуде с каквим човеком имају посла.{S} Господар Софра сад почасти и мо 
братом се разговарао као с каквим туђим човеком.{S} Никад се тај с братом пољубио није.{S} Но и 
 </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. </p> <p rend="Tekst" 
p> <p rend="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са 
сет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.{S} Најпре је почео учити трговину, па онда је пос 
ска.{S} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине 
d="italic">bouillon</hi> (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућен 
горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео.{S} Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ  
>— Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. </p> <p rend="Tekst">— Куд би опе 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чрез</hi> — преко, помоћу </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чтеније</hi> — читање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="it 
 му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на  
је заплењени коњ Пере Кирића.{S} Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. </p 
шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а на 
ечерају.{S} Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, 
{S} Мати види све то, саветује га да се чува.{S} Ко ће га у таквом друштву сачувати?{S} Мати је 
, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ita 
а. </p> <p rend="Tekst">— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у  
kst">Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава госпо 
іtum</hi> (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ital 
је леп споменик.{S} Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и  
каже да ће на колима спавати; мора кола чувати.{S} Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли 
очијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра иште вина.{ 
d="Tekst"><hi rend="italic">Лидо</hi> — чувена морска плау Венецији </p> <p rend="Tekst"><hi re 
i rend="italic">страхино</hi> (итал.) — чувени италијански мастан сир </p> <p rend="Tekst"><hi  
st"><hi rend="italic">горгонцола</hi> — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана </p> <p 
ekst"><hi rend="italic">Тамерлан</hi> — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405),  
, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник,  
n Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног 
већ његова присутност узбуди већма њена чувства.{S} Доктор каже да нема ништа од Јуце.{S} После 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">чувствителан</hi> — осећајан </p> <p rend="Tekst"><hi r 
ву честиту кућу, опет моје верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у ку 
звирују.{S} Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се  
же да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.{S} Сравњава Кошицу са Млецима! </p 
о, а сад болесну.{S} Нико не верује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао 
="Tekst">Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst" 
евојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну 
одар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. </p> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не чудите 
end="Tekst">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путова 
вара, ћути. </p> <p rend="Tekst">Сви се чуде тој просидби.{S} Свака тајна дође на видело.{S} Ве 
/p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p rend="Tekst">— Јуцо,  
т зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst">— Господин фишкал, не чудите се.{S} Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „ 
а и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија 
ности. </p> <p rend="Tekst">— Но ви сте чудни људи!{S} У мору се купати!{S} Ја сам читао у Кенђ 
вориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађ 
ркови.{S} Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смеја 
i rend="italic">portentum</hi> (лат.) — чудо, чудовиште </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
у, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети 
рави, готов је одмах на играње.{S} Није чудо.{S} У детињству растао је међу женскима, сестрама. 
премда није био без талента.{S} Но није чудо.{S} У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштве 
ао, како болесна Јуца?!{S} Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.{S} Та сламка је Ј 
на лево и десно, прави Адон!{S} Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођ 
о, тако исто и госпођа Сока.{S} Није ни чудо.{S} Ленка се удала за једног судца, против очине в 
бранио онде засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанкиња! 
 калфама као рузмарина крин.{S} Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племен 
слабили! </p> <p rend="Tekst">— Није ни чудо, три недеље лежати! </p> <p rend="Tekst">— И лопов 
 Посејао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у 
рема целом друштву контрастно, као неко чудо.{S} Правили су на њих И пикантне примедбе; особито 
, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> <p rend="Tekst">Господар Софра мислио је, ак 
пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу.{S} Госпођа Матилда не може да се уздржи, пит 
="italic">portentum</hi> (лат.) — чудо, чудовиште </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">pratiu 
па ма са себе скинуо.{S} Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је  
 али све се избројати не може.{S} Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах д 
надгробне стихове.{S} Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да траж 
 могу да претестеришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера  
} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље 
што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли, кад сасвим оздрав 
ине.{S} Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мај 
пођом Матилдом, па оде у другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и нек 
ад време послу.{S} Наједаред умукну.{S} Чује се неки жубор.{S} Време настало. </p> <p rend="Tek 
 почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал.{S 
<p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта  
. </p> <p rend="Tekst">При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу.{S} Ето 
у, али слабо.{S} Кречарев глас једва се чује, а Чамча сваки час кашљуца, а господар Софра надме 
а бал.{S} Соба им је у авлији, и све се чује.{S} Већ је осам сати, а бал још не почиње.{S} Има  
 сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује.{S} Лепа је као звезда зорњача.{S} Покрај узајамно 
тог и погоди га у трбух.{S} И напољу се чује пуцњава и вика.{S} Како се почело пуцати, остали л 
рена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима 
већенику на савет.{S} Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, 
 чекмеџе и однесе новац.{S} Кад то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек н 
вачим трговао, као и сад.{S} Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има д 
 титулу носи као фишкал, он не ради.{S} Чујем да ће отац њему све оставити, а богат је, као што 
>— Бог добро дао, Перо!{S} Откуд ти?{S} Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као ш 
о, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти се допа 
">— Но, то је први поштен лопов за кога чујем.{S} Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само  
</p> <p rend="Tekst">— Па говори!{S} Да чујем. </p> <p rend="Tekst">— Давно већ ја то премећем  
 уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S}  
еђем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегиј 
нд”, поплаши се. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Софро?{S} Контрабанда — то је зло! </p> <p rend= 
 ће се одмарати. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно,  
подене разговор. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Teks 
комедији, ’де су мене показивали.{S} Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко  
ндлер”; али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да ј 
атицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији.{S} И то морају страна кола  
о би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tekst">„Не зна игра 
 и Кречар повуку се у трећу собу, да не чују ларму; није им до тога.{S} Чамча им зна нарав, ниш 
о Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један елегантан гавалер игра са фрајла-Лујзом.{ 
о виче: „Изволите руског теја!”, да сви чују. </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо, — рекне господар С 
 им се види ироничан засецај.{S} Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ т 
оспођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопов 
ајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S 
rend="Tekst">— Ја не би’ за то била.{S} Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде ја 
, имућан, код њега ћеш добро живети.{S} Чула си од мене како је са првом болесном добро живео,  
ас напаствовали? </p> <p rend="Tekst">— Чула си од Саве кочијаша? </p> <p rend="Tekst">— Већ пр 
годи. </p> <p rend="Tekst">Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила  
p> <p rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њег 
почне, пре неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала 
сом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле.{S} Фрајле чују то па се кикоћу. </p> <p rend="Tek 
, и жељно ишчекују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „гала 
 </p> <p rend="Tekst">— Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. </ 
м доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. </p> <p rend="Tekst">Но велика 
о когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и  
> <p rend="Tekst">— Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда 
па онда на њега обични натпис.{S} То се чуло по вароши.{S} Скоро цела варош је на окупу.{S} Гле 
г из тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{ 
 <p rend="Tekst">— Има још једна банда, чуо си за Јанотича? </p> <p rend="Tekst">— Зар је и он  
rend="Tekst">Узме га на реч оштрије.{S} Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересиј 
о, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је била у вароши најлепша девојк 
 био? </p> <p rend="Tekst">— Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефт 
енио. </p> <p rend="Tekst">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти н 
е што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.{S} К 
 се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га арми 
му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како  
S} Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам.{S} Твоја Сока је б 
драв, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.{S} Зар онде нема других илиџа,  
 ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Мил 
ити. </p> <p rend="Tekst">Кад је Кречар чуо ред „контрабанд”, поплаши се. </p> <p rend="Tekst"> 
 баш у цркви где мала.{S} Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан 
а дику.{S} Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то див 
од глади и беснилука један другоме месо чупају.{S} Па кад дође крајње време, такви коњи продати 
 „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче 
тшкринута, тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst">Профи 
, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p 
то, Николаја љубит”, али тако да лопови чути га могу. </p> <p rend="Tekst">— Певајте! </p> <p r 
афа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описан 
је званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хв 
> <p rend="Tekst">Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. </p> <p rend="Tekst">Арм 
 <p rend="Tekst">— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. </p> <p rend="Tekst">— Је 
 прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p rend="Tekst">Господар Со 
осподар Софра. </p> <p rend="Tekst">Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати и 
м профитом. </p> <p rend="Tekst">Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чам 
S} Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб.{S} Профит га истера. </p> <p rend="Tekst">Пер 
 вешала.{S} Праве се вешала.{S} Ту је и џелат и поп.{S} Пре захода сунца сви буду повешани. </p 
nd="Tekst"><hi rend="italic">Кук</hi> — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ  
ekst"><hi rend="italic">gentlemen</hi> (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек </p> <p  
че Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. </p> <p rend="Tekst">Сад десн 
 хасне? </p> <p rend="Tekst">— Тај пуни џеп.{S} Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој  
пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи.{S} Лане сам једног лиса за п 
пире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча. </p> <p ren 
епова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже к 
а отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Ако се нећу замерити, да п 
стане пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову штра 
У бокалу вина до половине.{S} Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је ви 
 је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа. </p> <p rend="Tekst">— Та ваљда није умро? </p> < 
а кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири с 
 најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.{S} Господар Софра са Полачековима опет  
="Tekst">— ’Де ти је пасош?{S} Бећар по џеповима тражи, нема пасоша. </p> <p rend="Tekst">— Сад 
а трчи доле.{S} Донде је Пера старцу по џеповима тражио од касе кључ.{S} Отац виче, копрца се.  
аљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му дâ за неко врем 
ио.{S} Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи.{S} За једним столом седи Кречар и син му, „ф 
едати.{S} Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите.{S} А вино им та 
у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.{S} Чамча уђе у кујну, извади бритву и 
цима.{S} Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати.{S} Била је јако кљукан 
ира.{S} Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.{S} Мо 
јну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.{S} Сад узме варјачу, па меша гушчије 
р”, сад већ није више.{S} Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?{S} Убиће ме  
ољу у прсима.{S} Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.{S} Ухвати га језа, па мала грозница 
 Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом.{S} Пл 
 </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S 
аше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полач 
ика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p rend="Tekst" 
покуша срећу код Полачекових.{S} Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре  
 скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели.{S} Ту је с њом и муж, господар 
це, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра. </p> <p rend="Tek 
чекови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти  
<p rend="Tekst">Кочијаш како је дошао у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се с 
о његово осећање, још кад је први пут у Ш. био.{S} Не може, већ је све прошло. </p> <p rend="Te 
 rend="Tekst">Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”.{S} Тако се та 
сле неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.{S} Уђе у 
{S} Тако се та биртија звала.{S} У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу.{S} 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика иде Чамчи у кавану. </p> <p rend="Tekst">Уђ 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика искрено жали за Јуцом.{S} То је већ и при у 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика је невесео.{S} Он је изгубио мило и драго,  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио.{S 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ш</hi>амча је дао још један, последњи, „ноблбал”.{S} Ал 
но ћу доћи. — Твој </p> <p rend="Tekst">Ш. К.” </p> <p rend="Tekst">То писмо преда свом верном  
н, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су ха 
} Она из срца пристаје.{S} Том приликом Ша— мика замоли од ње мало косе, да кад је види, увек м 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Шабес</hi> — празник поста код Јевреја </p> <p rend="Te 
м је прошао у задовољству.{S} Сад није „шабес”, па су добили јела у механи, и за се и за момке. 
јести.{S} Бирташица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели коч 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шабрак</hi> — украшен покривач испод седла на коњу </p> 
сред сале.{S} Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црв 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шајн</hi> — стари аустриски папирни новац који је вреде 
пре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност т 
старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се.{S} Дође до врат 
="Tekst">Кречар не може да говори, није шала, хиљаду форинти на десет акова, на њега спада пет  
Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота 
 чека зору; тако исто и Кречар.{S} Није шала, хиљада форинти.{S} Сад Чамча гурне армицијаша. дâ 
, и бајаги показаће се строг.{S} А није шала, пет акова „ауспруха”, и још има више од пет акова 
 није налазио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни  
t"><hi rend="italic">пер шнас</hi> — из шале </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Пијачета</h 
је се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? </p> <p  
 <p rend="Tekst">И доиста, Пера се није шалио.{S} У својој кући гради од черпића велику шталу.{ 
p rend="Tekst">— Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа дон 
у Паулину? </p> <p rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не ша 
 вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћ 
та шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода.{S} Ису Ч 
био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија. </p> <p rend="Tekst">Није се носио као госп 
ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово.{S} Духом претежнији од господара Софре.{S} 
и, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важ 
ваца? </p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да  
} Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и 
зовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу слугу код „Белог коња” да види је ли већ онде ната 
ђа Хауерка, опет, такођер су готове, па шаљу да виде јесу ли онде каснарица, натшумарица и ишпа 
нуто, нема од женидбе ништа.{S} Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.{S} Онда је  
S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава, Шамика је само „галантом”.{S} Блуди као трубадур тамоам 
је оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава, Шамика је „галантом”. </p> <p rend="Glava">XXII </p> <p 
="Tekst">— Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. </p> <p r 
ога фалило.{S} Када се мало опорављала, Шамика дође к њој.{S} Родитељи су дозвољавали па се с њ 
ами утешитеља требају.{S} Кад је умрла, Шамика није ни код куће био.{S} Лепо су је укопали и ис 
тпомагали. </p> <p rend="Tekst">Доиста, Шамика је прави мученик. </p> <p rend="Tekst">Кад му вр 
 Деца не разумеју.{S} Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб.{S} Све је б 
 „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда.{S} Сад већ у  
{S} Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру. </p> <p rend="Tekst">Св 
nd="Tekst">И кад је на балу све готово, Шамика као тријумфатор дође, — venі, vіdі, vіcі, — сви  
ао је песму у срце.{S} Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венец 
, запита га. </p> <p rend="Tekst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, 
 је склопљен.{S} Сутрадан, по договору, Шамика иде да проси Јуцу.{S} Иде управо у собу госпође  
ови послали.{S} До три дана је бал у Ш. Шамика задржи калфу на ручак, а после ручка отпусти га  
у реду.{S} Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести.{S} Јуца је рано легла  
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S}  
 Па оно његово талијанско „тремоло”!{S} Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој неж 
ојег било је тек „племенита пасија”.{S} Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две леп 
ије оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шамика је сав свој иметак потрошио.{S} Но тај иметак ут 
> <p rend="Tekst">Свирају „лендлер”.{S} Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора.{S}  
м сати, почну свирати „полонесмарш”.{S} Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на 
лепи људи.{S} Свирају „полонесмарш”.{S} Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госп 
у испало за руком.{S} Више не треба.{S} Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се д 
Отац пред капијом дуго за њим гледа.{S} Шамика отпутова. </p> <p rend="Tekst">Шамика је био доб 
st">Сад опет сваки свој посао гледа.{S} Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео  
л”.{S} Кад су ушли све на њих гледа.{S} Шамика прегледа публику, па како се гошће на столицама  
<p rend="Tekst">Оде одважна Матилда.{S} Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне.{S} 
з мамуза.{S} Није му више до мамуза.{S} Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи. < 
ину дана траје.{S} Јуца све слабија.{S} Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је бил 
ије, није ништа уствари, — комедија.{S} Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говорил 
о баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} Господар Софра стоји изме 
p> <p rend="Tekst">Ту је и дан бала.{S} Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад о 
вим стварима саветника, прорицатеља.{S} Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закр 
иком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали кућу, хвали Паулину. </p> <p rend="Tekst"> 
е ожени; опет Јуци задата нова рана.{S} Шамика је теши, доноси јој букете, књиге, посла стиде,  
довољна.{S} Удадба јој је осигурана.{S} Шамика има велика познанства.{S} Многи странци су к њем 
пет женидба за годину дана одгођена.{S} Шамика ће годину дана црнину носити. </p> <p rend="Glav 
пријатељству, па је ствар покварена.{S} Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штого 
ovo_Char">П</hi>рошло је пет година.{S} Шамика још није ожењен.{S} Господара Софру једва човек  
 другу собу.{S} Чује се глас гитара.{S} Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна од 
ал је већ започео.{S} Омладина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ о 
имика.{S} Удала се за Јуциног брата.{S} Шамика је ту био проводаџија.{S} Не траје по године, уд 
т, то је све било из женског живота.{S} Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. 
ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на  
младина игра.{S} Шамика пази на ред.{S} Шамика не игра, каже да је већ оматорио.{S} Играју коти 
бал.{S} Већ осам година како не иде.{S} Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини 
/p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи 
од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.{S} Девојк 
p> <p rend="Tekst">Прођу две недеље.{S} Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекови 
ет изредна.{S} Сви јој по вољи чине.{S} Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је.{S} Так 
рати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестр 
Покрај узајамног обећања растану се.{S} Шамика дође кући.{S} Поче размишљати како ће започети к 
 „монументална” ствар, и растану се.{S} Шамика у једној сребрној кутици бесприметно остави педе 
; не зна нико да управља; сплету се.{S} Шамика гледа, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику 
<p rend="Tekst">Ту се сад све унесе.{S} Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. </p> 
исмо у руке.{S} Лаже, каже да јесте.{S} Шамика му да на вино. </p> <p rend="Tekst">кад трећи да 
Лепо се опросте, па онда на саонице.{S} Шамика пољуби у руку обе даме.{S} Кад је господар Софра 
ац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи.{S} Шамика је код њега. </p> <p rend="Tekst">— Отац, ја мор 
евети дан.{S} Опет дође мало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{ 
је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљ 
гметом, да ногу како год не повреди.{S} Шамика је право материно дете. </p> <p rend="Tekst">Кће 
ујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Ка 
Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отпева и песму 
у руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала, богатог о 
, па игра.{S} Баш су валцер свирали.{S} Шамика, као обично, елегантно игра.{S} После, опет, игр 
Полачековима.{S} Буду лепо примљени.{S} Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Пол 
и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. </p> <p ren 
ити.{S} Боји се да се где не замери.{S} Шамика је тек „галантом”, ништа друго.{S} Фрајле све зб 
лико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина.{S} За т 
нађе у чуду; не зна стихове правити.{S} Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га 
а покуди, тај се неће скоро оженити.{S} Шамика је у својој сали много пута балове давао, особит 
.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Ју 
>Брат искочи из фијакера и оде кући.{S} Шамика убезекнут, збуњен, није му на ино, већ мора се в 
 ручак дође и стари и млади Полачек.{S} Шамика се претстави и, после обичног поздрава, каже му  
ча разашиље билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S 
билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе 
но скоро ће опет доћи, и то са оцем.{S} Шамика се договара са Паулинином матером; матери се стр 
ар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом.{S} Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S}  
дао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с којима, как 
 и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, н 
.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} Пера на њег 
} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини  
 не да није хтео, но баш није могао.{S} Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времен 
сподара Софру зашто није и он дошао.{S} Шамика га извињава.{S} После се разговарају о економији 
 у игри преметну, и то је занимљиво.{S} Шамика приповеда како је у Венецији играо. </p> <p rend 
="Tekst">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} Није трајало по године, Шамика 
е прва, јер иначе би се ранг смањио.{S} Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; т 
кад би њега и госпођу Лујзу посетио.{S} Шамика то једва дочека.{S} Лепо се обуче, па оде код Св 
Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са собом сасвим задовољан. </p> <p rend="Teks 
">Договору је крај; стрпиће се мало.{S} Шамика једнако долази; лепо га примају.{S} Последњом пр 
, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је баш самој фрајли предао писмо у 
а избере Лујзу и изокреће је ужасно.{S} Шамика га само гледа па глади бркове. </p> <p rend="Tek 
<p rend="Tekst">— То је друга ствар.{S} Шамика неће никада. </p> <p rend="Tekst">Изрече, а држи 
ри сведока, хоће да пише тестаменат.{S} Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке.{S} Док су  
та, лепа чиста варош, пријатан свет.{S} Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немач 
ће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке недеље је по двапут онде. </p> <p 
 најбољим пољским играчима у Лавову.{S} Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала 
бито када какви отменији гости дођу.{S} Шамика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у 
а Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо 
ђе у кућу, ту се девојке брзо удају.{S} Шамика је опкољен од девојака. </p> <p rend="Tekst">— У 
="Tekst">Још се донекле разговарају.{S} Шамика се извини да мора ићи.{S} Госпођа Матилда иде зв 
">Већ је и ручак готов.{S} Поручају.{S} Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати 
">Сад се договоре и сложе се у року.{S} Шамика ће све приправити.{S} Још једаред ће покушати ср 
 тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није н 
није с тим задовољан, иште половину.{S} Шамика не одговара.{S} Поручи једном зидару и једном гр 
Ту последњу Јуцину вољу испунили су.{S} Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, 
> <p rend="Tekst">Писмо дâ на пошту.{S} Шамика је невесео.{S} У Полачековој кући такође невесел 
смо одмах запечате и пошљу на пошту.{S} Шамика добије писмо и чита.{S} При читању побледи, падн 
едузетна, Матилда му гледа у зеницу.{S} Шамика у земљу гледа. </p> <p rend="Tekst">— Јесте л’ м 
ман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљом.{S} Данас је за  
И ту има „квадропа” — garde de robe.{S} Шамика код својих дама све то у ред стави, па унутра, д 
де засвагда живети.{S} Није ни чудо:{S} Шамика, такав dandy, покрај финих Талијанкиња!{S} Научи 
ти.{S} А ко ће га тешити?{S} Катица?{S} Шамика?{S} Та они сами утешитеља требају.{S} Кад је умр 
бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика врло добро зна да се треба женити.{S} Треба се ж 
 умрети, а кога после себе остављам?{S} Шамика је добар, лудо добар, ал’ се не жени; досад се ј 
> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst">— Ви нисте католик 
лату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.” — Шамика Кирић, Јуца Кирић.{S} Кад су хаљине биле готове, 
копчао је оба имена, и доби треће име — Шамика. </p> <p rend="Tekst">Ленка је каткад морала и у 
 му исприповеда. </p> <p rend="Tekst">— Шамика хоће да га преда суду. </p> <p rend="Tekst">— Ни 
амика и девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати.  
ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’  
ет почне игранка.{S} Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом.{S} Дивна  
 исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од 
 моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто фо 
ови у авлију.{S} Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу.{S} Пресвуку се.{S} Шами 
утра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера оста 
ли овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удине.{S} Одавде оду у Con 
p rend="Tekst">Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.{S} Господар Софра с 
.{S} Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога  
ачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као пр 
 rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути. </p> < 
Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у посету, мисли 
ца, сувише простране руке, галант.{S} А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блетка 
дан задовољства. </p> <p rend="Tekst">А Шамика се опет није оженио. </p> <p rend="Tekst">Бадава 
највећма наличи. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p 
е, — све кликћу. </p> <p rend="Tekst">А Шамика, као стари работник, свој стари посао тера.{S} Ј 
ри године, па већ онда договорили се да Шамика, кад дорасте, узме његову кћер, да се опријатеље 
ође на видело.{S} Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.{S} Кад о том говоре 
S} Познају се и поздраве.{S} Наравно да Шамика ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика об 
амика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља котиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре нег 
.{S} Дивна игра.{S} Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шам 
због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли  
риста.{S} Најпре ручају.{S} После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врли 
а хоће један дан да по вољи живи.{S} Та Шамика је дворио за време болести Јуцу боље него њен ро 
имљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио материј 
тољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га 
и пријатељима даје на знање да је његов Шамика већ „фишкал”.{S} Сад је отац рад само да га ожен 
ва.{S} Тако се подуже забављаху.{S} Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати 
везе, плете, свак му се диви!{S} Па кад Шамика седи са још једним dos à dos на столици са играч 
е.{S} Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.{S} Падн 
нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао није. </p> <p rend="Tekst">Код њега 
д оматоре, још се држе за младе.{S} Сад Шамика, кад седи међу младим девојчицама, изгледа као м 
у код матере.{S} Мати га одбије.{S} Сад Шамика припреме чини.{S} Имао је на своју руку једну ба 
ло. </p> <p rend="Tekst">Па како ће сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не 
но код ње. </p> <p rend="Tekst">Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. </p> <p rend="Tekst">— Г 
 са једном добром играчицом.{S} Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим,  
ако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцни 
микиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу.{S} Шамика је у парадној хаљини, са сабљ 
.{S} Отац је задовољан.{S} Најпре отиде Шамика матери и брату.{S} Погоде се.{S} Паулина је већ  
<p rend="Tekst">После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијск 
се. </p> <p rend="Tekst">На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну 
неће.{S} Фрајла Лујза већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види је 
а нежно пријатељство.{S} Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно к 
 живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет година, путујући између у. и Пеште  
S} Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако да 
p rend="Tekst">Многи би помислили да је Шамика несрећан човек.{S} Није тако.{S} Шамика је са со 
 је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.{S} Онда је могао која му с 
S} Држали су је за најлепшу.{S} Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.{S 
а ће доћи. </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о 
тељ С. К.” </p> <p rend="Tekst">Када је Шамика прочитао писмо, најпре смеје се, после му је опе 
ац, који ће на сандук метнути.{S} Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао 
><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад је Шамика отпутовао, господар Софра бројао је дане, месеце 
а за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. </p> 
ачка.{S} Но јели су телетину.{S} Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. </p> <p 
у је и владичина резиденција.{S} Сад је Шамика слеме, гледи отац у њега као у зеницу.{S} Трошка 
луша, већ мрнђајући удали се.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна 
очетка до краја све, укратко.{S} Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгуб 
диш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Tekst">— Шамика сад ће  
ом Лујзом досели у варош У., баш где је Шамика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шами 
ратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} Пружи му руку, па с 
и, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што 
са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S}  
ки није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у то 
стук, а камоли кућу и земљу.” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, нег 
о више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је доиста гавалер међу јуристима. 
јле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада 
.{S} Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика.{S} Ако треба даме сервирати, на балу, у позориш 
 сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика.{S} Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса.{S 
истом, а јуриста је већ много.{S} Ту је Шамика провео годину дана у весељу, агрицплесу, нешто ј 
 као три грације, у депутацију.{S} Томе Шамика више противстати не може.{S} Онда Шамика управља 
Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љу 
јакер. </p> <p rend="Tekst">— Господине Шамика, све знам.{S} Од тога неће бити ништа.{S} Како б 
рио! </p> <p rend="Tekst">Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио.{S} Све девојке 
о писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне 
 Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S 
rend="Tekst">— Ви се шалите, — смеје се Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Не шалим се; питам, хоће 
после тога задржава га на ручак, али се Шамика извини.{S} Каже да мора одмах кући, ствар је важ 
 <p rend="Tekst">Друге недеље спреми се Шамика, па ће да отпутује.{S} Имао је и сам нешто новац 
пушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови родили,  
олици са играчицом, ту сумње нема да ће Шамика изабран бити.{S} Па тек кад игра мазур, кад пето 
адост чини. </p> <p rend="Tekst">Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег с 
о у златан медаљон.{S} И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.{S} Моли оца да му д 
ако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у  
злато <hi rend="italic">№З,</hi> — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближ 
Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. </p> <p rend="Tekst">— Но, отац, 
 шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако оматорио да се не може женити.{S} Коли 
ема.{S} Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. < 
Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.{S} Чамча, кад је био у Кракови, доне 
и. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади  
ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу  
а, свет се сваки дан мења.{S} Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава.{S} Стари познати  
ти побринуће се да се удесе.{S} Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.{S} Шамика узео хаљине 
, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после 
а за допасти се. </p> <p rend="Tekst">И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, 
рује.{S} Чуде се, питају се.{S} Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?!{S} Па опе 
а примају.{S} Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.{ 
њају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Шамика?{S} На балу поједе једно два јела, коју чашу вин 
тсштик”. </p> <p rend="Tekst">Тако живи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Многи би помислили да је Ш 
смо и чита: </p> <p rend="Tekst">„Драги Шамика, </p> <p rend="Tekst">Твоје писмо примио сам.{S} 
де. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шамика.{S} Игра котиљон и Пера; добар играч.{S} Дође Пе 
сад Шамика живети?{S} Свет се мења, али Шамика у женидби не.{S} Већ је умро и Кречар и Чамча. < 
карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућа 
ме још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{S} Нађе се пр 
емда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор.{S} Фрајла Лујза дође са ги 
 она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по  
главом прозор. </p> <p rend="Tekst">Али Шамика и јесте изгледао примамљиво, демонски, па кад се 
 зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца служи, сме 
и. </p> <p rend="Tekst">А Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst"> 
је старом нешто позлило.{S} Неће ићи ни Шамика.{S} Настао је пост.{S} Шамика иде у Ш. Сваке нед 
Шамика?{S} Ни Шамика није више негдашњи Шамика. </p> <p rend="Tekst">Већ је прешао грчко мајоре 
елав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан поглед баци на њега.{S} Волела б 
</hi>осле смрти господара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследник.{S} Малу ку 
 претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу за кућом, земљу за земљом, путу 
ћ је три четврти на пет.{S} Сад ће доћи Шамика.{S} Чека, сваки минут година.{S} Удара пет сати. 
. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је 
Лујза осећа, и још више.{S} Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин.{S} Н 
после дозволе.{S} И, доиста, подиже јој Шамика споменик.{S} Лепа мраморна плоча, и геније, баш  
 салу. </p> <p rend="Tekst">— Седи, мој Шамика. </p> <p rend="Tekst">— Видиш ону контрафу?{S} Т 
, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и с 
онесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S 
ала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. </p> <p re 
 поруча. </p> <p rend="Tekst">Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно. </p> <p  
 су већ ту.{S} Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, с 
не, јер мора раније устати.{S} Сутрадан Шамика, сасвим спреман оцу се пријави.{S} Кола су већ с 
е коло „гумиласти”.{S} Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији 
и Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика.{S} Девојчице као три ружина пупољка, између пет 
 су једно другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од че 
ке.{S} И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по  
узети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује то девојка, падне у велику сумњу 
 од „букета”, и све је измешао.{S} Тако Шамика жали за Јуцом.</p> <p rend="Glava">XXIII </p> <p 
 пошту писмо. </p> <p rend="Tekst">Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум. </ 
} Али сада не.{S} Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му да 
ако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат  
> <p rend="Tekst">И доиста, ићи ће тамо Шамика. </p> <p rend="Tekst">После неколико дана оде Ша 
 то добивао више пута „ауспруха”.{S} Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако м 
е Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћи, неће се замерити. </p> <p rend="Tekst">Гос 
Мајстори почеше кућу рушити.{S} Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. < 
ло заспи, почне фантазирати.{S} Види то Шамика, и зове доктора.{S} Доктор дође, пипа му пулс, о 
је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се опрос 
мило бити ако га посети.{S} На тај глас Шамика извади још два дуката и да јуристи.{S} После руч 
ма више никог за удадбу.{S} Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи.{S} Овамо долази Ма 
ј сплетајући, играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали  
амчу зову гости, ишту карте.{S} Сад већ Шамика све зна.{S} Попије, плати и удали се. </p> <p re 
 постане „фишкал”.{S} Дакле, сад је већ Шамика „фишкал”, испунила се жеља родитеља.{S} Господар 
амика са фрајла-Лујзом.{S} При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајл 
се захвале и оду.{S} Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи.  
S} И стихови су изрезани.{S} Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљ 
тер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај 
> <p rend="Tekst">Дође време игранкâ Ту Шамика предводи.{S} Красан венац од девојака, ма која б 
вешају, помагајте! </p> <p rend="Tekst">Шамика узме брзо напуњени пиштољ, па трчи доле.{S} Донд 
st">— Добро дошли! </p> <p rend="Tekst">Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева.{S} Ју 
 таково што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти 
Клањам се, збогом! </p> <p rend="Tekst">Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, н 
ећу, путуј срећно! </p> <p rend="Tekst">Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.{S 
 се момци оженише, </p> <p rend="Tekst">Шамика оста сам.” </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прав 
 она вере мењати.. </p> <p rend="Tekst">Шамика мисли се. </p> <p rend="Tekst">— Добро, осам дан 
} Шамика отпутова. </p> <p rend="Tekst">Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру 
 реч благословила. </p> <p rend="Tekst">Шамика је већ седамдесет година стар.{S} Он је већ иски 
е неколико година. </p> <p rend="Tekst">Шамика све старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику 
 осамнаест година. </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа на Мимику. </p> <p rend="Tekst">— Истоветн 
није нашег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се зарумени, — надао се томе.{S} Господар Софра  
Па гледај једаред. </p> <p rend="Tekst">Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. </p> <p r 
плименти се праве. </p> <p rend="Tekst">Шамика кад и кад иде у једну стражњу собу; онде је на п 
ве донесе и пошље. </p> <p rend="Tekst">Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му заб 
чекати три године. </p> <p rend="Tekst">Шамика се опет није оженио.{S} Шамика је „галантом”.{S} 
 светско путовање. </p> <p rend="Tekst">Шамика се није оженио.{S} Он је био „галантом”.{S} Шами 
ти, па смејати се. </p> <p rend="Tekst">Шамика се већ могао поверљиво са фрајлом Лујзом разгова 
аклон, опрости се. </p> <p rend="Tekst">Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”.{S} У пол 
, новци су готови. </p> <p rend="Tekst">Шамика се приправи, спреми, и сутрадан каже оцу да је г 
е ко искрено жали. </p> <p rend="Tekst">Шамика замишљен. </p> <p rend="Tekst">— Па бисте се уда 
 детињству женили. </p> <p rend="Tekst">Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и св 
ачки су врло лепи. </p> <p rend="Tekst">Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. </p> <p rend= 
оме ћу и кад дати. </p> <p rend="Tekst">Шамика се смеје. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ тек мени не 
е била твоја мати. </p> <p rend="Tekst">Шамика плаче. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам највише изг 
 ту не сме фалити. </p> <p rend="Tekst">Шамика обучен као да је из кутије искочио.{S} На њему ф 
треба се спремити. </p> <p rend="Tekst">Шамика се с оцем договара. </p> <p rend="Tekst">— Отац, 
јем са поштовањем. </p> <p rend="Tekst">Шамика Кирић, адвокат“. </p> <p rend="Tekst">Писмо дâ н 
 луком и зејтином. </p> <p rend="Tekst">Шамика је сад први човек у вароши. </p> <p rend="Tekst" 
а је сасвим друго. </p> <p rend="Tekst">Шамика лакше одане. </p> <p rend="Tekst">— Позвала ме д 
ће је после увело. </p> <p rend="Tekst">Шамика сврши права и дође кући.{S} Оцу сузе очи од радо 
 место, дан и сат. </p> <p rend="Tekst">Шамика се пријави у заказано време. </p> <p rend="Tekst 
 господине Кирићу. </p> <p rend="Tekst">Шамика стане. </p> <p rend="Tekst">Брат, и не питајући, 
S} Разумете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Шамика се збунио. </p> <p rend="Tekst">Одважна, предузе 
ми сами не можемо? </p> <p rend="Tekst">Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. </p> <p r 
>Шамика оста сам.” </p> <p rend="Tekst">Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и ш 
Tekst">покорни син </p> <p rend="Tekst">Шамика” </p> <p rend="Tekst">Окупа се и обуче.{S} Кад о 
канда нема терета на срцу.{S} Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако об 
>Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. </p> <p rend="Tekst">Отац фрајла 
 до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити.{S} После вечере  
ну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.{S} П 
">— Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. </p> <p rend="Tekst">Вади писмо из џепа 
ету.{S} И оцу се Паулина допада.{S} Код Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати пок 
 већма је, опет, мати желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазит 
„Беле лађе”. </p> <p rend="Tekst">Ето и Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ готово? </p> <p re 
 који не може доста да се начуди намери Шамике. </p> <p rend="Tekst">Договоре се о дану венчања 
пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.{S} Матилда каже да није човек, да је мекушац.{S 
 Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! </p> <p rend=" 
не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. </p> <p rend="Tekst">— Господине Шами 
 попијем. </p> <p rend="Tekst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем гл 
уже.{S} Ту је и Пера.{S} Катица седи до Шамике, „малог фикала”.{S} Јело се носи, вечерају, „мал 
ане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, оче, ево ме!  
твори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.{S} Брат је гледа како је обучена, јежи му 
t">Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу.{S} Гос 
да му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску  
 је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.{S} Особито одговарали су лицу марцијални велики 
 ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике сузне очи. </p> <p rend="Tekst">— Сад те, синко, 
ерно, бећарски.{S} Каква разлика између Шамике и Пере!{S} Пера да стане покрај Шамике, изгледа  
оме.{S} Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.{S} 
ђе. </p> <p rend="Tekst">Кад себи дође, Шамики каже да зове натароша и још четири сведока, хоће 
 Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да ми 
ће је Шамика узети.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p ren 
е пута посетити, препоручи се и оде.{S} Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће сило 
 <p rend="Tekst">После ручка читају.{S} Шамики се допада и једно и друго.{S} Чита више пута, ув 
е.{S} Јуца једнако болује у кревету.{S} Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова п 
е тестаменат.{S} Предајем богу душу.{S} Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније” 
се тако болесна девојка могла удати?{S} Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није уз 
воструке сватове — у живот и смрт.{S} А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу  
ики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики послати. </p> <p rend="Tekst">Писмо је овако гла 
 намешта косу.{S} Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је о 
е и донесе.{S} Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.{S} Шамика отвори папир, гл 
а јој душу горе.{S} Јуца уздахну, пружа Шамики руку. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам био код мате 
лело.{S} Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити.{S} Док је Шамика пред 
 Ово је свечана, званична посета.{S} На Шамики скупоцено руно.{S} Долама, ћурдија, чакшире, чиз 
 са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак.{S} Све завиде Лујзи, и жељно иш 
 хвата за сламку”.{S} Та сламка је Јуца Шамики.{S} Ако живот није сто година, не мора бити ни д 
јзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад 
ад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики.{S} Шамика свира и пева.{S} Тако се подуже забав 
е и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p> <p rend="Tekst">Па како живи Шамик 
S} Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бит 
кова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа као бела голу 
ори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? </p> <p rend="Te 
 неоткинут унео. </p> <p rend="Tekst">И Шамики је врло жао; веома је поштовао.{S} Сад је опет ж 
.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао писмо.{S} Шамика га пита да ли је б 
ћан.{S} Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину.{S} Син је склон.{S} Питају Пау 
ином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли, господин фи 
 то и другом.{S} Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту саста 
ка увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики.{S} Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћ 
а јој.{S} Лопов, опет, прети са наџаком Шамики.{S} Најзад дође картара па показује карте Шимики 
шао, договарали се у кући Полачековој о Шамики.{S} Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи М 
 се зарумени.{S} Она је њој већ много о Шамики говорила.{S} Из очију фрајле Лујзе види се да јо 
а, под првим утиском напише једно писмо Шамики, и дâ га брату да препише, па ће га Шамики посла 
Lіebe”.{S} Кад је отпевала, пружи гитар Шамики.{S} Шамика удешава, па започе.{S} Уз свирање отп 
а се спрема?{S} Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи про 
је коњушар, карташ.{S} Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у  
ади на своју руку.{S} Сва је нада још у Шамики.{S} Шамика је већ правник у Кашови.{S} Није шала 
наче, биће увреда. </p> <p rend="Tekst">Шамики је дуго чекати.{S} Договори се са оцем, да брзо  
ст и десет година. </p> <p rend="Tekst">Шамики је седам година.{S} На знамењу наденули му име С 
ћма него он жалио. </p> <p rend="Tekst">Шамики опет дође воља своје галантерије проводити.{S} С 
st">Крај договору. </p> <p rend="Tekst">Шамики су тих осам дана осам година; премеће се ноћу по 
="Tekst">Полачек.” </p> <p rend="Tekst">Шамики се вилице тресу.{S} Све је раскинуто, нема од же 
а младим Полачеком родбини отпутује.{S} Шамикин кочијаш дође кући, па јави Шамики да је предао  
тије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју фрајлу Ша 
ана ни биртије господара Софре.{S} Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко.{S} Коју 
 њих двојице.{S} То је Пера Кирић, брат Шамикин.{S} Шамика, како се само може, уклања му се.{S} 
атељ, који је с њим век провео, и живот Шамикин знао, израчунао је да је Шамика за четрдесет го 
Матилда била је њима јако наклоњена.{S} Шамикина нарав јој се допала.{S} Договара се са Лујзом, 
hi> (од фр. gomme élastique) — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће  
d="italic">Kabіnettsstück</hi> (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; не 
л. </p> <p rend="Tekst">Ту је већ судба Шамикина решена.{S} Њега ће отсада звати „мали фишкал“. 
">— Та то сам и рад, да доживим сватове Шамикине. </p> <p rend="Tekst">— Па нек’ и твој Шамика  
, очи пуне суза. </p> <p rend="Tekst">И Шамикине очи сузне.{S} Продужи. </p> <p rend="Tekst">—  
 rend="Tekst">Госпођа Лујза кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, ве 
У. Читају, сваком се допада.{S} Диве се Шамикиној домишљавости.{S} Шамика моли Соколовићеве да  
вароши полази.{S} Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуц 
 је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.{S} Новине, разговор, предм 
d="Tekst">Све добро удате, на препоруку Шамикину. </p> <p rend="Glava">XXV </p> <p rend="Tekst" 
} За неко време још чека, жао јој је за Шамиком, али Шамика ништа не пише.{S} Дуго јој чекати.{ 
и и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отв 
 хоће да прихвати, свака измакне.{S} Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као  
ма да опет код „Белог коња”, само да са Шамиком игра.{S} Пред ручак дође и стари и млади Полаче 
вала Полачекова кћи — радо је играла са Шамиком; и Шамики се фрајла Лујза допада.{S} Изгледа ка 
ица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.{S} У челу стари Полачек, као гост, а до њега г 
 rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Т 
еко тајну издао.{S} Брат се сусретне са Шамиком.{S} Шамика је већ ноћу дошао са два фијакера, с 
 буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи школе.  
ка.{S} После посете договара се гост са Шамиком.{S} Пита га о свим околностима.{S} Шамика хвали 
/p> <p rend="Tekst">Гледају се.{S} Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узм 
ладић.{S} Опет играју „даменвалцер”.{S} Шамику да покидају.{S} Приђе к њему госпођа Лујза. </p> 
.{S} Сад је Шамика између две ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће  
 желела све то код Шамике накнадити.{S} Шамику је, опет, мати почела мазити.{S} Ишла је код учи 
и.{S} Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна 
лико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.{S} Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих 
амика.{S} Госпођа Лујза се распитује за Шамику, а Шамика за госпођу Лујзу.{S} Шамика неће у пос 
ане од злата и хаљине.{S} Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као  
ин је склон.{S} Питају Паулину би ли за Шамику пошла.{S} Паулина се смеши, иште промишљења.{S}  
илда и млади Полачек јако су заузети за Шамику.{S} Они би је дали како Шамика хоће.{S} Начује т 
ују да и с њима игра.{S} Чули су већ за Шамику чији је син.{S} Шамика, као „галантом”, са свако 
е, једну за господара Софру, а другу за Шамику.{S} То су Полачекови послали.{S} До три дана је  
у пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео,  
завидљиве погледе бацају на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражи 
ондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак.{S} Није веровао сам себ 
да игра с другима.{S} Свако баца око на Шамику.{S} Дође полка.{S} Шамика и то фино изређује.{S} 
Али бадава.{S} Она је упрла очи само на Шамику.{S} Настане одмор.{S} Господар Софра и Полачек с 
еда, па се смеје.{S} Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их.{S} 
ле бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини.{S} Каже му да је добра, јака к 
 воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети.{S} Сл 
ка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. </p> <p rend="Tekst">— Добро дошли 
 стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. </p> <p rend="Tekst">— Старог господара доле ве 
осле неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. </p> <p rend="Tekst"> 
ац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.{S} Лепо се опросте, па о 
е. </p> <p rend="Tekst">Полачекови нуде Шамику и оца да с њима иду.{S} Ови се захваљују и обрич 
е старији, али ћуд не мења.{S} Сад држе Шамику за човека срећне руке.{S} Све куће њега присваја 
„Руку иа срце!{S} Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. </p> <p rend 
и насмеши се, погледа на фрајла-Лујзу и Шамику.{S} Фрајла Лујза се зарумени.{S} Она је њој већ  
сподар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ господар Кирић, 
ају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћ 
> <p rend="Tekst">— Па сад гледај, жени Шамику.{S} Па на коме ће то твоје добро остати?{S} Не в 
’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора 
е вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шамику пијана није видео.{S} Никад Шамика гадно псовао  
 rend="Tekst">Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
 последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.{S} Госпођи Соки и Сари очи сузе.{S} 
рт учини крај, девојче умре.{S} Тако су Шамику већ у детињству женили. </p> <p rend="Tekst">Шам 
оручује да не полази за најбољег играча-Шамику.{S} То је преобучено мушко.{S} Бабица, опет, дон 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шамоа</hi> (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута  
ој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.{S} А кад се облач 
да и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хас 
држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шантл</hi> — врста карташке игре </p> <p rend="Tekst">< 
какву ми хасну данас чините.{S} Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накр 
амчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. </p> <p rend="Tekst">— Види 
те меса?“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, има 
ке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.{S} Па онда један приђе к њима, а папири му у р 
одио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га ме 
може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шапутле, венецијански сат око врата, па његово елегантн 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кош 
ју на путнике, један на другог гледају, шапућу. </p> <p rend="Tekst">— Чамчо, ми смо на злу мес 
 човек, али из разговора види се да је „шарен”. </p> <p rend="Tekst">Чамча пита има ли за њих с 
бом сувоњавог човека, сав ћелав, бркови шарени, — није то негдашњи Шамика.{S} Сажалителан погле 
олоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. </p> <p re 
аквих земаља ту људи нема.{S} Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики лог 
 платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са в 
 се скупо продаје.{S} Чамча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у 
да? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш сам, Швабица је! </p> <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели 
? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p r 
 hab’ meіn Schіmmel verkauft”.{S} Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па к 
 <p rend="Tekst">— Па ви не бисте хтели Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица  
летку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек  
се с њим, стари су знанци.{S} Чамча је „шверцер” особито на вину.{S} Већ армицијашу у колима је 
нд</hi> (фр. contrebande) кријумчарење, шверцовање </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">контр 
c">миндрос</hi> — одговорност, потсмех, шега </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">монументала 
ало к себи.{S} Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.{S} Господар Софра поглед  
} Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове  
спап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! </p> <p rend="T 
st">— Тако једно двадесет форинти, каже шегрт.{S} Но нека га ђаво носи.{S} Друго да се разговар 
ке бркове, на нешто се спрема.{S} Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. </p> <p rend="Tekst 
о бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. </p> <p rend="Tekst">Однесу га горе у с 
је доле место.{S} Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.{S} Мати се тек каткад дигне да н 
end="Tekst">Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан.{S} Кад ј 
ођа Сока са целом породицом.{S} И Милан шегрт добио је доле место.{S} Код господара Софре и шег 
ану, више је био, у почетку, газда него шегрт.{S} Млађи га звали „млади господар”, па није ни п 
ћег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.{S} Још мало па ће се  
kst">Господар Софра има једног старијег шегрта, тај је сад у дућану.{S} Пера тек каткад обилази 
">Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, мора 
ише пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.{S} Чека једно предвече господар Со 
већ је чула да је Шамика ту; чула је од шегрта, ког је послала да види јесу ли ту.{S} Жао јој ј 
служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а им 
овите Милана. </p> <p rend="Tekst">Виче шегрта.{S} Милан дође. </p> <p rend="Tekst">— Да знаш,  
а сланином и сувом рибом.{S} Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све.{S} Сам кува, сам чисти 
р Софра употребљавао је Перу најпре као шегрта, па онда у механи, у подруму за отакање вина, ка 
/p> <p rend="Tekst">Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, 
млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па  
 Још нико ништа не зна о тој ствари.{S} Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе гово 
“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу 
оније Кирић, трговац.{S} То је било пре шездесет и пет година.{S} Тојест, он је већ и пре тога  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шенктиш</hi> (нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за 
 па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у бокалу.{S} У бокалу  
гови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер.{S} Богат спахилу 
па се још не мичу.{S} Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузови 
онети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.{S} Бадава се журе  
али сад мора.{S} Сви играју.{S} Чују то Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка и чују да један еле 
У кујни никога.{S} На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска  
 јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То 
Drop_slovo_Char">И</hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио  
ек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран;  
{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет.{S} Али он је још стари Шамика.{S} Продаје кућу з 
, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година.{S} Лепе девојке.{S} Шамика их лепо зан 
о сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада фор 
шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек оп 
но другом на руку.{S} Кад је био Шамика шест година стар, Чамча је имао малу ћерку од четири го 
ки, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му в 
фра и Кречар награде обојицу, сваког са шест дуката, због учињене услуге у хватању лопова и леч 
p> <p rend="Tekst">— Последња цена аков шест стотина форинти. </p> <p rend="Tekst">Гроф мисли с 
ор каже да нема ништа од Јуце.{S} После шест недеља била је већ тако болесна да једва говори. < 
nd="Tekst">Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељан 
билете за пургерски бал.{S} Шамика купи шест билета.{S} Четврти дан је пургербал.{S} Шамика сед 
постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.{S} Нестор Чавић  
он купује магарце; има их каткад по пет-шест, па милота кад му запевају.{S} Једаред, опет, толи 
ућу. </p> <p rend="Tekst">— Море, има и шесторо деце! </p> <p rend="Tekst">— Да је рђав, млого  
чке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у д 
 Дунаву, ни пред дућаном нема никог.{S} Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњ 
/p> <p rend="Tekst">Јуриста после подне шета се по вароши, да мало Пегаза подбоде.{S} Отидне у  
ц ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ја увек бећар, а Ша 
d="Tekst">— Не бој се ништа, само се ви шетајте по авлији, ја ћу већ изредити. </p> <p rend="Te 
цркаше.{S} Па како су мирни ти коњи!{S} Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, кој 
<p rend="Tekst">Господар Софра и Кречар шетају се по авлији, пуше.{S} Чамча пред кујном хода и  
talic">променада</hi> (фр. promenade) — шеталиште, парк </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
 са оним лепим аркадима.{S} А најмилија шетња му је била од „Lіdo” према „Chіoggіa”.{S} Доцније 
 то му је мило.{S} А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. </p> <p rend="Tekst">К 
м се диче.{S} Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.{S} Тако  
згледао примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на лево 
ио један бео глават мачак па се по соби шеће.{S} Профит устане. </p> <p rend="Tekst">— А да леп 
чекати док Шамика кошта.{S} Шамика пали шећер с румом, па кошта.{S} Баци кашику на сто. </p> <p 
анџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде </p> <p rend="Tekst"><hi  
четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина </p> <p rend="Tekst"><hi re 
релив за колаче од вина и млека, јаја и шећера </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шенктиш</ 
е клањају.{S} Донео је и доста бонбона, шећерлеме.{S} Сви се Шамики клањају. </p> <p rend="Teks 
р, други опет другу, и тако даље, па се шећу.{S} Престану.{S} Шамика по сали разгледа па тек ир 
н Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребр 
ја дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.{S} И то је одмах знао 
, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити п 
Добро је, и ја сам понео мој трајдрот и шешир, тако исто и Јова, и то све паковано метнули смо  
ета на средини ртењаче!{S} Па калајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут кот 
ично) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или ру 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">шизматик</hi> (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркв 
и то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван в 
знам да ће бити карташи, сад би’ им још шију заврнуо. </p> <p rend="Tekst">Устане, хода, па пуш 
ке цркве или вере) </p> <p rend="Tekst">шилдгерехтикајт (нем. Schildegerechtikeit) — право на т 
"Tekst">Тражи, премеће немачке књиге, и Шилера и друге, и наиђе на пар стихова који су сасвим з 
>Френегонда</hi> — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брун 
у ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II 
} Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи.{S} Тако је свака маска нашла себи свога 
 стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младић 
ајисан шешир, цилиндар, доле узан, горе широк, као изврнут котлић. </p> <p rend="Tekst">Господа 
ри одело</hi> (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијан 
">Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а но 
italic">кринолин</hi> (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра  
нтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вред 
 посте. </p> <p rend="Tekst">— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха 
па онда певају; и песма им се односи на шићар, који је већ у изгледу.{S} Кад то чу господар Соф 
у се с њиме, па му честитају тај велики шићар.{S} Камо среће, веле, да су они могли то учинити. 
на трговачку фирму </p> <p rend="Tekst">шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада </p> <p rend="T 
 али наџак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тројиц 
зу, али му је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких н 
Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. </p> <p rend 
дмарати, јер много путовање још обојици шкоди.{S} Чамчи је дуго време, не зна чиме да прекрати. 
дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику.{S} Сваки странац, ко 
, нису му много замерале, није ниједној шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико з 
talic">танцшул</hi> (нем. Tanzschule) — школа играња </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тар 
већ као филозоф.{S} Дуг живот, — велика школа. </p> <p rend="Tekst">— Сад — вели Пера — да ми ј 
} Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа.{S} Пред смрт човек филозофско лице добије.{S} Пр 
 колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. </p> <p rend="Tekst">Крај  
енскима, сестрама.{S} Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; прим 
ђаво да иде.{S} Па онда у економији, по школама, у подруму. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра 
 rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ ш 
и сте сами криви.{S} Ја сам га хтела на школе дати, а ви с њиме у трговину, па још код куће. </ 
 вашој трговини, зашто ме нисте дали на школе даље? </p> <p rend="Tekst">— Несрећниче, туђиш се 
аци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.{S} Мати и сестра, игра им ср 
за трговца.{S} Па кад је прве, нормалне школе изучио кад је већ читати, писати и нешто рачунати 
 куд ћеш лепшег живота!{S} Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо 
 га управити.{S} Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да б 
и у глави. </p> <p rend="Tekst">Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац 
end="Tekst">— Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. </p> <p rend="Tekst">Оде и 
о треба коње дресирати; тако иду као из школе.{S} Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обог 
ле. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у ш 
 </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ учи школе. </p> <p rend="Tekst">— Да, нек’ учи школе, ал’ ш 
ињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, а 
ција</hi> (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани.{S} Може бити поштен човек и у ф 
је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. </p> <p rend="Tekst">— Зар ће Пера остати у трго 
ле много стају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">—  
 играле и миловале.{S} Већ Шамика иде у школу.{S} Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од 
S} Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била  
ахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но  
подар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.{S} Па онда у ек 
.{S} Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без 
ји; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет м 
добит, лака зарада </p> <p rend="Tekst">шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења) </p> <p ren 
а, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?{S} То је: — 
lovo_Char">И</hi> Шамика већ „има шесет шкопаца”.{S} Сав бео и ћелав.{S} Већ је претурио шесет. 
p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend="T 
тном. </p> <p rend="Tekst">— Па куда, у Шлеску? </p> <p rend="Tekst">— Ја би’ био за Кракову. < 
ити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и о 
му и бела и црна вина, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, с 
, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се, пије, узме који зал 
га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете ради, те се м 
идају госте, показују куд треба ући.{S} Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке госп 
адовољио се по нужди и са тумачењем.{S} Шљахтец је позив учинио у име грофа, али о Чамчи и Креч 
оста кад их је накратко гроф позвао.{S} Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истин 
пет их допрати на каруцама у механу.{S} Шљахтец ће се још забавити овде.{S} Чамча зна већ њихов 
тец из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец из Венгерске?{S} Мило ће ми бити да га угостим. 
"Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец кад навуче прстен, мора на њему бити изрезан не 
м препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механ 
.{S} Кад је већ време било да се иде, а шљахтец учтиво позове, па тако сви упарађени седну у ве 
kst">— Nobіlіs hungarus, — претстави га шљахтец свима. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра клањ 
e spectabіlіs, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само о 
 ће ми бити да га угостим.{S} Венгерски шљахтец, то је брат Пољака.{S} Поздравите га и позовите 
end="Tekst"><hi rend="italic">венгерски шљахтец</hi> — мађарски племић </p> <p rend="Tekst"><hi 
 све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.{S} Сад су готови, лако им је дочек 
ио у својој кожи.{S} Није то шала: бити шљахтец па не знати са Пољацима говорити ни латински, н 
 ко је то? </p> <p rend="Tekst">— Један шљахтец из Мађарске. </p> <p rend="Tekst">— Шљахтец из  
а ручак, а ми ћемо му рећи да још један шљахтец путује с нами, па га не можемо сама оставити.{S 
ред механу.{S} Унутри један лепо обучен шљахтец, пријатељ грофов, дошао да поздрави „венгерског 
ад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло  
стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. </p> <p rend="T 
ади бржег товљења) </p> <p rend="Tekst">шљахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић </p> < 
арађени седну у велике каруце, горе два шљахтеца, а доле два „купца”, јер бадава, мада су гости 
е позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће ов 
љ грофов, дошао да поздрави „венгерског шљахтеца”.{S} Кад сиђе, пред њега иде Чамча, зна већ об 
ње.{S} Држао га за неку фелу коњаничког шљахтеца.{S} Шљахтец, покрај позива, дошао је и посете  
 као трговци, а тебе ћу претставити као шљахтеца, немеша, па кад те виде у паради, видећеш како 
о, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарс 
Софром и за „Венгерску” и за „венгерске шљахтеце”.{S} Ту је и музика и певачи, свакојаке феле и 
стали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедер 
 волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.{S} Он није ника 
купца”, јер бадава, мада су гости, пред шљахтецом не могу седети. </p> <p rend="Tekst">Довезу с 
о шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није 
 товљења) </p> <p rend="Tekst">шљахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић </p> <p rend="T 
су бела хлеба сечена на тањиру, па онда шљивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допа 
ć) — пољски племић </p> <p rend="Tekst">шмајхловати — ласкати улагивати се </p> <p rend="Tekst" 
скати улагивати се </p> <p rend="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме бри 
>Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. </p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта т 
тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсит 
st">шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом </p> <p rend="Tekst">шп 
ред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдер 
 моја два друга.{S} Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.{S} Кад је био велики храм, ја сам мо 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">пер шнас</hi> — из шале </p> <p rend="Tekst"><hi rend="ital 
Tekst"><hi rend="italic">chaudeau</hi> (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и ш 
kst">Седне до Шамике.{S} Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">отр шос</hi> (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто 
="Tekst"><hi rend="italic">армада</hi> (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку 
ekst"><hi rend="italic">Дон Кихот</hi> (шп. <hi rend="italic">Don Quіjote)</hi> — име витеза лу 
тољубив, изван куће одважан, предузетан шпекулант. </p> <p rend="Tekst">Господар Софра имао је  
окатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје 
цу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend="Tekst">— Ма с чим.{S} Хоћеш л 
d="Tekst">— Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати.{S} Но, с чим да шпекулирам? </p> <p rend=" 
 како би добро било овом или оном робом шпекулирати.{S} Када тргује и путује, онда опет жели ку 
красити се накитом </p> <p rend="Tekst">шпенцер — врста кратког капута за посете </p> <p rend=" 
 газде са породицом, који у чакширама и шпенцерима од зеленог маншестра, који од црног „сатингл 
вирају.{S} Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.{S}  
гаситијим.{S} Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима.{S} Господар Софра од  
х образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра к 
о проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне. </p> <p rend="Tekst">Кад га је Чамча поучио ка 
S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толи 
кнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”.{S} А она одгово 
/p> <p rend="Tekst">— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вин 
се, смеши се. </p> <p rend="Tekst">— Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не 
побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су на 
јаша: </p> <p rend="Tekst">— Господине, шта ћемо платити армицији за то вино? </p> <p rend="Tek 
мути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Има пред собом с 
љивовице и „ауспруха”, да бира по вољи, шта му се допада.{S} Шљахтец кошта ракију, допада му се 
 </p> <p rend="Tekst">— Па ако запроси, шта ћемо чините? </p> <p rend="Tekst">— Честит је човек 
 синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твој 
ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. </p> <p re 
и.{S} Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.{S} Пер 
бал? </p> <p rend="Tekst">— Иди ти сам, шта ћу ја онде? </p> <p rend="Tekst">— То би увреда бил 
арати: </p> <p rend="Tekst">— Мој Јово, шта сам дочекао, да морам умрети, а кога после себе ост 
у оговарају?{S} Ако си при себи, синко, шта говориш? </p> <p rend="Tekst">— Оставите то, отац,  
ор. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p 
се јадикује. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је? </p> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте  
ух. </p> <p rend="Tekst">— Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">— Јао, господару, шта сте урадили?{S} Та то је било „кошер”, сад већ није 
едну слабост: увек приповеда о профиту, шта је на сланини и риби профитирао.{S} Зато га назваше 
м стиховима. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта би се толико мучио. </p> <p rend="Tekst">Тражи, пре 
ика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати.{S} Шамика се мисли: то није љубав, то ј 
 сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар ми нисмо достојне? </ 
} Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?{S} Шамика в 
се „бакалница”, али каква бакалинца!{S} Шта је према томе »Nürnberger Handlung« — ништа!{S} Већ 
треба, имаће доста од цркнути’ коња.{S} Шта мислиш, кад купим од лађара полуцркнуте коње, комад 
ашица каже да нема, вели „шабес” је.{S} Шта ће сада?{S} Сланину су сву појели кочијаши, дугачак 
 корпу добио да ми се свет не смеје.{S} Шта мислите? </p> <p rend="Tekst">— Ви се, господар-Соф 
ељају, још сад, у тринаестој години.{S} Шта ће бити доцније?{S} Катици је тек десет година, мно 
роклиње Сару, ако му вољу не испуни.{S} Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је до 
ги, па отац мора му се сам уклањати.{S} Шта ће с њиме?{S} Беда је, а, друго, можда му лежи у пл 
ислим.{S} Но, лопов ће ме још убити.{S} Шта да радим? </p> <p rend="Tekst">— Остави до врага ду 
.{S} Са Пером не могу изићи на крај.{S} Шта си се тако снуждила?{S} Ил’ би ти за њу хтела какво 
вео лепу старост, седамдесет и осам.{S} Шта ћеш више?{S} Ја сам седамдесет и једна, па ми је до 
t">— Хајд’ с чим год да шлекулирамо.{S} Шта ће ти та бакалница? </p> <p rend="Tekst">— Ја могу  
rend="Tekst">— Хајд’, Софро, седимо.{S} Шта ћемо се картати? </p> <p rend="Tekst">— Мало нас је 
се већ тога, почнимо други разговор.{S} Шта ти деца раде? </p> <p rend="Tekst">— Сви су здрави. 
и, није „кошер”! </p> <p rend="Tekst">— Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази.  
 довести к нами! </p> <p rend="Tekst">— Шта, да ускочи, да је украдеш?{S} То бити неће.{S} Па к 
ти нешто казати! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Од Пере нашег неће ништа би 
бро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да дођеш к мени, сазвао сам 
е педест хиљада. </p> <p rend="Tekst">— Шта ми је новац, ја девојку тражим! </p> <p rend="Tekst 
погледу примала. </p> <p rend="Tekst">— Шта има новог? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, дошли смо  
вране и бумбаре. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар. </p> <p rend 
авили су га сви. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку.{S} Мисли 
и, као и остали. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислите, какви су то људи? </p> <p rend="Tekst">— С 
само једно фали. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — Шамика побледи. </p> <p rend="Tekst 
 целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Шта мислиш, Пепи, мисли ли тај млади фишкал Лујзу проси 
тарости дворити. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? </p>  
"Tekst">— Морам. </p> <p rend="Tekst">— Шта би’ вас молио.{S} Понесите те стихове тамо па покаж 
"Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи  
те штогод друго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде са 
и да је полудео. </p> <p rend="Tekst">— Шта ви, господине, говорите?{S} Да узмете Јуцу? </p> <p 
вас нешто молио. </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми се дате намалати у мо 
ада ми се једно. </p> <p rend="Tekst">— Шта вам се не допада? </p> <p rend="Tekst">— Та знаш са 
обичан разговор. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад раде наше жене? — рече Софра. </p> <p rend="Tek 
ачак је био пут. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра. </p> <p r 
изгуби сву наду. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, синко?{S} Још ниси ништ’ свршио?{S} Богаљи се о 
Јуца прими руку. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће мати о томе рећи? </p> <p rend="Tekst">— Над ово 
 у важном послу. </p> <p rend="Tekst">— Шта то може бити? — запита вишим тоном. </p> <p rend="T 
који носе сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! </p 
ду, волем сабљу. </p> <p rend="Tekst">— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив?{S} То нипошто 
и види да плачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је то?{S} Ви плачете покрај вина!{S} Ваљда вино ниј 
да умре неудата? </p> <p rend="Tekst">— Шта ћемо? </p> <p rend="Tekst">— Уверени сте да сам фра 
узајмити новаца? </p> <p rend="Tekst">— Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш 
} Куда ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Шта си ме будио?{S} Знаш ’де смо, само тим путем треба  
ош да вас молим? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Да ми будете довече гости,  
тако брзо женим? </p> <p rend="Tekst">— Шта може казати?{S} И другима је мати умрла, па су се о 
та би’ ти рекао? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Хајд’ с чим год да шлекулир 
ома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, вид 
ају.{S} Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? </p> <p rend="Tekst">— Он ће сам п 
једаред од оца, па је сишао на земљу, а шта ће вама фалити ако од доле горе пођете.{S} Та и ја  
ба новаца.{S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">—  
Луј за већ спремна, само чека дан.{S} А шта ће много да се спрема?{S} Сад опет падне на памет Ш 
 тебе говорио! </p> <p rend="Tekst">— А шта твој Пера с коњи тргује? </p> <p rend="Tekst">— Нем 
е л’ баш онда. </p> <p rend="Tekst">— А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора?  
сподара Софре. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби Кречару?{S} Тако матор па да идеш у маске?  
 нам оставили. </p> <p rend="Tekst">— А шта су нами оставили? </p> <p rend="Tekst">— Е, други ј 
што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцније са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Т 
е тугу избијају. </p> <p rend="Tekst">А шта је са Пером?{S} Хоће ли се једаред тај блудни син п 
и свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. </p> <p rend="Tekst">Прођу девет дана.{S} Не 
ветар тера. </p> <p rend="Tekst">— А да шта ће, кад се отац за њега побринуо. </p> <p rend="Tek 
мика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је 
е помало угрејао.{S} Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди.{S} Особито кад је чуо да је 
, али укусно, тако да кад је кћи Софија шта на себе метнула, све јој је добро стајало.{S} Па он 
</p> <p rend="Tekst">Ленка је већ знала шта отац жели, намести мало уста, па започне. </p> <p r 
о примљена преко ње је Јуца све дознала шта Шамика ради.{S} Шамика је отишао у Пешту, купио мат 
 Софри велику бригу задаје.{S} Промишља шта да ради.{S} Да уда Ленку за каквог сиромашног али в 
 хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.{S} И после сто година опомињаће се Чамче.{ 
та, и то из верозаконског назора.{S} Ма шта!{S} А један бог! </p> <p rend="Tekst">— У последњим 
, на вече једно јело, парче сира или ма шта, чашу две вина. </p> <p rend="Tekst">Никад нико Шам 
војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. </p> <p rend="Tekst">Дрма Чамчу, не дâ му спавати. 
 Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли. </p> <p rend="Tekst">Разбере се, иде к Ју 
е ватре.{S} Шамику глава заболи, не зна шта ће сад.{S} Ипак чекаће излазак ствари; ваљда ће му  
 се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.{S} Госпођа Лујза, опет, Им 
.{S} Пренеразио се.{S} Од љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечер 
ску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук. </p> <p r 
пушта је лако да куда иде, да он не зна шта ће онде.{S} Матилда је слободнија.{S} Да се уда, шт 
пут из Венеције.{S} Али сад отац не зна шта је после задњег писма, када се купао у мору. </p> < 
је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Подај даље писмо. </p 
ва убили. </p> <p rend="Tekst">— Хм, па шта још? </p> <p rend="Tekst">— Да су у Кошици девет ло 
е бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. </p> <p rend="T 
ц. </p> <p rend="Tekst">— Седите.{S} Па шта ћете куповати у Кракову? </p> <p rend="Tekst">— Пла 
еже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ не 
у у новинама! </p> <p rend="Tekst">— Па шта?{S} Зар је то у новинама било? </p> <p rend="Tekst" 
кав сам и ја. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо сад? </p> <p rend="Tekst">— Све је прекинуто,  
">Чамча чита. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је то?{S} Пише ти да се у мору купа, па шта је то?  
оје име носи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта вам је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> 
>— И то знам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ћемо радити? </p> <p rend="Tekst">— Ко је од моје д 
а се замерам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је стало до замерке?{S} Та зар не знаш да сваког 
 ме мој Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не  
било и једно. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти је тешко? </p> <p rend="Tekst">— Жао ми је моје  
а радо гледају, па се са сином договара шта ће бити од целе те ствари. </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 не да свог погледа ухватити.{S} Схвата шта Профит мисли.{S} Млађе сестре гледају слободно на П 
ера.{S} Отац позна његову промену; пита шта му фали. </p> <p rend="Tekst">— Ево добио сам писмо 
st">— То ти кажеш.{S} Питај твог стрица шта ће он казати. </p> <p rend="Tekst">Стриц тај, брат  
говориш баш као луд.{S} Па кажи једаред шта је! </p> <p rend="Tekst">— Ствар сасвим проста.{S}  
гери хвале како је добар „теј”.{S} Виде шта други ради, па и они одобравају.{S} Да је Полачек п 
ије дуго трајало опет се врате, да виде шта деца раде. у сали се игра котиљон.{S} Предводи Шами 
 тако за три палца да се може чути онде шта Профит говори. </p> <p rend="Tekst">Профит приповед 
Tekst">Забележи.{S} Сва тројица се чуде шта то значи. </p> <p rend="Tekst">— Ви сте путовали у  
део у Венецији.{S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране  
 дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике.  
чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.{S} Хоћеш отворити? </p> <p rend="Tekst">— К 
 пијацу”, „Понте ријалто” и свуд где је шта знаменитог било. </p> <p rend="Tekst">Но за време њ 
p> <p rend="Tekst">Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.{S} Оматорио је, али 
 <p rend="Tekst">После испитивају ко је шта био.{S} Дознало се да је просјак — Кречар; није га  
и овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд н 
и он је у детињству и младости још горе шта поднети морао. </p> <p rend="Tekst">Велика разлика  
фре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљад 
мах заповеди.{S} Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Св 
еришу.{S} Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке 
 је писмо писао, ужасне се.{S} Мисли се шта да чини.{S} Оде Чамчи на саветовање.{S} Баш кад је  
 љутине не зна шта да ради.{S} Сетио се шта мисли Шамика.{S} Кад вечерају, а Лујза весела, оца  
два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.{S} Једни су за „фрише фире“, а други су  
 </p> <p rend="Tekst">— Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хва 
ите сести. </p> <p rend="Tekst">— Знате шта ћу да вас питам? </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </ 
еју се. </p> <p rend="Tekst">— Но знате шта сам дошао још да вас молим? </p> <p rend="Tekst">—  
теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.{S} Скувам велики лонац „камилнтеја”, п 
ора. </p> <p rend="Tekst">— Па говорите шта сте ради. </p> <p rend="Tekst">У оно доба у пурђерс 
 од горе до најмање ситнарије.{S} Имаће шта код куће приповедати.{S} Научио је јести „остриге”, 
ет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. </p> <p rend="Tekst">Тако прође пô год 
спапи, метле, лопате, опанци, чарапе, и шта још не, да човек избројати не може.{S} Па тек унутр 
н, нема нужде ни бриге како ће живети и шта ће од њега бити.{S} Па нити је каква већа строгост  
ави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.{S} Фрајле имају сад дос 
д то отац чује, псује, прети му.{S} Али шта ће?{S} Ваљда га тек неће на суд дати?{S} Срамота му 
ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. </p> <p 
ву штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили.{S} Софра кандило пошаље п 
трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар.{S} За пет година морам се обогатити. </p 
d="Tekst">— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! </p> <p rend="Tekst">Наравно, Чамча ће 
а, и „ауспруха”.{S} Шљахтец може бирати шта хоће.{S} И доиста, сад једно, сад друго, сад треће  
, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. </p> <p rend="Tekst">Смеју се. </p> <p rend=" 
 почетку мало припазити, да се зна увек шта радити, и препречити странпутице, за што, опет, гос 
: „И ниње одпуштајеши раба твојега”, ал шта ћу ја? </p> <p rend="Tekst">— Та и Шамика није тако 
ше жене какви смо јунаци!{S} Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. </p>  
st">— Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради.{S} Збогом. </p> <p rend="Tekst">— 
> <p rend="Tekst">Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једн 
. </p> <p rend="Tekst">Једва је разумео шта говори.{S} Опет гледа на брата. </p> <p rend="Tekst 
а”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи.{S} Једном речи, знале се држати.{S} 
 у јелу.{S} Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.{S} Кад је с 
„чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче. </p> <p rend="Tekst">Е тако се сад во 
ј кући уреди, узе неку газдарицу.{S} Но шта ће почети?{S} Ваљда дућан?{S} Боже сачувај!{S} Пера 
али и ми смо већ остарели.{S} После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и 
воје тера.{S} Зима је дуга, коњи немају шта да једу, живад скапава.{S} Хиљаду форинти је већ по 
пођу Сару.{S} Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.{S} Сад Чамча са госпођом Сар 
 за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују.  
Шамике опет се договарају.{S} Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати.{S} Дванаест хиљада.{S} 
утује.{S} Какав му је то живот?{S} Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесе 
ет настави: </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта би сад добро било, Софро! </p> <p rend="Tekst">— Шт 
е, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.{S} Па обучена не на високо, него сре 
иш мора? </p> <p rend="Tekst">— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је 
оведати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке? < 
S} Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— Шамика нек’ 
kst">Прођу девет дана.{S} Не зна се још шта ће бити.{S} Наступи петнаести дан.{S} Лечник му каж 
ет не дам Кречару. </p> <p rend="Tekst">Шта си ме пробудио, Чамчо?{S} Тако сам лепо снивао: био 
nd="Tekst">шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига </p> <p rend="Tekst">шмук  
жно зло.{S} Упочетку су му то замерали, штавише и оговарали су га, да је непостојан; али кад га 
ремена.{S} Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за  
 исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој  
трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем богатити, па са све ст 
 је опет све опроштено.{S} Не шкоди му; штавише, може се дичити.{S} Али код толиких на избор, н 
и? </p> <p rend="Tekst">— Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало,  
остао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.{S} Кад је био Шам 
па онда на вашар с њиме.{S} Каткад пуна штала коња, а још и у авлији има их.{S} Кад нема хране, 
ање вина, као надзорника у газдовању, у шталама.{S} Господар Софра је хтео да га начини правим  
>Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака к 
одар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери марву како је лепа и хвали р 
 ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.{S} Армицијаш уверава господара Софру да  
 кућа.{S} Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. </p> <p rend="T 
у у једној чивутској механи.{S} Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, пој 
каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупа 
о у Ш., у кућу Полачекову, најпре оде у шталу, саставе се са кочијашем с ким је већ познат био. 
на сокаку. </p> <p rend="Tekst">— Иди у шталу. </p> <p rend="Tekst">Сад Полачек уђе у своју соб 
није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара. 
раг.{S} Пера и латов очине коње метну у шталу, а Пера седне на новог коња и оде с њиме кући. </ 
} У својој кући гради од черпића велику шталу.{S} Купује јефтино полуцркнуте коње.{S} Узео једн 
ик ће већ то наћи.{S} Па зашто не би то штампали?{S} Ником не шкоди, а неће тиме своју публику  
узама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап.{S} Још и велики прстен хтеде на прст навући.{S} Н 
 rend="Tekst">— Јесам, и сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">— Добро је, и ја сам понео м 
дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Софија, или Сока Кир 
ша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.{S} Ко би помислио да ћу постати богатији од њега 
Char">С</hi>утрадан у десет сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објав 
 у варош, а бићеш обешен.{S} Знаш да је штатаријум? </p> <p rend="Tekst">Бећар призна да је кра 
г капута за посете </p> <p rend="Tekst">штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд </p> <p 
 сати је већ штатаријална комисија ту. „Штатаријум” је већ био објављен.{S} Живи лопови повезан 
а јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на месту судити. </p> <p rend= 
 држави, преки суд </p> <p rend="Tekst">штафирунг (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удај 
 </p> <p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p>  
да је његов дух за велика предузећа.{S} Штета! </p> <p rend="Glava">XIV </p> <p rend="Tekst"><h 
 Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овеко 
t">— Нисам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф т 
 су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу ка 
, него од пургербала.{S} И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. </p> <p  
да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да уз 
има комедију, али, додуше, не на њихову штету.{S} Годинама ће се приповедати шта су они на путу 
езадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године </p> <p 
 дође под наџак.{S} Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио.{S} М 
 је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.{S} Пошаљит 
nd="Tekst">Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Ма 
ак сваки.{S} Сад ће бити по њих шићара, што икада. </p> <p rend="Tekst">Она прва тројица, голаћ 
ова у половачетима, па пô акова ракије, што су за „провијант” попели и посакривали у сандуке. < 
 би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. </p> <p rend="Tekst">— Даће с 
ене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме доћи, а то није ишло у његов 
а знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.{S} 
ти каруце, а донде могу још и доручати, што и учинише.{S} Кад ето каруца.{S} Стану пред механу. 
дно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови го 
н поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? </p> <p rend="Teks 
ећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослобод 
ле.{S} Сам га је Профит унутра дотерао, што су фрајле приметиле, и почну се грôтом смејати. </p 
</p> <p rend="Tekst">— То је зато било, што ми ниси дао спавати, кад смо из чарде отишли, — да  
 rend="Tekst">— Кад њему није противно, што вами смета? </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу те остави 
 изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно из 
недавно су у Кошици обесили деветорицу, што су напали три трговца баш из У. Нисте ли баш ви ти  
а јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина.{S} Чамча донесе р 
лда не може да се нахвали „фишкала”.{S} Што госпођа Матилда говори, то фрајла Лујза осећа, и јо 
ика ће дати бал, ту су отмени гости.{S} Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити.{S} Ту ће 
} Но ипак изглед лица му је паметан.{S} Што ближе смрти, све је паметнији.{S} Дуг, с трудом ско 
ине мој, мишља’ да си у мору пропао.{S} Што се купаш у мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам ш 
, сине мој, да те питам нешто друго.{S} Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати. 
 предао је управу свог кућевног добра — што га нема — својој газдарици.{S} И добра газдарица из 
"Tekst">— Зашто? </p> <p rend="Tekst">— Што вас усрећити не могу.{S} Камо среће да сам вас мест 
обро види, претерују, више га цене нег’ што треба.{S} Но сад баш наканем се женити.{S} И то жен 
">— Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штави 
"Tekst">— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем.{S} Рад би’ са платном.{S} Ја доду 
 реду. </p> <p rend="Tekst">— А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господ 
us jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? </p> <p rend="Tekst">Онда не би био  
уг отпутовати и натраг се вратити.{S} А што је потрошио, тај трошак би довољан био за то светск 
Tekst">— Само ћу вас још и то молити да што простије се обучете, да не кажу: „Гле, какав је то  
/p> <p rend="Tekst">Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа.{S} Прави „галантом”! < 
та радити, и препречити странпутице, за што, опет, господар Софра није имао доста времена.{S} П 
имер приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је 
>— Добар дан, Јово.{S} Би л’ погодио за што сам к теби дошао? </p> <p rend="Tekst">— Откуд ти к 
екаће излазак ствари; ваљда ће му Лујза што отписати, и рок продужити.{S} Нестрпљиво чека идући 
st">— Пургербал.{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бит 
> <p rend="Tekst">Сад извади из сандука што је накуповао.{S} Оцу је донео једну стиву лулу у та 
— Нема времена промишљавању.{S} Ако има што бити, мора бити брзо, јер ће отац послати Лујзу дал 
 га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч.{S} Тако прође бал.{S} Полачек се о 
сприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.{S} Може слободно Шамика доћ 
ро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.{S} Свет обично, кад се коме зло ви 
мча најми једну шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продават 
пће му у уши. </p> <p rend="Tekst">— Па што сте га мени дали? </p> <p rend="Tekst">— Да вас уве 
ао безопасно. </p> <p rend="Tekst">— Па што ми ниси писао тако?{S} Ја мишља’ да си ти међу морс 
осподар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по аков 
дужи разговор.{S} Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча  
а се разљути. </p> <p rend="Tekst">— Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! </p> <p rend="Te 
<p rend="Tekst">— Ал’ и јеси јак, штета што ниси солдат, ти би и Бунипарту ухватио. </p> <p ren 
у или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи.  
исам ти казао да ћемо продати?{S} Штета што нисмо више понели.{S} Но још нешто.{S} Гроф те пози 
 би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио.{S} Да је запросио био Јуцу кад је ј 
Tekst">Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може.{S} Иде за женидбом, а не  
 да није човек, да је мекушац.{S} Срећа што још и њу није у писму помешао. </p> <p rend="Tekst" 
опу показао.{S} Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он 
 и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао. — И суза му кану. </p> <p r 
у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, ј 
асти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Каби 
Tekst">Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло.{S} Ко 
kst">— Но, Шамика, хоће л’ бити једаред што?{S} Чујем куд одлазиш, па ’де узми ма коју, која ти 
ад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди.{S} Свирају „валцер”.{S} Сад опет игр 
оси јој букете, књиге, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и 
S} Сви се диве.{S} Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. </p>  
{S} Армицијаш смеје се, пристаје на све што Чамча каже, и бајаги показаће се строг.{S} А није ш 
ерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хас 
Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. </p> <p rend=" 
 то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може.{S} Ни сам праотац Поје н 
знаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.{S} Господар Софра је чуо како се јако  
а на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.{S} Ако се која допадне 
 Арон. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је што сам коштао? </p> <p rend="Tekst">— То ми не можемо  
d="Tekst">— Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете.{S} И да вам није досадно са  
/p> <p rend="Tekst">— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Ст 
слала да види јесу ли ту.{S} Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то ја 
Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. </p> <p rend="Tekst"> 
јак није прошао покрај њега, да му није што уделио.{S} Оцу, матери, сестрама подигао је леп спо 
у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{S} Док ј 
тву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам с 
тине победе.{S} И ту се задовољи с тиме што га све хоће.{S} Окрене леђа, па отпутује.{S} Бадава 
dis</hi> (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида </p> <p rend="Tekst"><h 
рими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </p> <p rend="Tekst">Вре 
пап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се.{S} Девојке се т 
четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Крак 
а њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела.{S} Но ипак изглед лица му је паметан.{S 
ваше госпође побојале се није ли вам се што зло догодило, па су вас дале свуд курентирати, и та 
акво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. </p> <p rend="Tekst">— Хоће л’ 
во да полуди за њим.{S} Не допада му се што је лако победу добио.{S} У Шамике је једна црта ром 
д што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло  
вили, време је да се путује.{S} Исплате што су били дужни бирташу.{S} Сва спрема, парадне хаљин 
кономију. </p> <p rend="Tekst">— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте 
 Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио.{S} Ту последњу Јуцину вољу испунили су 
 <p rend="Tekst">— Овде, отац, тешко ће што бити. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? </p> <p rend="T 
„маријаша”.{S} Полачек би играо на веће што, али господар Софра неће. </p> <p rend="Tekst">Даме 
 Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. </p> <p rend="Tekst">— Не бој  
е матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцар 
кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио.{S} Ништа необично, као год у 
ј великој чарди.{S} Уђу у чарду, поруче што за себе и за кочијаше.{S} Бирташ отворен човек, али 
 женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.{S} И мушкима служи као  
овао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође.{S} Око педесет година стар, ср 
 водио.{S} Но осталима је било тешко, и што више остраг, то горе.{S} Бичеви пуцају, вију се око 
лепо говориле; он је у том уживао.{S} И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а  
на слику, како Дон-Кихота, малају.{S} И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо 
, посла стиде, све што му на ум падне и што она зажели.{S} Чује то отац, и мило му је.{S} Мисли 
е доћи, појешће све што је још остало и што још спремим.{S} Ту ћу имати хасне, јер ће се надмет 
 има понашати, онда обученог мери да ли што још не фали.{S} Све је у реду. </p> <p rend="Tekst" 
 прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију.{S} Опет дође првим колима.{S} Чамча пр 
ђе, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ био когод, Ми 
 </p> <p rend="Tekst">— Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? </p> <p rend="Tekst">Промр 
 л’ сасвим преправан, Софро?{S} Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. </p> <p rend="Tekst">— С 
дијаш је, па га свуд радо имају.{S} Али што је много-много.{S} Јошт ће мало чекати, па онда ће  
љда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.{S} Госпођа Сока отиде са Кречарком 
 — заузети се, залагати се (за кога или што) </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">аранжер</hi 
ринуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само  
златан појас, па самуркалпак, — имао си што видити.{S} Грешник већ кад га види доста му је; из  
клеваш.{S} Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидб 
 пазити.{S} Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро. 
осподару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули.{S} Морао сам им уве 
ren</hi> (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти </p> <p rend="Tekst">јокл — г 
воје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми теби желели. </p> <p rend="Tekst">У Шамике с 
 после господар Софра свима све платити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са кам 
end="Tekst">Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи.{S} Шљах 
о умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратит 
спођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови.{S} Донде ће њих двоје сами остати.{S} 
 на Лујзу, а на Шамику сажаљиве.{S} Тек што им очи не говоре: шта тражиш по туђим странама, зар 
{S} Мисли се, па устане да види.{S} Тек што на врата, а ето Шамике. </p> <p rend="Tekst">— Доба 
d="Tekst">Први капетан лоповски.{S} Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем н 
ачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.{S} Сад ће бити мађар 
ишта затајити. </p> <p rend="Tekst">Тек што изусти, али ето Чамче. </p> <p rend="Tekst">— Наздр 
рижу у трбуху. </p> <p rend="Tekst">Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна ср 
тима, јер овде банке не иду.{S} Рад сам што да накупујем.{S} Како добијем новце, одмах ћу се вр 
 мору? </p> <p rend="Tekst">— Фалио сам што сам тако писао, али фала богу кад се видисмо здрави 
е нам толики фишкали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео 
 ручак!{S} Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са По 
>Танталове муке</hi> — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати </p> <p rend="Teks 
nd="Tekst">— А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? </p> <p rend="Tekst">— Нисам; није  
{S} Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.{S} Само се за једно побринуо.{S} Онај исти 
. </p> <p rend="Tekst">— Бићу задовољан што ми ви дате. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ доста две  
ише заједно бити; то ми је највећма жао што се морамо једаред раставити. — Плаче, јеца. </p> <p 
 задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.{S} Но ако опет 
— говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је најв 
p> <p rend="Tekst">— Дакле, вами је жао што се једаред раставити морате?{S} Та и богосин Исус с 
мљен био, и опет позван, како им је жао што отац није дошао, и поздравили су га сви. </p> <p re 
, најпре смеје се, после му је опет жао што је тако на лако писао. </p> <p rend="Tekst">Све спр 
о је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасви 
hi> (фр. comme il faut) како треба, као што треба </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">курато 
>— И за то, и за трговца, и за све, као што сам и сâм. </p> <p rend="Tekst">— А шта мислиш доцн 
Дакле, Пера неће дућан.{S} Пера је, као што знамо, коње волео.{S} Има хиљаду форинти, и за то ћ 
отац њему све оставити, а богат је, као што знаш, не знам није ли од нас претежнији. </p> <p re 
у за трговца удати, који има своје, као што господар Софра вели, „состојаније”, тојест иметка.{ 
ољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе.{S} Па је онда купио  
лако бити, да га већ ’хоће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита. </p> <p rend=" 
а, да је јако, па су они задовољни, као што видите.{S} Само, молим, немојте ме издати.{S} За ва 
 већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети. 
м, па ће њему Чамча почаст учинити, као што је он пред ручак господару Софри учинио, узео га ис 
а сам несрећан.{S} Прво у породици, као што је свету познато.{S} А у избору нисам био срећан, н 
оље пророковали.{S} Онда би пурђер, као што је господар Софра, рекао: „Погибељ за тебе, Израиље 
чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.{S} Да је какав, значај му је мушки, не 
а не можемо сама оставити.{S} Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађар 
да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? </p> <p rend="Tekst">— Само закажите дан 
kst">— Дакле да ти исприповедам.{S} Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.{S} Оженио сам 
овек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра! </p> <p rend="Tekst">Нека га нек 
би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале.{S} Да бог сачува сваког од њ 
тако удешена, машлије тако израђене као што нико не може, само Шамика.{S} Па бео прслук, па шап 
 rend="Tekst">Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица.{S} 
ика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.{S} Пред вече Шамика ишчекује, кад ет 
ш лепота.{S} Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и са 
ести нег’ на првом, и то маска само као што кажем до једног сата, после опет прави бал. </p> <p 
ли.{S} Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ за о 
 плоча, и геније, баш по оном плану као што је у новинама.{S} И стихови су изрезани.{S} Напосле 
то?{S} Било је врло занимљиво.{S} Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том б 
ји видио играти „Cerіtto”, да ја таково што играм! </p> <p rend="Tekst">Шамика је имао два свој 
"Tekst">— Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. </p> <p rend="Tekst">Разговору крај.{S} П 
} Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.{S} Штета што не беше фотографије да се код п 
d="Tekst">— Већ горе не може бити, него што је досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће с 
 свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.{S} Па и вино им друкчије нето  
ично код Чамче да увек дуже остане него што је код куће обрекао; он воли путовати, а лакрдијаш  
е ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи.{S} Ово је свечана, званична посета.{S} На 
тиљоном.{S} Али онда и иде!{S} Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар 
је ништа имао осим дипломе.{S} Пре него што ће се навршити година, умре доктор у тифусу, а Кати 
 марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} Полачек баш изиђе 
дуго боловао, лако је умро.{S} Пре него што Же издахнути, рече: </p> <p rend="Tekst">— Збогом,  
сам је служио.{S} На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџб 
е.{S} Реши се за Млетке.{S} Но пре него што ће границу прећи, променио је банке у лире. </p> <p 
досад. </p> <p rend="Tekst">Но пре него што ће се из Житомира кренути, Кречар се поболе, падне  
ска вода. </p> <p rend="Tekst">Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо. 
ери, као год и мати, лепше се носе него што би човек рекао по спољашној форми дућана господара  
ао у зеницу.{S} Трошка му дао више него што је довољно, — колико је Шамика хтео.{S} И био је до 
то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p rend="Tekst">Изнес 
ксус!” И ја нећу обући фрак, нег’ друго што, ал’ зато ћемо се добро провести. </p> <p rend="Tek 
кали.{S} И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је на 
рате.{S} Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.{S} Сад кад отац није код кућ 
м је стало до дућана, кад имате и друго што? </p> <p rend="Tekst">— Волим тај дућан више него с 
вара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао. </p> <p ren 
 онда опет натрашке, и сам се већ једио што не може код једног да остане него мора мешати. </p> 
антазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, га 
.{S} Кућа честита.{S} Шамики, пак, тако што још на памет не пада. </p> <p rend="Tekst">Чамча сл 
Добро, узећу га.{S} Је ли у бурету тако што? </p> <p rend="Tekst">— Истоветно. </p> <p rend="Te 
/p> <p rend="Tekst">Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста  
ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара.{S} Тако господар Софра извади све па 
ју улогу добро играо.{S} Трико и остало што је било на њему оставио му је у залогу један комеди 
уће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуж 
ље тумачи.{S} Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарат 
ију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци,  
егова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре.{S} У 
{S} Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.{S} А од поноћ 
за кад је чула Шамикино житије, не само што се није срдила на њега, већ га сажаљевала.{S} Госпо 
а поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика 
">— Ал’ жао ми је мога труда, и не само што сам изредио, нег’ и оног што сам тек изредити могао 
валвације купио сам јој и каруце.{S} Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала,  
профитирао, и још ћу профитирати.{S} Но што сам ти се ја свашта напатио.{S} Други пут ћу ти при 
 одоше, а они ће сутрадан.{S} Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели д 
fectum fіerі nequіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да постане </p> <p rend="Tekst">< 
S} Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе.{S} С 
и ти за њу хтела каквог сабљаша, да оно што смо стекли проарчи? </p> <p rend="Tekst">— Чините к 
"Tekst">— Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.{S} Ваша памет је иста 
апиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо. </p> <p rend="Tek 
дан.{S} Лечник каже до сутра ће сигурно што казати.{S} И доиста, други дан изрече да је Кречар  
Tekst">— Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. </p> <p rend="Tekst">Када кући дође,  
е са Шамиком? </p> <p rend="Tekst">— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. </p> <p r 
ог вас са попом инатио!{S} Он зна за то што ја вами сад говорим.{S} Разумете ли ме? </p> <p ren 
д би’ да ти стихови у Новине дођу, и то што пре.{S} Над стиховима да се изреже плачући геније,  
твари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао 
т као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземн 
Швабицу? </p> <p rend="Tekst">— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </ 
рајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. </p> < 
"Tekst">— Ал’ ја би’ рад да сам начисто што пре, па ако не буде ништа, да не губимо време. </p> 
прави демон!” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира.{S} Господару Софри и Кречару  
 се господар Софра не дâ преломити, јер што он једаред у своју главу усели, то му не истера ник 
 — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко јој година? </p 
коме, ал’ коме ћу ја?{S} У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни р 
ли би она њега уловила, да се није опет што догодило. </p> <p rend="Tekst">Код Чамче је бал, и  
свуку се.{S} Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави.{S 
— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. </p> <p rend="Tekst">Шамика се з 
 село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље не 
<p rend="Tekst">— Плачу па још да знају што смо ту прекужили, умрле би од стрâ’ — упадне Кречар 
Tekst">Том приликом Пера рече оцу да му што дâ, да ће он сам газдовати.{S} Отац се и на то реши 
p rend="Tekst">Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што ј 
 богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив? </p> <p rend="Tekst" 
латити што год попију, да им дâ отштету што их је Чамча са камилном насадио. </p> <p rend="Teks 
тици.{S} Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. </ 
ettsstück”.{S} Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и ка 
тогод друго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод друго?{S} Тај исти дућан сам имао, оданде сам се 
у за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. </p> <p ren 
не пошла! </p> <p rend="Tekst">— Ви сте штогод друго. </p> <p rend="Tekst">— Шта штогод друго?{ 
ати за бакале или механџије, него тражи штогод више.{S} Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у пр 
 Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по је 
оспођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? </p> <p rend="Tekst">— Свршено је, моја Софија  
о би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно.{S} Но уср 
="italic">трајдрот</hi> — врста лошијег штофа </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">тремоло</h 
д се одма’ чисти, јер ако те још видим, штранга ти не фали.{S} Засад ти праштам, — рече латов.  
касапин, нисам фишкал, али кога девојке штрангом вуку, тај се неће никад оженити, — рече поузда 
ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.{S} Отац се отима, виче: 
 пред њега и мери га.{S} Извади из џепа штрангу. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову штрангу?  
у. </p> <p rend="Tekst">— Видите л’ ову штрангу? </p> <p rend="Tekst">Отац ћути не миче се.{S}  
емачке с њим путује, али овај тек нешто штрбека талијански, а Шамика баш ништа.{S} Дођу до Удин 
ренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она 
о женску нарав.{S} Научио је од женских штрикати, вести.{S} Кад је којој требало да конце у клу 
фра уђе у механу, погледи у бокал, нема штрикле што је кредом превукао, види се да нешто фали.{ 
а за удају, спрема </p> <p rend="Tekst">штуцер (нем. Stutzer) — кицош, фићфирић </p> </div> </d 
биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!” </p> <p rend="Tekst">А 
ражњу собу; онде је на патосу креда, па штуцери ђон рибају, да у сали не поклизну. </p> <p rend 
м, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане.{S} Сад се латов и Пера на коњу  
к онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.{S} Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изг 
— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! </p> 
ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова 
ространа, грађе за марву велике, штале, шупе.{S} Пре него што Же даље, види да је јака кућа.{S} 
ој шкодио.{S} Његова женидба постала је шупља тема; нико за њу не даје ништа. </p> <p rend="Tek 
е било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.{S} Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. 
 сад ћу одмах кратак рачун начинити.{S} Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Го 
! </p> <p rend="Tekst">Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударе 
} Ту је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пасте 
kst"><hi rend="italic">кокета</hi> (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица </p> <p ren 
><hi rend="italic">шапутле</hi> (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље </p> <p rend="Tek 
d="italic">Жалузина, жалузија</hi> (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица 
mіce, ego sum nobіlіs polonus ех stіrpe Jaroslavsky. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам п 
 Сад морате са мном, Herr von Kirić.{S} Jetzt muss іch Sіe strafen, weil Sіe damals ung’schіckt 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Jetzt muss іch sie strafen, weil sie damals ung’schickt 
ихот</hi> (шп. <hi rend="italic">Don Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоименом С 
err von Kіrić, вечити младожења, ewіger Jud. </p> <p rend="Tekst">— „Гумиласти”, ни ви нисте ви 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ewiger Jude</hi> (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек к 
 „Damenzeіtung”, друго ништа.{S} Corpus jurіs, то тек по имену познаје!{S} А што да га познаје? 
end="italic">регал, регалија</hi> (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем 
t"><hi rend="italic">јуратус</hi> (лат. juratus) — судија, судац </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
="italic">гумиласти</hi> (од фр. gomme élastique) — овде:{S} Шамикина узречица без неког одређе 
 је све једно за другим ишло, чорба-bоuіllоn — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете,  
ic">мајоренство, мајоренитет</hi> (лат. majorennіtas) — пунолетност, зрелост; <hi rend="italic" 
<hi rend="italic">factum іnfectum fіerі nequіt</hi> — (лат.) — оно што није било не може да пос 
н Кихот</hi> (шп. <hi rend="italic">Don Quіjote)</hi> — име витеза луталице у чувеном истоимено 
><hi rend="italic">пикантан</hi> (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив </p> <p 
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">clіquot</hi> (клико фр.) врста француског вина </p> <p ren 
ранио.{S} Па вино боље него измешан „clіquot”.{S} Господар Полачек пита за господара Софру зашт 
="italic">етикеција, етикета</hi> (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи з