• а 155
  • А 39
  • авлије 1
  • авлији 1
  • ако 3
  • ал 3
  • Ал 8
  • Ала 2
  • ала 4
  • Алекса 20
  • Алексина 1
  • Алексом 2
  • Алексу 2
  • Али 18
  • али 43
  • амбарева 1
  • Америка 1
  • астал 1
  • астала 1
  • асталу 1
  • Ах 7
  • ашов 1
  • ашова 1
  • баба 2
  • бабо 1
  • бабу 1
  • багрењем 1
  • бадава 2
  • бајној 1
  • бака 2
  • бакрачета 1
  • балванима 1
  • Банат 1
  • Банату 2
  • Банаћанка 1
  • БАНАЋАНКА 1
  • Банаћанке 1
  • Банаћанком 1
  • банке 1
  • банку 2
  • бар 3
  • барем 1
  • бацају 1
  • бацао 1
  • бацаше 1
  • баци 1
  • бацила 1
  • Бачку 1
  • баш 12
  • Баш 4
  • Башахид 2
  • Башахиду 1
  • баштама 1
  • баште 1
  • бегала 2
  • беда 1
  • бедан 1
  • беднога 1
  • Беж 1
  • бежи 2
  • Бежи 2
  • бежимо 1
  • без 5
  • безбрижан 1
  • бела 1
  • белгијских 1
  • беле 3
  • бели 2
  • белим 4
  • бело 2
  • белом 1
  • белу 1
  • бео 2
  • Београда 1
  • бербера 1
  • Берберин 1
  • беса 1
  • бескућници 1
  • бескућницима 1
  • бесни 3
  • беснилу 1
  • бесно 1
  • бесном 1
  • бесомучни 1
  • Беху 1
  • беху 9
  • Бечеја 1
  • Бечкерек 2
  • бечкеречку 1
  • беше 57
  • Беше 7
  • бешње 1
  • би 38
  • бил 1
  • Била 1
  • била 7
  • биле 1
  • билијар 1
  • било 15
  • биљка 1
  • Био 1
  • био 8
  • биров 1
  • бисте 1
  • бити 12
  • битке 1
  • биће 1
  • бих 13
  • блага 1
  • благе 1
  • благо 3
  • благодарности 1
  • благу 1
  • блато 2
  • блед 1
  • Бледа 1
  • бледа 6
  • бледе 2
  • бледи 2
  • бледим 4
  • бледо 5
  • бледог 1
  • бледога 2
  • ближе 2
  • ближњи 1
  • близу 2
  • бог 1
  • бога 1
  • богат 1
  • богаташа 2
  • богаташи 2
  • богаташким 1
  • богаташу 1
  • богате 1
  • богатијих 1
  • Богме 1
  • боже 4
  • Боже 5
  • Божић 2
  • божја 1
  • Божја 1
  • бојажљиво 2
  • Бојала 1
  • бојао 1
  • бојећи 1
  • бојте 1
  • боју 1
  • бол 6
  • бола 6
  • боле 1
  • болесна 1
  • болесника 2
  • болеснику 1
  • болесници 2
  • болесницима 1
  • болестан 3
  • боли 1
  • Болница 1
  • болницама 1
  • болницу 2
  • боље 6
  • бољу 3
  • боре 1
  • босиљак 1
  • брава 1
  • брада 1
  • брани 1
  • бранила 1
  • брат 3
  • брата 6
  • брате 3
  • братом 1
  • брашна 5
  • брашно 1
  • брашном 3
  • брежанском 1
  • брзо 1
  • брига 1
  • брижно 1
  • бризнула 1
  • бријати 1
  • бријачице 1
  • брилијант 1
  • брилијантске 1
  • брисала 1
  • броје 1
  • будацима 1
  • буде 1
  • будем 1
  • будемо 1
  • будеш 2
  • буди 1
  • Буди 1
  • будишто 1
  • будна 1
  • будни 1
  • буду 1
  • будући 1
  • будућност 2
  • Будућност 2
  • буђе 1
  • буђет 1
  • буђете 1
  • бујна 1
  • бујни 1
  • бунару 1
  • буне 1
  • Бунтовник 1
  • бунтовницима 1
  • бурад 1
  • бурно 1
  • ваздуху 1
  • вали 1
  • ваљада 1
  • ваљајући 1
  • ваљаних 1
  • ваљда 3
  • вам 2
  • варамо 1
  • варјачом 1
  • варош 2
  • вароши 1
  • вас 4
  • ватра 2
  • вашарима 1
  • ваше 1
  • веверица 1
  • везен 1
  • век 2
  • Веле 1
  • веле 3
  • вели 9
  • велика 3
  • велике 2
  • велики 1
  • Велики 1
  • великим 3
  • великој 1
  • велику 1
  • венац 1
  • верног 1
  • веровала 1
  • верујете 1
  • весела 2
  • веселе 2
  • весели 1
  • веселије 1
  • весело 1
  • веселом 1
  • весео 1
  • ветар 2
  • ветрова 2
  • Већ 1
  • већ 17
  • већом 1
  • вече 3
  • вечера 1
  • вечита 1
  • вечито 1
  • вечитога 1
  • вечитој 3
  • вештице 1
  • ви 10
  • Ви 2
  • виде 2
  • Видела 1
  • видела 16
  • видело 1
  • видео 9
  • видети 1
  • видеће 1
  • Видећемо 2
  • видећи 1
  • види 3
  • видим 8
  • видиш 2
  • Видиш 3
  • виђа 1
  • виђала 1
  • виђамо 1
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • вије 1
  • викала 1
  • викао 1
  • викаху 1
  • викаше 2
  • викну 2
  • винанце 1
  • вино 3
  • винове 1
  • виноград 1
  • висок 1
  • високих 2
  • високо 1
  • високог 1
  • витице 1
  • витријол 1
  • вичем 1
  • Више 1
  • више 17
  • владају 1
  • влажна 1
  • влажним 1
  • влажној 1
  • власт 1
  • власти 1
  • Вода 3
  • вода 5
  • Воде 1
  • воде 7
  • води 3
  • водицу 1
  • воду 2
  • војевали 1
  • волео 1
  • воли 2
  • воља 2
  • воље 1
  • врана 1
  • врано 1
  • врану 1
  • врат 1
  • врата 7
  • врати 4
  • вратила 1
  • вратима 4
  • врату 1
  • вредности 1
  • врела 1
  • врелу 1
  • време 9
  • времена 3
  • врео 1
  • врећи 1
  • врећицу 1
  • врећу 5
  • врисак 1
  • врисну 1
  • вриснула 1
  • Вриснух 1
  • врло 2
  • врулица 1
  • врулице 1
  • врућа 1
  • вруће 1
  • га 74
  • гадно 1
  • газда 3
  • газдачке 1
  • Газде 1
  • газиш 1
  • газише 1
  • Галати 2
  • Галатима 1
  • Галатско 1
  • гар 1
  • гараве 1
  • гвожђе 1
  • гвожђу 1
  • гвоздена 1
  • гвоздених 1
  • Где 1
  • где 16
  • Глава 1
  • глава 2
  • главе 3
  • глави 4
  • главни 1
  • главу 6
  • глад 5
  • Гладан 1
  • гладан 2
  • глади 17
  • гладио 1
  • Гладна 3
  • гладна 6
  • гладне 2
  • гладнима 1
  • гладно 1
  • гладнога 1
  • гладноме 1
  • гладну 1
  • гладују 1
  • глађу 1
  • Глас 2
  • глас 6
  • гласа 1
  • гласак 1
  • гласно 1
  • гласове 1
  • гласом 21
  • глаткоме 1
  • гле 1
  • Гле 1
  • гледа 2
  • гледај 2
  • гледају 1
  • гледајући 5
  • Гледала 1
  • гледала 3
  • гледали 1
  • гледам 3
  • гледао 6
  • гледасмо 1
  • гледати 6
  • гледаћу 1
  • гледаше 4
  • гледи 1
  • глобе 1
  • гневним 1
  • гневу 1
  • говеда 2
  • говора 1
  • говораху 2
  • говораше 4
  • говоре 1
  • говори 4
  • говорила 5
  • говориле 1
  • говорио 5
  • говорише 2
  • говору 2
  • годило 1
  • Година 1
  • година 3
  • годинама 2
  • године 5
  • години 2
  • годину 2
  • големе 2
  • големи 1
  • големој 1
  • големоме 1
  • голему 1
  • голи 2
  • голих 3
  • голог 1
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • гологлави 1
  • голом 1
  • Голубице 1
  • гомила 2
  • гомилица 5
  • гомилице 1
  • гомилици 2
  • гомилу 1
  • гонио 1
  • гониоци 1
  • гонитеља 1
  • гонити 1
  • гоњени 1
  • гора 2
  • горео 1
  • гори 1
  • горким 1
  • горко 4
  • горког 1
  • горкога 1
  • горостасних 1
  • горостаснога 1
  • горчину 1
  • господа 3
  • Господин 1
  • господин 12
  • господина 4
  • Господине 3
  • господине 7
  • господске 1
  • господски 1
  • господу 1
  • госпођа 2
  • госпође 1
  • госпођи 2
  • Госпођо 1
  • госте 1
  • гости 1
  • готово 1
  • градимо 1
  • грађа 1
  • гракне 1
  • грахорасте 2
  • грахорастим 2
  • греде 1
  • Грлица 1
  • Грлице 35
  • Грличице 1
  • гроб 3
  • гроба 1
  • гробље 1
  • гробљу 1
  • гробнице 1
  • гробници 1
  • гробничких 1
  • гробови 2
  • гробом 1
  • гробу 4
  • Грозна 1
  • грозне 1
  • грозним 1
  • грозници 1
  • грозно 1
  • грошића 1
  • груди 12
  • грудима 3
  • густе 2
  • Густи 1
  • густим 2
  • густу 1
  • гушу 1
  • да 191
  • Да 4
  • даваше 1
  • даве 1
  • давне 2
  • давно 1
  • даде 2
  • дадиља 1
  • дадиљу 1
  • дадоше 1
  • даду 1
  • дај 1
  • Дајте 1
  • далек 1
  • далека 1
  • далеко 1
  • Даље 2
  • даље 6
  • Дан 1
  • дан 14
  • дана 15
  • Данас 1
  • данас 9
  • дане 1
  • дани 2
  • даном 2
  • дати 1
  • Два 2
  • два 7
  • двадесет 1
  • две 5
  • двоја 1
  • двоје 2
  • дворане 1
  • дворова 1
  • дворове 2
  • дебеле 1
  • дебелим 1
  • дебелом 1
  • девојка 5
  • девојке 1
  • девојче 1
  • дедова 1
  • деле 2
  • делили 1
  • Дер 1
  • десно 1
  • десном 2
  • дете 6
  • дететом 2
  • деца 3
  • деци 2
  • дечице 1
  • ди 1
  • дивље 2
  • дивљу 1
  • дивна 1
  • дивни 1
  • дивније 1
  • дигосмо 1
  • дигоше 1
  • диже 5
  • дижући 1
  • дијамант 1
  • дијамантске 1
  • дирајте 1
  • дисање 1
  • Дисање 1
  • дише 1
  • дишкрету 1
  • Дишкрећани 2
  • Дишкрећанка 1
  • До 1
  • до 25
  • доба 2
  • добар 1
  • Добарвече 1
  • добио 1
  • Добра 1
  • добра 5
  • добри 2
  • добрим 2
  • Добро 2
  • добро 3
  • доброга 1
  • доброј 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведите 1
  • довратници 1
  • довршила 1
  • договорише 1
  • догодила 1
  • догодио 1
  • догодити 1
  • додавала 1
  • додаваше 1
  • додаде 10
  • додајдер 1
  • дође 16
  • Дође 6
  • дођоше 2
  • дођу 3
  • дознаду 1
  • дојездио 1
  • док 3
  • доказивала 1
  • доктор 1
  • Доктор 2
  • доктора 1
  • доктором 2
  • доктору 1
  • долазе 2
  • долази 2
  • Долазило 1
  • долазио 1
  • долазите 1
  • доле 3
  • долинама 1
  • долму 1
  • домаћица 1
  • донде 3
  • донео 1
  • донесе 5
  • доносила 1
  • допире 1
  • допунила 1
  • досетио 1
  • доспеш 1
  • доста 3
  • дотакла 2
  • дотакох 1
  • дотаче 1
  • Доћи 1
  • доћи 10
  • дохвати 1
  • дохити 1
  • доцкан 1
  • дочекасмо 1
  • дочекаш 1
  • дочекивати 1
  • Дошао 1
  • дошао 6
  • дошла 2
  • дошли 1
  • драги 3
  • дражи 1
  • дрвене 1
  • дрвени 1
  • држање 1
  • држати 1
  • држи 1
  • дркће 1
  • дркћу 1
  • дркћућим 2
  • дркћућом 3
  • друга 1
  • другари 1
  • друге 2
  • Други 2
  • други 4
  • другим 1
  • других 1
  • друго 5
  • другове 1
  • другог 4
  • другој 1
  • другом 1
  • другоме 1
  • другу 2
  • друму 1
  • дрхтала 3
  • дрхтао 1
  • дрхташе 1
  • дубље 2
  • дубоким 1
  • дубоко 9
  • дувара 1
  • дугачки 2
  • дуге 1
  • дугим 1
  • дугмићима 1
  • дуго 6
  • дуката 2
  • Дунава 1
  • дућана 1
  • дућану 1
  • душа 2
  • душе 1
  • душевног 1
  • души 2
  • душо 1
  • Душо 2
  • душу 2
  • ђоновима 1
  • е 2
  • Е 3
  • еведру 1
  • ево 5
  • елемента 1
  • елементи 1
  • Елемира 1
  • ено 1
  • Ено 4
  • ергелу 1
  • естосме 1
  • ето 1
  • Ето 1
  • жалосни 1
  • жалоснога 1
  • жалост 1
  • жалостиве 1
  • жалостивим 2
  • жалостиво 3
  • Жандарм 1
  • жандарма 1
  • жао 1
  • жваћу 1
  • жега 1
  • жегао 1
  • жедна 1
  • жедних 1
  • жеђу 1
  • Желела 1
  • желели 1
  • желуцу 1
  • жеља 1
  • жељан 1
  • Жена 1
  • жена 6
  • женско 1
  • жену 2
  • жетви 1
  • жив 1
  • жива 3
  • живели 1
  • живео 1
  • живи 1
  • живљи 1
  • живот 3
  • живота 4
  • животиња 1
  • животом 1
  • животу 2
  • жижак 1
  • жилама 1
  • жилице 1
  • жита 1
  • житница 1
  • жицу 1
  • жупанијска 1
  • журећи 1
  • журно 1
  • жут 1
  • жута 1
  • жути 1
  • жуту 1
  • жућкастобледу 1
  • за 67
  • забавио 1
  • забезекнут 1
  • забога 2
  • заболела 1
  • заборавила 2
  • заборавили 2
  • заборавим 1
  • заборавио 1
  • заборавити 3
  • забринуто 4
  • завежљај 1
  • завиде 1
  • загасито 1
  • загледа 1
  • загледала 1
  • загледаше 1
  • загорчати 1
  • загрејемо 1
  • загреју 1
  • загрли 1
  • загрлила 1
  • загрлио 1
  • загрљају 1
  • загушљивоме 1
  • задовољно 1
  • задржавао 1
  • задрмало 1
  • задрхтала 1
  • задрхтале 1
  • задрхтао 2
  • задрхташе 1
  • заиграла 1
  • заиграо 1
  • заиста 4
  • заишту 1
  • заједничког 1
  • заједно 6
  • зајеца 1
  • зајеча 1
  • закани 1
  • заклањају 1
  • заковаше 1
  • закуца 1
  • залаже 1
  • залазеће 1
  • залаја 1
  • залајало 1
  • залаје 1
  • залечити 1
  • залогај 3
  • залогаја 2
  • заложи 1
  • заложимо 1
  • залуду 2
  • заљубљенима 1
  • заљуља 1
  • замерити 1
  • замислила 1
  • замислио 1
  • замишљен 1
  • замишљено 4
  • замутила 1
  • занавек 1
  • занеми 1
  • занесени 1
  • занетости 1
  • заносу 1
  • заогрну 1
  • запале 2
  • запита 1
  • запитах 1
  • запиташе 1
  • заплакати 2
  • заплашио 1
  • заплашише 1
  • заповести 1
  • зар 4
  • Зар 7
  • зараније 1
  • зарђану 1
  • Зарић 1
  • заронио 1
  • заспала 2
  • заспим 1
  • застала 1
  • застао 1
  • затворен 2
  • затворила 1
  • затворили 1
  • затим 2
  • Затим 4
  • зато 4
  • захити 1
  • зачуо 1
  • заштитио 1
  • зашто 3
  • зашушти 1
  • Због 1
  • због 3
  • збогом 1
  • Збогом 4
  • збрчкано 1
  • збуњена 1
  • збуњено 2
  • звали 1
  • звати 1
  • звезде 1
  • звераше 1
  • звуцима 2
  • звучним 1
  • зглади 1
  • зградама 1
  • зграде 2
  • згради 1
  • зграду 1
  • здања 1
  • здање 2
  • здрави 2
  • здравље 2
  • зелен 1
  • зеленаша 1
  • зеленаше 1
  • зеленаши 1
  • зелено 1
  • зеленога 2
  • земља 2
  • земље 2
  • земљи 1
  • земљом 1
  • земљу 6
  • Земун 1
  • Земуну 1
  • зивт 1
  • зидао 1
  • зидинама 1
  • зидове 1
  • зидови 1
  • зима 1
  • Зима 1
  • зими 2
  • зимским 1
  • зликовац 1
  • зликовце 1
  • зло 1
  • зловољно 1
  • злочинство 1
  • зна 4
  • знају 2
  • знак 1
  • знаке 1
  • знала 4
  • Знам 1
  • знам 4
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знате 2
  • знати 3
  • Знаш 1
  • знаш 2
  • зноја 1
  • знојем 1
  • знојили 1
  • зове 1
  • зора 1
  • зору 1
  • зраке 2
  • зуб 1
  • и 298
  • И 35
  • иверјем 1
  • игра 1
  • играм 1
  • играти 1
  • играху 2
  • играчка 1
  • иде 2
  • идем 6
  • идемо 2
  • идеш 2
  • Иди 2
  • иди 3
  • Из 2
  • из 34
  • иза 2
  • изађе 1
  • изашла 1
  • Избављајте 1
  • Избављени 1
  • избаци 1
  • извади 3
  • изведе 1
  • извршио 1
  • извукао 1
  • изгинуше 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 2
  • изгледала 2
  • Изгледало 1
  • изгледаху 2
  • изгледаше 2
  • изгледу 1
  • изговорио 1
  • Издалека 1
  • издалека 3
  • издамо 1
  • издахне 1
  • издиже 1
  • изиђе 2
  • изиђем 1
  • изишао 1
  • Изјутра 1
  • изјутрта 1
  • измењеним 1
  • измучена 1
  • изнемоглим 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • изнесоше 1
  • износите 1
  • изнурена 2
  • изнурене 1
  • изнурено 1
  • изобилно 1
  • изобиљу 2
  • изравна 1
  • израз 4
  • израза 2
  • изразима 2
  • изрешеташе 1
  • изумирао 1
  • изусти 1
  • ико 2
  • Ил 2
  • ил 3
  • или 7
  • Илије 1
  • им 10
  • Има 2
  • има 8
  • имађаше 1
  • имају 1
  • имала 3
  • Имали 1
  • имамо 1
  • имање 1
  • Имате 1
  • имати 1
  • Имаћемо 1
  • имаш 1
  • Имаш 1
  • име 2
  • ис 1
  • исказати 1
  • искићени 1
  • ископана 1
  • искрице 1
  • испирао 1
  • исплакане 1
  • испод 1
  • испратила 1
  • испрекидане 1
  • испрекиданим 2
  • исприповедам 1
  • испродавали 1
  • испружена 1
  • испупчен 1
  • испустим 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • Исте 1
  • исти 1
  • Истина 1
  • истина 2
  • Исто 1
  • истрчим 1
  • исхранити 1
  • ићи 2
  • их 20
  • ишарано 1
  • Ишла 1
  • ишла 2
  • Ишчекиваху 1
  • ишчупају 1
  • Ја 58
  • ја 63
  • јава 1
  • јави 1
  • јавља 1
  • Јагодина 1
  • јад 1
  • јада 1
  • јаде 1
  • јади 1
  • јадне 2
  • јадни 1
  • јадних 1
  • јадницама 1
  • јаднице 1
  • јадно 1
  • јадној 2
  • јадну 2
  • јако 1
  • Јаох 1
  • јастук 1
  • јастука 1
  • јастуке 1
  • Је 2
  • је 329
  • јевтина 1
  • један 17
  • Један 3
  • Једанпут 1
  • једанпут 7
  • Једва 1
  • једва 8
  • једем 1
  • једи 1
  • једини 1
  • јединца 2
  • једна 7
  • једне 2
  • једним 2
  • једно 7
  • једног 1
  • Једнога 2
  • једнога 3
  • једној 3
  • једном 7
  • једну 11
  • једра 1
  • једри 1
  • једу 1
  • језеро 1
  • језик 1
  • јеку 1
  • јела 2
  • јело 2
  • јер 7
  • јесени 1
  • јеси 1
  • Јеси 1
  • Јест 1
  • јесте 1
  • Јесте 1
  • јестива 1
  • јестиво 2
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јецајући 2
  • јецала 3
  • јецање 1
  • јецаше 1
  • јечао 1
  • Јова 1
  • јогунице 1
  • јој 19
  • Још 1
  • још 28
  • јунади 1
  • јунакињом 1
  • јуре 1
  • Јурећи 1
  • јури 1
  • јурила 1
  • јурили 1
  • јурну 1
  • јурнуше 1
  • јутро 1
  • јуче 3
  • к 3
  • ка 1
  • Кад 19
  • кад 56
  • кадионици 1
  • каже 3
  • Кажу 1
  • казан 3
  • казана 5
  • казао 2
  • казати 1
  • казивао 1
  • казиваше 1
  • казују 2
  • кајања 1
  • кајишари 1
  • кајишима 1
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 2
  • какви 1
  • Какви 2
  • каквим 1
  • каквих 2
  • какво 3
  • каквога 1
  • како 42
  • каљавим 1
  • камен 1
  • камена 1
  • камените 1
  • канула 1
  • канцеларијским 1
  • Као 1
  • као 62
  • кап 1
  • Капелан 1
  • капи 1
  • капиталиста 1
  • капке 1
  • капку 1
  • капљица 1
  • капут 1
  • капуту 1
  • Карлова 1
  • каткада 1
  • Каткада 1
  • качамак 1
  • качкету 1
  • кашику 1
  • кварту 1
  • Кекенду 3
  • Кељови 1
  • керл 1
  • Кикинда 1
  • Кикинде 2
  • Кикинди 1
  • кикиндске 1
  • кикиндски 1
  • кикиндскога 1
  • Кикинду 2
  • Киша 1
  • киша 2
  • кладом 1
  • кладу 1
  • класе 1
  • клела 1
  • клетва 1
  • клетвама 1
  • клеца 1
  • клецала 1
  • клонула 3
  • клупици 1
  • клупу 1
  • кметовима 1
  • ко 10
  • Ко 3
  • кога 6
  • код 6
  • кожуха 1
  • која 9
  • које 7
  • којега 1
  • који 24
  • којим 1
  • којима 5
  • којој 5
  • којом 2
  • коју 6
  • кола 1
  • колача 2
  • колачић 1
  • колачића 2
  • колевку 1
  • колена 3
  • колено 1
  • колиба 1
  • колиби 1
  • колибица 1
  • колибице 3
  • колибу 1
  • колико 1
  • колири 1
  • коло 2
  • колу 1
  • комадаре 1
  • коме 3
  • комесар 4
  • комесара 2
  • комесаре 1
  • комесари 1
  • комораш 1
  • комораша 1
  • комшија 1
  • коње 1
  • коњима 1
  • коњу 1
  • копасмо 1
  • кораком 2
  • корачајући 1
  • корачио 1
  • корена 1
  • корење 1
  • користио 1
  • коровом 1
  • кором 1
  • косе 2
  • косом 1
  • косу 3
  • котрља 1
  • кошева 1
  • кошуља 1
  • кошуље 2
  • кошуљи 1
  • кошуљица 3
  • кошуљу 1
  • крава 1
  • краја 1
  • крајевима 1
  • крајње 1
  • крају 5
  • красти 1
  • кратак 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • крв 14
  • Крв 2
  • крвав 1
  • крвава 1
  • крвави 1
  • крви 2
  • крвници 1
  • кревета 2
  • креветом 1
  • крива 2
  • крила 1
  • крило 1
  • крилу 2
  • крова 2
  • кроз 9
  • крпа 1
  • крпице 1
  • крпу 1
  • крст 1
  • крстови 1
  • кружи 1
  • крупне 1
  • крчала 1
  • крчмар 1
  • крштено 1
  • ксофн 1
  • кћи 1
  • кубетима 1
  • кувао 1
  • кувар 2
  • кувара 2
  • куварима 1
  • кувати 1
  • куд 3
  • куда 2
  • Куда 3
  • кудити 1
  • кујну 1
  • кукавице 1
  • кукала 1
  • кукуруза 2
  • кундаком 2
  • купатило 1
  • купили 1
  • куповао 1
  • купује 1
  • курија 1
  • куршум 2
  • куршума 1
  • куршумима 1
  • кусати 1
  • кућа 4
  • кућама 1
  • куће 11
  • кући 12
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућици 1
  • кућу 9
  • л 5
  • лавеж 2
  • лаву 1
  • лаганим 1
  • лагано 3
  • лаки 1
  • лаких 1
  • лако 2
  • лакомо 2
  • лакше 4
  • ласно 1
  • ластар 1
  • лебдео 1
  • леве 1
  • левом 1
  • легла 1
  • лед 2
  • леди 1
  • леђа 1
  • леђима 3
  • лежала 1
  • лежали 1
  • лежао 1
  • лежаше 2
  • лежи 3
  • лекара 1
  • лекари 1
  • Леп 1
  • лепа 1
  • лепи 1
  • лепо 9
  • лепог 1
  • лепоте 1
  • лепушкасто 1
  • лепше 2
  • лета 1
  • лешином 1
  • ли 25
  • лика 2
  • лила 1
  • лист 1
  • листа 1
  • листом 1
  • лица 10
  • Лице 1
  • лице 22
  • лицу 6
  • лишћем 1
  • лозе 1
  • лом 1
  • ломну 2
  • лончетом 1
  • лончић 4
  • лончића 1
  • лончиће 2
  • лончићем 1
  • лопату 1
  • лопила 1
  • лопови 1
  • луговима 1
  • лудила 1
  • лупали 1
  • лупаше 1
  • лупе 1
  • Лутала 1
  • лутку 1
  • љубав 3
  • љубави 1
  • љубавник 1
  • љубавника 4
  • љубавниче 3
  • љуби 3
  • љубила 1
  • Љубила 1
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубљаше 3
  • људе 1
  • људи 13
  • Људи 8
  • љуљаше 1
  • љутећи 1
  • љутине 1
  • љутито 3
  • љутитога 2
  • м 3
  • ма 1
  • Ма 1
  • Магдалена 1
  • магла 1
  • мађистрат 2
  • мађистрата 1
  • мађистрату 2
  • мазала 1
  • мај 1
  • маја 1
  • мајка 2
  • мајке 3
  • мајко 2
  • Мајку 1
  • мајку 2
  • Мајстор 5
  • мајстор 7
  • мајсторе 4
  • мајсторица 1
  • Мајсторица 1
  • мајсторици 1
  • мајци 1
  • мајчине 1
  • маказе 3
  • макар 3
  • Макса 1
  • мала 2
  • Мала 2
  • малага 1
  • малакса 1
  • малаксала 1
  • малаксало 1
  • малаксалости 1
  • мале 2
  • Малена 1
  • малени 1
  • мали 5
  • малим 1
  • малих 1
  • мало 23
  • малој 1
  • малу 3
  • марама 1
  • марамице 1
  • маре 1
  • Марка 6
  • Марко 30
  • Марком 1
  • Марку 2
  • Маро 12
  • марта 2
  • масти 1
  • мати 1
  • мах 4
  • мачка 1
  • мачке 1
  • Маџар 1
  • Маџара 1
  • Маџаре 2
  • Маџари 4
  • маџарска 1
  • маши 1
  • машио 1
  • ме 71
  • Међу 1
  • међу 5
  • Међутим 1
  • меканим 1
  • мелем 1
  • мелема 1
  • мелемом 1
  • меленачком 1
  • Мене 1
  • мене 11
  • Мени 1
  • мени 11
  • мерећи 1
  • мери 1
  • мерила 1
  • мерити 1
  • мермером 1
  • мермеру 1
  • мерова 1
  • меса 1
  • месец 3
  • месеца 3
  • месечеве 1
  • Месечина 1
  • месо 1
  • места 2
  • место 2
  • месту 1
  • метали 1
  • метнула 1
  • мету 1
  • метуо 2
  • мећући 1
  • механа 2
  • механџија 1
  • Механџија 1
  • Ми 2
  • ми 99
  • мила 1
  • милији 1
  • миловаше 1
  • милост 2
  • милостива 1
  • милостиво 2
  • милостињу 1
  • милујући 1
  • мимопролазећих 1
  • мира 1
  • мирисало 1
  • мирисом 1
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирним 3
  • мирно 10
  • мирноћа 1
  • миром 1
  • миру 1
  • мисао 1
  • мислећи 2
  • мисли 1
  • Мислила 2
  • мислила 6
  • мислилац 1
  • мислим 4
  • мислима 3
  • мислити 1
  • мицала 1
  • миче 1
  • мичу 1
  • мишица 1
  • Мишљах 1
  • млада 1
  • младић 2
  • младића 1
  • младост 1
  • млађана 1
  • млаке 1
  • млеко 1
  • много 4
  • мном 6
  • мо 1
  • мог 1
  • мога 14
  • могао 7
  • могаше 1
  • могла 5
  • могле 1
  • могло 3
  • могох 1
  • могу 10
  • могући 1
  • модре 1
  • модрикасте 2
  • модрим 1
  • Можда 2
  • можда 8
  • Може 1
  • може 5
  • мозак 1
  • мој 17
  • Мој 3
  • Моја 1
  • моја 17
  • моје 21
  • Моје 3
  • моји 1
  • мојим 6
  • мојих 3
  • мојој 6
  • моју 7
  • молећи 1
  • молећим 1
  • молила 1
  • молитвицу 1
  • молитву 1
  • молиће 1
  • мољаше 1
  • моме 3
  • момци 3
  • Мора 1
  • мора 5
  • морало 1
  • мораш 1
  • море 1
  • мост 1
  • Мост 1
  • моста 2
  • мотао 1
  • мотика 1
  • мразном 1
  • мрачној 1
  • мрзи 1
  • мртав 1
  • мртва 2
  • мртвац 1
  • мртваца 3
  • мртвом 1
  • мршав 1
  • мршава 2
  • мршаве 1
  • мршаву 2
  • му 70
  • муж 1
  • мужа 1
  • мужевима 1
  • мука 2
  • мутне 4
  • мутних 1
  • мутној 1
  • муци 1
  • мученицима 1
  • мучити 2
  • мучнога 1
  • на 155
  • На 8
  • Набој 1
  • набрајати 1
  • навале 1
  • навалио 1
  • навести 1
  • навикнути 1
  • нагледам 1
  • нагнуо 1
  • награђени 1
  • над 4
  • нада 2
  • надалеко 1
  • наде 2
  • надзором 1
  • надметали 1
  • надница 1
  • надроби 1
  • наду 1
  • Нађ 1
  • нађе 1
  • наже 2
  • назад 1
  • наздрави 1
  • назебе 1
  • најбоље 1
  • највећем 1
  • највећом 1
  • најгладнији 1
  • најдаље 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • Најпре 1
  • најпре 2
  • најприснији 1
  • најроднијим 1
  • најхрабрији 1
  • наките 1
  • налажаху 1
  • налик 2
  • нам 18
  • нама 3
  • намаче 1
  • намере 1
  • наместе 1
  • намештено 1
  • намргоди 1
  • намрштено 1
  • наново 4
  • наоружани 1
  • нападају 1
  • напао 1
  • напила 1
  • напити 2
  • напој 1
  • Напоље 1
  • напоље 7
  • напољу 2
  • напред 1
  • напрезања 1
  • нарасла 1
  • народ 2
  • народности 1
  • наручја 1
  • наручју 1
  • нас 5
  • наслада 1
  • наследи 1
  • наслонила 1
  • наслутила 1
  • насмеја 1
  • насмејати 1
  • настаде 2
  • настрану 1
  • натраг 3
  • наћи 1
  • нацрт 1
  • начелник 1
  • начелство 3
  • начелству 3
  • наџаци 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • Наша 2
  • наша 3
  • наше 13
  • нашега 2
  • нашем 4
  • Наши 1
  • наши 3
  • нашим 1
  • наших 2
  • нашли 1
  • нашој 2
  • нашу 6
  • Не 10
  • не 102
  • неба 1
  • небо 1
  • неваљалога 1
  • неваљалца 1
  • невесело 3
  • невоља 3
  • неге 1
  • Него 1
  • него 18
  • неговати 1
  • недара 1
  • недеље 1
  • недељу 1
  • недра 2
  • недрима 1
  • нежне 1
  • нежним 1
  • нежно 2
  • незнатан 1
  • незнатне 1
  • неизмерна 1
  • неисказана 2
  • неисказани 1
  • неисказаној 1
  • нејасне 1
  • Нек 1
  • нека 6
  • некакав 1
  • некаквоме 1
  • некако 3
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 8
  • неким 4
  • неких 3
  • неко 4
  • неког 1
  • некој 1
  • неколико 10
  • неком 2
  • некоме 1
  • неку 1
  • некуда 2
  • нем 1
  • Нема 2
  • нема 8
  • Немам 1
  • немам 2
  • немачка 1
  • немачки 1
  • немиле 1
  • немилог 1
  • немилостиви 3
  • немилостивих 2
  • немилостиво 2
  • немилостивом 1
  • немирних 1
  • немо 2
  • немоћан 1
  • нему 1
  • немци 1
  • Немци 3
  • Ненад 1
  • необичан 1
  • необична 3
  • необично 1
  • необичном 1
  • неописаном 1
  • неофарбан 1
  • неочешљану 1
  • непозната 1
  • непознати 1
  • непоштења 1
  • неправду 1
  • неправо 1
  • непрегледне 1
  • непрегледну 1
  • непрестано 1
  • неред 1
  • несвест 1
  • несносно 1
  • несрећа 1
  • несрећи 2
  • несрећне 5
  • несрећни 2
  • несрећнога 3
  • несрећну 1
  • несрећу 3
  • нестало 2
  • нестрпљиво 1
  • неће 10
  • нећемо 1
  • Нећемо 1
  • нећеш 1
  • Нећеш 2
  • нећу 1
  • Нећу 1
  • нечувено 1
  • нешто 22
  • Ни 1
  • ни 35
  • нигде 4
  • низ 5
  • није 32
  • Није 4
  • ниједна 1
  • ниједне 2
  • Ниједно 1
  • ниједног 1
  • ниједнога 1
  • Никад 3
  • никад 8
  • никада 7
  • Никакав 1
  • никакве 1
  • Нико 1
  • нико 10
  • Никога 1
  • никога 4
  • никоме 1
  • нисам 23
  • Ниси 1
  • ниси 3
  • нису 7
  • нити 2
  • ниткове 1
  • ништа 6
  • Но 1
  • новац 1
  • новаца 6
  • новоископаној 1
  • новце 1
  • ноге 4
  • ногу 1
  • нос 1
  • носа 1
  • носи 1
  • носила 2
  • носим 2
  • носио 1
  • носите 1
  • носити 1
  • ноћ 6
  • ноћас 1
  • ноћи 6
  • ноћима 1
  • ношаше 1
  • нуђаше 1
  • нужно 1
  • њ 1
  • ње 1
  • њега 21
  • његов 7
  • његова 4
  • Његове 1
  • његове 7
  • његови 2
  • његовим 1
  • његових 5
  • његово 4
  • његовог 1
  • његовој 3
  • његовом 3
  • његовоме 1
  • његову 5
  • њезина 1
  • њезиних 1
  • њезинога 1
  • њезином 1
  • њему 9
  • Њена 1
  • њене 1
  • њеним 2
  • њених 1
  • њено 1
  • њенога 1
  • њим 1
  • њима 7
  • њиме 5
  • њино 2
  • њих 6
  • њихов 1
  • њихова 1
  • њихове 1
  • њихових 3
  • Њихово 1
  • њихову 1
  • њој 2
  • њојзи 1
  • њоме 3
  • њу 2
  • о 14
  • О 6
  • обазрети 1
  • обала 1
  • обали 2
  • обарајући 1
  • обасула 1
  • обеђивању 1
  • обично 2
  • обичном 1
  • облагао 1
  • облаке 1
  • облаци 1
  • облачила 1
  • обнезнанио 1
  • обнезнањену 1
  • обогатио 1
  • обоје 1
  • обојке 1
  • оборивши 1
  • оборила 1
  • оборим 1
  • Обрад 2
  • Обрада 1
  • Обраде 6
  • образе 2
  • образи 3
  • образима 4
  • обрве 1
  • обрезивати 1
  • обрецну 1
  • обрнуо 2
  • обузме 1
  • обукао 1
  • обукла 1
  • обуо 1
  • обучена 1
  • ова 5
  • овај 2
  • оваквим 1
  • оваквој 1
  • Овако 1
  • овако 3
  • овамо 3
  • ове 3
  • ови 2
  • ових 1
  • овлада 1
  • Ово 1
  • ово 3
  • овога 2
  • овој 2
  • овршемо 1
  • ову 6
  • овце 1
  • огледалу 2
  • огрев 1
  • огреја 1
  • огрну 1
  • огрнут 1
  • огромним 1
  • Од 4
  • од 72
  • одавде 2
  • одавно 1
  • Одавно 1
  • одбацила 1
  • Одважни 1
  • одвести 1
  • одвратне 1
  • одговара 2
  • одговарала 1
  • одговараху 1
  • одговор 2
  • одговори 4
  • одговорити 1
  • Оде 1
  • оде 9
  • Одем 1
  • одем 2
  • одиста 1
  • одлазак 1
  • одлазити 1
  • одлазише 1
  • одликовао 1
  • одликовати 1
  • Одмах 1
  • однеговати 1
  • однекуда 1
  • однео 1
  • однесе 1
  • однесем 1
  • Однесмо 1
  • Однеће 1
  • Одонда 1
  • одосмо 1
  • Одох 1
  • одох 3
  • одоше 2
  • одреши 1
  • Одсад 1
  • одсада 1
  • одсецаше 1
  • одскочио 1
  • озебе 1
  • озидана 1
  • озидане 1
  • ојађене 1
  • ока 1
  • Око 1
  • око 14
  • оковане 1
  • оковима 1
  • окорела 1
  • окрене 1
  • окренут 1
  • окрете 4
  • окретох 1
  • окречене 1
  • окречено 1
  • округластим 1
  • округло 1
  • окуси 1
  • окусила 1
  • олако 1
  • олово 1
  • омален 1
  • Он 26
  • он 43
  • Она 14
  • она 18
  • Онај 1
  • онај 8
  • онаки 1
  • онаким 1
  • онако 8
  • Онда 2
  • онда 23
  • Онде 2
  • онде 3
  • Оне 1
  • оне 6
  • онесвеснути 1
  • Они 1
  • они 23
  • оним 5
  • оних 2
  • оно 18
  • оног 2
  • онога 1
  • онолике 1
  • ономе 1
  • ону 4
  • опаклија 1
  • опаклије 2
  • опаклијом 1
  • опаклију 3
  • опанака 1
  • опанке 1
  • опанци 1
  • опапрену 1
  • опасна 1
  • опасност 1
  • опасности 1
  • опекао 1
  • опет 19
  • Опет 2
  • опишем 1
  • опорављеном 1
  • опорим 1
  • оправдати 1
  • опрљена 1
  • опрљеној 1
  • опрљио 1
  • Орасмо 1
  • осванути 1
  • освете 1
  • осврнем 1
  • осврте 1
  • оседео 1
  • осети 2
  • осетила 2
  • осећа 1
  • осећају 1
  • осећала 2
  • Осећала 3
  • осећао 2
  • осећаш 1
  • оскудној 1
  • ослањајући 1
  • осмејак 2
  • осмејкујући 2
  • Осмех 1
  • осмеха 1
  • осмехну 2
  • осмехнувши 3
  • осмехом 1
  • осмеху 2
  • основа 1
  • особите 1
  • особитом 1
  • осолимо 1
  • оста 1
  • оставе 1
  • остави 1
  • оставила 1
  • оставим 1
  • оставио 1
  • остављајући 1
  • остављена 2
  • остављене 1
  • остављеноме 1
  • остаде 1
  • остадох 3
  • остаје 1
  • остала 1
  • остали 1
  • осталим 2
  • остатак 2
  • остати 2
  • осушене 1
  • отац 18
  • Отац 3
  • отвори 3
  • отворила 1
  • отворити 2
  • отворише 1
  • отерао 1
  • отераше 1
  • отети 1
  • отеше 1
  • отиду 1
  • отимају 1
  • отимала 1
  • отишао 1
  • отишла 1
  • откине 1
  • откуда 1
  • отпеваш 1
  • отпио 1
  • отприлике 1
  • отргла 1
  • отрчи 1
  • отуда 1
  • Ох 9
  • оца 10
  • оцем 1
  • оцу 2
  • очајан 1
  • очајања 2
  • очајно 1
  • оче 1
  • Оче 1
  • очеве 1
  • очи 20
  • очију 4
  • очима 7
  • очита 1
  • очитао 1
  • Па 6
  • па 82
  • пада 1
  • падала 2
  • падале 2
  • падали 1
  • падало 1
  • падати 1
  • паде 3
  • падне 1
  • падох 3
  • пажљиво 3
  • пажњом 3
  • пакости 1
  • пала 3
  • палате 1
  • пале 1
  • паликуће 1
  • палили 3
  • палио 1
  • Палчика 1
  • памет 1
  • памтим 1
  • панама 1
  • панамашеширу 1
  • панаме 1
  • пандури 4
  • паре 1
  • парк 1
  • парче 4
  • парченце 1
  • пас 1
  • паса 2
  • пасти 1
  • пастира 1
  • пастири 1
  • патник 1
  • патосни 1
  • певала 1
  • пегама 2
  • педесет 1
  • пени 1
  • пенила 1
  • пенушећој 1
  • перзекутори 1
  • песка 1
  • песковитога 1
  • песница 1
  • пет 5
  • пете 2
  • петице 1
  • петрахиљ 1
  • пећи 1
  • пећке 1
  • печења 2
  • пешкир 1
  • пи 1
  • Пиј 1
  • пијанице 1
  • пије 2
  • пил 1
  • пита 3
  • питала 1
  • питам 2
  • питао 2
  • питати 1
  • питах 1
  • питаше 4
  • пиће 1
  • пишташе 1
  • пишући 1
  • плавим 1
  • плаво 1
  • плајвазом 1
  • плакала 6
  • плакање 1
  • плакао 1
  • плакати 2
  • пламен 2
  • пламенови 1
  • планина 1
  • плануше 1
  • плати 1
  • платити 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • плашљиво 1
  • плевисмо 1
  • плевити 1
  • плива 1
  • пливали 2
  • плодним 1
  • плодних 1
  • плота 1
  • плоча 1
  • пљуском 1
  • по 37
  • По 5
  • побегнем 1
  • победили 1
  • Победиоцима 1
  • побеђене 1
  • побеђени 1
  • побледела 1
  • побледеле 1
  • побледело 1
  • побратима 1
  • повика 2
  • повикаше 1
  • повиче 1
  • поврати 1
  • погажена 1
  • Погдекад 1
  • погибе 1
  • поглади 1
  • поглед 5
  • погледа 16
  • погледао 3
  • погледати 2
  • погледаше 1
  • погледе 1
  • погледим 1
  • погледом 2
  • погледу 1
  • погоде 1
  • погреб 1
  • погурио 1
  • под 4
  • поделиле 1
  • поделићемо 1
  • подиже 1
  • подижу 1
  • подићи 1
  • подмукао 1
  • подмукли 1
  • подмукло 2
  • подне 5
  • подрумар 1
  • подруму 1
  • подсећа 1
  • подуже 1
  • пође 1
  • пођоше 1
  • пожар 1
  • пожутели 1
  • позајмио 1
  • поздрави 1
  • позледише 1
  • познавала 2
  • познавали 1
  • познавао 1
  • познаје 2
  • познала 1
  • познанства 1
  • појали 1
  • поједосмо 1
  • појела 1
  • појурила 1
  • показивала 1
  • показиваше 1
  • показујући 1
  • покајања 1
  • поквасим 1
  • покоја 1
  • покојна 1
  • покојниковоме 1
  • покраду 1
  • покриваше 1
  • покрила 4
  • покрити 1
  • покровом 1
  • покупи 1
  • пола 2
  • полагали 1
  • полако 1
  • полицаје 1
  • полицију 1
  • половине 2
  • половину 2
  • положи 1
  • положим 1
  • полугласно 4
  • Поља 1
  • поље 1
  • Поље 1
  • пољубац 1
  • пољубаца 2
  • пољуби 6
  • пољубим 1
  • пољубити 1
  • пољупце 1
  • пољупци 2
  • Помагај 1
  • Помагајте 1
  • помагајте 2
  • помаже 1
  • помажемо 1
  • помажу 2
  • Помакни 1
  • помамним 1
  • помешан 1
  • помилова 2
  • помиловала 1
  • помиловао 1
  • помислила 2
  • помогле 1
  • помози 1
  • Помозите 1
  • помоћ 3
  • помоћи 1
  • помрчином 1
  • понегде 1
  • понека 1
  • понекога 1
  • понеку 1
  • понижене 1
  • поништене 1
  • поносито 1
  • поносом 2
  • Поноћ 1
  • поноћи 1
  • Понуди 1
  • понуди 2
  • понудим 1
  • понудих 1
  • понуду 1
  • поотимају 1
  • попа 2
  • попијемо 1
  • попио 1
  • Попићемо 1
  • поплава 1
  • поплаве 1
  • попове 1
  • попови 2
  • попрска 1
  • попуцали 1
  • поразговарам 1
  • поред 7
  • пореметило 1
  • поробили 2
  • пород 1
  • породица 1
  • породице 1
  • породицу 2
  • поругљиво 2
  • порушених 1
  • порушила 1
  • порције 1
  • порцију 1
  • посади 1
  • посао 2
  • посветила 1
  • поседамо 1
  • посеку 1
  • Поскапаћемо 1
  • посла 2
  • после 22
  • После 23
  • последња 1
  • Последња 1
  • последњи 3
  • последњим 1
  • последњу 3
  • послом 1
  • послу 1
  • послужити 1
  • послушала 1
  • посматрала 2
  • посматраше 5
  • посне 1
  • посољену 1
  • поспу 1
  • посрну 1
  • постави 1
  • постадоше 1
  • постане 1
  • постарао 1
  • постеље 2
  • постељици 1
  • постељицу 2
  • потаје 1
  • потврђена 1
  • потекоше 2
  • потискујући 1
  • потмулим 1
  • потоком 1
  • потоци 1
  • потресао 1
  • потресаху 1
  • потрести 1
  • потрошио 1
  • поубија 1
  • поубијаше 1
  • поумиру 1
  • похарао 2
  • похару 2
  • походим 1
  • почела 1
  • почео 1
  • Почивај 1
  • почивају 1
  • почнем 1
  • поше 1
  • поштена 3
  • поштену 1
  • поштујете 1
  • пошу 1
  • права 1
  • правда 1
  • праве 1
  • правила 1
  • правилне 1
  • право 3
  • праг 2
  • празне 1
  • празни 1
  • Празник 1
  • празник 2
  • празницима 1
  • празном 1
  • прамен 2
  • праменовима 1
  • прамењем 1
  • прамичак 2
  • пратњи 1
  • прашити 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 1
  • првог 1
  • пре 1
  • Пре 3
  • пребацујући 1
  • преболети 1
  • преболим 1
  • преварио 1
  • Превијала 1
  • преврташе 1
  • прегршт 1
  • пред 6
  • преда 3
  • Предвече 2
  • преде 1
  • предмет 1
  • представљају 1
  • пређашњим 1
  • презиру 1
  • презирући 1
  • презреног 1
  • презрење 1
  • презривим 1
  • прекиде 1
  • прекинула 1
  • прекјуче 1
  • преклињала 2
  • Преко 1
  • преко 5
  • прекорачила 1
  • прекорачити 1
  • прекоре 1
  • прекрилише 1
  • прекрштеним 1
  • прелетео 1
  • преливају 1
  • према 1
  • преминулу 1
  • премишљања 1
  • пренесе 1
  • преостало 1
  • препасти 1
  • препатити 1
  • препрегачи 1
  • престане 1
  • претећим 1
  • претрнула 2
  • претходница 1
  • прећаше 1
  • привезан 1
  • привезују 1
  • привијемо 1
  • придиковао 1
  • приђе 1
  • Приђем 1
  • призор 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 2
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељским 1
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 11
  • прикрао 1
  • прилике 1
  • приликом 1
  • примакох 1
  • примаче 2
  • приме 1
  • примимо 1
  • примио 1
  • припалим 1
  • припече 1
  • приповеда 2
  • приповедају 1
  • приповедали 1
  • приповедао 2
  • приповедаше 1
  • приповедићу 1
  • приповетку 1
  • приповечице 1
  • приповечицу 1
  • природе 1
  • прислонио 1
  • приступио 1
  • притегао 1
  • притиште 3
  • притрча 1
  • прићи 1
  • прихваташе 1
  • прихвати 1
  • прихватих 1
  • приче 1
  • пришапта 1
  • пркосио 1
  • прљавој 1
  • пробисвети 1
  • пробуди 1
  • пробудити 1
  • провали 2
  • провела 1
  • провирујућег 1
  • проговарати 1
  • проговори 6
  • проговорити 4
  • прогута 1
  • прогутати 1
  • продаде 1
  • продаје 1
  • продају 1
  • продали 2
  • продере 1
  • продираше 1
  • продужи 3
  • прође 6
  • прођем 1
  • Прођеш 1
  • прођу 1
  • проживели 1
  • прозор 3
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозорима 2
  • пројиним 1
  • пројурио 1
  • Проклети 1
  • проклетници 1
  • Проклетници 1
  • пролазе 1
  • пролазили 3
  • пролевати 1
  • проливене 1
  • пролио 1
  • промени 1
  • промукла 1
  • пропатио 1
  • пропевасмо 1
  • проплакала 1
  • прорекао 1
  • просеца 1
  • проси 1
  • просјакињу 1
  • просјаку 1
  • проспе 1
  • прост 1
  • просте 1
  • простирала 2
  • простирка 1
  • просторији 1
  • простран 1
  • простре 1
  • просу 1
  • Прота 1
  • прота 5
  • протепа 1
  • протин 1
  • протину 1
  • прото 4
  • проћи 1
  • проучаваше 1
  • процвилети 1
  • прочитати 1
  • прошлост 1
  • прошлости 4
  • прсију 1
  • прсима 1
  • прсимо 1
  • прслук 1
  • прст 1
  • пругама 1
  • пружа 1
  • пружају 2
  • пружајући 1
  • пружи 3
  • пружих 2
  • прут 2
  • прштаху 1
  • пса 1
  • псе 1
  • псето 2
  • пси 1
  • пун 3
  • пуна 2
  • пуне 1
  • пуни 1
  • пуно 1
  • пуну 2
  • пуста 2
  • пустари 1
  • пусте 1
  • пустити 1
  • пустој 1
  • пустош 1
  • Пут 1
  • пут 2
  • пута 10
  • путу 1
  • путујеш 1
  • пуцали 1
  • пуцао 2
  • пушку 2
  • пушта 1
  • пушташе 1
  • пшенице 1
  • пшеницом 1
  • равница 1
  • равници 1
  • равницу 2
  • рад 1
  • ради 2
  • радити 1
  • радо 1
  • радости 2
  • разбити 1
  • разблажаваше 1
  • разблажи 1
  • разваљенога 1
  • разговарају 1
  • разговарати 1
  • разговора 1
  • раздавати 1
  • раздваја 1
  • раздвајасмо 1
  • раздире 1
  • раздражености 1
  • раздрљи 1
  • разигра 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 1
  • разиђу 1
  • разлагаху 1
  • разлила 1
  • разљућенога 1
  • размишљала 2
  • разне 1
  • разнесу 1
  • разним 2
  • разорене 1
  • разумевао 1
  • разумела 1
  • разумео 2
  • разумљиво 1
  • рајбер 1
  • ракијом 2
  • раме 3
  • рамена 3
  • раменима 1
  • рамену 2
  • рана 4
  • ране 5
  • ранили 1
  • ранио 1
  • ранише 1
  • Рањен 1
  • рањен 2
  • рањене 5
  • рањени 1
  • рањеним 1
  • рањеноме 1
  • расла 1
  • распао 1
  • Раци 2
  • рачуне 1
  • ребра 2
  • револверима 1
  • ред 1
  • реда 1
  • режати 1
  • Режи 1
  • Рекао 1
  • рекао 4
  • реке 1
  • рекох 4
  • рекоше 2
  • реку 2
  • ретка 1
  • рећи 6
  • реци 1
  • реч 2
  • Рече 2
  • рече 41
  • реченицом 1
  • речено 1
  • речи 5
  • Решила 2
  • ри 1
  • риђа 1
  • рику 2
  • рихтере 1
  • робијом 1
  • робију 1
  • рода 1
  • родитеља 1
  • рођена 1
  • рођени 1
  • рођеној 1
  • ронила 1
  • рубини 1
  • ружа 1
  • ружна 1
  • рука 3
  • рукама 7
  • руке 7
  • руковедати 1
  • руком 9
  • руку 6
  • румен 2
  • румене 1
  • румени 1
  • руменије 1
  • рунама 1
  • руци 1
  • ручају 1
  • ручак 2
  • ручамо 2
  • ручати 1
  • ручица 2
  • ручице 1
  • рушећи 1
  • руши 1
  • рушитеље 1
  • С 1
  • с 41
  • Са 1
  • са 16
  • сабље 1
  • сав 4
  • Саве 1
  • савладана 1
  • сад 12
  • Сад 5
  • сада 2
  • садашњост 1
  • сади 1
  • садржине 1
  • саже 1
  • сакупљене 1
  • салаше 1
  • сам 142
  • сама 10
  • самеље 1
  • Сами 1
  • сами 2
  • само 33
  • Само 4
  • самој 1
  • самом 1
  • самоћи 2
  • самоубиство 1
  • саму 1
  • сан 3
  • сандук 1
  • сандуци 1
  • санова 1
  • Санови 1
  • сањајући 1
  • сањала 1
  • сањарија 1
  • сасвим 2
  • саслушати 1
  • сата 2
  • саучешћа 3
  • саучешће 2
  • саучешћем 2
  • сахрани 2
  • сахранише 2
  • сахрањена 1
  • сахрањени 1
  • сахрањивати 1
  • сачували 1
  • Сва 2
  • сва 9
  • свакад 2
  • свакада 1
  • свакако 1
  • Сваки 1
  • сваки 3
  • свакидашњи 1
  • сваким 1
  • свако 1
  • Свако 1
  • сваког 1
  • свакога 1
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 1
  • свануло 1
  • све 29
  • Све 4
  • свега 3
  • свет 3
  • света 3
  • свети 1
  • светкују 1
  • светлост 1
  • светлуцање 1
  • Светог 1
  • свету 4
  • свеци 1
  • свечаностима 1
  • свештеници 1
  • Сви 1
  • сви 6
  • свила 1
  • свиле 1
  • свилена 1
  • свили 1
  • Свиње 1
  • свирепо 1
  • свитала 1
  • свиће 1
  • свога 3
  • сводове 2
  • свој 6
  • своје 14
  • својевољце 1
  • своји 1
  • својим 10
  • својих 4
  • својој 4
  • својом 3
  • своју 9
  • свом 2
  • своме 5
  • сврне 1
  • свршетак 1
  • свршимо 1
  • свршио 1
  • сву 1
  • свугде 1
  • се 204
  • себе 6
  • себи 5
  • севаше 1
  • северних 1
  • Сегедина 1
  • седајући 1
  • седе 1
  • Седе 1
  • седела 2
  • седели 1
  • седимо 1
  • седне 1
  • седнем 1
  • седу 1
  • сеђаше 1
  • сексера 1
  • села 2
  • селе 1
  • село 1
  • селу 1
  • сељак 1
  • сељачкој 1
  • сенатори 1
  • сенаторовица 1
  • сенаторовице 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сенком 1
  • сенку 1
  • Сестра 1
  • сестро 1
  • сети 1
  • сетити 1
  • сетне 1
  • сетним 1
  • сетно 1
  • сећају 1
  • сећам 2
  • си 18
  • сива 1
  • сиви 1
  • Сигурно 1
  • сијали 1
  • сила 1
  • силе 1
  • силније 1
  • силно 1
  • силом 2
  • силу 1
  • Сима 6
  • Симе 1
  • Сими 1
  • Симо 2
  • син 3
  • сина 4
  • синова 3
  • синови 3
  • сину 1
  • синуше 1
  • сињи 1
  • сипа 1
  • сипају 1
  • Сиромаси 1
  • Сиромах 4
  • сиромах 6
  • сиромаха 1
  • Сиромаха 1
  • сиромашак 1
  • сиромашна 1
  • сиромашне 1
  • сиромашну 4
  • СИРОТА 1
  • сирота 6
  • Сирота 7
  • сироте 2
  • Сироти 1
  • сиротиња 8
  • сиротиње 3
  • сиротињи 2
  • сиротињске 2
  • сиротињског 1
  • сиротињу 2
  • сиротици 1
  • Сирото 1
  • сиротом 1
  • сироту 4
  • сирочад 1
  • сироче 2
  • сирочета 2
  • сирочету 1
  • сити 1
  • ситне 1
  • ситним 3
  • ситница 1
  • сјајним 1
  • скапавају 2
  • Скапајте 1
  • скапају 1
  • скачући 1
  • скинуо 1
  • скитницама 1
  • склопила 1
  • Склопила 1
  • скоку 1
  • скоро 8
  • скотови 1
  • Скотови 1
  • скочим 1
  • скрити 1
  • скрушенога 1
  • скупили 1
  • скупљеној 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • слабим 2
  • слабину 2
  • слабо 3
  • славе 1
  • слади 1
  • сладост 1
  • сламарица 1
  • сламе 1
  • слаткиша 1
  • слатко 1
  • слевају 1
  • слегоше 1
  • слепих 1
  • слика 1
  • слике 2
  • сличан 1
  • слободе 1
  • слогове 1
  • сложити 1
  • служим 1
  • служити 1
  • слутила 1
  • слуша 1
  • слушала 1
  • слушао 2
  • слушате 1
  • слушаш 1
  • слушкиња 1
  • смеде 1
  • смедох 2
  • смедоше 2
  • смеђ 1
  • смеју 3
  • смејући 1
  • смела 2
  • смели 1
  • смелим 1
  • сместим 1
  • смешећи 2
  • смештено 1
  • смиља 1
  • смо 9
  • смркавало 1
  • смркло 1
  • смрт 2
  • сна 2
  • снага 2
  • снагом 3
  • снагу 3
  • снажних 1
  • снашла 1
  • снег 2
  • снегу 1
  • сновима 1
  • сну 1
  • собе 2
  • соби 2
  • собици 1
  • собицу 1
  • собом 5
  • собу 4
  • совра 1
  • совром 1
  • совру 1
  • сокак 1
  • сокаке 2
  • сокаку 1
  • сокацима 1
  • соли 1
  • сољу 1
  • спава 4
  • Спасибог 1
  • спат 1
  • спахије 1
  • спахијске 1
  • споменуо 1
  • спомињати 1
  • спрема 1
  • спремати 1
  • спремаше 1
  • спремим 1
  • спусти 1
  • срамне 1
  • Срби 1
  • Србију 1
  • сребром 1
  • среде 1
  • средњих 2
  • сретала 1
  • сретнеш 1
  • срећа 1
  • срећна 1
  • срећних 1
  • срећу 1
  • сродници 1
  • српска 1
  • срушила 1
  • срца 4
  • срце 11
  • Срце 2
  • срцем 1
  • срцу 1
  • стаде 3
  • стадо 1
  • стадоше 1
  • стајала 2
  • стајали 1
  • стајао 1
  • стајати 1
  • стак 2
  • стакленце 1
  • стакло 2
  • станемо 1
  • стара 1
  • старе 1
  • стари 2
  • старије 1
  • старијега 1
  • старина 1
  • старице 1
  • старом 1
  • стару 1
  • Стас 1
  • стварала 1
  • створење 1
  • створиле 1
  • створом 1
  • сте 3
  • стегло 2
  • стегоше 1
  • степеницама 1
  • стечено 1
  • стигао 1
  • стигла 1
  • стидљивим 1
  • стидљиво 1
  • стиснута 1
  • стишала 1
  • Сто 1
  • сто 2
  • стоји 1
  • стојим 2
  • стојите 2
  • стока 1
  • столица 1
  • столицом 1
  • столицу 1
  • столичицу 2
  • столу 1
  • стомак 3
  • стр 3
  • стране 3
  • Страх 1
  • страха 1
  • страховитој 1
  • страхота 1
  • страхоте 1
  • страхоти 1
  • страхоту 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшљиве 1
  • Страшно 1
  • страшно 2
  • страшном 1
  • стреја 1
  • стрепећим 1
  • стрепила 2
  • стресем 1
  • стресох 1
  • строг 1
  • строге 1
  • строго 1
  • стропоштати 1
  • стручак 1
  • стручка 1
  • стубове 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 78
  • сув 1
  • сува 4
  • сувачу 1
  • суве 1
  • сувим 4
  • сувише 2
  • суво 4
  • сувој 1
  • суграђана 1
  • суд 2
  • суде 2
  • судић 2
  • суза 4
  • сузама 3
  • сузе 17
  • сузним 1
  • сузу 1
  • сукнене 1
  • суманут 1
  • сунца 1
  • сунце 3
  • сутра 1
  • Т 1
  • Та 10
  • та 8
  • таван 1
  • тавана 1
  • тавне 3
  • тавни 1
  • тавнице 3
  • тавници 1
  • тавну 1
  • Тај 3
  • тај 8
  • тајно 1
  • такве 1
  • таке 1
  • Тако 14
  • тако 21
  • таласале 1
  • таласе 1
  • таласи 8
  • таласима 1
  • тама 1
  • тамјан 1
  • тамна 1
  • Тамо 3
  • тамо 4
  • танане 1
  • Танасије 1
  • танким 2
  • тасић 1
  • твој 2
  • Твоје 1
  • твоје 4
  • твоју 1
  • тврде 1
  • тврдо 1
  • тврдог 1
  • тврђе 1
  • Те 2
  • те 45
  • тебе 5
  • теби 2
  • Теби 2
  • теже 1
  • тежи 1
  • тек 4
  • Тек 5
  • текле 2
  • тековине 1
  • тековину 1
  • текоше 1
  • теку 2
  • телесног 1
  • тело 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • тепајући 1
  • тепали 1
  • тепању 1
  • терај 1
  • тераху 1
  • терет 2
  • Тетка 10
  • тетка 24
  • тетки 2
  • тетком 1
  • тетку 6
  • тече 1
  • течности 1
  • тешећи 1
  • тешио 2
  • тешке 1
  • тешки 1
  • Тешким 1
  • Тешко 1
  • тешко 5
  • тешкоме 1
  • ти 36
  • Ти 4
  • тим 2
  • тима 1
  • Тиса 1
  • Тисе 1
  • тих 1
  • тиха 1
  • тихо 10
  • тишина 3
  • тишину 1
  • То 18
  • то 54
  • тобом 1
  • тог 1
  • тога 15
  • тој 5
  • токај 1
  • толики 1
  • толико 4
  • том 2
  • томе 6
  • топи 1
  • топљена 1
  • торбицом 1
  • Торде 1
  • торњеви 1
  • траг 1
  • тражаше 1
  • тражећи 1
  • тражи 1
  • тражила 2
  • тражили 1
  • трбух 1
  • трбухом 1
  • тргнем 1
  • трговце 1
  • тргох 1
  • треба 5
  • требати 1
  • тренутака 1
  • трепавице 4
  • трептала 1
  • трептале 1
  • тресе 1
  • треском 1
  • тресла 1
  • трећег 1
  • трећем 1
  • трећој 1
  • трже 2
  • три 11
  • троја 1
  • троје 2
  • троногу 2
  • трошан 1
  • трошне 1
  • трошној 1
  • трошну 1
  • трпали 1
  • трпезу 1
  • трске 1
  • труда 1
  • трула 1
  • Ту 4
  • ту 8
  • туга 5
  • туге 2
  • тугом 3
  • тугу 1
  • Туда 1
  • туђе 1
  • туђина 1
  • Тужан 1
  • тужан 4
  • тужила 1
  • тужио 1
  • тужиш 1
  • тужна 1
  • Тужна 1
  • тужне 1
  • тужнији 1
  • тужним 7
  • тужно 11
  • тужном 2
  • тужну 1
  • тузи 2
  • тумарају 1
  • тумараху 1
  • тупу 1
  • тури 1
  • ће 45
  • ћемо 8
  • ћерчива 1
  • ћеш 7
  • ћивтински 1
  • ћилимче 1
  • ћифте 1
  • ћошковима 1
  • ћу 18
  • ћуприје 1
  • ћутала 4
  • ћутао 1
  • ћутаху 2
  • ћуташе 5
  • ћутећи 5
  • У 14
  • у 186
  • убио 1
  • Убише 1
  • убришу 1
  • уведе 1
  • увеземо 1
  • увела 2
  • увели 2
  • увелим 3
  • увелих 1
  • увело 1
  • увеломе 3
  • увенуло 1
  • уверењем 1
  • увече 2
  • увређен 1
  • увређенога 1
  • угледати 1
  • угнетаче 1
  • угојеним 1
  • угушити 1
  • удају 1
  • ударајући 1
  • удараше 1
  • ударен 1
  • удари 1
  • ударио 2
  • ударити 1
  • уделе 1
  • удели 1
  • уделим 1
  • уделио 1
  • удивљен 1
  • удовице 1
  • уђе 1
  • уђем 1
  • ужасна 1
  • Ужасна 1
  • ужаснији 1
  • уживамо 1
  • ужурбала 1
  • уз 1
  • узаним 1
  • узбуђености 3
  • узбуњеним 2
  • Уздај 1
  • уздахну 3
  • уздахнувши 2
  • уздахнула 1
  • уздахнуо 2
  • уздахнути 2
  • уздисаји 1
  • уздрхталим 1
  • Узе 1
  • узе 7
  • узела 2
  • узме 1
  • Узмем 1
  • узмем 2
  • Узми 4
  • узнемирује 1
  • узроке 1
  • ујаци 1
  • Уједанпут 1
  • уједно 1
  • Ујутру 1
  • укочен 1
  • укочености 1
  • улар 1
  • улеваше 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • улици 1
  • уложио 1
  • уљудим 1
  • уљудно 1
  • умал 1
  • умеде 1
  • умедох 1
  • умела 2
  • умесила 1
  • уместо 1
  • умети 1
  • умилна 1
  • умилном 1
  • умиљавајући 1
  • умиљато 1
  • умиљатоме 1
  • умире 2
  • умири 1
  • умирило 1
  • умиру 1
  • умирућих 1
  • умор 1
  • уморна 1
  • умочен 1
  • умрети 3
  • умрећу 1
  • Умрећу 1
  • умрла 1
  • умро 2
  • унесрећенима 1
  • унесрећили 1
  • упадоше 1
  • упале 1
  • упамтила 2
  • уписасмо 1
  • уписивати 1
  • упита 1
  • уплашена 2
  • уплашено 2
  • Упомоћ 2
  • употреби 1
  • Управо 1
  • упрепаштени 1
  • упрепашћена 1
  • упрли 2
  • упропасте 1
  • упропашћен 1
  • упрт 1
  • упрти 1
  • упути 1
  • упутила 1
  • усамљености 1
  • усеве 1
  • Ускрс 1
  • Ускрса 1
  • услугу 1
  • уснама 5
  • усне 2
  • усницама 2
  • уснице 2
  • успомена 1
  • успомене 1
  • усправљено 1
  • успу 1
  • уста 8
  • устајало 1
  • устајати 1
  • уствари 1
  • усули 1
  • утехе 1
  • утеху 1
  • утешити 1
  • утишао 1
  • утишати 1
  • Утоме 4
  • утрину 1
  • утрча 1
  • ућута 2
  • ућутала 1
  • ућуташе 1
  • ухвате 1
  • ухвати 1
  • ухватили 1
  • ухватио 3
  • ухватити 1
  • ухваћен 1
  • уцвељеног 1
  • учили 1
  • учим 1
  • учини 2
  • учинио 4
  • учитељи 1
  • ушао 2
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушила 1
  • ушћули 1
  • ферфлухтен 1
  • Ферштандн 2
  • фил 1
  • форинта 1
  • Форма 1
  • фронцлама 1
  • фуруну 1
  • Ха 1
  • ха 5
  • Хај 2
  • Хајд 1
  • Хајде 1
  • Хајдемо 1
  • хаљина 1
  • хаљиница 1
  • хамови 1
  • харају 1
  • харамије 2
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартијица 1
  • хартијице 1
  • хартију 1
  • хат 1
  • хатара 1
  • хвала 1
  • хвати 1
  • Хе 1
  • Хеј 2
  • Хиљаду 1
  • хиљаду 2
  • хинтову 1
  • хитно 1
  • хитра 1
  • хладна 1
  • хладне 2
  • хладни 1
  • хладно 1
  • хладном 1
  • хладну 1
  • Хлеба 1
  • хлеба 13
  • хлебац 1
  • хлебом 1
  • Ходи 1
  • ходник 1
  • ходника 1
  • ходнику 1
  • Ходници 1
  • хоризонт 1
  • Хоће 2
  • Хоћемо 1
  • храбри 3
  • храбрија 1
  • хране 6
  • хранили 1
  • хранимо 1
  • хранио 1
  • хранити 1
  • Храно 1
  • храну 2
  • храпаву 1
  • хте 1
  • хтеде 1
  • Хтеде 2
  • хтедох 1
  • Хтела 3
  • хтела 4
  • хтеле 1
  • Хтео 3
  • хтеше 1
  • хуком 1
  • цар 1
  • цара 2
  • царевима 1
  • Царски 1
  • царски 4
  • цвета 1
  • цветовима 1
  • це 2
  • цеде 1
  • цела 1
  • целим 1
  • целом 1
  • целоме 1
  • целу 1
  • цео 1
  • цепа 1
  • цепаше 1
  • црв 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвеним 1
  • црквама 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црна 3
  • црне 4
  • црни 2
  • црним 2
  • црно 1
  • Црномањасти 1
  • црномањасти 3
  • црномањасто 1
  • црну 1
  • црња 1
  • цртама 3
  • црте 4
  • чађава 1
  • чађаво 1
  • чак 1
  • Чак 1
  • чакљама 1
  • чаршав 1
  • чаршилије 1
  • час 2
  • часа 1
  • часовима 2
  • часу 3
  • чашу 1
  • чеда 1
  • чедо 1
  • чежња 1
  • чека 2
  • чекају 1
  • чекајући 2
  • чекала 1
  • чекам 1
  • чела 1
  • чело 4
  • чему 3
  • често 2
  • четвртог 1
  • четири 1
  • четр 1
  • четрдесетосме 1
  • чешће 1
  • Чивут 2
  • Чивутин 1
  • Чивутину 1
  • чије 2
  • чини 2
  • чинила 1
  • чиниле 1
  • чинило 1
  • чиновници 1
  • чињаше 1
  • чињено 1
  • чиста 2
  • чисто 9
  • Читав 1
  • читав 3
  • чича 23
  • Чича 7
  • чичаМарком 1
  • човек 17
  • човека 3
  • човеком 1
  • човеку 1
  • човечанске 1
  • човече 4
  • човечје 1
  • човечјег 1
  • човечности 1
  • Чончића 1
  • чорба 1
  • чорбе 2
  • чорбу 3
  • чува 1
  • Чувај 1
  • чувара 1
  • чувати 1
  • чувена 1
  • чудан 1
  • чудна 1
  • чудни 1
  • чудно 2
  • чуднога 1
  • чудо 1
  • чујем 4
  • чујемо 1
  • Чујете 1
  • чујеш 2
  • чула 4
  • чули 1
  • чуло 1
  • чуо 4
  • чупаху 1
  • Чусте 1
  • чути 1
  • чуће 1
  • чух 1
  • џандар 1
  • џандаре 1
  • џари 1
  • ш 1
  • шампањер 1
  • Шандора 1
  • шанчева 1
  • шапћући 2
  • шапутање 3
  • шапутао 1
  • шапућући 1
  • шара 1
  • шарају 1
  • шарен 1
  • шарене 1
  • шарени 1
  • шафоља 1
  • ше 1
  • шесет 3
  • шест 3
  • шешир 3
  • шеширу 1
  • широке 1
  • широким 1
  • широких 1
  • школа 1
  • школама 1
  • шкрипе 1
  • шкрипнуо 1
  • шнајдер 1
  • шпитаљ 2
  • шпитаља 1
  • шпитаљски 1
  • шпитаљским 1
  • Шта 10
  • шта 23
  • штап 2
  • Штиле 1
  • Што 4
  • што 55
  • штулрихтере 1
  • шум 1
  • шушти 1
11077 matches
им грудима.{S} Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: </p> <p rend="T 
 мајке!{S} Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладн 
молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати...{S} Али ће му сваки залогај загорч 
ром снагом послужити, даваше јој хлеба, а кад малакса, отераше је у шпитаљ. </p> <p rend="Tekst 
>Дође вече.{S} Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клу 
 Нећеш ми ти, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на мене, „треба  
гласом: „Ено Обрада, Маро!{S} Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“. </p> <p rend="Tekst">Тетк 
(мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Диш 
ахорасте очи, и само кад ме он погледа, а ја се осврнем настрану и, као да сам нешто крива, ја  
ском, са високих стреја јурила је вода, а напољу по улицама пливали су пуни и празни сандуци по 
end="Tekst">Кад је скинуо врећу с леђа, а он ме погледа: поглед му беше тужан, лице бледо.{S} Х 
рано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, тако су биле пуне па 
е: на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мирисом мирише. </p> <p rend="T 
p rend="Tekst">„Куда ћеш?“ питам га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо је 
ekst">„Збогом, Алекса!...“ рекох му ја, а глас ми је на уснама изумирао, једва се и само шапута 
шкрипе!...{S} Хиљаду нас кућа раздваја, а ја видим како, огрнут дебелом опаклијом, кроз најдаље 
носити.{S} Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. </p> <p rend="Tekst">Кад је зора св 
еђутим, господина је нестало с ходника, а кувар ме уведе у једну собу. </p> <p rend="Tekst">Црн 
.“ питаше у највећем страху чича-Марка, а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро 
гова кревета.{S} Затим је дуго плакала, а отац је само јечао, а крв му је крчала на модрим усна 
људи, ти ближњи наши!{S} Ја сам ћутала, а лице сам покрила мојим малим рукама, па ништа нисам в 
меде на мост ступити — обала се ронила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове моста, 
ао како се покојна Магдалена посветила, а његова кћи да је поштена — поштена!{S} Ха, ха!{S} Чус 
нако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. </p> <p rend="Tek 
и га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову сиромашну постељи 
ави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са ситним плавим цв 
end="Tekst">Ја сам покрила лице рунама, а горко јецање казиваше му шта ми малаксало срце осећа. 
 онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна. </p> <p rend= 
 Иста бледа и измучена лица око казана, а и људи су исти што ту мршаву милостињу деле. </p> <p  
ироту бабу: „Била чувати кад си гладна, а не мерити очима туђе порције!...“ </p> <p rend="Tekst 
је паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. </p> <p rend="Tekst">До старице сме 
ност.{S} Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерч 
це, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад в 
<p rend="Tekst">Она је ућутала, сирота, а по увеломе лицу заиграла је румен која се каткада виђ 
арђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бл 
p rend="Tekst">То је било марта месеца, а маја га сахранише... </p> <p rend="Tekst">Леп је то м 
ивијемо?{S} Моје су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. </p> <p rend="Tekst">„ 
">„Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ </p> <p rend="Tekst">„Дошао је  
...{S} На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир.{S} Ја тако господски 
занесени крчмар.{S} Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг.{S} Мала гомилица  
алеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...{S} Х 
ла! </p> <p rend="Tekst">Али све прође, а ја остадох сама!...{S} А у мени, у тој вечитој самоћи 
е и комшија!...{S} Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...{S} Пре нас га 
е видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Поч 
стим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојке лепо је притегао црним кајишима.  
/p> <p rend="Tekst">Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. </p> < 
ка, човече?{S} Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...{S} Та кад смо победили Маџаре на 
end="Tekst">Кад је тетка изашла напоље, а он ме пољуби...{S} Сад му већ нисам бранила да ме љуб 
ено, левом руком ме је ухватио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни 
па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.{S} Видиш какво је време: не 
 удари га кундаком у слабину; он падне, а чича Марко га донесе кући... </p> <p rend="Tekst">То  
кама прихвати, па је отпио до половине, а мало после и другу половину попио, и заиста му је бил 
е груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборави 
други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће...{S} Кад га видим, ја се сва 
„Господине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у 
мирно наше горким знојем стечено имање, а не да нас у нашој рођеној кући нападају, пале и харај 
ра, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, о 
извршио...{S} Мене ће ухватити, Грлице, а ти ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда, и нево 
р и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој текоше сузе...{S} Није викала, није кука 
из земље.{S} Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крава и јунади. </p> <p rend="T 
и трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хранили нису метали  
колибу запале!...{S} Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. </p> <p rend="Tekst">Докт 
 мене не воли?{S} Она само на оца мрзи, а мене воли.{S} Ох, мајко, мајко!... </p> <p rend="Teks 
 осећао?{S} Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. </p> <p rend="T 
, да им се од те посне хране што удели, а кувар им, под надзором неких људи, једном голом варја 
е газдачке девојке?{S} Оне све у свили, а ја?...{S} Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. </ 
ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих с 
ати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. </p> <p rend="Tekst">Кад је  
оклети!{S} Убише ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из  
 уста, ха, ха!{S} Што и прото не окуси, а не би више придиковао како се покојна Магдалена посве 
квога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: н 
.{S} Онда сам се још умела и насмејати, а сад?... </p> <p rend="Tekst">Тако ми седимо, а испод  
едне за совру, сети се давне прошлости, а сузе јој теку низ збрчкано лице. </p> <p rend="Tekst" 
, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. </p> <p re 
све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и на 
м увелим листом игра!...{S} Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!...{S} Није ми казао да  
ишљала о унесрећенима у својој несрећи, а после сам узела два-три залогаја сува хлеба, напила с 
м продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући. </p> <p rend="Tekst">— Б 
 он је!...{S} Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!...{S} То је чудно!...{S} Алексина је кућ 
, али не могу...{S} Сва као у грозници, а лице ми гори...{S} Страх ме је од њега, бегала бих; а 
сирочету?{S} Ја никога познавала нисам, а мене нико ни погледао није. </p> <p rend="Tekst">Реши 
реко шанчева, оставим Кикинду за собом, а сан ме пренесе на Галатско Поље...{S} Лутала сам по т 
.{S} Царски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио, удараше на то како је он ц 
мо о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се виш 
: чула сам да је и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила доведе. </p> <p rend="T 
 му је био омален, трбух мало испупчен, а лице округло, црномањасто. </p> <p rend="Tekst">У доб 
о.{S} Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата 
?...“ </p> <p rend="Tekst">Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе.{S} По бледим уснама трепта 
вету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео је неисказани бол уцвељеног с 
Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке...{S} Ја не знам шта м 
 је дуго плакала, а отац је само јечао, а крв му је крчала на модрим уснама и не могаше ништа р 
с и уста.{S} Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... </p> <p re 
у, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињс 
и га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као п 
е!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужн 
end="Tekst">После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто  
ганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржавао; слабо сам кога и срет 
 а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак та 
 rend="Tekst">,Ох, Обраде!...{S} Марко, а где је мој брат?...“ питаше у највећем страху чича-Ма 
ко под земљом.{S} Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. </p> <p rend="Tekst">Т 
.. </p> <p rend="Tekst">Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши 
 се на ову годину једва хлебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу држати?!...{S} Него иди некој  
ти и плевити, па кад тако њино свршимо, а они дођу те нама помажу да и наше мало сиротиње увезе 
свом снагом љубљаше.{S} Он је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бист 
е мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала је као свеци што их по црквама виђамо. </p> 
еких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледа 
 Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он м 
ке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади  
 велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју он 
елики господин: дојездио је на хинтову, а на угојеним коњима сијали су се сребром искићени хамо 
их колачића што се на вашарима продају, а представљају срце човечје; само не беше шарен, него ч 
арком...{S} Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањариј 
st">Он, дубоко ћутећи, сеђаше на банку, а главу је заронио у две суве руке; поглед му беше укоч 
st">„Имате ли хлеба, Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, дан 
д Тисе долму“. „Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац.{S} А чича Марко прод 
 је чинила само да се нађе као у послу, а после је узела стакôце, па га допунила ракијом и метн 
ече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва...{S} 
а, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја се окретох да још једанпут  
">Тако су се они надметали у обеђивању, а свега тога као свршетак био је: „Какви је то суд?...{ 
брани...{S} Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... </p> <p rend="Tekst">Ми одосмо кућ 
"Tekst">Није све ни изговорио, сиромах, а комесар викну: „Бунтовник!..“ </p> <p rend="Tekst">Дв 
вих; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не сећају своје старе мајке!{S} Ја вич 
Поља пуста, опрљена; читав дан путујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с празном торбицом 
; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато. </p> <p rend="Tekst 
/p> <p rend="Tekst">Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!... </p> <p ren 
кенду заједно с осталим бунтовницима... а ове су груди за цара и за наше право пет пута рањене! 
 све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожут 
чути испрекидане слогове: „Ма...џари... а сада Немци... крв нам ис...пи...ше...“ </p> <p rend=" 
а рањене!...{S} И ти си царски човек... а ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робиј 
 И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда 
 врло кратак нацрт, неколико тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради п 
мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју д 
елим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним ф 
посматрала, после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чед 
е тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... 
лице руменије, чије ли је око веселије; а твој ће отац задовољно рећи: — Маро!{S} Данас је Божи 
ући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се на толики н 
 и куршум је одскочио од његових груди; а то што му је на уста појурила крв, то беше више од уз 
кутори, пуста-комесари, сабље и наџаци; а сад нам посла цар комесаре, џандаре, винанце, полицај 
 и дивније здање него и школа и шпитаљ; а чиновници у начелству боље награђени него учитељи по  
уће, отишао је у Бечкерек послом неким; а уместо њега дође његов син Алекса. </p> <p rend="Teks 
хлеба; поделићемо оно што је преостало; а, ево, тврде људи да је мађистрат позајмио од неких бе 
оворио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: </p> <p rend="Tekst">„И видиш, 
 <p rend="Tekst">Он ме погледа збуњено; а после се, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласо 
...{S} Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљаду п 
 а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бо 
 тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из тавнице, и ја ћу за 
S} То ви’ш, Маро, није лепо од њега!{S} А, ево, и сама знаш како смо живели: ни два брата рођен 
Добро те се и ти закани!...{S} Е, е!{S} А где си ти, човече....“ </p> <p rend="Tekst">„Боже, Об 
ком кога никад видео ниси, хвала ти!{S} А ја ћу то твоје саучешће оправдати, приповедићу ти цео 
и они неће ни један за другог знати!{S} А можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће 
 залогаја хлеба нема да се заложимо!{S} А они који се нису знојили, једу печења!...“ </p> <p re 
Али све прође, а ја остадох сама!...{S} А у мени, у тој вечитој самоћи мојој, ништа друго не ос 
 али га срце никада наћи не може!...{S} А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мисле 
с уверењем да је некоме користио!...{S} А ја?... </p> <p rend="Tekst">Она је ућутала, сирота, а 
кенду, па још говоре да је Маџар!...{S} А пријатељ Макса шнајдер још ми је и то казао да га поз 
еле госте и пријатеље дочекивати?...{S} А моја прошлост?...{S} Све сами црни гробови!...{S} Туж 
сам плакати, али већ не беше суза...{S} А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила?{S} 
или, у којој сам љубила и плакала...{S} А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гроб 
ео...{S} Кажу: бог!{S} Божја воља...{S} А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз  
су љубили у обичном говору казују...{S} А зар има две љубави?...{S} Има ли два живота?... </p>  
с Раци светкују!... — Ја сам певала.{S} А сад?...“ </p> <p rend="Tekst">И она опет тужно зајеца 
{S} На то никада нисам ни помислила.{S} А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жи 
пут опет дође, пита имамо ли брашна.{S} А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом 
које није одавно видело своје мајке.{S} А у тужним очима лежаше израз пун благодарности: </p> < 
е жилице; — видеће, па ће уздахнути.{S} А трећег или четвртог месеца чуће како се његову сину у 
ту неће знати где је и шта би с њим.{S} А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо...{S} Али 
ве којима ми је хладне образе жегао.{S} А после чух његов тужан глас где ми у испрекиданим звуц 
цу, нестрпљиво чекајући мој одговор.{S} А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби 
="Tekst">Сва сам се тресла као прут.{S} А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.{S} Он с 
аше.{S} Беше им нешто тешко на срцу.{S} А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам м 
, а данас ашов и лопату!“ рече отац.{S} А чича Марко продужи: </p> <p rend="Tekst">„Веле да Тис 
, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, 
 кратко време оседео, како се погурио — а стари немоћан отац видећи сина како му се млађана сна 
уком помиловала. </p> <p rend="Tekst">— А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у к 
— повика гомила. </p> <p rend="Tekst">— А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај!{S} Хај! за 
 уцвељеног срца. </p> <p rend="Tekst">— А пријатеља имаш ли? </p> <p rend="Tekst">— Немам!... — 
дахну: „Маро!{S} Хај, моја добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не 
се уписасмо, заједно смо и војевали...“ А затим, дубоко уздахнувши, додаде, сиромах: „А кад ме  
напој се, Грлице!{S} Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима 
а понуди столицом.{S} Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди:  
гора долазе!...{S} Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари...{S} Ти већ слабо куд идеш, бол 
<p rend="Tekst">Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.{S} Њена туга за брат 
је јецала од бола. </p> <p rend="Tekst">А кад се мало стишала, подиже своје исплакане модре тре 
оростаснога здања. </p> <p rend="Tekst">А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: </p> <p  
бојао те страхоте. </p> <p rend="Tekst">А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим г 
реченицом утешити. </p> <p rend="Tekst">А може ли за овако сироче и бити утехе? </p> <p rend="T 
 петрахиљ на врат. </p> <p rend="Tekst">А уствари није тако било.{S} Наш кикиндски прота је тол 
ћницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!...{S} Дајте нам новаца, и ми ће 
м, дубоко уздахнувши, додаде, сиромах: „А кад ме оно на Башахиду ранише, он ме је на својим леђ 
о, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, ову јадну тековину м 
а најбоље играм“. </p> <p rend="Tekst">„А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осм 
убоко уздахнувши. </p> <p rend="Tekst">„А ко ће за погреб да плати?...“ </p> <p rend="Tekst">Ма 
те учим, Грлице!“ </p> <p rend="Tekst">„А куд ћу ја међу онолике газдачке девојке?{S} Оне све у 
м се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспа 
кинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...{S} Хиљаду нас кућа раздваја, а ја вид 
идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.{S} Видиш какво је време: не зн 
p> <p rend="Tekst">„Од глади?...{S} Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, о 
 све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће...{ 
ај, моја добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не показиваше никакв 
мо гледи. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ал’ си дивна!...“ </p> <p rend="Tekst">После ме узе за  
. </p> <p rend="Tekst">„Од глади?...{S} Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумир 
 болестан си, није ти ни замерити...{S} Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду 
зелено језеро, пружа чак до Карлова.{S} Ал’ овога лета не беше на њој ниједног зеленога стручка 
t">„Иди, види ко је!“ рече ми тетка.{S} Ал’ у тај мах се отворише врата и уђе у собу чича Марко 
.{S} Ко зна шта је у тај мах осећао?{S} Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан ра 
дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“. </p> <p 
дан, шта ли ноћ“. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи?{S} Зар није боље да до 
низ бледе образе. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дан 
 дубоко уздахнуо. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ ево!...“ И он ми дркћућом руком пружи један мали за 
то, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ </p> <p rend="Tekst">Осећала сам како  
им очима: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ала си нарасла!...{S} Та ти си већ велика девојка!{S} П 
е: </p> <p rend="Tekst">— О, пријатељу, ала си ти добар човек!{S} Ти ме слушаш, осећаш бољу пре 
моје крштено име...{S} Јаох, пријатељу, ала су тешке те успомене...{S} Ах, и све сам то оставил 
и пријатељ!{S} Ох, кад би то примио!{S} Ала бих срећна била ја!{S} Ја никога нисам имала, ником 
љубим, али му они сандук заковаше...{S} Ала су немилостиви ти људи, ти ближњи наши!{S} Ја сам ћ 
 играм“. </p> <p rend="Tekst">„А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши с 
тка зове. </p> <p rend="Tekst">„Збогом, Алекса!...“ рекох му ја, а глас ми је на уснама изумира 
е ваздуху да дише и да — издахне!{S} О, Алекса, о, љубавниче мој!...{S} Па ко ће га питати да л 
у колу“. </p> <p rend="Tekst">„Не могу, Алекса, ја не могу!“ </p> <p rend="Tekst">Он онда рече: 
 крви. </p> <p rend="Tekst">„Алекса!{S} Алекса, шта си то учинио?...{S} О, мој несрећни љубавни 
сом тек доцкан увече вратила кући...{S} Алекса је на леђима носио врећу с брашном. </p> <p rend 
ћу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујућ 
"Tekst">„Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у е 
 </p> <p rend="Tekst">Предвече нам дође Алекса...{S} Ја му све исприповедам шта је са мном тога 
<p rend="Tekst">После пола ноћи диже се Алекса да иде. </p> <p rend="Tekst">„Куда ћеш?“ питам г 
о да спава... </p> <p rend="Tekst">Ја и Алекса гледасмо је забринуто.{S} У целом говору и погле 
rend="Tekst">„Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом. „Понуди и тетку: та она, сирота,  
 јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена 
p> <p rend="Tekst">После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна.{S} Тетка извади из к 
о здање, ту је „курија“.{S} Ту ми рањен Алекса са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет 
лом неким; а уместо њега дође његов син Алекса. </p> <p rend="Tekst">„Рекао ми је бабо да вас п 
 </p> <p rend="Tekst">Тако ме је застао Алекса. </p> <p rend="Tekst">Кад је ушао, не рече ми ни 
буђености. </p> <p rend="Tekst">Сиромах Алекса!{S} Мој несрећни, мој гоњени љубавниче!... </p>  
. </p> <p rend="Tekst">„Крв!“ Вриснух. „Алекса!{S} Та зар не видиш да си сав крвав?...“ </p> <p 
и проливене крви. </p> <p rend="Tekst">„Алекса!{S} Алекса, шта си то учинио?...{S} О, мој несре 
а ја га чекам!...{S} То је чудно!...{S} Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинд 
ило сила гладнога света, јер се тетка с Алексом тек доцкан увече вратила кући...{S} Алекса је н 
длазити.{S} Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком...{S} Утоме залаја па 
{S} Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу...{S} Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани  
А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.{S} Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби. 
 дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густ 
вече!{S} Ја се не сећам њезиних израза, али израза лица њенога никад не могу заборавити: поблед 
">И заиста, Америка нам не би веровала, али начелство беше лепше и дивније здање него и школа и 
ни хамови.{S} Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је 
ене јаднице?...{S} Тако сам размишљала, али шта помаже мисао остављеноме сирочету?{S} Ја никога 
ојих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби!{S} Сами сво 
другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни један за другог знати!{S} А можда ће се 
 од глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; п 
на, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих ни 
у воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капке; и ја, малаксала, падох под једну ев 
ча Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. </p> <p re 
е.{S} Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема. </p>  
t">Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишљен. </p> <p  
">Ја одох кући...{S} Хтела сам плакати, али већ не беше суза...{S} А шта би помогле сузе, баш д 
че жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплакати...{S} Та ко је још плак 
Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ 
ватих судић и хтедох се из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се  
грну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући с 
на клупу.{S} Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... </p> <p rend="Tekst">Он баци сво 
 Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они сандук заковаше...{S} Ала су немилостиви ти  
стина, црн, с пројиним брашном помешан, али га ми слатко поједосмо. </p> <p rend="Tekst">Гледал 
е руке...{S} Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само 
а се отуда обогатио!...{S} То је чудно, али је истина!...{S} На њему беше капут бео као снег, а 
ека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих слушао, или у њима живео, томе  
/p> <p rend="Tekst">Не знам како је то, али самоубиство није ми падало на памет.{S} На то никад 
м страху чича-Марка, а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро!{S} Чувај га, а ја 
{S} Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: </p> <p rend="Tekst">„Грли 
nd="Tekst">Сироти!{S} Ишчекиваху помоћ, али пандури, који су се око плота скупили, нису смели п 
ледали у ту страхоту; одлазише на реку, али ни најхрабрији не смеде на мост ступити — обала се  
"Tekst">— Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим.{S} Малена сам била кад ми га црни поп 
 је, сирота, молила да јој наново успу, али онај црномањасти господин строго се обрецну на сиро 
="Tekst">И ја бих хтела да уђем у кућу, али не могу...{S} Сва као у грозници, а лице ми гори... 
н, лице бледо.{S} Хтео би нешто рећи... али ћуташе.{S} Ја сам разумела тај поглед: жалостиво је 
="Tekst">Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами  
сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!...{S} А мени остаје са 
аћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако  
ла сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осм 
е од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!...{S} Њихово срце беше тврђе од гвоздених б 
 гомилица ћуташе, нико не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом сило 
жда, у своме изобиљу на то и заборавио; али они који су своје јадне колибице за будишто испрода 
ан на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те стр 
/p> <p rend="Tekst">Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од б 
заклањају овце.{S} Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шт 
ekst">„Спасибог, брате и комшија!...{S} Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора дол 
 у овој колиби било срећних дана!...{S} Али их ти, Грлице моја, ниси упамтила: давно је како је 
и да нам сиромашну колибу запале!...{S} Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. </p> < 
аџарска, немачка и српска господа...{S} Али просјаку још није уделио... </p> <p rend="Tekst">Он 
милостиви вали онако бесно лупали...{S} Али се син природе већ извукао из колибице и широким пр 
о парче хлеба, а газда ће му дати...{S} Али ће му сваки залогај загорчати.{S} И на те прекоре г 
а, само што га је, ћутећи, гледао...{S} Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сас 
рође, онда ћемо заједно да бежимо...{S} Али све беше бадава! </p> <p rend="Tekst">„Рањен сам, т 
могло би се рећи да је лепушкасто...{S} Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, он 
d="Tekst">Тако је сиротиња говорила.{S} Али богаташи?...{S} Пријатељу, у богаташа нема срца, не 
е на којој су већ и зидови попуцали.{S} Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на друг 
 богаташким поносом занесени крчмар.{S} Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натра 
варала сам себи у мислима будућност.{S} Али је ли ико од гробничких плоча зидао палате у које ћ 
end="Tekst">— Људи, јастуке износите! — Али се голи синови на те њихове заповести не хтеше обаз 
аном тугом тужила! </p> <p rend="Tekst">Али све прође, а ја остадох сама!...{S} А у мени, у тој 
чу, па нам самеље. </p> <p rend="Tekst">Али једанпут не беше Марка код куће, отишао је у Бечкер 
им мирисом мирише. </p> <p rend="Tekst">Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископа 
 скапају од глади. </p> <p rend="Tekst">Али је и то било као с брашном.{S} У брашно које су сир 
дених брава на вратима њихових кошева и амбарева... </p> <p rend="Tekst">„Зар скитницама и беск 
сложити. </p> <p rend="Tekst">И заиста, Америка нам не би веровала, али начелство беше лепше и  
це, па га допунила ракијом и метнула на астал. </p> <p rend="Tekst">„Не треба, Маро“, рече отац 
<p rend="Tekst">Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде 
онесе бео везен чаршав да га простре по асталу.{S} То је чинила само да се нађе као у послу, а  
еханџија. — Помагај!{S} Хај! забога!{S} Ах, моје вино!{S} Моје вино! </p> <p rend="Tekst">— Поп 
d="Tekst">— Будућност!{S} Будућност!{S} Ах, господине, оваквим јадницама та је реч непозната, н 
ијатељу, ала су тешке те успомене...{S} Ах, и све сам то оставила за собом, и Башахид, и његово 
S} После сам осетила како ме љуби...{S} Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дрк 
совра лепог јестива, па једва жваћу.{S} Ах, господине, они не знају шта је то глад! </p> <p ren 
н благодарности: </p> <p rend="Tekst">— Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим.{S} Мале 
, има човечности!“ </p> <p rend="Tekst">Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... </p> < 
олму“. „Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац.{S} А чича Марко продужи: </p 
а нисам видела, само сам чула тупу јеку ашова и мотика...{S} И он је, сиромах, доста пропатио!  
} Скотови!...“ </p> <p rend="Tekst">Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно ма 
орције!...“ </p> <p rend="Tekst">Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ </p> <p ren 
екса. </p> <p rend="Tekst">„Рекао ми је бабо да вас походим: можда ће вам што требати?...“ рече 
ти господин строго се обрецну на сироту бабу: „Била чувати кад си гладна, а не мерити очима туђ 
што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су Маџари  
мо заједно да бежимо...{S} Али све беше бадава! </p> <p rend="Tekst">„Рањен сам, траг ми је ухв 
Tekst">„Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. </p> <p rend="Tekst">„Људи смо“ 
S} А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминулу срећу — душу исп 
Tekst">Одмах до њега лежаше једна стара бака. </p> <p rend="Tekst">Боже мој!{S} Боже мој!{S} Дв 
ој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њихов и жена 
 </p> <p rend="Tekst">— Само ми је оног бакрачета жао што ми га Јова продаде.{S} Хтео га је и п 
сад се једним треском распао.{S} Тешким балванима као ситним иверјем играху се бесомучни таласи 
ору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку н 
талим огромним зградама беле; то беше у Банату чувена варош Велики Бечкерек...{S} Ту је у њему  
њаше се као да боље живи него код нас у Банату; видела сам трговце, мајсторе, па и просте људе  
rend="Glava"><ref target=""> TC "Сирота Банаћанка " \f 0 \l "2" </ref>СИРОТА БАНАЋАНКА</p> <p r 
та Банаћанка " \f 0 \l "2" </ref>СИРОТА БАНАЋАНКА</p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char 
еломе лицу, чекајући приповечицу сироте Банаћанке. </p> <p rend="Tekst">Киша је падала пљуском, 
е беше нужно ради познанства са сиротом Банаћанком, тужном јунакињом моје приповечице... </p> < 
н мали завежљај хартијица...{S} То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико  
то тешко на срцу.{S} А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка пре 
nd="Tekst">Он, дубоко ћутећи, сеђаше на банку, а главу је заронио у две суве руке; поглед му бе 
неки сиромашак за огрев употреби; умире бар с уверењем да је некоме користио!...{S} А ја?... </ 
 залуду је тражила по тој сувој пустари бар један стручак зеленога листа да њиме своју дивљу гл 
 дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће...{S} Кад га видим, ја се сва стре 
ас добро постарао!{S} Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш  
ижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато. </p> <p rend="Tekst">Кад је ступио у со 
атио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни за тебе ни за твоју мајку 
а пећи стајао — његово слабо светлуцање бацаше своју жуту светлост на изнурене црте мога несрећ 
колено клеца... </p> <p rend="Tekst">Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене 
очености у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове груди, п 
хвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), 
 дође, да се мало поразговарам...{S} Е, баш сам жељан људи и света!...{S} Не знам где се мој ст 
 беше суза...{S} А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила?{S} Моје ране беху дубље,  
е прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су то  
 јадне колибице за будишто испродавали, баш у то време кад је он богате салаше на најлепшим кра 
p rend="Tekst">„Грлице, мене су ранили, баш кад сам похару извршио...{S} Мене ће ухватити, Грли 
а наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као земља на новоископаној гробници... </p> <p rend 
ао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће...{S} Одавно те нисам  
о се дуго бријати, мајстор-Симо, не!{S} Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах  
.{S} Какви сам качамак кувао у њему!{S} Баш би га и господин прото могао кусати.{S} Једанпут са 
сам како нам се сузе уједно слевају.{S} Баш као малени потоци што праве голему реку, тако су и  
га сладост.{S} О, шта и шта пута сам ја баш за тим сузама плакала; шта пута сам за том неописан 
 Орасмо, копасмо, плевисмо, па гле, где баш залогаја хлеба нема да се заложимо!{S} А они који с 
 говораху зеленаши и кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, в 
а толико слаткиша, колача и печења, као баш те несрећне ноћи. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, јед 
лепо изравна.{S} Један прамичак паде му баш на крило.{S} Отац га, сиромах, узе, загледа се у ње 
 жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је то господин комораш...“ </p> <p rend="Tekst">Сад 
} Ах, и све сам то оставила за собом, и Башахид, и његово поље на коме ми ујаци четр’естосме из 
и Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид горео...{S} Хе!...“ </p> <p rend="Tekst">Хтеде  
увши, додаде, сиромах: „А кад ме оно на Башахиду ранише, он ме је на својим леђима изнео из бит 
де тумарају, гладна, по сокацима.{S} По баштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе.{S 
а га с лишћем заједно.{S} После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.{S} Изгледа му ка 
лице ми гори...{S} Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе кос 
т пољуби.{S} Ја сам се отргла од њега и бегала сам.{S} Јурећи тако кроз сокаке и скачући преко  
и ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда, и невоља — и људи ће те мучити!...“ </p> <p rend= 
, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, моли 
сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живота! </p> <p rend="Tekst">Решила сам се да и 
, па бежи, Грлице!{S} Бежи од глади!{S} Беж’ од непоштења!{S} Бежи одавде...{S} Тамо, веле, с о 
Бежи од глади!{S} Беж’ од непоштења!{S} Бежи одавде...{S} Тамо, веле, с оне стране Дунава и Сав 
н журно. „Узми ово, па бежи, Грлице!{S} Бежи од глади!{S} Беж’ од непоштења!{S} Бежи одавде...{ 
На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице!{S} Бежи од глади!{S} Беж’ од непоштења!{S 
— прогута га с лишћем заједно.{S} После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.{S} Изгле 
 А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо...{S} Али све беше бадава! </p> <p rend="Tekst"> 
или, а ја?...{S} Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. </p> <p rend="Tekst">Он ме посматраше 
} Не!...{S} Нећеш ми ти, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на ме 
има да сипају.{S} Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукам 
жи...{S} Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из зе 
а не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ </p> <p rend="Tekst">После тога огрну опакли 
.{S} Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и  
> <p rend="Tekst">Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. </p> <p  
 људи да је мађистрат позајмио од неких белгијских капиталиста новаца, много новаца, па да су з 
им дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојке лепо је притегао црним кајишима. </ 
кубетима међу осталим огромним зградама беле; то беше у Банату чувена варош Велики Бечкерек...{ 
ду...{S} Ниси ти за моју кућу; те твоје беле и нежне ручице нису за посао...{S} Иди, па се помо 
а и плакала...{S} А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!...{S} Онде мирно  
м фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с бели 
и? </p> <p rend="Tekst">— Немам!... — И белим увелим рукама покрила је још тужнији израз бледог 
ветовима, хаљина загасито жута с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми мету 
 кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са си 
 од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а  
 прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих слушао, или у њ 
ну косу што му густим праменовима кружи бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи,  
гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; поглед му беше строг, лице 
носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао б 
и.{S} И она изађе.{S} После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.{S} То је чини 
али је истина!...{S} На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир.{S} Ја  
ти доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из та 
 су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје мак 
 сам га послушала. </p> <p rend="Tekst">Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке  
у опасност.{S} Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трул 
="Tekst">— Због вас је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у св 
 </p> <p rend="Tekst">„Зар скитницама и бескућницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша дец 
де на мост ступити — обала се ронила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове моста, и 
баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних ра 
то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која ће потрести тврдо 
е, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће  
ј згради коју су немилостиви вали онако бесно лупали...{S} Али се син природе већ извукао из ко 
нио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао... </p> <p rend="Tekst">По ћошк 
 балванима као ситним иверјем играху се бесомучни таласи.{S} Газде, попови и друге ћифте разиђо 
/p> <p rend="Tekst">Ја сам их видео.{S} Беху то бледа, увела лица.{S} Један средњих година чове 
ологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави. </p> <p rend="Tekst">Нико се не миче, н 
 да сам их и потоком лила?{S} Моје ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљ 
та је у тај мах осећао?{S} Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву.  
о сам у мислима и заспала.{S} Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске ули 
 један мали завежљај хартијица...{S} То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неко 
су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. </p> <p rend="Tekst">Сироти!{S} Ишчекив 
, па ме љуби... </p> <p rend="Tekst">То беху последњи пољупци. </p> <p rend="Tekst">Он беше рањ 
уста и из рана. </p> <p rend="Tekst">То беху крвави пољупци... </p> <p rend="Tekst">Ја сам сва  
/p> <p rend="Tekst">Ходници у начелству беху мермером патосни, по томе мермеру намештено беше п 
и муци: све од Сегедина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“. „Тако је т 
е; то беше у Банату чувена варош Велики Бечкерек...{S} Ту је у њему жупанијска столица, ту су о 
пут не беше Марка код куће, отишао је у Бечкерек послом неким; а уместо њега дође његов син Але 
нару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала... </p> <p ren 
а су сви упрли своје страшљиве погледе, беше неки велики господин: дојездио је на хинтову, а на 
м изразима сакупљене гладне сиротиње... беше гадно, несносно!...{S} Ја га не смедох погледати.. 
тка већ није могла из постеље устајати; беше мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала  
ећам се њега, мога оца.{S} Сиромаха!{S} Беше вечито болестан.{S} Свако јутро и вече доносила му 
зе...{S} Није викала, није кукала...{S} Беше то нем бол који је дубоко корена ухватио. </p> <p  
...“ </p> <p rend="Tekst">Ја одем...{S} Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица у 
егове течности, ја се сва стресох...{S} Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. 
end="Tekst">Отац и тетка се ућуташе.{S} Беше им нешто тешко на срцу.{S} А ја сам седела на банк 
било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан...{S} И данас се питам: зашт 
: то беше све!...{S} Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години 
rend="Tekst">Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте.{S} На бледим ц 
</p> <p rend="Tekst">„Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и ли 
о долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна. </p> <p rend="Tekst">— Мај 
л’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. </p> <p rend="Tekst">„И још  
end="Tekst">Наша мала, сиромашна кућица беше на крају села.{S} Туда су често пролазили Маџари.{ 
да ћемо заједно да бежимо...{S} Али све беше бадава! </p> <p rend="Tekst">„Рањен сам, траг ми ј 
 <p rend="Tekst">Са леве стране ћуприје беше озидана од тврдог камена механа — механа прве клас 
ом повика: — Људи, помагајте! — онда не беше више премишљања.{S} Одважни синови јурнуше у опасн 
то мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте. </p> <p re 
p> <p rend="Tekst">Само једнога дана не беше тако. </p> <p rend="Tekst">Одем ја с лончићем по р 
.“ </p> <p rend="Tekst">Истина, рана не беше опасна: могао је лако преболети, јер гониоци његов 
жа чак до Карлова.{S} Ал’ овога лета не беше на њој ниједног зеленога стручка: све суво, црно.. 
; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства са сиротом Банаћанком, тужно 
у, да се људи даве?{S} Та ни муж јој не беше човек!{S} Та да је био, зар не би бољу кућу својој 
 </p> <p rend="Tekst">Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да ј 
у, а представљају срце човечје; само не беше шарен, него чисто црвен, као да је у крв умочен... 
и из крова на кући нешто трске — јер не беше скоро у целоме селу сламе — заложи фуруну, умесила 
е. </p> <p rend="Tekst">Али једанпут не беше Марка код куће, отишао је у Бечкерек послом неким; 
ући...{S} Хтела сам плакати, али већ не беше суза...{S} А шта би помогле сузе, баш да сам их и  
а помоћи; али залуду!...{S} Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева 
о хвати дубоко под земљом.{S} Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. </p> <p re 
г наручја ни отимала...{S} Ох, та он ми беше милији него хлебац гладноме желуцу! </p> <p rend=" 
Tekst">„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече?{S} Само дај, боже, 
ти...{S} Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; ота 
 јој руци, она се осмехну.{S} Осмех јој беше чудан, подмукао, могао би у њему прочитати оно пре 
али чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на но 
то.{S} У целом говору и погледу њезином беше нека необична тишина, нешто што је налик на умор,  
идела где плаче.{S} Њена туга за братом беше неизмерна.{S} Више пута би се загледала у моје очи 
следњи пољупци. </p> <p rend="Tekst">Он беше рањен...{S} Крв му је лопила из уста и из рана. </ 
ерика нам не би веровала, али начелство беше лепше и дивније здање него и школа и шпитаљ; а чин 
ером патосни, по томе мермеру намештено беше пет-шест сламарица, ка којима су шпитаљски болесни 
/p> <p rend="Tekst">До старице смештено беше још неколико болесника.{S} И они говорише у своме  
а то што му је на уста појурила крв, то беше више од узбуђености, од душевног и телесног напрез 
end="Tekst">Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога  
пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!...{S} Година шесет друга беше мршава претходн 
у хранили нису метали меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако опапрену и посољену воду 
међу осталим огромним зградама беле; то беше у Банату чувена варош Велики Бечкерек...{S} Ту је  
колико сексера и једна форинта...{S} То беше све благо за које је своју поштену крв пролио!...{ 
а сам да је и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила доведе. </p> <p rend="Tekst" 
е руку и оде... </p> <p rend="Tekst">То беше први пламен, моја прва љубав, као што људи који ни 
с доктором. </p> <p rend="Tekst">Доктор беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, и 
е на мојим слабим леђима носити.{S} Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. </p> <p re 
p> <p rend="Tekst">Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мр 
дела, само то једанпут у сну.) Форма му беше као у оних колачића што се на вашарима продају, а  
у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а 
рећу с леђа, а он ме погледа: поглед му беше тужан, лице бледо.{S} Хтео би нешто рећи... али ћу 
у је заронио у две суве руке; поглед му беше укочен, очајан, упрт у један незнатан предмет наше 
 белом капуту и панамашеширу; поглед му беше строг, лице намрштено, левом руком ме је ухватио з 
е Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а 
еднога дана дође чича Марко.{S} Лице му беше тужно, забринуто. </p> <p rend="Tekst">„Имате ли х 
 је чудно, али је истина!...{S} На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме ше 
и ја сам стигла у Земун.{S} Ту у Земуну беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него к 
т трећој години... </p> <p rend="Tekst">Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпр 
о, тако је и било. </p> <p rend="Tekst">Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада 
их зеленаша... </p> <p rend="Tekst">Све бешње су јурили таласи. </p> <p rend="Tekst">Мост, који 
ане беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица тога горкога мелема залечити мог 
 Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет породица ис 
 пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у плач. </p> <p rend="Tekst">„Исте њ 
ога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би  
ек проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга сладост.{S} О, шта и шта пута сам ја баш з 
end="Tekst">„Исте његове очи!“ говорила би тужно. „Исто његово лице!...“ </p> <p rend="Tekst">С 
хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети!{S} Убише ми мужа, подмукли пси,  
 за братом беше неизмерна.{S} Више пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у  
акати, али већ не беше суза...{S} А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила?{S} Моје  
а нико на свету неће знати где је и шта би с њим.{S} А кад рана прође, онда ћемо заједно да беж 
ге трепавице: </p> <p rend="Tekst">„Шта би желели?“ </p> <p rend="Tekst">И она ме опет мирно и  
рце добро, буди ми пријатељ!{S} Ох, кад би то примио!{S} Ала бих срећна била ја!{S} Ја никога н 
е неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру т 
ељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме нико не хте пријатељским с 
и сандуци порушених дућана.{S} Погдекад би се задрмало и само начелство, кад таласи неком кладо 
то никада нисам ни помислила.{S} А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу бедн 
, ха, ха!{S} Што и прото не окуси, а не би више придиковао како се покојна Магдалена посветила, 
е их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!{S} Ја се не сећам њезиних израза, али 
p rend="Tekst">И заиста, Америка нам не би веровала, али начелство беше лепше и дивније здање н 
 не беше човек!{S} Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? </p> <p rend="Tekst"> 
ца и хране: свет би навалио на њега. те би и њему нестало — па куд ће онда?...“ </p> <p rend="T 
лово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер  
у; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте. </p> <p rend="Tekst">А кад са  
, тако су биле пуне пакости...{S} Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али с 
} Осмех јој беше чудан, подмукао, могао би у њему прочитати оно презрење: „Гле, и ова долази да 
 до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва...{S} Сирота, кад је видела брата у крви, пала 
еда у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она  
аме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), па му танким 
човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с лишћем заједно.{S} После  
 даље, — не само пет-шест кревета, него би се и шесет могло у тој просторији сложити. </p> <p r 
еко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „Никад, селе, никад!...{S} Ја ћу умре 
глед му беше тужан, лице бледо.{S} Хтео би нешто рећи... али ћуташе.{S} Ја сам разумела тај пог 
брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували!...“ </p> <p rend="Tekst">После 
рски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио, удараше на то како је он царски ч 
 људи сити и напити, за тако лице могло би се рећи да је лепушкасто...{S} Али оно његово здрављ 
ла; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову сирома 
наду да у њега има новаца и хране: свет би навалио на њега. те би и њему нестало — па куд ће он 
 Какви сам качамак кувао у њему!{S} Баш би га и господин прото могао кусати.{S} Једанпут сам оп 
царски човек!{S} Ферштандн?...{S} Он не бил’ ударен, он буђе много пил...“ </p> <p rend="Tekst" 
Ја сам осетила како ми крв јури у лице, била сам збуњена, па сам тако и одговарала: „Ја сам дош 
просте људе где се смеју, па сам и сама била мало храбрија, те сам, онако уморна, лако и мирно  
пава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се 
Ох, кад би то примио!{S} Ала бих срећна била ја!{S} Ја никога нисам имала, никоме не могох иска 
јатељу, али га не памтим.{S} Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу  
"Tekst">Кад је зора свитала, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја с 
бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга сладост.{S} О, шта и шта пута сам ја  
один строго се обрецну на сироту бабу: „Била чувати кад си гладна, а не мерити очима туђе порци 
чи му нисам смела ни погледати, тако су биле пуне пакости...{S} Имали би ми и својих лекара, те 
а и да не осети...{S} У његовој кући је билијар, купатило; тамо натраг читав парк; за његовом с 
е. </p> <p rend="Tekst">Тамо мора да је било сила гладнога света, јер се тетка с Алексом тек до 
шно спрема. </p> <p rend="Tekst">Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на зем 
 од љутине. </p> <p rend="Tekst">Кад је било око пола ноћи, он оде.{S} Ја нисам знала шта ће он 
едо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? </p> <p rend 
се моје руке...{S} Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила д 
несе кући... </p> <p rend="Tekst">То је било марта месеца, а маја га сахранише... </p> <p rend= 
 и другу половину попио, и заиста му је било лакше: могао се и разговарати, па нам је испрекида 
ном часу бола свога прорекао, тако је и било. </p> <p rend="Tekst">Беше некако марта месеца, пр 
никада нисам ни помислила.{S} А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога 
о; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме  
kst">„Ненад је“, вели, „и у овој колиби било срећних дана!...{S} Али их ти, Грлице моја, ниси у 
/p> <p rend="Tekst">А уствари није тако било.{S} Наш кикиндски прота је толико богат да би мога 
енац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешк 
равила јој нос и уста.{S} Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава. 
глади. </p> <p rend="Tekst">Али је и то било као с брашном.{S} У брашно које су сиротињи делили 
{S} Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима 
е — заложи фуруну, умесила је хлеба.{S} Био је, истина, црн, с пројиним брашном помешан, али га 
</p> <p rend="Tekst">Тужан је у то доба био призор око тих казана.{S} Бледа, мршава лица пружај 
а ни муж јој не беше човек!{S} Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? </p> <p r 
ка револверима пуцали на њ.{S} Набој је био слаб, и куршум је одскочио од његових груди; а то ш 
овека донде нисам видела.{S} Стас му је био омален, трбух мало испупчен, а лице округло, црнома 
у нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није гово 
 биров...{S} Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су наши обр 
 у обеђивању, а свега тога као свршетак био је: „Какви је то суд?...{S} Што не поубија таке зли 
расти.{S} Сиромах!{S} Можда је и гладан био?... </p> <p rend="Tekst">Одмах до њега лежаше једна 
овек, висок, смеђ; за њега рекоше да је биров...{S} Он је све до гладне године био сув, мршав.. 
ела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри ч 
ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни један за другог знати! 
роћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без ме 
 да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.{S} Видиш какво је време: не зна човек ш 
колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стај 
љубавник у тешкоме гвожђу!...{S} Шта ће бити од њих?...{S} Шта ли од мене, остављене јаднице?.. 
ом рече: </p> <p rend="Tekst">— Опет ће бити — глади. </p> <p rend="Tekst">Сирота!... </p> <p r 
> <p rend="Tekst">„Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. </p> <p rend="Tekst" 
 продали. </p> <p rend="Tekst">„То неће бити“, храбри је чича Марко, „док сам ја жив!{S} Не!... 
end="Tekst">А може ли за овако сироче и бити утехе? </p> <p rend="Tekst">Капелан протин не беше 
ује!... </p> <p rend="Tekst">„Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда досп 
{S} Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком...{S} Утоме залаја пас у ходн 
доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша девојка у колу“. </p> <p rend="Tekst">„Не 
ише, он ме је на својим леђима изнео из битке...{S} Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; не 
те се“, рече чича Марко, „код моје куће биће још за неки дан хлеба; поделићемо оно што је преос 
пет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гле 
ли он, седајући до мене на клупу.{S} Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... </p> <p  
Tekst">Он је! </p> <p rend="Tekst">И ја бих хтела да уђем у кућу, али не могу...{S} Сва као у г 
ијатељ!{S} Ох, кад би то примио!{S} Ала бих срећна била ја!{S} Ја никога нисам имала, никоме не 
 гори...{S} Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљ 
мом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтил 
а, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке:  
 нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бл 
ил’ љубавника!...{S} На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и ту 
рт, неколико тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства са сир 
тне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла...{S} Приђем јој руци, она с 
ој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...{S} Е, баш 
трах ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљаду пољубаца  
е ми ни речи, само ме гледа.{S} Ја тако блага погледа, у онаким сјајним очима, никада нисам вид 
е: </p> <p rend="Tekst">— Твоје су црте благе, господине!{S} Мора да ти је срце добро, буди ми  
ксера и једна форинта...{S} То беше све благо за које је своју поштену крв пролио!...{S} Ужасна 
о злочинство учинио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао... </p> <p rend 
а пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осме 
е.{S} А у тужним очима лежаше израз пун благодарности: </p> <p rend="Tekst">— Ах, имала сам оца 
изобилно топљена, заборавила је на наде благу утеху — смрт је све што нам у часовима горког оча 
лаве га... а свој рођени пород бацају у блато. </p> <p rend="Tekst">Кад је ступио у собу, није  
јсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. </p> <p rend="Tekst">„Људи смо“, рече мајстор,  
крчмар.{S} Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг.{S} Мала гомилица гледала г 
у то доба био призор око тих казана.{S} Бледа, мршава лица пружају дркћућом руком своје лончиће 
а Марко држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му кр 
>Тако смо чиниле сваког дана...{S} Иста бледа и измучена лица око казана, а и људи су исти што  
 севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале... 
итаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. </p> <p rend= 
="Tekst">Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима 
end="Tekst">Ја сам их видео.{S} Беху то бледа, увела лица.{S} Један средњих година човек лежао  
ражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!. 
сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ ваљда ће још је 
азде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за  
вако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели...{S} Одсад ћеш свако подне у овој соби ру 
једно женско лице особите лепоте.{S} На бледим цртама њеним простирала се нека необична мирноћа 
удућност! </p> <p rend="Tekst">По њеним бледим, мирним цртама заиграо се тужан осмејак. </p> <p 
{S} Његове мутне очи плануше љутито, по бледим образима разлила се тамна румен увређенога љубав 
тао, а из очију му потекоше сузе.{S} По бледим уснама трептале су као рубини румене капи пролив 
зусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испружена сува ручица која ч 
 ме погледа: поглед му беше тужан, лице бледо.{S} Хтео би нешто рећи... али ћуташе.{S} Ја сам р 
kst">А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајте! —  
 <p rend="Tekst">А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, п 
опатио! </p> <p rend="Tekst">И низ њено бледо лице потекоше сузе.{S} После ме погледа, жалостив 
 сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна трже, погл 
лим рукама покрила је још тужнији израз бледога лица. </p> <p rend="Tekst">— То је тужно! </p>  
ечанске!...“ </p> <p rend="Tekst">Преко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „ 
 најдаље сокаке пажљиво корачајући, све ближе нашем крају долази!...{S} Он мора доћи, мислила с 
 срцем посматрала, после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бле 
ше...{S} Ала су немилостиви ти људи, ти ближњи наши!{S} Ја сам ћутала, а лице сам покрила мојим 
тати да ли га ране боле?...{S} Можда ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, а 
олети, јер гониоци његови не смедоше му близу прићи, него су издалека револверима пуцали на њ.{ 
ам га јуче у огледалу видео...{S} Кажу: бог!{S} Божја воља...{S} А кад ми три пута кућу запале, 
рахота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у свету цркву! — говораху свештен 
 било.{S} Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет по 
ла.{S} Али богаташи?...{S} Пријатељу, у богаташа нема срца, нема душе!... </p> <p rend="Tekst"> 
ротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“. </p> <p rend="Tekst">Око Светог Илије, већ с 
ма ни хране!...“ одговараху немилостиви богаташи. </p> <p rend="Tekst">Поскапаћемо од глади!“ < 
ekst">Тако је сиротиња говорила.{S} Али богаташи?...{S} Пријатељу, у богаташа нема срца, нема д 
моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени крчмар.{S} Али кад оде и ви 
о да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао... </p> <p rend="Tekst">По ћошковима с 
о испродавали, баш у то време кад је он богате салаше на најлепшим крајевима кикиндскога хатара 
 Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!...{S} Њи 
, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залог 
брад), каква мука, човече?{S} Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...{S} Та кад смо поб 
га несрећнога комесара?...{S} Боже мој, боже мој!{S} Шта ли неће овај наш јадни народ препатити 
 јадну тековину мојих дедова!...{S} Ох, боже!{S} Хоће ли доћи дан?{S} Хоће ли доћи час?...“ — И 
е му, плакала сам, јецала сам...{S} Ох, боже мој!...{S} Превијала сам се као црв око његових ко 
бака. </p> <p rend="Tekst">Боже мој!{S} Боже мој!{S} Два сина имађаше, па док их је могла својо 
но због тога несрећнога комесара?...{S} Боже мој, боже мој!{S} Шта ли неће овај наш јадни народ 
лушала сам мирно како мачка преде...{S} Боже мој!...{S} Онда сам се још умела и насмејати, а са 
 једна стара бака. </p> <p rend="Tekst">Боже мој!{S} Боже мој!{S} Два сина имађаше, па док их ј 
и ти, човече....“ </p> <p rend="Tekst">„Боже, Обраде, на великој смо ти муци: све од Сегедина,  
да се више никада не поврати...{S} Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, 
тац задовољно рећи: — Маро!{S} Данас је Божић, Маро!...{S} Па гледај да ми што лепо отпеваш.{S} 
че у огледалу видео...{S} Кажу: бог!{S} Божја воља...{S} А кад ми три пута кућу запале, кад ми  
куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?...{S} Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари п 
 га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је то господин ком 
е отворити уста да заишту хране; сви су бојажљиво упрли очи у једнога човека, гледају у њега и  
 чисто уплашено гледала кроз прозор.{S} Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну кол 
 међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте. </p> <p rend="Tekst">А кад са прозор 
лишћем заједно.{S} После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.{S} Изгледа му као да је 
ло срце осећа. </p> <p rend="Tekst">„Не бојте се“, рече чича Марко, „код моје куће биће још за  
епих очију се преливају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.{ 
 потоком лила?{S} Моје ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица тога гор 
ијемо?{S} Моје су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. </p> <p rend="Tekst">„Ха 
љицу брижно ћутала, потресао је свакада бол њезинога брата, кога свом снагом љубљаше.{S} Он је  
узе убришу?{S} Ил’, можда, зато да њиме бол привијемо?{S} Моје су сузе текле на гроб, а бол срц 
а по мирним цртама лебдео је неисказани бол уцвељеног срца. </p> <p rend="Tekst">— А пријатеља  
е викала, није кукала...{S} Беше то нем бол који је дубоко корена ухватио. </p> <p rend="Tekst" 
 трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе? </p> <p rend="Tekst">— На 
ше ситне сузе створиле море заједничког бола. </p> <p rend="Tekst">Од то доба не прође дан а да 
! </p> <p rend="Tekst">Она је јецала од бола. </p> <p rend="Tekst">А кад се мало стишала, подиж 
 бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале...{S} Ко зна шта је у тај мах осећао?{S}  
је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове који 
 је сиромах отац мој у томе тужном часу бола свога прорекао, тако је и било. </p> <p rend="Teks 
...{S} Па ко ће га питати да ли га ране боле?...{S} Можда ће близу њега, у другој мрачној собиц 
нога здања. </p> <p rend="Tekst">А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: </p> <p rend="T 
на! </p> <p rend="Tekst">Неки, опет, од болесника ћутаху тужно и невесело. </p> <p rend="Tekst" 
">До старице смештено беше још неколико болесника.{S} И они говорише у своме заносу и разлагаху 
шт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.{S} Он је дркћућим рукама прихвати, па је отп 
-шест сламарица, ка којима су шпитаљски болесници лежали. </p> <p rend="Tekst">Сиромаси! </p> < 
 два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. </p> <p rend="Tekst">Сироти!{S} Ишчекиваху п 
ше: </p> <p rend="Tekst">— Куда ћемо са болесницима? </p> <p rend="Tekst">— У начелство!{S} Там 
и и Маџари...{S} Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити...{S} Ал’ веле да је д 
 </p> <p rend="Tekst">„Господине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џа 
, мога оца.{S} Сиромаха!{S} Беше вечито болестан.{S} Свако јутро и вече доносила му је моја тет 
сом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? </p> <p rend="Tekst">Она ме погледа ве 
тош остављајући. </p> <p rend="Tekst">— Болница је у води, — рече један човек, који је из друго 
ени него учитељи по школама и лекари по болницама. </p> <p rend="Tekst">. . . . . . . . . . . . 
 rend="Tekst">— Хајд’мо у болницу!{S} У болницу! — повика гомила. </p> <p rend="Tekst">— А моје 
тупио. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’мо у болницу!{S} У болницу! — повика гомила. </p> <p rend="T 
} На то никада нисам ни помислила.{S} А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу 
 беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас у Банату; видела сам трговце, ма 
ашто идеш свакад у по ноћи?{S} Зар није боље да дочекаш дан?“ </p> <p rend="Tekst">Он ме поглед 
 плакала.{S} Хтела сам му покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми н 
школа и шпитаљ; а чиновници у начелству боље награђени него учитељи по школама и лекари по болн 
ко смо живели: ни два брата рођена нису боље!{S} Кад се оно Дишкрећани стадоше у својевољце упи 
 беше човек!{S} Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? </p> <p rend="Tekst">Хте 
 чича-Марка.{S} Марко је разумео његову бољу; он намаче шешир дубље на очи, па онда тихо приђе  
ти добар човек!{S} Ти ме слушаш, осећаш бољу презреног сирочета, ти тужиш за човеком кога никад 
ко се храбри момци са помамним таласима боре. </p> <p rend="Tekst">— Зар за њу, за ту сироту не 
 на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мирисом мирише. </p> <p rend="Tek 
{S} Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева... </p> <p r 
е му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, т 
места, пријатељу мој!{S} То се нигде не брани...{S} Људи завиде веселом осмеху, а сузама се сме 
, а он ме пољуби...{S} Сад му већ нисам бранила да ме љуби, нисам се из његовог наручја ни отим 
ити“. </p> <p rend="Tekst">„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече 
а теби, сутра ћеш ти мени...{S} Збогом, брат-Обраде!...“ </p> <p rend="Tekst">Отац и тетка се у 
>,Ох, Обраде!...{S} Марко, а где је мој брат?...“ питаше у највећем страху чича-Марка, а Марко  
">— Имаш ли оца и мајку?{S} Ил’, можда, брата старијега? </p> <p rend="Tekst">— Никога немам, н 
во, и сама знаш како смо живели: ни два брата рођена нису боље!{S} Кад се оно Дишкрећани стадош 
утала, потресао је свакада бол њезинога брата, кога свом снагом љубљаше.{S} Он је уздахнуо, а о 
 rend="Tekst">Тетка погледа у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, но 
ао би мртва...{S} Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! </p> <p rend="Tekst">Ч 
ше ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из потаје, опет п 
а рече: </p> <p rend="Tekst">„Спасибог, брате и комшија!...{S} Али времена пролазе, а сваким да 
робили?...“ </p> <p rend="Tekst">„Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима. „Читав су народ пороб 
но рече: </p> <p rend="Tekst">„И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде 
тетку видела где плаче.{S} Њена туга за братом беше неизмерна.{S} Више пута би се загледала у м 
аца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади  
kst">Други пут опет дође, пита имамо ли брашна.{S} А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу  
аро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...“ </p> <p rend="T 
дне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна.{S} Тетка извади из крова на кући нешто трске —  
етка забринуто гледа у последњу врећицу брашна... </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, вели, „још кој 
t">Али је и то било као с брашном.{S} У брашно које су сиротињи делили трпали су песка, да буде 
еба.{S} Био је, истина, црн, с пројиним брашном помешан, али га ми слатко поједосмо. </p> <p re 
 <p rend="Tekst">Али је и то било као с брашном.{S} У брашно које су сиротињи делили трпали су  
..{S} Алекса је на леђима носио врећу с брашном. </p> <p rend="Tekst">Кад је скинуо врећу с леђ 
<p rend="Tekst">Наша је кућа последња у брежанском крају.{S} Кад погледим кроз прозоре, видим н 
ву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора н 
и од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи замутила... те године се — господин  
, која је уз његову сиромашну постељицу брижно ћутала, потресао је свакада бол њезинога брата,  
та би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у плач. </p> <p rend="Tekst">„Исте њего 
о. </p> <p rend="Tekst">„Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!{S} Баш сам се ових дана глед 
руку и реци му да донесе своје маказе и бријачице да се мало уљудим“. </p> <p rend="Tekst">Ја с 
 и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска,  
ару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива госпођа о празниц 
рањене груди, густим прамењем косе моје брисала сам крв с кошуље му, плакала сам, јецала сам... 
ичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце  
гомилици голих синова што се, чакљама и будацима наоружани, налажаху на обали дивље реке да из  
 су сиротињи делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хр 
роје дечице.{S} Ја јој се понудих да им будем дадиља.{S} Мајсторица ме је с неким саучешћем пос 
поубија таке зликовце и харамије, па да будемо мирни код својих кућа и да уживамо мирно наше го 
та, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ </p> <p r 
и... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ </p> <p rend="Tekst">После тога огрну  
господине!{S} Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ!{S} Ох, кад би то примио!{S} Ала бих с 
те пријатељским саучешћем саслушати.{S} Буди ми пријатељ, о добри човече! </p> <p rend="Tekst"> 
али они који су своје јадне колибице за будишто испродавали, баш у то време кад је он богате са 
 па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: </p 
м, сањајући, стрепила за њих, а они се, будни, не сећају своје старе мајке!{S} Ја вичем: „Однећ 
, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели...{S} Одсад ћеш свако подне у ов 
рни гробови!...{S} Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!...{S} Па кад сам у мислим 
к. </p> <p rend="Tekst">— Будућност!{S} Будућност!{S} Ах, господине, оваквим јадницама та је ре 
е тужан осмејак. </p> <p rend="Tekst">— Будућност!{S} Будућност!{S} Ах, господине, оваквим јадн 
рене зграде стварала сам себи у мислима будућност.{S} Али је ли ико од гробничких плоча зидао п 
/p> <p rend="Tekst">— Уздај се, душо, у будућност! </p> <p rend="Tekst">По њеним бледим, мирним 
 Ферштандн?...{S} Он не бил’ ударен, он буђе много пил...“ </p> <p rend="Tekst">Утоме ми отац з 
 љутито прекиде: „Штиле!...{S} Сви Раци буђет пијанице!...“ </p> <p rend="Tekst">„Господине, он 
репо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!...{S} Ферштандн?..“ </p> <p rend="T 
је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која  
јастука и других лаких ситница изнесоше бујни таласи и играху се њима; пандури, који су с оне с 
аја сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гл 
ekst">„Господине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком уд 
и изговорио, сиромах, а комесар викну: „Бунтовник!..“ </p> <p rend="Tekst">Два-три жандарма нав 
алио ову нашу Кекенду заједно с осталим бунтовницима... а ове су груди за цара и за наше право  
 да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. </p> <p rend="Tekst">— Зар моје ка 
у зеленаши и кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући  
мну снагу?...{S} Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне!{S} О, Алекса, о, љубавн 
е на трошној згради коју су немилостиви вали онако бесно лупали...{S} Али се син природе већ из 
 пријатељ Марко толико забавио?{S} Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?...{S} То ви 
време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве уп 
 Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни  
kst">Он ме погледа збуњено; а после се, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набр 
бледе образе. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“,  
жати?!...{S} Него иди некој госпођи, те ваљда те приме?...“ </p> <p rend="Tekst">Ја одем...{S}  
d="Tekst">„Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. </p> <p rend="Tekst">Ја сам оборила очи до 
као ми је бабо да вас походим: можда ће вам што требати?...“ рече стидљивим гласом мојој тетки, 
">Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... </p> <p rend="Tekst">Шта сам му не то мога о 
, под надзором неких људи, једном голом варјачом сипа на сваку главу по једну кашику.{S} То је  
 зградама беле; то беше у Банату чувена варош Велики Бечкерек...{S} Ту је у њему жупанијска сто 
аласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући 
че један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. </p> <p rend="Tekst">— 
p> <p rend="Tekst">„Рекао ми је бабо да вас походим: можда ће вам што требати?...“ рече стидљив 
еју. </p> <p rend="Tekst">— Јесте, због вас, ви пробисвети, ви што не поштујете старије, ви што 
старије, ви што не слушате власти; због вас је ова несрећа, ова поплава! — говораху зеленаши и  
чјег труда. </p> <p rend="Tekst">— Због вас је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бо 
ушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глав 
чности, ја се сва стресох...{S} Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. </p> <p 
а му беше као у оних колачића што се на вашарима продају, а представљају срце човечје; само не  
а тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће...{S} Одавно те нисам видео!...“ </p> <p rend 
ше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка мож 
} И она изађе.{S} После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.{S} То је чинила с 
д подне до поноћи!...{S} Та то је читав век заљубљенима!... </p> <p rend="Tekst">„Помакни се ма 
љубавника!...{S} На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга с 
д непоштења!{S} Бежи одавде...{S} Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има чове 
естан си, није ти ни замерити...{S} Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па 
ушта у коло?{S} Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. </p> <p rend="Tekst">„А ја т 
ча Марко продужи: </p> <p rend="Tekst">„Веле да Тиса топи спахијске земље...“ </p> <p rend="Tek 
 лице. </p> <p rend="Tekst">„Ненад је“, вели, „и у овој колиби било срећних дана!...{S} Али их  
и, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на мене, „треба нешто да на 
: </p> <p rend="Tekst">„Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од  
рашна... </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!...{S} Ено,  
ича Марко. </p> <p rend="Tekst">„Маро“, вели, „треба порцију платити“. </p> <p rend="Tekst">Тет 
да ми што лепо отпеваш.{S} Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ј 
rend="Tekst">„Помакни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу.{S} Ја бих хтела даљ 
а ћеш...{S} Сваки види да си патник, па вели: иди с миром и тражи себи хлеба!... </p> <p rend=" 
 још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Кекенду...{S} Но  
 леђима носити.{S} Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. </p> <p rend="Tekst">Кад је 
и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка и српска господа...{S} Али про 
ице, ала си нарасла!...{S} Та ти си већ велика девојка!{S} Па што те тетка не пушта у коло?{S}  
а кружи бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он погледа, а ја с 
о му се млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очи 
прли своје страшљиве погледе, беше неки велики господин: дојездио је на хинтову, а на угојеним  
ама беле; то беше у Банату чувена варош Велики Бечкерек...{S} Ту је у њему жупанијска столица,  
је? </p> <p rend="Tekst">Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко 
алих врата испратила, погледа ме својим великим грахорастим очима: </p> <p rend="Tekst">„Грлице 
неког немилог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда се тужно осмехну. </ 
 </p> <p rend="Tekst">„Боже, Обраде, на великој смо ти муци: све од Сегедина, па овамо преко Бе 
је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.{S} Он је дркћу 
ве прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га 
је то наслада пролевати сузе на грудима верног пријатеља ил’ љубавника!...{S} На његовим грудим 
end="Tekst">И заиста, Америка нам не би веровала, али начелство беше лепше и дивније здање него 
с је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у свету цркву! — говор 
ожић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић к 
н за даном тужно су пролазили.{S} Никад весела лица, нигде осмеха.{S} Дође празник: тетка поста 
гробничких плоча зидао палате у које ће веселе госте и пријатеље дочекивати?...{S} А моја прошл 
ш за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу. </p> <p rend="Teks 
аљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... </p> <p rend="Tekst">Ја 
ш чије је лице руменије, чије ли је око веселије; а твој ће отац задовољно рећи: — Маро!{S} Дан 
дине!“ </p> <p rend="Tekst">Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ </p>  
 То се нигде не брани...{S} Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... </p> <p rend="Teks 
асто...{S} Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, је 
још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?!{S} Он нема рода,  
ми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!...{S} Он зашушти, а ја 
а, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и он 
ну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају овце.{S} Мислила сам: умрећу; али ми  
 </p> <p rend="Tekst">Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна 
ађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...“ </p> <p rend="Tekst">И о 
мар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. </p> <p rend="Tekst">— Зар 
ли скоро недељу дана...{S} Сирота тетка већ није могла из постеље устајати; беше мирна, тиха, ј 
о бесно лупали...{S} Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну  
rend="Tekst">Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатији 
">Вода је расла. </p> <p rend="Tekst">И већ прштаху греде на трошној згради коју су немилостиви 
 одох кући...{S} Хтела сам плакати, али већ не беше суза...{S} А шта би помогле сузе, баш да са 
„Грлице, ала си нарасла!...{S} Та ти си већ велика девојка!{S} Па што те тетка не пушта у коло? 
е немци а сад и Немци и Маџари...{S} Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити... 
 што те тетка не пушта у коло?{S} Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. </p> <p re 
моћ!{S} Људи, помагајте!{S} Ено се руши већ!{S} Људи, вода! </p> <p rend="Tekst">Из мале гомили 
end="Tekst">Кад је зора свитала, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало,  
 њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући се на чи 
 од оних што су палили Кекенду...{S} Но већ то је међу нама речено!...“ </p> <p rend="Tekst">По 
шла напоље, а он ме пољуби...{S} Сад му већ нисам бранила да ме љуби, нисам се из његовог наруч 
корачити праг трошне зграде на којој су већ и зидови попуцали.{S} Али кад дођоше голи синови, о 
узе су говориле... </p> <p rend="Tekst">Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да проме 
трашном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи, а за  
ва живота?... </p> <p rend="Tekst">Дође вече.{S} Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пр 
 Беше вечито болестан.{S} Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испи 
ekst">Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је  
 сам се да идем у Србију...{S} Још тога вечера спремим моје мало кошуљица и хаљиница.{S} Све са 
а мира. </p> <p rend="Tekst">У гробу је вечита тишина!{S} Је л’ те, пријатељу?{S} Онде је мирно 
се њега, мога оца.{S} Сиромаха!{S} Беше вечито болестан.{S} Свако јутро и вече доносила му је м 
ћао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. </p> <p rend="Tekst">У гробу је вечита т 
ролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи.{S} Каткада само дође нам чича Марко. </ 
 ја остадох сама!...{S} А у мени, у тој вечитој самоћи мојој, ништа друго не оста, само један с 
">Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи.{S} Каткада само дође нам  
">Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ </p> <p rend="Tekst">Сад дође и 
end="Tekst">— Због вас је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у 
робисвети, ви што не поштујете старије, ви што не слушате власти; због вас је ова несрећа, ова  
, па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...“ </p> <p rend="Tekst">доктор га, забез 
озним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!{S} Ја се не 
ekst">— Јесте, због вас, ви пробисвети, ви што не поштујете старије, ви што не слушате власти;  
</p> <p rend="Tekst">— Јесте, због вас, ви пробисвети, ви што не поштујете старије, ви што не с 
орко. </p> <p rend="Tekst">Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада пролевати сузе 
жио у пиће!{S} Сто дуката!{S} Чујете ли ви?{S} Ја сам упропашћен човек!{S} Шта стојите!{S} Ја ћ 
ри недеље како нам није дошао?...{S} То ви’ш, Маро, није лепо од њега!{S} А, ево, и сама знаш к 
е тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!{S} 
свирепо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!...{S} Ферштандн?..“ </p> <p rend 
осле сам застала. </p> <p rend="Tekst">„Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. </p> <p rend= 
 са својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њи 
носом занесени крчмар.{S} Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг.{S} Мала гом 
ла као прут.{S} А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.{S} Он се нагнуо над мојим креве 
као да боље живи него код нас у Банату; видела сам трговце, мајсторе, па и просте људе где се с 
<p rend="Tekst">На шпитаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху бол 
ка, рекао би мртва...{S} Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! </p> <p rend="T 
хлеба!... </p> <p rend="Tekst">Предвече видела сам издалека где се торњеви са слабим кубетима м 
упале...“ </p> <p rend="Tekst">И ја сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе. </p>  
 нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема. </p> <p rend= 
а, у онаким сјајним очима, никада нисам видела!...{S} После ме помилова по образима, па ми умиљ 
.{S} Та ни у најроднијим годинама нисам видела толико слаткиша, колача и печења, као баш те нес 
рила мојим малим рукама, па ништа нисам видела, само сам чула тупу јеку ашова и мотика...{S} И  
 чуднога изгледа. (Ја онаки никад нисам видела, само то једанпут у сну.) Форма му беше као у он 
ко господски обучена човека донде нисам видела.{S} Стас му је био омален, трбух мало испупчен,  
о око себе.{S} По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици м 
е био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да  
д то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.{S} Њена туга за братом беше неизмерна 
озна је то слика што сам је у томе часу видела.{S} Никад је не могу заборавити. </p> <p rend="T 
, проклетници!...“ </p> <p rend="Tekst">Видела сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхта 
иљавајући се, као дете које није одавно видело своје мајке.{S} А у тужним очима лежаше израз пу 
ирочета, ти тужиш за човеком кога никад видео ниси, хвала ти!{S} А ја ћу то твоје саучешће опра 
t">После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на 
 га је, ћутећи, гледао...{S} Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно д 
е онда?...“ </p> <p rend="Tekst">Кад је видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно 
естано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљ 
p rend="Tekst">Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по со 
м поред ваше куће...{S} Одавно те нисам видео!...“ </p> <p rend="Tekst">Од подне до поноћи!...{ 
, као и лице што сам га јуче у огледалу видео...{S} Кажу: бог!{S} Божја воља...{S} А кад ми три 
иромаси! </p> <p rend="Tekst">Ја сам их видео.{S} Беху то бледа, увела лица.{S} Један средњих г 
 можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за крат 
астобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.{S} А трећег или четвртог месец 
дворова шарају облаке љутитога неба!{S} Видећемо их понижене, побеђене и поништене — те угнетач 
>„Доћи ће дан, доћи ће и час освете!{S} Видећемо и ми како пламенови њихових дворова шарају обл 
 како се погурио — а стари немоћан отац видећи сина како му се млађана снага порушила, како му  
таде режати. </p> <p rend="Tekst">„Иди, види ко је!“ рече ми тетка.{S} Ал’ у тај мах се отвориш 
 казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога  
е пита откуда си и куда ћеш...{S} Сваки види да си патник, па вели: иди с миром и тражи себи хл 
ом крају.{S} Кад погледим кроз прозоре, видим непрегледне Галати, равницу, која се, као зелено  
 а он бар прође поред куће...{S} Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, увече 
т видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очајања, 
нисам мислила одлазити.{S} Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком...{S}  
е!...{S} Хиљаду нас кућа раздваја, а ја видим како, огрнут дебелом опаклијом, кроз најдаље сока 
st">Поноћ је... </p> <p rend="Tekst">Ја видим из далека једну тавну сенку, после чујем како опа 
ама...{S} И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегн 
устајало, ја се окретох да још једанпут видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени  
о хране, а, ако може бити, и новаца.{S} Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли 
">„Крв!“ Вриснух. „Алекса!{S} Та зар не видиш да си сав крвав?...“ </p> <p rend="Tekst">Он је ћ 
олугласно рече: </p> <p rend="Tekst">„И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет о 
ао ме је необично: узбуњеним гласом... „Видиш: ја сам се ноћас добро постарао!{S} Имаћемо у изо 
 зашто тако чини: </p> <p rend="Tekst">„Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи ш 
 лицу заиграла је румен која се каткада виђа и на образима умирућих. </p> <p rend="Tekst">— Да, 
м искићени хамови.{S} Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: 
згледала је као свеци што их по црквама виђамо. </p> <p rend="Tekst">Кад је једнога дана чича М 
, гладна, по сокацима.{S} По баштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе.{S} Дође чове 
.. </p> <p rend="Tekst">По ћошковима се виђаху деца.{S} Седе жалостиво; побледеле уснице само и 
>Ишла сам лаганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржавао; слабо сам 
, а низ лице јој текоше сузе...{S} Није викала, није кукала...{S} Беше то нем бол који је дубок 
мајко!... </p> <p rend="Tekst">Други је викао на попове, на власт, на зеленаше: </p> <p rend="T 
који су с оне стране опасности стајали, викаху: </p> <p rend="Tekst">— Људи, јастуке износите!  
ти господин, љутећи се на толики неред, викаше: „Свиње!...{S} Скотови!...“ </p> <p rend="Tekst" 
тајала; са тавана, с дететом у наручју, викаше за помоћ једна жена: </p> <p rend="Tekst">— Упом 
</p> <p rend="Tekst">„Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци  
је све ни изговорио, сиромах, а комесар викну: „Бунтовник!..“ </p> <p rend="Tekst">Два-три жанд 
 а сад нам посла цар комесаре, џандаре, винанце, полицаје, рихтере и штулрихтере; па нас сви ти 
 — Помагај!{S} Хај! забога!{S} Ах, моје вино!{S} Моје вино! </p> <p rend="Tekst">— Попићемо га, 
 Хај! забога!{S} Ах, моје вино!{S} Моје вино! </p> <p rend="Tekst">— Попићемо га, газда! — пору 
а гомила. </p> <p rend="Tekst">— А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај!{S} Хај! забога!{S 
аштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе.{S} Дође човек, откине га и онако лакомо —  
Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ак 
Tekst">С њиме је дошао још један човек, висок, смеђ; за њега рекоше да је биров...{S} Он је све 
rend="Tekst">Киша је падала пљуском, са високих стреја јурила је вода, а напољу по улицама плив 
јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а тро 
, љубав и туга сахрањени...{S} Ено, оно високо чађаво здање, ту је „курија“.{S} Ту ми рањен Але 
е; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна тр 
 загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале.{S} Пос 
 ја се сва стресох...{S} Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. </p> <p rend=" 
дни, не сећају своје старе мајке!{S} Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: но 
 Њена туга за братом беше неизмерна.{S} Више пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула 
="Tekst">Утоме ми отац зајеча и погледа више тужним него гневним погледом у чича-Марка.{S} Марк 
Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпо 
о је оно мало несрећне чорбе појела, па више ни окусила није!...“ </p> <p rend="Tekst">Ја одох  
од тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ </p> <p rend="Tekst">После  
а... а душа ми је очајно слутила: никад више!... </p> <p rend="Tekst">И заиста, наслутила сам м 
и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! </p> <p rend="Tekst">У тузи 
 прекорачила праг ове наше кућице да се више никада не поврати...{S} Дође Божић или Ускрс (мајк 
опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, 
вика: — Људи, помагајте! — онда не беше више премишљања.{S} Одважни синови јурнуше у опасност.{ 
што му је на уста појурила крв, то беше више од узбуђености, од душевног и телесног напрезања.  
нили нису метали меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако опапрену и посољену воду која 
 делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хранили нису м 
а, ха!{S} Што и прото не окуси, а не би више придиковао како се покојна Магдалена посветила, а  
бавника. </p> <p rend="Tekst">„Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан!{S} Ја ћу тебе хранити, неће 
сам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, 
 чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће...{S} К 
загрејемо и осолимо стомак да после што више воде попијемо. </p> <p rend="Tekst">Тако смо чинил 
Победиоцима суде побеђени, над мужевима владају кукавице!...{S} Је л’ правда то?...“ </p> <p re 
ећала као да сам у гробу.{S} Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш 
лећи на мога Алексу...{S} Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?...{S} Ту 
вртог месеца чуће како се његову сину у влажној тавници ране позледише, затим ће му казати да ј 
nd="Tekst">Други је викао на попове, на власт, на зеленаше: </p> <p rend="Tekst">— Само ми је о 
не поштујете старије, ви што не слушате власти; због вас је ова несрећа, ова поплава! — говорах 
помагајте!{S} Ено се руши већ!{S} Људи, вода! </p> <p rend="Tekst">Из мале гомилице њих двоје-т 
они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. </p> <p rend="Tekst 
ком додаде: „Узми, напој се, Грлице!{S} Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је годин 
} Одважни синови јурнуше у опасност.{S} Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пли 
 моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени 
ла пљуском, са високих стреја јурила је вода, а напољу по улицама пливали су пуни и празни санд 
је старе мајке!{S} Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода  
оја сиротињског... </p> <p rend="Tekst">Вода је расла. </p> <p rend="Tekst">И већ прштаху греде 
 и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме  
захити једним лончетом из шафоља хладне воде, те ми попрска тетку по лицу. </p> <p rend="Tekst" 
јемо и осолимо стомак да после што више воде попијемо. </p> <p rend="Tekst">Тако смо чиниле сва 
и му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. </p> <p rend="Te 
јкујући се. „Воде!...{S} Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали с 
опрљеној равници, тражећи макар и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капк 
о једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.{S} Он је дркћућим рукама п 
и је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!...{S} Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у 
подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. </p> <p rend="Tekst">— Зар моје камените св 
ћи. </p> <p rend="Tekst">— Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја варош 
даваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског... < 
ео га је и попа Танасије отети, да њиме водицу свети, ха, ха!...{S} Какви сам качамак кувао у њ 
колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онд 
алик на врелу, јако опапрену и посољену воду која само стомак дражи, него на какво друго јело.. 
ати, заједно се уписасмо, заједно смо и војевали...“ А затим, дубоко уздахнувши, додаде, сирома 
хо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...{S}  
љачкој кошуљи. — Ко каже да она мене не воли?{S} Она само на оца мрзи, а мене воли.{S} Ох, мајк 
е воли?{S} Она само на оца мрзи, а мене воли.{S} Ох, мајко, мајко!... </p> <p rend="Tekst">Друг 
гледалу видео...{S} Кажу: бог!{S} Божја воља...{S} А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет ку 
а кроз тело продере... је л’ и то божја воља?...{S} Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробил 
ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робију гонити!?...“ </p> <p rend="Tekst">Није с 
p> <p rend="Tekst">Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој посл 
d="Tekst">„Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам  
екуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи бело као сне 
 умрети!“ рече прота мећући петрахиљ на врат. </p> <p rend="Tekst">А уствари није тако било.{S} 
нам новаца, и ми ћемо отворити гвоздена врата наших житница“. </p> <p rend="Tekst">„У сиротиње  
 ми тетка.{S} Ал’ у тај мах се отворише врата и уђе у собу чича Марко. </p> <p rend="Tekst">„До 
="Tekst">Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сирома 
, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. </p> <p rend="Tekst"> 
а другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...{S} Хиљаду нас кућа р 
ени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше 
кад пође кући, и кад сам га ја до малих врата испратила, погледа ме својим великим грахорастим  
кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг.{S} Мала гомилица гледала га је, поругљиво 
сам гладна!“ </p> <p rend="Tekst">И она врати остатак од колача натраг... </p> <p rend="Tekst"> 
рну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! </p> <p rend=" 
="Tekst">Једнога дана стојим ја на мали врати и гледам непрегледну равницу што се од наше куће  
јер се тетка с Алексом тек доцкан увече вратила кући...{S} Алекса је на леђима носио врећу с бр 
о срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева... </p> <p rend="Teks 
онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хле 
 на којој су обично пандури седели пред вратима канцеларијским, и седнем до ње.{S} Она ми не пу 
д глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“. </p> <p rend="Tekst">Ок 
а и другим разним свечаностима на своме врату носила; приповедали су како се и сâм господин том 
ртијица...{S} То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико сексера и једна фо 
д је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке...{S} Ја не знам шта ми  
ли меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако опапрену и посољену воду која само стомак д 
d="Tekst">Тако је Јагодина изгледала за време поплаве.{S} То је врло кратак нацрт, неколико тре 
">Сад сам знала ко је: човек који је за време глади хранио сиротињу, па се отуда обогатио!...{S 
">„И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...“ </p> <p rend="Tekst"> 
 две куће постадоше једна иста.{S} Дође време жетви.{S} Ја и моја тетка идемо те им помажемо ру 
 може бити, и новаца.{S} Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. </p> <p  
к залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, 
тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како се погурио — а стари немоћан отац ви 
наши и кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с в 
либице за будишто испродавали, баш у то време кад је он богате салаше на најлепшим крајевима ки 
 своју поштену крв пролио!...{S} Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!...{S} Где се  
">„Спасибог, брате и комшија!...{S} Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе! 
говори: </p> <p rend="Tekst">„Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело,  
!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. </p> <p rend= 
олико од најлепших колачића што су се у врећи нашли...{S} Она лакомо пружи руку, узе колачић, а 
Tekst">Тетка забринуто гледа у последњу врећицу брашна... </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, вели,  
} А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу, па нам самеље. </p 
 <p rend="Tekst">После се диже и одреши врећу. </p> <p rend="Tekst">Мени синуше очи у неисказан 
ла кући...{S} Алекса је на леђима носио врећу с брашном. </p> <p rend="Tekst">Кад је скинуо вре 
ном. </p> <p rend="Tekst">Кад је скинуо врећу с леђа, а он ме погледа: поглед му беше тужан, ли 
о пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољуби.{S} Глас му дрхташе о 
</p> <p rend="Tekst">У тај се мах зачуо врисак у једној кућици која је десно од моста на самој  
једанпут чујем како ми тетка усправљено врисну.{S} Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... </p>  
рли ме и хтеде ме пољубити...{S} Ја сам вриснула и пала на земљу. </p> <p rend="Tekst">Жена ово 
 претрнула. </p> <p rend="Tekst">„Крв!“ Вриснух. „Алекса!{S} Та зар не видиш да си сав крвав?.. 
d="Tekst">А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајт 
на изгледала за време поплаве.{S} То је врло кратак нацрт, неколико тренутака; а и то можда не  
паса, све се друго умирило, само понека врулица својим сетним звуцима просеца нему тишину. </p> 
та чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. </p> <p rend="Teks 
Узми, напој се, Грлице!{S} Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у н 
на срцу.{S} А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде...{S}  
 rend="Tekst">Сирота!...{S} Ни до гроба га није заборавила. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном т 
тах се сама...{S} И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела д 
} После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.{S} То је чинила само да се нађе к 
о.{S} После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.{S} Изгледа му као да је неко злочинс 
ебе; они ми не дадоше.{S} Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они сандук заковаше...{ 
љ Макса шнајдер још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Ке 
бра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не показиваше никакве знаке рад 
 корачио све сенком, помрчином, само да га у нашем сокаку не ухвате.{S} Ниједно псето није зала 
 настрану и, као да сам нешто крива, ја га не смедох гледати. </p> <p rend="Tekst">Одонда нам ј 
отиње... беше гадно, несносно!...{S} Ја га не смедох погледати... </p> <p rend="Tekst">С њиме ј 
ли су се сребром искићени хамови.{S} Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћућ 
е!...{S} Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!...{S} То је чудно!...{S} Алексина је кућа дал 
"Tekst">То је било марта месеца, а маја га сахранише... </p> <p rend="Tekst">Леп је то месец, т 
ајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом.{S} Мајстор Сима седе а тетка донесе 
 врати натраг.{S} Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. </p> <p rend="Tekst">— Људ 
 „Маро!{S} Хај, моја добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не показ 
тка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!“ </p> <p rend="Tekst">Мајсто 
о у послу, а после је узела стакôце, па га допунила ракијом и метнула на астал. </p> <p rend="T 
ам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја с 
 чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље.{S} Чивут је сав дрхтао од стрâ.{S} Те 
">„Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима. </p> <p rend="Tekst">„Режи, мајсторе!“ 
и је умрла!“ </p> <p rend="Tekst">Прота га је разумео. </p> <p rend="Tekst">„Од глади?...{S} Ал 
лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с лишћем заједно.{S} После бежи из баште, бојећи се  
не, а он бар прође поред куће...{S} Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, ув 
вим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки сиромашак за огрев употреби; умире бар с уверењ 
дине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у ребра 
резиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато. </p> <p rend= 
р од винове лозе.{S} Дође човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суманут је — прогута га с 
е, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гл 
 па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздах 
лекса, о, љубавниче мој!...{S} Па ко ће га питати да ли га ране боле?...{S} Можда ће близу њега 
мах, узе, загледа се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело прогов 
еге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетк 
кви сам качамак кувао у њему!{S} Баш би га и господин прото могао кусати.{S} Једанпут сам опека 
и звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје маказе и бријачице  
иче мој!...{S} Па ко ће га питати да ли га ране боле?...{S} Можда ће близу њега, у другој мрачн 
штена — поштена!{S} Ха, ха!{S} Чусте ли га, поштена! </p> <p rend="Tekst">Неки, опет, од болесн 
ивезан...{S} И данас се питам: зашто ли га привезују?{S} Да ли да се њиме сузе убришу?{S} Ил’,  
а, црн, с пројиним брашном помешан, али га ми слатко поједосмо. </p> <p rend="Tekst">Гледала са 
Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: </p> <p rend="Tekst">„Грлице,  
st">— Ах, имала сам оца, пријатељу, али га не памтим.{S} Малена сам била кад ми га црни попови  
им очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!...{S} А мени остаје само ж 
га не памтим.{S} Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; п 
вен, као да је у крв умочен...{S} Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице!{S} В 
>— Само ми је оног бакрачета жао што ми га Јова продаде.{S} Хтео га је и попа Танасије отети, д 
крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре св 
 из дворане...{S} Један међу њима удари га кундаком у слабину; он падне, а чича Марко га донесе 
и, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му 
ним гласом: „Ено Обрада, Маро!{S} Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“. </p> <p rend="Tekst"> 
редмет наше сиромашне собе...{S} Ја сам га са стрепећим срцем посматрала, после му се примакох  
: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чи 
ло уљудим“. </p> <p rend="Tekst">Ја сам га послушала. </p> <p rend="Tekst">Берберин дође, поздр 
nd="Tekst">Тек кад пође кући, и кад сам га ја до малих врата испратила, погледа ме својим велик 
 а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео...{S} Кажу: бог!{S} Божја воља 
 </p> <p rend="Tekst">„Куда ћеш?“ питам га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали 
rend="Tekst">„Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. </p> <p rend="Tekst">„Сестра 
ета жао што ми га Јова продаде.{S} Хтео га је и попа Танасије отети, да њиме водицу свети, ха,  
 одликовао, како је пуцао на њега, како га је ранио, и како су га пандури ухватили, како су му  
даком у слабину; он падне, а чича Марко га донесе кући... </p> <p rend="Tekst">То је било марта 
е вино! </p> <p rend="Tekst">— Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. </p>  
је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?!{S} Он нема род 
{S} У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио.{S} Тетка се наслонила  
ekst">Марко не одговори ништа, само што га је, ћутећи, гледао...{S} Али кад је видео да прота н 
асом приповедао за последњу несрећу што га је снашла. </p> <p rend="Tekst">Наши су Дишкрећани т 
е пије!...“ </p> <p rend="Tekst">Доктор га љутито прекиде: „Штиле!...{S} Сви Раци буђет пијаниц 
 Чивут!...“ </p> <p rend="Tekst">доктор га, забезекнут, погледа и полугласно рече: „О, ди ферфл 
воју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато. </p 
.{S} Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и рећи, али он већ узе свој  
а, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан. 
ао на њега, како га је ранио, и како су га пандури ухватили, како су му после оца (нашега добро 
 сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и шта б 
преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету 
ва-три жандарма навале на њега и тераху га напоље из дворане...{S} Један међу њима удари га кун 
 прамичак паде му баш на крило.{S} Отац га, сиромах, узе, загледа се у њега, посматраше га, пре 
азима сакупљене гладне сиротиње... беше гадно, несносно!...{S} Ја га не смедох погледати... </p 
но! </p> <p rend="Tekst">— Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. </p> <p r 
лиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати...{S} Али ће му сваки залогај загорчат 
S} После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.{S} Изгледа му као да је неко злочинство 
 rend="Tekst">„А куд ћу ја међу онолике газдачке девојке?{S} Оне све у свили, а ја?...{S} Ја са 
 иверјем играху се бесомучни таласи.{S} Газде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепа 
ми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. </p> <p rend="Tekst">„Људи смо“, рече мај 
м све црња и гора долазе!...{S} Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари...{S} Ти већ слабо  
огледим кроз прозоре, видим непрегледне Галати, равницу, која се, као зелено језеро, пружа чак  
а говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље.{S} Дође подне, су 
лежи; тамо, опет, на ономе крају што је Галатима окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша 
м Кикинду за собом, а сан ме пренесе на Галатско Поље...{S} Лутала сам по тој пустој, опрљеној  
пожар догодио, после којега остаде само гар... </p> <p rend="Tekst">Сирота стока залуду је траж 
на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећ 
плакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима у 
ворен!{S} Мој рањени љубавник у тешкоме гвожђу!...{S} Шта ће бити од њих?...{S} Шта ли од мене, 
S} Дајте нам новаца, и ми ћемо отворити гвоздена врата наших житница“. </p> <p rend="Tekst">„У  
залуду!...{S} Њихово срце беше тврђе од гвоздених брава на вратима њихових кошева и амбарева... 
штену крв пролио!...{S} Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!...{S} Где се парче око 
.{S} Орасмо, копасмо, плевисмо, па гле, где баш залогаја хлеба нема да се заложимо!{S} А они ко 
 ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају овце.{S} 
 где се дијамант за крпу продаје!...{S} Где се парче окорела хлеба животом купује!... </p> <p r 
end="Tekst">,Ох, Обраде!...{S} Марко, а где је мој брат?...“ питаше у највећем страху чича-Марк 
бро те се и ти закани!...{S} Е, е!{S} А где си ти, човече....“ </p> <p rend="Tekst">„Боже, Обра 
nd="Tekst">Предвече видела сам издалека где се торњеви са слабим кубетима међу осталим огромним 
ба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.{S} Њена туга за братом беше неизмерна.{S} Ви 
утујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу изн 
ије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима.{S} По баштама си виђ 
сам трговце, мајсторе, па и просте људе где се смеју, па сам и сама била мало храбрија, те сам, 
оног часа пасти.{S} Утоме чујем из куће где ме тетка зове. </p> <p rend="Tekst">„Збогом, Алекса 
а неговати, да нико на свету неће знати где је и шта би с њим.{S} А кад рана прође, онда ћемо з 
ш сам жељан људи и света!...{S} Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио?{S} Има, 
ј сам љубила и плакала...{S} А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!...{S}  
и је ухваћен, Грлице...{S} Ја одох; ено где свиће!...{S} Збогом!{S} Збогом, можда занавек, због 
 жегао.{S} А после чух његов тужан глас где ми у испрекиданим звуцима приповеда несрећу која се 
, и ја падох на његове рањене груди.{S} Глава ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола,  
о држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те  
е из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале...{S} Ко 
 </p> <p rend="Tekst">Она ме погледа од главе до пете, обарајући и дижући своје дуге трепавице: 
ом онај црномањасти господин од пете до главе мери...{S} Затим се примаче једном од наших кувар 
 ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од сми 
 обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрега 
} На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир.{S} Ја тако господски обуч 
 један, „кад је косом ударио Чончића по глави...“ </p> <p rend="Tekst">„Кад је похарао протину  
kst">Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. </p 
шем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села наместе  
">Он, дубоко ћутећи, сеђаше на банку, а главу је заронио у две суве руке; поглед му беше укочен 
столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, 
ј отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; 
како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу  
ане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца свога... </p> < 
ди, једном голом варјачом сипа на сваку главу по једну кашику.{S} То је све за један дан и једн 
то дете!...{S} Е, е, на шта неће човека глад навести!...“ </p> <p rend="Tekst">Тако је сиротиња 
ице, а ти ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда, и невоља — и људи ће те мучити!...“ </p>  
ранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. </ 
} Ах, господине, они не знају шта је то глад! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана дође опе 
учак зеленога листа да њиме своју дивљу глад разблажи...{S} Гладна и жедна говеда тумараху без  
ео је красти.{S} Сиромах!{S} Можда је и гладан био?... </p> <p rend="Tekst">Одмах до њега лежаш 
о мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко вре 
ромукла, само чујеш као неко шапутање: „Гладан сам!...{S} Хлеба!..“ </p> <p rend="Tekst">То је  
: </p> <p rend="Tekst">— Опет ће бити — глади. </p> <p rend="Tekst">Сирота!... </p> <p rend="Te 
 он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!“ </p> <p rend="Tekst">Прота га је разум 
о им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко шапутање: „Глада 
да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували!...“ </p> <p rend="Tekst">После подне до 
у гомилу. „Та, забога, мати ми умире од глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај госпо 
бе ни за твоју мајку!...{S} Скапајте од глади кад сте јогунице!...“ И он се примаче да ме опет  
 <p rend="Tekst">Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ </p> <p rend="Tekst">Господ 
 „Узми ово, па бежи, Грлице!{S} Бежи од глади!{S} Беж’ од непоштења!{S} Бежи одавде...{S} Тамо, 
 несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи з 
 ако ми станемо све сахрањивати који од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!“ рече пр 
оји од глади поумиру, онда ћемо и ми од глади умрети!“ рече прота мећући петрахиљ на врат. </p> 
ши. </p> <p rend="Tekst">Поскапаћемо од глади!“ </p> <p rend="Tekst">Они слегоше раменима и ћут 
S} Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилости 
шој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њег 
е гладнима кувати јела да не скапају од глади. </p> <p rend="Tekst">Али је и то било као с браш 
га је разумео. </p> <p rend="Tekst">„Од глади?...{S} Ал’ ако ми станемо све сахрањивати који од 
сам знала ко је: човек који је за време глади хранио сиротињу, па се отуда обогатио!...{S} То ј 
 друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на зе 
део бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима.{S} По баштама си виђао понегде зел 
да њиме своју дивљу глад разблажи...{S} Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Га 
сподин даде знак куварима да сипају.{S} Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружај 
Та, забога, мати ми умире од глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом 
и Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као пружају руке да ми на сил 
. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, јеси ли гладна?“ питао ме је необично: узбуњеним гласом... „Вид 
ле се окрете мени и питаше ме: „Јеси ли гладна, Грлице?...“ </p> <p rend="Tekst">Ја сам покрила 
цну на сироту бабу: „Била чувати кад си гладна, а не мерити очима туђе порције!...“ </p> <p ren 
 </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ја нисам гладна!“ </p> <p rend="Tekst">И она врати остатак од ко 
и, према оним тужним изразима сакупљене гладне сиротиње... беше гадно, несносно!...{S} Ја га не 
а рекоше да је биров...{S} Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, к 
села наместе по неколико казана који ће гладнима кувати јела да не скапају од глади. </p> <p re 
</p> <p rend="Tekst">То је све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне  
 rend="Tekst">Тамо мора да је било сила гладнога света, јер се тетка с Алексом тек доцкан увече 
S} Ох, та он ми беше милији него хлебац гладноме желуцу! </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, рече ми 
 носила... „Не дирајте!“ преклињала сам гладну гомилу. „Та, забога, мати ми умире од глади!...“ 
мо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!...{S} Дајте нам новаца, и ми ћемо отворити гво 
 где, с празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу изнурено стадо...{S} Прођеш кроз село, ниг 
</p> <p rend="Tekst">Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке.. 
у врећу на земљу, па ме онда пољуби.{S} Глас му дрхташе од раздражености: </p> <p rend="Tekst"> 
ијатељу, на големоме свету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео је неис 
st">„Збогом, Алекса!...“ рекох му ја, а глас ми је на уснама изумирао, једва се и само шапутање 
ком...{S} Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: 
, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. </p> <p rend="Tekst">„Шта је то?“ 
 Чак у трећем скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља.{S} Ја сам дрхтала од страха, од  
бразе жегао.{S} А после чух његов тужан глас где ми у испрекиданим звуцима приповеда несрећу ко 
уснице само им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко шапута 
 ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. </p> 
јпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да при 
ворили... </p> <p rend="Tekst">На такве гласове је сиротиња у разним изразима показивала своје  
 је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете м 
 ће вам што требати?...“ рече стидљивим гласом мојој тетки, мене и не гледајући. </p> <p rend=" 
мо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплака 
 Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грл 
о прислонио руку на раме), па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...“ </p> <p rend 
 мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, ову јадну 
ekst">А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: </p> <p rend="Tekst">— Опет ће бити — глад 
еле што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом. </p> <p rend="Tekst">Ја одем у подне на казан.  
 мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом. „Нећу ништа да те подсећа на срамне намере оног 
е и разговарати, па нам је испрекиданим гласом приповедао за последњу несрећу што га је снашла. 
се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота.. 
, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати узроке зашто тако чини: </p> <p  
ладна?“ питао ме је необично: узбуњеним гласом... „Видиш: ја сам се ноћас добро постарао!{S} Им 
Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом. „Понуди и тетку: та она, сирота, још прекјуче,  
">„Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад 
t">„Хајде кући, Грлице!“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, 
ча-Марка, а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро!{S} Чувај га, а ја ћу сад с д 
лице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мисли 
 је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. </p> <p rend="Tekst">„Сестра мога побратима, оч 
ра једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајте! — онда не беше више п 
 једанпут у кућу нашу, па онда претећим гласом нешто проговори и оде... </p> <p rend="Tekst">Чи 
оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?!{S} Он нема рода, он је увела, п 
мо!...{S} Орасмо, копасмо, плевисмо, па гле, где баш залогаја хлеба нема да се заложимо!{S} А о 
огао би у њему прочитати оно презрење: „Гле, и ова долази да проси!...“ </p> <p rend="Tekst">Он 
икрао...{S} Не рече ми ни речи, само ме гледа.{S} Ја тако блага погледа, у онаким сјајним очима 
и. </p> <p rend="Tekst">Тетка забринуто гледа у последњу врећицу брашна... </p> <p rend="Tekst" 
 дан, па нећемо имати хлеба!...{S} Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сироти 
Маро!{S} Данас је Божић, Маро!...{S} Па гледај да ми што лепо отпеваш.{S} Нек’ знају — вели — и 
у бојажљиво упрли очи у једнога човека, гледају у њега и чекају шта ли ће он рећи... </p> <p re 
ка чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али г 
стидљивим гласом мојој тетки, мене и не гледајући. </p> <p rend="Tekst">Тек кад пође кући, и ка 
 саучешћа, па онда стидљиво, чисто и не гледајући ме, рече: „Па, ево, ја да те учим, Грлице!“ < 
е куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, 
 ми мој лончић, па ме упути кући, тужно гледајући за мном. </p> <p rend="Tekst">Предвече нам до 
ао крпа, врати натраг.{S} Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. </p> <p rend="Teks 
леди и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова коју ни елемен 
слила сам у себи, па сам чисто уплашено гледала кроз прозор.{S} Бојала сам се да не дођу сад Не 
 слатко поједосмо. </p> <p rend="Tekst">Гледала сам господу кад ручају: пуна им је совра лепог  
 </p> <p rend="Tekst">Људи су забринуто гледали у ту страхоту; одлазише на реку, али ни најхраб 
м праменовима кружи бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он пог 
>Једнога дана стојим ја на мали врати и гледам непрегледну равницу што се од наше куће надалеко 
 побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи б 
одговори ништа, само што га је, ћутећи, гледао...{S} Али кад је видео да прота на његов одговор 
ича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. </p> <p rend="Tekst">„Ко ти је ова же 
јстор-Симо, не!{S} Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прил 
е... </p> <p rend="Tekst">Чича Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу 
ана прве класе.{S} Механџија је удивљен гледао како се храбри момци са помамним таласима боре.  
е из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала... </p> <p rend="Tekst">И 
ава... </p> <p rend="Tekst">Ја и Алекса гледасмо је забринуто.{S} У целом говору и погледу њези 
 ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнут 
 види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати 
м оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпођо, ј 
а по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како се 
азили Маџари.{S} Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну с 
као да сам нешто крива, ја га не смедох гледати. </p> <p rend="Tekst">Одонда нам је све чешће д 
ћу ти цео живот једне ојађене породице; гледаћу да ти опишем неправду неваљалога света. </p> <p 
о гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше ст 
ти; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: </p> <p rend="Tekst">„Ш 
ошио.{S} Тетка се наслонила на прозор и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој теко 
ногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се, невесело и замишљено. </p> <p rend="T 
земљу, после се окрене мени, па ме само гледи. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ал’ си дивна!...“  
е, рихтере и штулрихтере; па нас сви ти глобе и цеде, сви отимају...{S} Тек да не назебе, није  
 отац зајеча и погледа више тужним него гневним погледом у чича-Марка.{S} Марко је разумео њего 
љи рањене груди, па му, увређен, у свом гневу повиче: </p> <p rend="Tekst">„Ти си палио ову наш 
ивљу глад разблажи...{S} Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху с 
емо имати хлеба!...{S} Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пр 
но!...“ </p> <p rend="Tekst">После тога говора узе своју качкету и спремаше се да иде.{S} Отац  
због вас је ова несрећа, ова поплава! — говораху зеленаши и кајишари којима је баш ово бурно вр 
 бога, што не долазите у свету цркву! — говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што 
 <p rend="Tekst">— Мајку ми доведите! — говораше један младић у прљавој сељачкој кошуљи. — Ко к 
">— У мојој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој занетости, — а у мени је јад њих 
е, пријатељу?{S} Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умр 
ове, зар моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени крчмар.{S} Али кад 
и царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!...{S} А пријатељ Макса шнајдер још  
nd="Tekst">Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишљен.  
а, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!“ </p> <p rend 
p rend="Tekst">Нико се не миче, нико не говори речи, ни они што су најгладнији не смедоше отвор 
дсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. </p> <p rend="Tekst" 
, лопови, паликуће!...{S} Знамо их ми!“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они  
</p> <p rend="Tekst">„Исте његове очи!“ говорила би тужно. „Исто његово лице!...“ </p> <p rend= 
Ујутру, кад је свануло, цела је Кикинда говорила како је неки зликовац напао на кућу господина  
“ </p> <p rend="Tekst">Тако је сиротиња говорила.{S} Али богаташи?...{S} Пријатељу, у богаташа  
као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети!{S} Убише ми мужа, подму 
, и ја не умедох проговорити... сузе су говориле... </p> <p rend="Tekst">Већ се смркавало, кад  
 јадне колибице“, — кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је,  
еда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки  
ам разумела тај поглед: жалостиво је он говорио: „Хеј, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане до 
и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугл 
и оде... </p> <p rend="Tekst">Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се мо 
о беше још неколико болесника.{S} И они говорише у своме заносу и разлагаху мисли нејасне онако 
ико не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош 
лекса гледасмо је забринуто.{S} У целом говору и погледу њезином беше нека необична тишина, неш 
 људи који никада нису љубили у обичном говору казују...{S} А зар има две љубави?...{S} Има ли  
 кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих 
троја кола кукуруза: то беше све!...{S} Година шесет друга беше мршава претходница страховитој  
ло врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!“ Ја прихватих судић и х 
 ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратн 
 то бледа, увела лица.{S} Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабин 
казаној радости.{S} Та ни у најроднијим годинама нисам видела толико слаткиша, колача и печења, 
</p> <p rend="Tekst">У добрим и плодним годинама, кад су сви људи сити и напити, за тако лице м 
спирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра мо 
е да је биров...{S} Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су н 
 године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, ка 
 нама брига и невоља очи замутила... те године се — господин Зарић својим дебелим трбухом почео 
end="Tekst">Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи.{S} Каткада само 
ико богат да би могао на овако оскудној години и педесет породица исхранити па и да не осети... 
ва претходница страховитој шесет трећој години... </p> <p rend="Tekst">Беше то као оно црна вра 
d="Tekst">„Душо“, рече, „и ми се на ову годину једва хлебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу д 
<p rend="Tekst">„Да, да“, рече, „на ову годину има слушкиња и сувише: дођу, погоде се, покраду  
ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе? </p> <p rend="Tekst">— На мојој души, као сињи  
сам се мислила: кога ћу да сместим у те големе тавне сводове?...{S} Зар моју љубав?...{S} И њег 
 немо ћутала, и моје мале груди стегоше големи јади, и ја не умедох проговорити... сузе су гово 
а и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље.{S} Дође п 
— Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по  
ају.{S} Баш као малени потоци што праве голему реку, тако су и наше ситне сузе створиле море за 
kst">— Људи, јастуке износите! — Али се голи синови на те њихове заповести не хтеше обазрети, н 
ећ и зидови попуцали.{S} Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећ 
вим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова коју ни елементи не заплашише. </p> <p ren 
 загорчати.{S} И на те прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда 
 говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што се, чакљама и будацима наоружани, нала 
оловину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена...{S} После сам осетила како ме љуби...{S} 
ти јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост 
ак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави 
ава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави. </p> <p rend="Tekst">Нико се не миче, нико н 
вар им, под надзором неких људи, једном голом варјачом сипа на сваку главу по једну кашику.{S}  
и што су ми тепали: „Душо!{S} Храно!{S} Голубице!{S} Грлице!...“ Што су ме учили да у њихову ум 
јд’мо у болницу!{S} У болницу! — повика гомила. </p> <p rend="Tekst">— А моје вино? — уздахну м 
, мати ми умире од глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и  
е, блед као крпа, врати натраг.{S} Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. </p> <p r 
ју у помоћ... </p> <p rend="Tekst">Мала гомилица ћуташе, нико не рече ни речи; али страшном хук 
 а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова коју ни елементи не заплашише. </ 
и залогај загорчати.{S} И на те прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива;  
га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. </p> <p rend="Tekst">Рече и оде... </p> <p re 
уди, вода! </p> <p rend="Tekst">Из мале гомилице њих двоје-троје, широких прсију, снажних мишиц 
к, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. </p> <p rend="Tekst">— Хајд’мо у бо 
 цркву! — говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што се, чакљама и будацима наоруж 
... „Не дирајте!“ преклињала сам гладну гомилу. „Та, забога, мати ми умире од глади!...“ Гладна 
 сам лаганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржавао; слабо сам кога 
ше опасна: могао је лако преболети, јер гониоци његови не смедоше му близу прићи, него су издал 
 скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља.{S} Ја сам дрхтала од страха, од узбуђености.  
е ћеш ти само ради једне воље на робију гонити!?...“ </p> <p rend="Tekst">Није све ни изговорио 
t">Сиромах Алекса!{S} Мој несрећни, мој гоњени љубавниче!... </p> <p rend="Tekst">. . . . . . . 
мена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...{S} Пре нас газише немци а сад и Немци и 
ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан теме 
 на толико места, па кад је оно Башахид горео...{S} Хе!...“ </p> <p rend="Tekst">Хтеде мајстор  
огу...{S} Сва као у грозници, а лице ми гори...{S} Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих 
код својих кућа и да уживамо мирно наше горким знојем стечено имање, а не да нас у нашој рођено 
d="Tekst">Ја сам покрила лице рунама, а горко јецање казиваше му шта ми малаксало срце осећа. < 
лога света. </p> <p rend="Tekst">Она је горко јецала. </p> <p rend="Tekst">Ја сам је, тешећи, п 
груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко. </p> <p rend="Tekst">Ох, да знате ви, драги приј 
сахранише; па док су они појали, ја сам горко плакала.{S} Хтела сам му покровом мало боље руке  
 утеху — смрт је све што нам у часовима горког очајања срце разигра. </p> <p rend="Tekst">— Има 
ежи него да би их неколико капљица тога горкога мелема залечити могле! </p> <p rend="Tekst">Не  
лике немирних санова ил’ као црне сенке горостасних планина. </p> <p rend="Tekst">Људи су забри 
о, кад таласи неком кладом лупе о ребра горостаснога здања. </p> <p rend="Tekst">А моја болесна 
 беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади.. 
гости велика маџарска, немачка и српска господа...{S} Али просјаку још није уделио... </p> <p r 
ликуће!...{S} Знамо их ми!“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они три пута су  
кара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби!{S} Сами своју крв  
тихо, осмехнувши се, рече: „Ходи, дете, господин има нешто да те упита...“ </p> <p rend="Tekst" 
и невоља очи замутила... те године се — господин Зарић својим дебелим трбухом почео одликовати. 
ам качамак кувао у њему!{S} Баш би га и господин прото могао кусати.{S} Једанпут сам опекао уст 
оје страшљиве погледе, беше неки велики господин: дојездио је на хинтову, а на угојеним коњима  
оравити! </p> <p rend="Tekst">Онај мали господин даде знак куварима да сипају.{S} Гладна сироти 
гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се на толики неред, викаше: „Свиње!... 
а јој наново успу, али онај црномањасти господин строго се обрецну на сироту бабу: „Била чувати 
 неком особитом пажњом онај црномањасти господин од пете до главе мери...{S} Затим се примаче ј 
 собу. </p> <p rend="Tekst">Црномањасти господин ме најпре посматраше, после милостиво осмехнув 
 Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; поглед му беше  
ту носила; приповедали су како се и сâм господин том приликом одликовао, како је пуцао на њега, 
ажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је то господин комораш...“ </p> <p rend="Tekst">Сад сам знала 
мрећу, господине!“ </p> <p rend="Tekst">Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олак 
упита...“ </p> <p rend="Tekst">Међутим, господина је нестало с ходника, а кувар ме уведе у једн 
 диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој лончић,  
он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у ребра тако  
ила како је неки зликовац напао на кућу господина комораша (то је онај у панама-шеширу), како ј 
 <p rend="Tekst">— Твоје су црте благе, господине!{S} Мора да ти је срце добро, буди ми пријате 
рце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само 
лно да се обнезнанио...{S} Помозите му, господине!“ мољаше чича Марко. </p> <p rend="Tekst">„Жа 
>Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ </p> <p rend="Tekst">Господин се весело нас 
ekst">— Будућност!{S} Будућност!{S} Ах, господине, оваквим јадницама та је реч непозната, наше  
а лепог јестива, па једва жваћу.{S} Ах, господине, они не знају шта је то глад! </p> <p rend="T 
рчим напоље... </p> <p rend="Tekst">Ох, господине!{S} Грозна је то слика што сам је у томе часу 
ку на раме), па му танким гласом рече: „Господине, ви сте Чивут!...“ </p> <p rend="Tekst">докто 
зумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ </p> <p rend="Tekst">Докт 
ђет пијанице!...“ </p> <p rend="Tekst">„Господине, он је болестан још од буне, а сад га је госп 
..{S} Ја остадох сама на степеницама те господске куће.{S} Мислила сам: куда ћу и шта. ћу да по 
лави ношаше од панаме шешир.{S} Ја тако господски обучена човека донде нисам видела.{S} Стас му 
досмо. </p> <p rend="Tekst">Гледала сам господу кад ручају: пуна им је совра лепог јестива, па  
и брилијантске наките које је милостива госпођа о празницима и другим разним свечаностима на св 
> <p rend="Tekst">Ја одем...{S} Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила:  
.{S} Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: </p> 
је шампањер, малага и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гост 
 и дадиљу држати?!...{S} Него иди некој госпођи, те ваљда те приме?...“ </p> <p rend="Tekst">Ја 
ти... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“. </p> <p rend="Tekst"> 
ких плоча зидао палате у које ће веселе госте и пријатеље дочекивати?...{S} А моја прошлост?... 
свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка и српска господа...{S} А 
а јој нос и уста.{S} Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... </ 
едина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“. „Тако је то: јуче пушку, а д 
ве сами црни гробови!...{S} Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!...{S} Па кад сам 
рна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире...  
 бело као снег чело; гледам му у велике грахорасте очи, и само кад ме он погледа, а ја се осврн 
 млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се п 
та испратила, погледа ме својим великим грахорастим очима: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ала си 
милог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда се тужно осмехну. </p> <p re 
сла. </p> <p rend="Tekst">И већ прштаху греде на трошној згради коју су немилостиви вали онако  
ара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залогај поделиле!...“ </p> <p rend="Tek 
астук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја!{S} Он је умро...“ </p> <p rend="Tekst">И о 
рете мени и питаше ме: „Јеси ли гладна, Грлице?...“ </p> <p rend="Tekst">Ја сам покрила лице ру 
ујући се: </p> <p rend="Tekst">„Шта је, Грлице?“ </p> <p rend="Tekst">Ја јој пружих неколико од 
дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице!{S} Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадес 
ула... </p> <p rend="Tekst">„Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, 
а. </p> <p rend="Tekst">„Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан!{S} Ја ћу тебе хранити, нећеш ти о 
!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице!{S} Бежи од глади!{S} Беж’ од непоштења!{S} Бежи 
 у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потму 
ломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опе 
иби било срећних дана!...{S} Али их ти, Грлице моја, ниси упамтила: давно је како је срећа прек 
 похару извршио...{S} Мене ће ухватити, Грлице, а ти ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда 
шати. </p> <p rend="Tekst">„Хајде кући, Грлице!“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћ 
 поглед: жалостиво је он говорио: „Хеј, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане дочекасмо!...{S}  
уку. </p> <p rend="Tekst">„Ја те љубим, Грлице!...“ </p> <p rend="Tekst">Ја оборим очи доле, а  
јући ме, рече: „Па, ево, ја да те учим, Грлице!“ </p> <p rend="Tekst">„А куд ћу ја међу онолике 
"Tekst">„Рањен сам, траг ми је ухваћен, Грлице...{S} Ја одох; ено где свиће!...{S} Збогом!{S} З 
 </p> <p rend="Tekst">„Помакни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу.{S} Ја бих  
о... </p> <p rend="Tekst">„Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело! 
га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па ид 
тако чини: </p> <p rend="Tekst">„Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скап 
епали: „Душо!{S} Храно!{S} Голубице!{S} Грлице!...“ Што су ме учили да у њихову умилном тепању  
стиво је он говорио: „Хеј, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане дочекасмо!...{S} Орасмо, копас 
да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бе 
богом!{S} Збогом, можда занавек, збогом Грлице!...“ </p> <p rend="Tekst">Он ме притиште на свој 
и у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Во 
ми умиљато, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ </p> <p rend="Tekst">Осећала с 
 гладноме желуцу! </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, рече ми, „и твоје је лице увенуло, и твоје су  
врећицу брашна... </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!... 
па ме само гледи. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ал’ си дивна!...“ </p> <p rend="Tekst">После ме 
те несрећне ноћи. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом. „Понуди 
се тужно осмехну. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, јеси ли гладна?“ питао ме је необично: узбуњени 
која се догодила: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, мене су ранили, баш кад сам похару извршио...{S 
рахорастим очима: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ала си нарасла!...{S} Та ти си већ велика девој 
 могла прогутати: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ја нисам гладна!“ </p> <p rend="Tekst">И она вр 
од раздражености: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговори 
p rend="Tekst">„Теби је зима, моја мила Грличице?...“ питаше ме он, пребацујући половину своје  
 су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. </p> <p rend="Tekst">„Хајде кући, Грли 
бол привијемо?{S} Моје су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. </p> <p rend="Te 
т као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан...{S} 
/p> <p rend="Tekst">Сирота!...{S} Ни до гроба га није заборавила. </p> <p rend="Tekst">Дан за д 
ekst">Леп је то месец, тај мај!...{S} И гробље је у њему лепше: на сваком гробу цвета по једна  
твац кога сродници и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки 
, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој су ми младост и нада, љубав и туга сах 
 хладни, баш као земља на новоископаној гробници... </p> <p rend="Tekst">Срце ми се стегло; из  
 мислима будућност.{S} Али је ли ико од гробничких плоча зидао палате у које ће веселе госте и  
S} А моја прошлост?...{S} Све сами црни гробови!...{S} Тужна је то грађа за будући живот једног 
где су они бели дрвени крстови... то су гробови!...{S} Онде мирно почивају они што су ми тепали 
} То су моји другари, који ће над мојим гробом као остављена сирочад процвилети... </p> <p rend 
ше. </p> <p rend="Tekst">Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покрив 
{S} И гробље је у њему лепше: на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мири 
 сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу.{S} Она четири влажна дувара наше собе изгледаху  
н вечитога мира. </p> <p rend="Tekst">У гробу је вечита тишина!{S} Је л’ те, пријатељу?{S} Онде 
 </p> <p rend="Tekst">Ох, господине!{S} Грозна је то слика што сам је у томе часу видела.{S} Ни 
је у њему жупанијска столица, ту су оне грозне тавнице о којима сиротиња у дугим зимским ноћима 
је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад з 
ђем у кућу, али не могу...{S} Сва као у грозници, а лице ми гори...{S} Страх ме је од њега, бег 
а груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја те 
да иде.{S} Отац му нуђаше за услугу два грошића: </p> <p rend="Tekst">„Узми, мајсторе, неће бит 
вих; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале...{S} Ко зна шта је у т 
ко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу  
 и ја, савладана тугом, падох на његове груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко. </p> <p  
="Tekst">Он ме притиште на своје широке груди, пољуби ме последњи пут и оде... </p> <p rend="Te 
ekst">И ја сам немо ћутала, и моје мале груди стегоше големи јади, и ја не умедох проговорити.. 
ле угушити, и ја падох на његове рањене груди.{S} Глава ми је клонула, колена су ми, од препаст 
nd="Tekst">Онда мој отац раздрљи рањене груди, па му, увређен, у свом гневу повиче: </p> <p ren 
 стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: </p> <p rend="Tekst">„Доћи ће дан, доћи ће и час 
м знала радити?{S} Љубила сам му рањене груди, густим прамењем косе моје брисала сам крв с кошу 
ницама та је реч непозната, наше празне груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, суза 
едно с осталим бунтовницима... а ове су груди за цара и за наше право пет пута рањене!...{S} И  
о слаб, и куршум је одскочио од његових груди; а то што му је на уста појурила крв, то беше виш 
, каква је то наслада пролевати сузе на грудима верног пријатеља ил’ љубавника!...{S} На његови 
ијатеља ил’ љубавника!...{S} На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би 
сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима.{S} Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше 
 бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљаду пољубаца обасула... </p> <p rend="T 
 ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале.{ 
умиљатоме осмеху провирујућег сунца.{S} Густи, сиви облаци прекрилише хоризонт, један другог по 
 радити?{S} Љубила сам му рањене груди, густим прамењем косе моје брисала сам крв с кошуље му,  
: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи бело као снег чело; гледам му  
о осмехнувши се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми т 
е!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље.{S} Чивут је сав дрхтао од ст 
ма умирућих. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах о 
жљиво мерила. </p> <p rend="Tekst">„Да, да“, рече, „на ову годину има слушкиња и сувише: дођу,  
ске земље...“ </p> <p rend="Tekst">„Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!... 
оје су сиротињи делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу 
нпут видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очаја 
 суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој  
оговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро! 
разник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...{S} Е, баш сам жељан људи и с 
јом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за с 
диш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...“ </p> <p rend="Tekst">„Јест“, 
а што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире... </p> <p  
а пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од те посне хране што удели, а кувар им, под н 
 он говорио: „Хеј, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане дочекасмо!...{S} Орасмо, копасмо, плев 
 га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и шта би с њим.{S} А 
клију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! </p> <p rend="Tekst"> 
е.{S} Хтео га је и попа Танасије отети, да њиме водицу свети, ха, ха!...{S} Какви сам качамак к 
покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше.{S} Желела сам да 
зивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и 
е, па је одсецаше све прамен по прамен, да сву лепо изравна.{S} Један прамичак паде му баш на к 
 Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве?{S} Та ни муж јој не беше човек!{S} Та  
 дуго и горко. </p> <p rend="Tekst">Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада проле 
два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ </p 
нас се питам: зашто ли га привезују?{S} Да ли да се њиме сузе убришу?{S} Ил’, можда, зато да њи 
разима умирућих. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиром 
 rend="Tekst">Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.{S} Њена туга за братом 
ући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели...{S} Одсад ћеш свако подне у 
„Узми, мајсторе, неће бити право бадава да газиш блато“. </p> <p rend="Tekst">„Људи смо“, рече  
 камените сводове, зар моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени крчм 
о и не гледајући ме, рече: „Па, ево, ја да те учим, Грлице!“ </p> <p rend="Tekst">„А куд ћу ја  
 питах се сама...{S} И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтел 
nd="Tekst">Дође вече.{S} Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на  
знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема. </p> <p rend="Tekst" 
ико казана који ће гладнима кувати јела да не скапају од глади. </p> <p rend="Tekst">Али је и т 
.. а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону вр 
је! </p> <p rend="Tekst">И ја бих хтела да уђем у кућу, али не могу...{S} Сва као у грозници, а 
је склопила руке, те је, сирота, молила да јој наново успу, али онај црномањасти господин строг 
о да је она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни тал 
е пољуби...{S} Сад му већ нисам бранила да ме љуби, нисам се из његовог наручја ни отимала...{S 
 шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“. </p> <p rend="Tekst">Она ме је опет пажљиво 
 не може!...{S} А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминулу сре 
а је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би,  
су...{S} Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?...{S} Ту, у томе загушљив 
мо, па гле, где баш залогаја хлеба нема да се заложимо!{S} А они који се нису знојили, једу печ 
">Онај мали господин даде знак куварима да сипају.{S} Гладна сиротиња јурну без свакога реда на 
="Tekst">„Зар скитницама и бескућницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују! 
 лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом. 
у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе? </p> <p rend=" 
их капиталиста новаца, много новаца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздават 
не поубија таке зликовце и харамије, па да будемо мирни код својих кућа и да уживамо мирно наше 
 да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ </p> <p rend="Tekst">После тога  
Твоје су црте благе, господине!{S} Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ!{S} Ох, кад би то 
 неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу молитвицу.{S} Затим се окрете чича-Ма 
и одоше. </p> <p rend="Tekst">Тамо мора да је било сила гладнога света, јер се тетка с Алексом  
="Tekst">После пола ноћи диже се Алекса да иде. </p> <p rend="Tekst">„Куда ћеш?“ питам га ја, а 
стадо...{S} Прођеш кроз село, нигде пса да на те залаје, нико те не пита откуда си и куда ћеш.. 
?{S} Та ни муж јој не беше човек!{S} Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? </p 
устари бар један стручак зеленога листа да њиме своју дивљу глад разблажи...{S} Гладна и жедна  
 и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила доведе. </p> <p rend="Tekst">Чича Марко 
су најгладнији не смедоше отворити уста да заишту хране; сви су бојажљиво упрли очи у једнога ч 
аде некако потмулим гласом. „Нећу ништа да те подсећа на срамне намере онога неваљалца!...“ </p 
здамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!...{S} Дајте нам новаца, и ми ћемо отворити  
</p> <p rend="Tekst">„А ко ће за погреб да плати?...“ </p> <p rend="Tekst">Марко не одговори ни 
.{S} После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.{S} То је чинила само да се нађ 
капавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет б 
е треба, Маро“, рече отац. „Ми ћемо сад да идемо у мађистрат; него додајдер ми ону опаклију“.{S 
"Tekst">После тога огрну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави 
ној равници, тражећи макар и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капке; и  
имамо ли брашна.{S} А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу,  
ић у прљавој сељачкој кошуљи. — Ко каже да она мене не воли?{S} Она само на оца мрзи, а мене во 
ти“. </p> <p rend="Tekst">Тетка му каже да нема, па макар јој кућу продали. </p> <p rend="Tekst 
смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место.{S} Узе столицу, мету је до очеве пост 
ање.{S} Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их  
 <p rend="Tekst">Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. </p> <p 
наоружани, налажаху на обали дивље реке да из њених мутних недара ишчупају понеку кладу да посл 
 рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“. </p> <p rend="Tekst">„Каква мук 
дна и изнурена лица, и као пружају руке да ми на силу поотимају храну коју сам, као понуду, мај 
ило готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... </p> <p rend="Tekst">Уједанпут чујем к 
 си, није ти ни замерити...{S} Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још  
у коло?{S} Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. </p> <p rend="Tekst">„А ја ти, Ал 
рко продужи: </p> <p rend="Tekst">„Веле да Тиса топи спахијске земље...“ </p> <p rend="Tekst">„ 
 до мене на клупу.{S} Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... </p> <p rend="Tekst">Он 
 rend="Tekst">Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишље 
идеш свакад у по ноћи?{S} Зар није боље да дочекаш дан?“ </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа збу 
 наше горким знојем стечено имање, а не да нас у нашој рођеној кући нападају, пале и харају?... 
kst">То је све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увел 
ају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији.{S} И она изађе. 
и комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!...{S} А пријатељ Макса шнајдер још ми је и 
 говора узе своју качкету и спремаше се да иде.{S} Отац му нуђаше за услугу два грошића: </p> < 
едно.{S} После бежи из баште, бојећи се да га газда не осети.{S} Изгледа му као да је неко злоч 
t">Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад 
о гледала кроз прозор.{S} Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... 
ота! </p> <p rend="Tekst">Решила сам се да идем у Србију...{S} Још тога вечера спремим моје мал 
ије. </p> <p rend="Tekst">Решила сам се да идем служити. </p> <p rend="Tekst">Одох једној мајст 
 срећа прекорачила праг ове наше кућице да се више никада не поврати...{S} Дође Божић или Ускрс 
и му да донесе своје маказе и бријачице да се мало уљудим“. </p> <p rend="Tekst">Ја сам га посл 
и кад сте јогунице!...“ И он се примаче да ме опет пољуби.{S} Ја сам се отргла од њега и бегала 
бе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!“ </p> <p rend="Tekst">После тога  
едан човек, висок, смеђ; за њега рекоше да је биров...{S} Он је све до гладне године био сув, м 
а су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували! 
одини и педесет породица исхранити па и да не осети...{S} У његовој кући је билијар, купатило;  
е, па да будемо мирни код својих кућа и да уживамо мирно наше горким знојем стечено имање, а не 
друмар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. </p> <p rend="Tekst">—  
у, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне!{S} О, Алекса, о, љубавниче мој!...{S} Па  
 у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она пад 
 (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је нежно прислонио руку на раме), па му танким гл 
у породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води пл 
} Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала.{S} А сад?.. 
а откуда си и куда ћеш...{S} Сваки види да си патник, па вели: иди с миром и тражи себи хлеба!. 
но што је преостало; а, ево, тврде људи да је мађистрат позајмио од неких белгијских капиталист 
ту се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села наместе по неколико  
читати оно презрење: „Гле, и ова долази да проси!...“ </p> <p rend="Tekst">Она ме погледа од гл 
 питам: зашто ли га привезују?{S} Да ли да се њиме сузе убришу?{S} Ил’, можда, зато да њиме бол 
ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Кекенду...{S} Но већ т 
олубице!{S} Грлице!...“ Што су ме учили да у њихову умилном тепању заборавим на моје крштено им 
д. </p> <p rend="Tekst">И мени се учини да ме с неком особитом пажњом онај црномањасти господин 
ињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која ће потрести тврдо озидане двор 
ници ране позледише, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га г 
љубавниче мој!...{S} Па ко ће га питати да ли га ране боле?...{S} Можда ће близу њега, у другој 
 му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у сво 
и напити, за тако лице могло би се рећи да је лепушкасто...{S} Али оно његово здравље, онај вес 
којна Магдалена посветила, а његова кћи да је поштена — поштена!{S} Ха, ха!{S} Чусте ли га, пош 
ао кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. </p> <p rend="Tekst">Однесмо мртв 
.{S} Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!...{S} Али они не дођоше 
} Данас је Божић, Маро!...{S} Па гледај да ми што лепо отпеваш.{S} Нек’ знају — вели — и ови на 
о, него само загрејемо и осолимо стомак да после што више воде попијемо. </p> <p rend="Tekst">Т 
 ти глобе и цеде, сви отимају...{S} Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитн 
{S} По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очит 
 озебе; они ми не дадоше.{S} Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они сандук заковаше. 
де нисам мислила одлазити.{S} Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком...{ 
кох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, 
ени је једно мозак пореметило: чула сам да је и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до л 
за огрев употреби; умире бар с уверењем да је некоме користио!...{S} А ја?... </p> <p rend="Tek 
знео из битке...{S} Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако с 
ћи, он оде.{S} Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спре 
ем — мислим: он је!...{S} Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!...{S} То је чудно!...{S} Але 
атељ Макса шнајдер још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили 
ло ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом.{S} Дисање ми беше т 
огледа, а ја се осврнем настрану и, као да сам нешто крива, ја га не смедох гледати. </p> <p re 
мо не беше шарен, него чисто црвен, као да је у крв умочен...{S} Он ми га дркћућом руком додаде 
у као да је неко злочинство учинио, као да је нечувено благо некаквоме бесном богаташу похарао. 
аучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути 
 добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не показиваше никакве знаке  
дао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“. </p> <p rend="T 
kst">И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу.{S} Она четири влажна дувара наше собе и 
ekst">Страшно!...{S} Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под  
: све суво, црно...{S} Изгледало је као да се некакав необичан пожар догодио, после којега оста 
уну беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас у Банату; видела сам трговце, 
} Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу оног часа пасти.{S} Утоме чујем из куће где ме те 
се нека необична мирноћа; изгледаше као да је смрт својом хладном руком помиловала. </p> <p ren 
пет затворила трепавице и изгледаше као да спава... </p> <p rend="Tekst">Ја и Алекса гледасмо ј 
да га газда не осети.{S} Изгледа му као да је неко злочинство учинио, као да је нечувено благо  
е гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сир 
ана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.{S} Кад је ушао у нашу сиромашну собицу,  
 </p> <p rend="Tekst">„Рекао ми је бабо да вас походим: можда ће вам што требати?...“ рече стид 
е ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица тога горкога мелема залечити  
, ћутећи, гледао...{S} Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: 
?...“ </p> <p rend="Tekst">Кад је видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по ув 
као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!“ </p> <p rend="Tekst">И он се није 
а нисам ни помислила.{S} А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живо 
 говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до уш 
 је корачио све сенком, помрчином, само да га у нашем сокаку не ухвате.{S} Ниједно псето није з 
простре по асталу.{S} То је чинила само да се нађе као у послу, а после је узела стакôце, па га 
ном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.{ 
{S} А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо...{S} Али све беше бадава! </p> <p rend="Teks 
вала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најп 
ио у ребра тако немилостиво, тако силно да се обнезнанио...{S} Помозите му, господине!“ мољаше  
е њиме сузе убришу?{S} Ил’, можда, зато да њиме бол привијемо?{S} Моје су сузе текле на гроб, а 
Марко, показујући на мене, „треба нешто да наследи по чему ће оца спомињати!“ </p> <p rend="Tek 
, рече: „Ходи, дете, господин има нешто да те упита...“ </p> <p rend="Tekst">Међутим, господина 
тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства са сиротом Банаћанк 
{S} Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет породица 
, срце ми силније закуца, увече не могу да заспим — мислим на њега... </p> <p rend="Tekst">Једн 
ишта, добро моје дете, само што не могу да једем“. </p> <p rend="Tekst">После тога је опет затв 
них мутних недара ишчупају понеку кладу да после њоме своју сироту породицу загреју. </p> <p re 
па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би навалио на њега.  
робљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе при 
њино свршимо, а они дођу те нама помажу да и наше мало сиротиње увеземо и овршемо. </p> <p rend 
лаву. </p> <p rend="Tekst">„И још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се мало  
име бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје маказе и бријачице да се мало уљудим“.  
емљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на 
куће.{S} Мислила сам: куда ћу и шта. ћу да почнем сад?...{S} Из Кикинде нисам мислила одлазити. 
е дворове, онда сам се мислила: кога ћу да сместим у те големе тавне сводове?...{S} Зар моју љу 
коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће...{S} Одавно те нисам видео!. 
о живот једне ојађене породице; гледаћу да ти опишем неправду неваљалога света. </p> <p rend="T 
у?...{S} Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне!{S} О, Алекса, о, љубавниче мој! 
оброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...{S} Е, баш сам 
воје-троје дечице.{S} Ја јој се понудих да им будем дадиља.{S} Мајсторица ме је с неким саучешћ 
 није!...“ </p> <p rend="Tekst">Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мисли 
 а кад је сунце устајало, ја се окретох да још једанпут видим колевку мојих јада и невоља, да в 
е суза...{S} А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила?{S} Моје ране беху дубље, бол  
!“ Вриснух. „Алекса!{S} Та зар не видиш да си сав крвав?...“ </p> <p rend="Tekst">Он је ћутао,  
rend="Tekst">„Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. </p> <p rend="Tekst">Ја сам оборила очи 
 ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте 
т пажљиво мерила. </p> <p rend="Tekst">„Да, да“, рече, „на ову годину има слушкиња и сувише: до 
ахијске земље...“ </p> <p rend="Tekst">„Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије 
е могла својом старом снагом послужити, даваше јој хлеба, а кад малакса, отераше је у шпитаљ. < 
 за ту сироту несрећну жену, да се људи даве?{S} Та ни муж јој не беше човек!{S} Та да је био,  
 време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, а сузе јој теку низ збрчкано лице. </p 
ан сан, тужна успомена, немиле слике из давне прошлости...{S} То су моји другари, који ће над м 
 Али их ти, Грлице моја, ниси упамтила: давно је како је срећа прекорачила праг ове наше кућице 
тога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој лончић, па ме упути кући, тужно гледајући з 
</p> <p rend="Tekst">Онај мали господин даде знак куварима да сипају.{S} Гладна сиротиња јурну  
ечице.{S} Ја јој се понудих да им будем дадиља.{S} Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрал 
једва хлебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу држати?!...{S} Него иди некој госпођи, те ваљда  
покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше.{S} Желела сам да га још једанпут пољубим, али м 
римимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...“ </p> <p rend="Tekst">И они одоше. </p>  
име Обрад), каква мука, човече?{S} Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...{S} Та кад см 
 рекоше, „а наша деца да гладују!...{S} Дајте нам новаца, и ми ћемо отворити гвоздена врата наш 
мојим слабим леђима носити.{S} Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. </p> <p rend="T 
 је... </p> <p rend="Tekst">Ја видим из далека једну тавну сенку, после чујем како опаклија шуш 
{S} То је чудно!...{S} Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем как 
 <p rend="Tekst">„Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити. </p> <p rend="Teks 
ајући до мене на клупу.{S} Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко за 
тавио? </p> <p rend="Tekst">Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је  
начелству је простран ходник, — продужи даље, — не само пет-шест кревета, него би се и шесет мо 
t">Изјутра, опорављеном снагом ишла сам даље; није се ни смркло, и ја сам стигла у Земун.{S} Ту 
p rend="Tekst">Ишла сам лаганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржа 
вава заштитио!...“ </p> <p rend="Tekst">Даље нисам умела проговарати, сузе су ме хтеле угушити, 
 осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. </p> <p rend="Tekst">У гробу је вечи 
 сретала.{S} Поља пуста, опрљена; читав дан путујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с пра 
/p> <p rend="Tekst">Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.{S} Њена туга за  
не груди: </p> <p rend="Tekst">„Доћи ће дан, доћи ће и час освете!{S} Видећемо и ми како пламен 
а нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред  
 rend="Tekst">„Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!...{S} Ено, гледај како гове 
сле својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојников 
 Марко, „код моје куће биће још за неки дан хлеба; поделићемо оно што је преостало; а, ево, твр 
ш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ зашто идеш  
дедова!...{S} Ох, боже!{S} Хоће ли доћи дан?{S} Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупа 
 по једну кашику.{S} То је све за један дан и једну ноћ. </p> <p rend="Tekst">Узмем лончић, одн 
дела. </p> <p rend="Tekst">Месечина као дан. </p> <p rend="Tekst">Издалека се чуо лавеж паса, с 
kst">Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. </p> <p rend="Tekst 
 у по ноћи?{S} Зар није боље да дочекаш дан?“ </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа збуњено; а пос 
а није заборавила. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном тужно су пролазили.{S} Никад весела лица,  
мо. </p> <p rend="Tekst">Кад је једнога дана чича Марко дошао, њему пођоше сузе на очи, па само 
деле. </p> <p rend="Tekst">Само једнога дана не беше тако. </p> <p rend="Tekst">Одем ја с лончи 
на њега... </p> <p rend="Tekst">Једнога дана стојим ја на мали врати и гледам непрегледну равни 
ролазећих. </p> <p rend="Tekst">Једнога дана дође чича Марко.{S} Лице му беше тужно, забринуто. 
end="Tekst">Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани. 
му све исприповедам шта је са мном тога дана чињено...{S} Његове мутне очи плануше љутито, по б 
 <p rend="Tekst">Тако смо чиниле сваког дана...{S} Иста бледа и измучена лица око казана, а и љ 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ри дана је како непрестано киша пада; за три дана нико ниј 
на је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико 
ад! </p> <p rend="Tekst">После неколико дана дође опет чича Марко.{S} Најпре је нешто с тетком  
{S} Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде н 
"Tekst">Тако смо проживели скоро недељу дана...{S} Сирота тетка већ није могла из постеље устај 
и, мајстор-Симо, не!{S} Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема 
е“, вели, „и у овој колиби било срећних дана!...{S} Али их ти, Грлице моја, ниси упамтила: давн 
 другог знати!{S} А можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како 
остивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залогај поделиле!.. 
твој ће отац задовољно рећи: — Маро!{S} Данас је Божић, Маро!...{S} Па гледај да ми што лепо от 
„Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ </p> <p rend="Tekst">„Дошао је и  
Тисе долму“. „Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац.{S} А чича Марко продуж 
ек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала.{S} А сад?...“  
Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!...{S} И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и 
њега беше један пешкир привезан...{S} И данас се питам: зашто ли га привезују?{S} Да ли да се њ 
ц који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... </p> <p rend="Tekst">Та 
итке...{S} Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви  
rend="Tekst">„Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени...{S} Збого 
 „Хеј, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане дочекасмо!...{S} Орасмо, копасмо, плевисмо, па гле 
 још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... </p> <p rend="Tekst">Ја сам уз 
p> <p rend="Tekst">Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи.{S} Катка 
заборавила. </p> <p rend="Tekst">Дан за даном тужно су пролазили.{S} Никад весела лица, нигде о 
ја!...{S} Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...{S} Пре нас газише немц 
ст, за једно парче хлеба, а газда ће му дати...{S} Али ће му сваки залогај загорчати.{S} И на т 
 rend="Tekst">Боже мој!{S} Боже мој!{S} Два сина имађаше, па док их је могла својом старом снаг 
има у својој несрећи, а после сам узела два-три залогаја сува хлеба, напила сам се на једном бу 
е тога огрну опаклију и оде да се после два сата врати, да ме више никада не остави саму! </p>  
t">На шпитаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. </p>  
.{S} А зар има две љубави?...{S} Има ли два живота?... </p> <p rend="Tekst">Дође вече.{S} Тетка 
А, ево, и сама знаш како смо живели: ни два брата рођена нису боље!{S} Кад се оно Дишкрећани ст 
ј ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сам 
 се да иде.{S} Отац му нуђаше за услугу два грошића: </p> <p rend="Tekst">„Узми, мајсторе, неће 
ну: „Бунтовник!..“ </p> <p rend="Tekst">Два-три жандарма навале на њега и тераху га напоље из д 
} Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!“ Ја прихват 
љ Марко толико забавио?{S} Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?...{S} То ви’ш, Маро 
у обичном говору казују...{S} А зар има две љубави?...{S} Има ли два живота?... </p> <p rend="T 
е се скоро никад и не раздвајасмо; наше две куће постадоше једна иста.{S} Дође време жетви.{S}  
, сеђаше на банку, а главу је заронио у две суве руке; поглед му беше укочен, очајан, упрт у је 
S} То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико сексера и једна форинта...{S} 
осмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!...{S} Година ше 
ној мајсторици.{S} Добра жена, имала је двоје-троје дечице.{S} Ја јој се понудих да им будем да 
p> <p rend="Tekst">Из мале гомилице њих двоје-троје, широких прсију, снажних мишица, храбри мом 
ма навале на њега и тераху га напоље из дворане...{S} Један међу њима удари га кундаком у слаби 
S} Видећемо и ми како пламенови њихових дворова шарају облаке љутитога неба!{S} Видећемо их пон 
а клетва која ће потрести тврдо озидане дворове немилостивих зеленаша... </p> <p rend="Tekst">С 
кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: кога ћу да сместим у те г 
иташе ме он, пребацујући половину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена...{S} После сам  
.. те године се — господин Зарић својим дебелим трбухом почео одликовати.{S} Он је, можда, у св 
 кућа раздваја, а ја видим како, огрнут дебелом опаклијом, кроз најдаље сокаке пажљиво корачају 
а си нарасла!...{S} Та ти си већ велика девојка!{S} Па што те тетка не пушта у коло?{S} Ја ти в 
ња. </p> <p rend="Tekst">А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: </p> <p rend="Tekst">—  
 све у свили, а ја?...{S} Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. </p> <p rend="Tekst">Он ме п 
говори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша девојка у колу“. </p> <p rend="Tekst">„Не могу, Алекса, 
крећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не знаш чије је 
kst">„А куд ћу ја међу онолике газдачке девојке?{S} Оне све у свили, а ја?...{S} Ја сам сирота  
} Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мно 
вници, палили, ову јадну тековину мојих дедова!...{S} Ох, боже!{S} Хоће ли доћи дан?{S} Хоће ли 
оји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави. </p> <p rend="Tekst">Нико се не ми 
 и људи су исти што ту мршаву милостињу деле. </p> <p rend="Tekst">Само једнога дана не беше та 
с брашном.{S} У брашно које су сиротињи делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву 
 плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!“ </p> <p rend="Tekst">Чича Марк 
ах зачуо врисак у једној кућици која је десно од моста на самој обали стајала; са тавана, с дет 
о, левом руком ме је ухватио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни з 
“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно  
па ми тихо, осмехнувши се, рече: „Ходи, дете, господин има нешто да те упита...“ </p> <p rend=" 
коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? </p> <p rend="Tekst">Она ме погледа великим  
rend="Tekst">„Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“. </p> <p rend="Tekst"> 
еш ми ти, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на мене, „треба нешт 
оваше је и љубљаше, умиљавајући се, као дете које није одавно видело своје мајке.{S} А у тужним 
аучешће: „Сиромах чича Марко!{S} Сирото дете!...{S} Е, е, на шта неће човека глад навести!...“  
та на самој обали стајала; са тавана, с дететом у наручју, викаше за помоћ једна жена: </p> <p  
амена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче 
 да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!...{S} Дајте нам новаца, и ми ћемо отво 
 rend="Tekst">Чича Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв прес 
 <p rend="Tekst">По ћошковима се виђаху деца.{S} Седе жалостиво; побледеле уснице само им се ми 
а да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? </p> <p rend="Tekst">Хтеде још и даље јад 
 шпитаљ. </p> <p rend="Tekst">— У мојој деци је крв и млеко моје, — говораше бака у својој зане 
ци.{S} Добра жена, имала је двоје-троје дечице.{S} Ја јој се понудих да им будем дадиља.{S} Мај 
езекнут, погледа и полугласно рече: „О, ди ферфлухтен рајбер!...“ </p> <p rend="Tekst">„Напоље, 
пити — обала се ронила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове моста, из темеља потре 
и будацима наоружани, налажаху на обали дивље реке да из њених мутних недара ишчупају понеку кл 
ан стручак зеленога листа да њиме своју дивљу глад разблажи...{S} Гладна и жедна говеда тумарах 
и. </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ал’ си дивна!...“ </p> <p rend="Tekst">После ме узе за руку. < 
а ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели...{S} О 
би веровала, али начелство беше лепше и дивније здање него и школа и шпитаљ; а чиновници у наче 
овршемо. </p> <p rend="Tekst">Те јесени дигосмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја  
каквих ћивтински свет ни познавао није, дигоше се смелим кораком и загледаше у мутне таласе. </ 
ара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после 
="Tekst">Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати 
ћ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место.{S} Узе столицу, мету је до очеве 
алца!...“ </p> <p rend="Tekst">После се диже и одреши врећу. </p> <p rend="Tekst">Мени синуше о 
.. </p> <p rend="Tekst">После пола ноћи диже се Алекса да иде. </p> <p rend="Tekst">„Куда ћеш?“ 
е погледа од главе до пете, обарајући и дижући своје дуге трепавице: </p> <p rend="Tekst">„Шта  
рв пролио!...{S} Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!...{S} Где се парче окорела хл 
), како је похару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива гос 
ју сам, као понуду, мајци носила... „Не дирајте!“ преклињала сам гладну гомилу. „Та, забога, ма 
 да сам сто хвати дубоко под земљом.{S} Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала.  
стајати; беше мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала је као свеци што их по црквама  
..{S} Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне!{S} О, Алекса, о, љубавниче мој!... 
ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби!{S} Сами своју крв презиру; помажу  
а брата рођена нису боље!{S} Кад се оно Дишкрећани стадоше у својевољце уписивати, заједно се у 
је снашла. </p> <p rend="Tekst">Наши су Дишкрећани тражили неке рачуне и нека још пређашњим цар 
веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), по 
после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико  
ке тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја си 
 и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан...{S} И данас се пит 
е му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва...{S} С 
 бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из 
kst">Тек кад пође кући, и кад сам га ја до малих врата испратила, погледа ме својим великим гра 
сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам г 
оге јој задрхташе, и она паде на колена до његова кревета.{S} Затим је дуго плакала, а отац је  
<p rend="Tekst">Она ме погледа од главе до пете, обарајући и дижући своје дуге трепавице: </p>  
њега рекоше да је биров...{S} Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године 
имо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. </p> <p rend="Teks 
 промени место.{S} Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јец 
а Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила доведе. </p> <p rend="Tekst">Чича Марко затво 
идео!...“ </p> <p rend="Tekst">Од подне до поноћи!...{S} Та то је читав век заљубљенима!... </p 
ажњом онај црномањасти господин од пете до главе мери...{S} Затим се примаче једном од наших ку 
nd="Tekst">„Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка из 
“ </p> <p rend="Tekst">Сирота!...{S} Ни до гроба га није заборавила. </p> <p rend="Tekst">Дан з 
кни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу.{S} Ја бих хтела даље да идем, али ми  
е — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе с 
, која се, као зелено језеро, пружа чак до Карлова.{S} Ал’ овога лета не беше на њој ниједног з 
и пред вратима канцеларијским, и седнем до ње.{S} Она ми не пушташе руке из својих увелих ручиц 
е дркћућим рукама прихвати, па је отпио до половине, а мало после и другу половину попио, и заи 
 неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. </p> <p rend="Tekst">„Шта је то?“ пита 
ко на срцу.{S} А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде...{ 
адан био?... </p> <p rend="Tekst">Одмах до њега лежаше једна стара бака. </p> <p rend="Tekst">Б 
 њино срце је лед. </p> <p rend="Tekst">До старице смештено беше још неколико болесника.{S} И о 
ничког бола. </p> <p rend="Tekst">Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче.{S} 
зан. </p> <p rend="Tekst">Тужан је у то доба био призор око тих казана.{S} Бледа, мршава лица п 
 rend="Tekst">— О, пријатељу, ала си ти добар човек!{S} Ти ме слушаш, осећаш бољу презреног сир 
љубаца обасула... </p> <p rend="Tekst">„Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гл 
лаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом 
у је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам —  
rend="Tekst">Одох једној мајсторици.{S} Добра жена, имала је двоје-троје дечице.{S} Ја јој се п 
а само што уздахну: „Маро!{S} Хај, моја добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни по 
реварио.{S} Кад је изјутрта дошао, моја добра тетка лежала је мртва на својој јадној постељици. 
 после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, је 
де кући, Грлице!“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, јецају 
 ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!{S} Ја се не сећам њезиних израза, али изр 
ешћем саслушати.{S} Буди ми пријатељ, о добри човече! </p> <p rend="Tekst">Она ућута и необично 
у је „курија“.{S} Ту ми рањен Алекса са добрим чича-Марком у оковима лежи; тамо, опет, на ономе 
ло, црномањасто. </p> <p rend="Tekst">У добрим и плодним годинама, кад су сви људи сити и напит 
о. </p> <p rend="Tekst">„Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“. </p> <p re 
благе, господине!{S} Мора да ти је срце добро, буди ми пријатељ!{S} Ох, кад би то примио!{S} Ал 
њеним гласом... „Видиш: ја сам се ноћас добро постарао!{S} Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест  
end="Tekst">Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десн 
 собу чича Марко. </p> <p rend="Tekst">„Добро те се и ти закани!...{S} Е, е!{S} А где си ти, чо 
 ухватили, како су му после оца (нашега доброга чича-Марка) у мађистрату затворили... </p> <p r 
„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, 
на заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову сиромашну постељицу бриж 
творен, а то беше доста да ме до лудила доведе. </p> <p rend="Tekst">Чича Марко затворен!{S} Мо 
ужасна. </p> <p rend="Tekst">— Мајку ми доведите! — говораше један младић у прљавој сељачкој ко 
и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива разваљенога шпитаља. </p> <p 
ог сирочета!...{S} Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: ког 
> <p rend="Tekst">У нашем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварт 
даним звуцима приповеда несрећу која се догодила: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, мене су ранили, 
ало је као да се некакав необичан пожар догодио, после којега остаде само гар... </p> <p rend=" 
d="Tekst">„Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па с 
а, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма 
рче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихват 
<p rend="Tekst">„Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја  
ојевали...“ А затим, дубоко уздахнувши, додаде, сиромах: „А кад ме оно на Башахиду ранише, он м 
у недра. </p> <p rend="Tekst">„На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице!{S} Бежи од 
ли, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом. „Нећу ништа да те подсећ 
обра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, јецајући... </p> <p rend="Tekst">Ох, за плакање 
малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.{S} Он је дркћућим рукама прихвати, 
рв умочен...{S} Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице!{S} Вода је мало врућа  
 на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!“ </p> <p rend="T 
стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: 
 додајдер ми ону опаклију“.{S} Тетка му додаде опаклију и заогрну га њоме, хтела му је нешто и  
„Ми ћемо сад да идемо у мађистрат; него додајдер ми ону опаклију“.{S} Тетка му додаде опаклију  
d="Tekst">Тај коме је он нешто казивао, дође к мени, па ми тихо, осмехнувши се, рече: „Ходи, де 
и седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. </p> <p rend= 
ћице да се више никада не поврати...{S} Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, м 
 наше две куће постадоше једна иста.{S} Дође време жетви.{S} Ја и моја тетка идемо те им помаже 
{S} Никад весела лица, нигде осмеха.{S} Дође празник: тетка постави сто, изнесе оно мало мршаве 
понегде зелен ластар од винове лозе.{S} Дође човек, откине га и онако лакомо — рекао би: суману 
алати и чупаху суво корење из земље.{S} Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крав 
либу запале!...{S} Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. </p> <p rend="Tekst">Доктор 
 у Бечкерек послом неким; а уместо њега дође његов син Алекса. </p> <p rend="Tekst">„Рекао ми ј 
ећих. </p> <p rend="Tekst">Једнога дана дође чича Марко.{S} Лице му беше тужно, забринуто. </p> 
/p> <p rend="Tekst">После неколико дана дође опет чича Марко.{S} Најпре је нешто с тетком шапут 
ако олако!...“ </p> <p rend="Tekst">Сад дође и на мене ред. </p> <p rend="Tekst">И мени се учин 
и!...“ </p> <p rend="Tekst">После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна.{S} Тетка из 
глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; погле 
а да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: сто 
мном. </p> <p rend="Tekst">Предвече нам дође Алекса...{S} Ја му све исприповедам шта је са мном 
ослушала. </p> <p rend="Tekst">Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикаст 
 rend="Tekst">Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољу 
ки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...{S} Е, баш сам жељан љу 
ј тузи, вечитој самоћи.{S} Каткада само дође нам чича Марко. </p> <p rend="Tekst">„Маро“, вели, 
и!“ </p> <p rend="Tekst">Други пут опет дође, пита имамо ли брашна.{S} А кад му тетка каже да н 
 ли два живота?... </p> <p rend="Tekst">Дође вече.{S} Тетка је легла да спава, а ја изиђем напо 
ој су већ и зидови попуцали.{S} Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чист 
ромашну колибу запале!...{S} Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. </p> <p rend="Tek 
, „на ову годину има слушкиња и сувише: дођу, погоде се, покраду те, па онда лепо отиду...{S} Н 
ала кроз прозор.{S} Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!...{S} Ал 
левити, па кад тако њино свршимо, а они дођу те нама помажу да и наше мало сиротиње увеземо и о 
 глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би навалио н 
иве погледе, беше неки велики господин: дојездио је на хинтову, а на угојеним коњима сијали су  
ј!{S} Боже мој!{S} Два сина имађаше, па док их је могла својом старом снагом послужити, даваше  
еше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја сам горко плакала.{S} Хтела сам м 
>„То неће бити“, храбри је чича Марко, „док сам ја жив!{S} Не!...{S} Нећеш ми ти, сестро, остат 
сам пред њега на земљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га не 
 Марко с доктором. </p> <p rend="Tekst">Доктор беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше  
Обрад не пије!...“ </p> <p rend="Tekst">Доктор га љутито прекиде: „Штиле!...{S} Сви Раци буђет  
 ви сте Чивут!...“ </p> <p rend="Tekst">доктор га, забезекнут, погледа и полугласно рече: „О, д 
оље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље.{S} Чивут је сав д 
брада, Маро!{S} Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“. </p> <p rend="Tekst">Тетка погледа у жа 
 Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. </p> <p rend="Tekst">Доктор беше Чивутин, руж 
 шешир дубље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бач 
пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!...{S} Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџа 
и разлагаху мисли нејасне онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан,  
ему прочитати оно презрење: „Гле, и ова долази да проси!...“ </p> <p rend="Tekst">Она ме поглед 
жљиво корачајући, све ближе нашем крају долази!...{S} Он мора доћи, мислила сам. </p> <p rend=" 
... </p> <p rend="Tekst">Страшно!...{S} Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам ст 
<p rend="Tekst">Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне,  
скућници што не верујете у бога, што не долазите у свету цркву! — говораху свештеници скупљеној 
</p> <p rend="Tekst">Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва ш 
е мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша д 
...“ </p> <p rend="Tekst">Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо.  
оспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, 
ко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“. „Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату! 
</p> <p rend="Tekst">Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гл 
су се сребром искићени хамови.{S} Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући,  
ир.{S} Ја тако господски обучена човека донде нисам видела.{S} Стас му је био омален, трбух мал 
аси. </p> <p rend="Tekst">Мост, који је донде пркосио пенушећој се страхоти, сад се једним трес 
о што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица,  
ом у слабину; он падне, а чича Марко га донесе кући... </p> <p rend="Tekst">То је било марта ме 
приснији.{S} И она изађе.{S} После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу.{S} То  
 бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје маказе и бријачице да се мало уљудим“. </p 
 столицом.{S} Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, ма 
d="Tekst">После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна.{S} Тетка извади из крова на к 
 вечито болестан.{S} Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао р 
сак танане врулице, његов глас до ушију допире. </p> <p rend="Tekst">„Шта је то?“ питах се сама 
 послу, а после је узела стакôце, па га допунила ракијом и метнула на астал. </p> <p rend="Teks 
 ме погледа збуњено; а после се, ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати у 
, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а кад ја преболим и кад ме пусте из тавнице, и  
 ашова и мотика...{S} И он је, сиромах, доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">И низ њено бледо л 
 да је и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила доведе. </p> <p rend="Tekst">Чича 
.. </p> <p rend="Tekst">„Ово ће ти бити доста“, додаде тужним гласом, „да до Београда доспеш; а 
из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се сва стресох...{S} Беше т 
осле му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као  
 rend="Tekst">Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, п 
орио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке...{S} Ја не знам шта ми је било, ал 
уди: </p> <p rend="Tekst">„Доћи ће дан, доћи ће и час освете!{S} Видећемо и ми како пламенови њ 
х отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. </p> <p rend="Tekst">У гробу ј 
ближе нашем крају долази!...{S} Он мора доћи, мислила сам. </p> <p rend="Tekst">Поноћ је... </p 
ислим: он је!...{S} Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!...{S} То је чудно!...{S} Алексина  
ојих дедова!...{S} Ох, боже!{S} Хоће ли доћи дан?{S} Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука 
, боже!{S} Хоће ли доћи дан?{S} Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво п 
ро!{S} Чувај га, а ја ћу сад с доктором доћи“. </p> <p rend="Tekst">Тетка погледа у жалоснога б 
јишима. </p> <p rend="Tekst">„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; 
.{S} Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући 
rend="Tekst">„Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... </p> 
у у рањене груди: </p> <p rend="Tekst">„Доћи ће дан, доћи ће и час освете!{S} Видећемо и ми как 
ље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао  
те марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и  
днога света, јер се тетка с Алексом тек доцкан увече вратила кући...{S} Алекса је на леђима нос 
, Грлице, моја Грлице, да тужне ли дане дочекасмо!...{S} Орасмо, копасмо, плевисмо, па гле, где 
ш свакад у по ноћи?{S} Зар није боље да дочекаш дан?“ </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа збуњен 
лате у које ће веселе госте и пријатеље дочекивати?...{S} А моја прошлост?...{S} Све сами црни  
тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.{S} Кад је ушао у нашу сиромашну со 
он се није преварио.{S} Кад је изјутрта дошао, моја добра тетка лежала је мртва на својој јадно 
ије ти ни замерити...{S} Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре 
едати... </p> <p rend="Tekst">С њиме је дошао још један човек, висок, смеђ; за њега рекоше да ј 
а, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?...{S} То ви’ш, Маро, није лепо од њега!{S} А, ев 
="Tekst">Кад је једнога дана чича Марко дошао, њему пођоше сузе на очи, па само што уздахну: „М 
с за спахије!...“ </p> <p rend="Tekst">„Дошао је и комесар...“ </p> <p rend="Tekst">После тога  
 једва шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“. </p> <p rend="Tekst">Она ме је опет п 
њена, па сам тако и одговарала: „Ја сам дошла, знате...“ После сам застала. </p> <p rend="Tekst 
м застала. </p> <p rend="Tekst">„Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. </p> <p rend="Tekst" 
мирућих. </p> <p rend="Tekst">— Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах отац  
 уснама... </p> <p rend="Tekst">Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми ц 
. </p> <p rend="Tekst">Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада пролевати сузе на  
апрену и посољену воду која само стомак дражи, него на какво друго јело... </p> <p rend="Tekst" 
нила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове моста, из темеља потресаху трошну зграду 
лакала...{S} А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!...{S} Онде мирно почив 
ај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужни 
лебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу држати?!...{S} Него иди некој госпођи, те ваљда те прим 
равити. </p> <p rend="Tekst">Чича Марко држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на  
Осећала сам како му рука на моме рамену дркће...{S} Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу 
 то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. </p> <p rend="Tekst">Кад је било око п 
у воде, и додаде је болеснику.{S} Он је дркћућим рукама прихвати, па је отпио до половине, а ма 
у пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама... </p> <p rend="Tekst">Не, не, драги п 
, као да је у крв умочен...{S} Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице!{S} Вода 
> <p rend="Tekst">„Ал’ ево!...“ И он ми дркћућом руком пружи један мали завежљај хартијица...{S 
х казана.{S} Бледа, мршава лица пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од те посне хран 
куруза: то беше све!...{S} Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој  
ике из давне прошлости...{S} То су моји другари, који ће над мојим гробом као остављена сирочад 
се бесомучни таласи.{S} Газде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презрив 
не показиваше никакве знаке радости или друге какве узбуђености.{S} Склопила је наново очи и ћу 
 изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске 
ају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би нав 
 ми!“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они три пута су унесрећили нашу Кикинд 
>Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође  
, мајко, мајко!... </p> <p rend="Tekst">Други је викао на попове, на власт, на зеленаше: </p> < 
ће оца спомињати!“ </p> <p rend="Tekst">Други пут опет дође, пита имамо ли брашна.{S} А кад му  
оје је милостива госпођа о празницима и другим разним свечаностима на своме врату носила; припо 
p> <p rend="Tekst">И неколико јастука и других лаких ситница изнесоше бујни таласи и играху се  
мени, у тој вечитој самоћи мојој, ништа друго не оста, само један сан, тужна успомена, немиле с 
kst">Издалека се чуо лавеж паса, све се друго умирило, само понека врулица својим сетним звуцим 
оже гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испр 
у која само стомак дражи, него на какво друго јело... </p> <p rend="Tekst">„Узми лончић, Грлице 
о, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густ 
ени су! — повикаше остали који су своје другове познавали.{S} И заиста, један од њих узе сироту 
ти отац његов, али они неће ни један за другог знати!{S} А можда ће се у месец дана по једанпут 
оше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше 
 у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. </p> <p r 
 сиви облаци прекрилише хоризонт, један другог потискујући изгледаху као какве тавне слике неми 
ране боле?...{S} Можда ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни 
{S} Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој  
ису за посао...{S} Иди, па се помози на другоме месту“. </p> <p rend="Tekst">Она се окрете с не 
рче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав т 
па је отпио до половине, а мало после и другу половину попио, и заиста му је било лакше: могао  
 свитала, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја се окретох да још је 
и“. </p> <p rend="Tekst">Ја сам од стрâ дрхтала као прут. </p> <p rend="Tekst">Он се саже, загр 
вео, томе се срце леди...{S} Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу...{S} Зар ту, у тим вла 
паса и глас његових гонитеља.{S} Ја сам дрхтала од страха, од узбуђености. </p> <p rend="Tekst" 
у, па га избаци напоље.{S} Чивут је сав дрхтао од стрâ.{S} Тек кад је изишао на сокак, онда се  
на земљу, па ме онда пољуби.{S} Глас му дрхташе од раздражености: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, 
је разумео његову бољу; он намаче шешир дубље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га з 
ам их и потоком лила?{S} Моје ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица т 
— кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, о 
мо, заједно смо и војевали...“ А затим, дубоко уздахнувши, додаде, сиромах: „А кад ме оно на Ба 
ога љубавника. </p> <p rend="Tekst">Он, дубоко ћутећи, сеђаше на банку, а главу је заронио у дв 
била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја сам  
чити!...“ </p> <p rend="Tekst">После је дубоко уздахнуо. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ ево!...“ И о 
је кукала...{S} Беше то нем бол који је дубоко корена ухватио. </p> <p rend="Tekst">И ја сам не 
 куће надалеко простирала; нешто сам се дубоко замислила, ко зна о чему сам сањала.{S} Тек ниса 
а говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишљен. </p> <p rend="Tekst">„Хоћемо ли и косу 
ам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом.{S} Дисање ми беше тешко, а крв се по 
ратима, оче прото!“ одговори чича Марко дубоко уздахнувши. </p> <p rend="Tekst">„А ко ће за пог 
ао да сам у гробу.{S} Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као зе 
му је нешто и рећи, али он већ узе свој дугачки штап и лагано, ослањајући се на чича-Марка, одо 
ца... </p> <p rend="Tekst">Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене мени, па  
главе до пете, обарајући и дижући своје дуге трепавице: </p> <p rend="Tekst">„Шта би желели?“ < 
 оне грозне тавнице о којима сиротиња у дугим зимским ноћима приповеда...{S} Те црне тавнице са 
 беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојк 
вести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће з 
његове груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко. </p> <p rend="Tekst">Ох, да знате ви, дра 
а колена до његова кревета.{S} Затим је дуго плакала, а отац је само јечао, а крв му је крчала  
чно. </p> <p rend="Tekst">Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако по 
ишљено. </p> <p rend="Tekst">„Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!{S} Баш сам се ових дана 
а, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела. </p> <p rend=" 
Помагајте!{S} Избављајте!{S} Та ето сам дуката уложио у пиће!{S} Сто дуката!{S} Чујете ли ви?{S 
Та ето сам дуката уложио у пиће!{S} Сто дуката!{S} Чујете ли ви?{S} Ја сам упропашћен човек!{S} 
и одавде...{S} Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!“ </p> <p re 
вали су пуни и празни сандуци порушених дућана.{S} Погдекад би се задрмало и само начелство, ка 
S} Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њин 
груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборавила 
> <p rend="Tekst">Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!... </p> <p rend= 
} Пријатељу, у богаташа нема срца, нема душе!... </p> <p rend="Tekst">„Што их не поубијаше као  
ла крв, то беше више од узбуђености, од душевног и телесног напрезања. </p> <p rend="Tekst">Ја  
големе? </p> <p rend="Tekst">— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост 
 господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад би слушао тугу моју — јер ме нико  
 цепа. </p> <p rend="Tekst">— Уздај се, душо, у будућност! </p> <p rend="Tekst">По њеним бледим 
е мирно почивају они што су ми тепали: „Душо!{S} Храно!{S} Голубице!{S} Грлице!...“ Што су ме у 
ешћем посматрала. </p> <p rend="Tekst">„Душо“, рече, „и ми се на ову годину једва хлебом храним 
ноћи, мислећи на моју преминулу срећу — душу испустим... </p> <p rend="Tekst">После се скоро ни 
ом ухватио око мога скрушенога срца; на душу паде ноћ, тама у којој око није могло угледати ниј 
играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки сиромашак з 
ах чича Марко!{S} Сирото дете!...{S} Е, е, на шта неће човека глад навести!...“ </p> <p rend="T 
kst">„Добро те се и ти закани!...{S} Е, е!{S} А где си ти, човече....“ </p> <p rend="Tekst">„Бо 
ромах чича Марко!{S} Сирото дете!...{S} Е, е, на шта неће човека глад навести!...“ </p> <p rend 
"Tekst">„Добро те се и ти закани!...{S} Е, е!{S} А где си ти, човече....“ </p> <p rend="Tekst"> 
 ко дође, да се мало поразговарам...{S} Е, баш сам жељан људи и света!...{S} Не знам где се мој 
капке; и ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају  
ба; поделићемо оно што је преостало; а, ево, тврде људи да је мађистрат позајмио од неких белги 
То ви’ш, Маро, није лепо од њега!{S} А, ево, и сама знаш како смо живели: ни два брата рођена н 
во, чисто и не гледајући ме, рече: „Па, ево, ја да те учим, Грлице!“ </p> <p rend="Tekst">„А ку 
ажености: </p> <p rend="Tekst">„Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити. </p> 
око уздахнуо. </p> <p rend="Tekst">„Ал’ ево!...“ И он ми дркћућом руком пружи један мали завежљ 
хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онда обрнуо назад, кад је чуо за соб 
е за њима гомилица голих синова коју ни елементи не заплашише. </p> <p rend="Tekst">У тај се ма 
ве од Сегедина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“. „Тако је то: јуче п 
аг ми је ухваћен, Грлице...{S} Ја одох; ено где свиће!...{S} Збогом!{S} Збогом, можда занавек,  
омоћ!{S} Упомоћ!{S} Људи, помагајте!{S} Ено се руши већ!{S} Људи, вода! </p> <p rend="Tekst">Из 
 који дан, па нећемо имати хлеба!...{S} Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и с 
ст и нада, љубав и туга сахрањени...{S} Ено, оно високо чађаво здање, ту је „курија“.{S} Ту ми  
 а Марко рече тихо, али мирним гласом: „Ено Обрада, Маро!{S} Чувај га, а ја ћу сад с доктором д 
звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше к 
ид, и његово поље на коме ми ујаци четр’естосме изгинуше...{S} Све је то покрила сива магла. </ 
ите?{S} Помагајте!{S} Избављајте!{S} Та ето сам дуката уложио у пиће!{S} Сто дуката!{S} Чујете  
 протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу 
тиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, се 
“. </p> <p rend="Tekst">Тетка погледа у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесв 
е из укочености у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове г 
а разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу. </p> 
е мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће н 
е ли хлеба, Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја 
ице потекоше сузе.{S} После ме погледа, жалостиво смешећи се: </p> <p rend="Tekst">— О, пријате 
 ћуташе.{S} Ја сам разумела тај поглед: жалостиво је он говорио: „Хеј, Грлице, моја Грлице, да  
t">По ћошковима се виђаху деца.{S} Седе жалостиво; побледеле уснице само им се мичу, из њих не  
ољаше чича Марко. </p> <p rend="Tekst">„Жандарм јесте царски човек!{S} Ферштандн?...{S} Он не б 
товник!..“ </p> <p rend="Tekst">Два-три жандарма навале на њега и тераху га напоље из дворане.. 
end="Tekst">— Само ми је оног бакрачета жао што ми га Јова продаде.{S} Хтео га је и попа Танаси 
уна им је совра лепог јестива, па једва жваћу.{S} Ах, господине, они не знају шта је то глад! < 
лабим леђима носити.{S} Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. </p> <p rend="Tekst">К 
љупце његове којима ми је хладне образе жегао.{S} А после чух његов тужан глас где ми у испреки 
воју дивљу глад разблажи...{S} Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чу 
 подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крава и јунади. </p> <p rend="Tekst">Тетка забри 
празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу изнурено стадо...{S} Прођеш кроз село, нигде пса д 
 у земљи не озебе; они ми не дадоше.{S} Желела сам да га још једанпут пољубим, али му они санду 
трепавице: </p> <p rend="Tekst">„Шта би желели?“ </p> <p rend="Tekst">И она ме опет мирно и ћут 
 он ми беше милији него хлебац гладноме желуцу! </p> <p rend="Tekst">„Грлице“, рече ми, „и твој 
 наћи не може!...{S} А мени остаје само жеља да у оваквој бајној ноћи, мислећи на моју преминул 
а се мало поразговарам...{S} Е, баш сам жељан људи и света!...{S} Не знам где се мој стари приј 
овица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне 
аца. </p> <p rend="Tekst">„Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. </p> <p rend="T 
{S} Ја га донде нисам виђала, али једна жена, бојажљиво шапћући, рече у себи: „Баш је то господ 
ететом у наручју, викаше за помоћ једна жена: </p> <p rend="Tekst">— Упомоћ!{S} Упомоћ!{S} Људи 
Tekst">Одох једној мајсторици.{S} Добра жена, имала је двоје-троје дечице.{S} Ја јој се понудих 
ој занетости, — а у мени је јад њихов и жена њихових; ја сам, сањајући, стрепила за њих, а они  
а и пала на земљу. </p> <p rend="Tekst">Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, д 
Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте.{S} На бледим цртама њеним п 
kst">— Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве?{S} Та ни муж јој не беше човек!{ 
и.{S} И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с детето 
уће постадоше једна иста.{S} Дође време жетви.{S} Ја и моја тетка идемо те им помажемо руковеда 
ити“, храбри је чича Марко, „док сам ја жив!{S} Не!...{S} Нећеш ми ти, сестро, остати без крова 
 сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!“ </p> <p rend="Tekst">И он се није прева 
трашно!...{S} Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом. 
Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој мл 
д њега!{S} А, ево, и сама знаш како смо живели: ни два брата рођена нису боље!{S} Кад се оно Ди 
 онај који је за њих слушао, или у њима живео, томе се срце леди...{S} Ја сам сва дрхтала, мисл 
 мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас у Банату; видела сам трговце, мајстор 
тигла у Земун.{S} Ту у Земуну беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас у Б 
ј гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се да 
бови!...{S} Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!...{S} Па кад сам у мислима доврш 
 саучешће оправдати, приповедићу ти цео живот једне ојађене породице; гледаћу да ти опишем непр 
 А зар има две љубави?...{S} Има ли два живота?... </p> <p rend="Tekst">Дође вече.{S} Тетка је  
није прекинула ову храпаву жицу беднога живота! </p> <p rend="Tekst">Решила сам се да идем у Ср 
приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... </p> <p rend="Tekst">...{S}Као кроз сан сећам 
ни пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... </p> <p rend=" 
Tekst">После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!. 
одаје!...{S} Где се парче окорела хлеба животом купује!... </p> <p rend="Tekst">„Ово ће ти бити 
остиве или веселе приче о покојниковоме животу. </p> <p rend="Tekst">И ја сам, одиста, тако осе 
p rend="Tekst">Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... </p> <p rend="Tekst">Шта сам му 
орити. </p> <p rend="Tekst">Ја припалим жижак што је свакад на пећи стајао — његово слабо светл 
м.{S} Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. </p> <p rend="Tekst">Тако ме је за 
ају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.{S} А трећег или четв 
ого новаца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од 
и ми ћемо отворити гвоздена врата наших житница“. </p> <p rend="Tekst">„У сиротиње нема новаца! 
о да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живота! </p> <p rend="Tekst">Решила сам се 
арош Велики Бечкерек...{S} Ту је у њему жупанијска столица, ту су оне грозне тавнице о којима с 
rend="Tekst">Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприли 
/p> <p rend="Tekst">„На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице!{S} Бежи од глади!{S} 
бан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали 
итним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица;  
извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столич 
 — његово слабо светлуцање бацаше своју жуту светлост на изнурене црте мога несрећнога љубавник 
лаву, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па  
одинама, кад су сви људи сити и напити, за тако лице могло би се рећи да је лепушкасто...{S} Ал 
на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати...{S} Али ће м 
боре. </p> <p rend="Tekst">— Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве?{S} Та ни м 
е, јецајући... </p> <p rend="Tekst">Ох, за плакање је свугде на свету места, пријатељу мој!{S}  
i>ри дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити 
 је дошао још један човек, висок, смеђ; за њега рекоше да је биров...{S} Он је све до гладне го 
ијар, купатило; тамо натраг читав парк; за његовом совром се пије шампањер, малага и токај; на  
е, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе.{S} Хтео је кр 
продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући. </p> <p rend="Tekst">— Бол 
га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као пру 
па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би да му је 
ам тетку видела где плаче.{S} Њена туга за братом беше неизмерна.{S} Више пута би се загледала  
и црни гробови!...{S} Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!...{S} Па кад сам у мис 
p rend="Tekst">„Куда ли ће?“ рече тетка за себе. „Сигурно због тога несрећног